Marketing
KONSTANTINOPOLJ
Društvo se skupjalo uru vrimena uz borbene pisme.
Počelo navrime uz puste naše bandire i s jedon crnon.
Nekome prilika sakupit dodatak na penšijun.
Pozadi ni bilo bandiri, samo je voda skakala.
A natpisa bilo svakojakih
i likova
interesantnih,
u jaram upregnutih čak.
Mog foranina Matoš opivao.
Bidni Hrvati ča ih čeka.
Ovaj je, pouzdano znan, samo kurijož.
A ovom ništa ni bilo jasno.
Bidna znanost di je dospila.
Ove niko nije dira,
a ove tri su bile najžešće.
Posli uru vrimena oružje je položeno i svak je otišo domu svom.
Živija Konstantinopoljski ugovor!
PS
Mea culpa, mea culpa, mea máxima culpa.
Tek sada u vijestima vidim da su pravi, bez bandiri i mužike, bili na Matejuški.
Post je objavljen 12.04.2018. u 21:58 sati.