Na prvi aprila objavi san "Uskršnju priču" s namjeron da je nastavim, ali .......
@sjećanje i osvrti se 4. aprila zapitala jesu li jaja prava ili je to prvoaprilska šala.
Tada sam odgovorio:
"Jaja su prava, ali nažalost, izgleda, tičica izvršila abortus!
Već 8 dana ne dolaze u gnjizdo, izgleda da su ga obandunali! :-(("
Naime, prvo gnjizdo napravili u morču (ožujku)
i tri jaja su bila u njemu već negdje do 25 morča i od tada
mama i tata više nisu navraćali na balkon, do svoje potencijalne dičice!!
Ta jaja još i danas tamo stoje.
Onda sam ustanovio da su ovdje pod balkonom
u granama oleandra, napravili novo gnjiezdo.
Već 6. travnja pojavila se u tom novom apartmanu 2 jaja.
Sutra su već bila 3,
a poslje dva dana pojavilo se i četvrto jaje.
21. travnja pojavila se dva kuždravca.
Nedugo potom i treći je probio ljusku,
a sutra dan, tj. danas ujutro, svo četvoro su bili na broju.
Prije sam im pod oleandre sagradio (olimpijski) bazen s vodom, naravno
i okolo prosuo hranu koju bi oni mogli volit.
Tatko je sa susjedne ograde sve pažljivo pratio.
Još ih je jutros mama hranila,
a onda, oko 14, kada sam došao doma, na moju veliku žalost, gnjezdo je bilo prazno!!!???
Ne vjerujem da ih je mačka ili koji drugi predator poharao,
a ne mogu baš zamisliti da su, ko mačka mačiće,
dječicu preselili na neki rezervni položaj!!???
Ima li neko kome su tice područje stručnog interesa da objasni
njihovo ponašanje, prije i sada!
Ovo djelo je plod fikcije. svaka sličnost sa stvarnim osobama i događajima slučajna je.
Kliknuti na link i slušati originalni izgovor teksta
Prin nego se rodi svakega Buodula (ma ne i svaku Buodulku) u molemu mistu čekolo je uz ime i prezime još i nadimak olitiga pridivak.
Prezime oliti kazota je famejono, a za ime je bila užonca da parvo dite dobije nuonotovo
ili nonino ime od oca, a drugo dica imena po nuonotu i noni od mame ili po barbima i tetima ča su obišno imali ime kojega svieca ili svetice božje.
Ma se, ko i sve na svitu, užonce minjodu i sad i u imenima imo prominih: ili se skraćijedu (per ežempjo Mandalina, Lina, Ina; Prošperino, Rino, Ino (tako da već ne znoš od koje svetice ili svieca ime pročedi) ili se ime dobije po glumcu, pivoču, pulitičaru, konfinu (zamislite cili život nosit ime Naser, Tito, Sinaj, Sovjetka, Amerika), ma nojlašnje je sad iz kalendara izabrat koje narodno ime ili ime po kojemu frutu (Višnja, Jagoda, Jabuka, Dunja.).
Od pridivka u molemu mistu je potriba, jerbo još imo puno Ontetih, Ivanih, Matetih, Lukih, Lucih, Kotih, Marijih, Anih, Pericih s iston kazoton, pok se s pridivkon odma znalo i zno kuo je i od koga je. Tuo treće ime dobivalo se po nadimku fameje: Darvenetovi, Lohalovi, Hahanovi, Manjagazetovi, Gazarovi, Gvardaboškovi, Kosirinovi, Bijončini ......... da noton somo nikoliko, jerbo bi tukalo istratit puno inćoštra za nabrojit sve nadimke famejih u somo jednemu mistu.
Ma za nike mišćane bilo je dosta reć somo jednu rič: Lojko, Mušica, Britvica, Ugor, Sipica, Gardelin, Mufa, Lohalo, Mezorizi, Vuna i odma bi se znalo kojo je tuo peršuona isto kako i ona s imenon, kazoton i famejonin nadimkon, jerbo je lašnje reć jednu rič nego izgovorit dvi-tri riči, apožito liti kad ćapo fjaka posli sardiel s gradikulih i žmula bevonde.
Da bi se pozno meju drugin Ivanima u mistu, posli karšćenjo, pridivak Jovanin je dobi unuk Velega Ivana u daržavi kad je himna bila mišonca od: „Bože pravde“, „Lipe naše“, i „Naprej zastava slave“. Na tin pridivak navikli su se mišćani, jerbo je tuo ime pročedilo od talijonskega Giovannino, a naši stori na škoju nisu znali za glos i slovo Đ, nego bi tin glos zaminili sa J i tako su u mistu bili dvo Jovanina: Jovanin iz Podve i Jovanin iz Pjace.
I u temu imenu ni bilo ničega malicijuozoga ni u Krajevini, ni u Republici Jugoslaviji sve dok nisu u Jugoslaviji zapuhali vitri ča su i kosti lomile: vihovitar, kijamet i mećava.
A ondar, bome, Jovanin vuče na ime Jovo, a tuo ime je iz daržave, di oni somi govoridu da imo "Jovana ko govana", i sad kad lampo i garmi, kad Ivo i Jovo nisu već braća, nego su diventali priko noći pasjo braća, nadimak Jovanin ni već odgovoro vrimenu, bi je vonka škvodre i kad bi mišćanima ta rič duošla na varh jazika, oni je ne bidu izustili, nego bidu misto nje rekli: unuk Velega Ivana ili Mateta sin ili Ružin muž somo da se ne bi spomienilo tuo ime i da se ne bidu ugrizli za jazik.
