geomir

T E H N I Š K I

NA KRIŽINAMA

Ona moja kaže da bi vajalo poć na tehniški.
Izvadin prometnu, gledan.

„Je, u četvrti misec, a sad smo u drugi.“

„Ma ne auto. Ti.
Evo ti uputnica.
Ja ti ugovorila datum tada i tada.
Pet dana prije tada i tada smanjit spizu.
A ona dva dana prin ne jist ništa.
Pit samo vodu. I to deset litri na dan.
I svaki dan popit po dvi kesice gorke soli,
A zadnji dan još stavit u „auspuh“ oni neki čepić.
Evo, sve lipo piše u uputaman.“

Prova san se izvuć, ka ono meni svi ištrumenti rade ka leroj.
Je, kaže moja, ako ćemo lagat. Pa mi se javi!

I tako me prišvadila, a i kad promislin auto svake godine dajemo meštrima da ga vižitaju, a sebe, sve ono dobro je,
ne boli ništa, ne curi nikuda.
A kad stisne onda more i bit kasno,
ili se more ostat bez kojeg parnog okruglog organa jeli.
Ili onog jedinstvenog s glavon.
Onon na ramenima! E!

A onda opet, iman i koje kilo prikoviše,
pa će ovo bit dobra prilika da počnen dijetu.
I radije ću više dan gladovat i jist unutarnje rezerve,
nego se nalivat sa onon puston vodurinon zadnja dva dana.
Čini mi se da su u Auschwitzu mučili jude nalivajući ih vodon.
A ima san za uzor i Glavaša.
Lipo ću ja sedan dan ne jist, i onu vodurinu podilit na te dane
i uz gorku sol i čepić bit ću in čist ka sunce.
A to će mi bit i proba za eventualnu neku buduću akciju kontra, jeli,nečega.
Osin tega sada će korizma pa amo reć, triba se čegagod odreć!
Savjesno i unaprid!

Zamišjeno učinjeno.

I odma mogu reć da je sve to bija pis of kejk.

I onda je doša dan odlaska na Križine.

Prvo šta san vidi kad san intra u stanicu za pregled i sta na kanal,
bija je natpis na zidu.

BOŽE
BDIJ NAD NAMA
DOK RADIMO I
ISPUNI PRAZNINU U
NAŠIM DJELIMA


A onda mi je tutnilo u ruke papir i reklo da potpišem saglasnost da sam upoznat s onim što će mi radit i što mi se pri tom more dogodit.
Samo san vidi da mi moredu i čriva probit,
ali, piše,da se to ritko događa.
I šta`š sad Geomirko, pobić!?
Onda san se sitija da mi auto ima kasko ,
pa kažen u sebi da valjda to vridi i za mene.
A eto i Bog bdije nad meštrima,
pa ako šta njima ostane prazno On će to dopunit.
Nima straha!
(Al isto san triba avizat Anđelka da i on izmoli koji očenaš za mene.)

I potpišen.

I onda mi dali jedne mudante šta imaju rupu, jeli, tamo di triba.

E, a nisam vam još reka najboju stvar.

Radna profesionalna ekipa broji tri člana i jedan naušnik.

Sve četiri lipi, mladi, u najbojin godinan - ženski svit !

Odmar san zna da u tin rukama ništa neće bit teško podnit.
Mogli su mi činit šta god oćedu.
E, moje puste žeje!
A njima će bit da in je priko glave i s onin doma, šta ga i ako ga imaju!
Jedino ako neka od njih nije neka od ovih ovde koje potražuju, jeli, nećemo imentovat!
Pa odma mogu vidit na čemu su.


I onda je počela vožnja!
Mlada naušnica stoji sa strane, promatra i uči!
Šefica sela za monitor, a ove dvi mlađe uvatile mene u ruke.
I manigot. Pa guraj!

„Čekaj, di smo?“
„ Ovde smo već bili!“
Ja kažen, a oli nemate GPS s Adria rutom.

„Stisni tamo gore da prođemo ovu krivinu!“

Pomalo, koči, kažen ja, da ne izletite.
Jer mi je došlo na pamet da se tu najvjerojatnije prave rupe u črivima.

A ne bi bilo loše da imaju i jedan pomoćni monitor za pacijenta
Pa da i ja mogu vidit kako mi to izgledaju čriva iznutra.

I tako su me dobro ispipale i ispritiskale kako ni jedna ženska do sada.

Đabe in!
Nisu uvatili nijednog grancigula ni kosmeja.

Tako mi je ipak produžena prometna do daljnjega.

I eto van na, štijte, da biste znali ča vas čeka kad idete na tehniški!
Dobro, nije baš ka Marčelinino, a trudio san se.