Tukalo je da pruojde i priko deset godišć, da malo vrime bonaco, da se prominidu vitri i da tuo ime, Jovanin, duojde na svoje prijašnje misto, ča hoće reć da te mišćane, sad epeta zovedu ko i prin: Jovanin iz Podve i Jovanin iz Pjace.
Manje poznate riči:
užonca = običaj
per ežempjo = na primjer
pročedi = nastalo od
konfinu = predjel, država
frutu = voću
istratit puno inćoštra = potrošiti mnogo tinte
apožito = naročito
bome = naravno
lampo i garmi = sijeva i grmi
diventali = postali
vonka škvodre = izvan reda
ugrizli za jazik = pokajali
tukalo je da pruojde = trebalo je da prođe
epeta = opet
Ovo djelo je plod fikcije. svaka sličnost sa stvarnim osobama i događajima slučajna je.
Kliknuti na link i slušati originalni izgovor teksta
Malo po malo mišćani molega mista na škoju su sve veće doznavoli obo Matetu ča je duošo iz Bosonske Posavine. Doznali su da je išo ća iz svuog sela, di mu je živila fameja, tarbuhom za kruhon. Nojprin je išo lavurat u škier na Riku, ma ga tamo ni pjažilo, jerbo je bi tieški lavur, molo ploća, a u grodu skupoća pok je otputovo do Splita, a uotle na škuoj.
I ni fali: bilo je teplo primaliće, vartli se zelenili od trovie, a Mate bi žvielto i alavija potuko trovu i privolto ziemju.
Tu rič „alavija“ je nouči na škoju i čiesto je izgovoro, kad je iti reć da će dobro obavit posol.
Apožito je voli lavurat okolo vikendic: domaćice bi mu dovale dobre mariende i boje bi mu plotile nego mišćanke. Leruoj mu je bi uvik na ruku i posli mariende, soka
(ni pi vina) i čorne kafie priši je da nojde za „krkat“ na drugo misto (ča je iti reć za lavurat i dobit odma pineze).
Mate Krkalo (tako su ga zvoli, jerbo prezime mu se ni ni znalo) sve veće se isko ne somo u litnjim misiecima, nego i kašnje, u jematvi, a onda, posli jematve, za brat masline i cipat darva, pok je na škoju bi sve veće vrimena i ne bi pasalo puno posli Božića i Novega godišćo da se ne vroti na škuoj di je bilo teplije nego u Bosnu iako je spo u prikolicima u proznemu turistiškon kampu.
Godišća su pasovala i činila svoje, i Mate je ča od lavura, ča od neredovite hronie i neuriednega života sve slabije mogo lavurat, a priviko se i na vino i rakiju, i kad je dobro zakuholo u Bosnu, mišćani su ga sve češće vidili „pod gason“. Tuo mišćane ni puno smetalo, anci, smijali su se kad bidu vidili veseloga Karkalota.
Ma kad su duošli turisti na škuoj, i tuo u ono ni ratno ni mirno vrime, i kad bi Mate izvečera dobro potiego iz butilije, na vas glos bi viko i sovo po rivi ča je smetalo ne toko mišćanima koliko njihovin gostima i Mate je dospi kod suca za prekršaje „zbog narušavanja javnoga reda i mira“.
Jugoslavije već ni bilo, a Mate je bi daržavjanin nove Repuplike Bosne i Ercegovine i dobi je rješenje u kojemu je pisalo da „u roku 24 sata napusti teritorij Republike Hrvatske.“
Ovuon je bi polupismen, zno je da sad ni kako je bilo prin, ma mu isto ni išlo u glovu da su sad Harvoska i Bosna dvi nove i druge daržave, a ni mu bilo ni na kroj pameti da ide ća iz škoja di je dobro „krka“.
Kad su istekle 24 ure, policija ga je pronošla, ukarcala u svoje auto i vozila do nojbližje loznice na granici s Bosnon i tamo ga ostavila.
Ma se Mate, ko maška, žvielto snošo: kroz niku šumu di ni bilo graničarih paso je granicu, duošo na noge do mista di se mogo ukarcat u autobus do Splita i trajekton se vroti na škuoj.
Odma iz trajekta išo je do poznote fameje i pito hi da ča to hoće reć „napustiti državni teritorij“, nebili kakoguda se mogo obronit ako epeta duojdedu po njega,
Ma in tuo, njemu, ni bilo lako špjegat da bi kapi.
Lito se bližilo kraju, već ni bilo puno gostih, policija i mišćani su gledoli na njega kroz parste i tako je Mate osto sve do zimie na škoju.
A jednega hlodnega zimskega jutra komunalci su nošli inkordono mortvo tilo na rivi.
Bi je to Mate kojemu su mišćani ko karšćaninu (uvik bi se bi zlameno prin mariende) i harvotu iz Bosonske Posavine otvorili ploču općinskega greba i tako Mate nieće (barien sve do sudnjega dona) napustit teritorij Repuplike Harvoske .
Manje poznate riči:
Pjažilo = sviđalo
žvielto = brzo
alavija = kako treba, dobro
pasovala = prolazila
anci = baš naprotiv
sovo = psovao
loznica = ulazni otvor u ogradnom zidu polja (granični prelaz)
špjegat da bi kapi = objasniti da to shvati
osto = ostao
inkordono = ukrućeno
zlameno = prekrstio, prekrižio?
