Marketing
DVO JOVANINA
Ovo djelo je plod fikcije. svaka sličnost sa stvarnim osobama i događajima slučajna je.
Kliknuti na link i slušati originalni izgovor teksta
Prin nego se rodi svakega Buodula (ma ne i svaku Buodulku) u molemu mistu čekolo je uz ime i prezime još i nadimak olitiga pridivak.
Prezime oliti kazota je famejono, a za ime je bila užonca da parvo dite dobije nuonotovo
ili nonino ime od oca, a drugo dica imena po nuonotu i noni od mame ili po barbima i tetima ča su obišno imali ime kojega svieca ili svetice božje.
Ma se, ko i sve na svitu, užonce minjodu i sad i u imenima imo prominih: ili se skraćijedu (per ežempjo Mandalina, Lina, Ina; Prošperino, Rino, Ino (tako da već ne znoš od koje svetice ili svieca ime pročedi) ili se ime dobije po glumcu, pivoču, pulitičaru, konfinu (zamislite cili život nosit ime Naser, Tito, Sinaj, Sovjetka, Amerika), ma nojlašnje je sad iz kalendara izabrat koje narodno ime ili ime po kojemu frutu (Višnja, Jagoda, Jabuka, Dunja.).
Od pridivka u molemu mistu je potriba, jerbo još imo puno Ontetih, Ivanih, Matetih, Lukih, Lucih, Kotih, Marijih, Anih, Pericih s iston kazoton, pok se s pridivkon odma znalo i zno kuo je i od koga je. Tuo treće ime dobivalo se po nadimku fameje: Darvenetovi, Lohalovi, Hahanovi, Manjagazetovi, Gazarovi, Gvardaboškovi, Kosirinovi, Bijončini ......... da noton somo nikoliko, jerbo bi tukalo istratit puno inćoštra za nabrojit sve nadimke famejih u somo jednemu mistu.
Ma za nike mišćane bilo je dosta reć somo jednu rič: Lojko, Mušica, Britvica, Ugor, Sipica, Gardelin, Mufa, Lohalo, Mezorizi, Vuna i odma bi se znalo kojo je tuo peršuona isto kako i ona s imenon, kazoton i famejonin nadimkon, jerbo je lašnje reć jednu rič nego izgovorit dvi-tri riči, apožito liti kad ćapo fjaka posli sardiel s gradikulih i žmula bevonde.
Da bi se pozno meju drugin Ivanima u mistu, posli karšćenjo, pridivak Jovanin je dobi unuk Velega Ivana u daržavi kad je himna bila mišonca od: „Bože pravde“, „Lipe naše“, i „Naprej zastava slave“. Na tin pridivak navikli su se mišćani, jerbo je tuo ime pročedilo od talijonskega Giovannino, a naši stori na škoju nisu znali za glos i slovo Đ, nego bi tin glos zaminili sa J i tako su u mistu bili dvo Jovanina: Jovanin iz Podve i Jovanin iz Pjace.
I u temu imenu ni bilo ničega malicijuozoga ni u Krajevini, ni u Republici Jugoslaviji sve dok nisu u Jugoslaviji zapuhali vitri ča su i kosti lomile: vihovitar, kijamet i mećava.
A ondar, bome, Jovanin vuče na ime Jovo, a tuo ime je iz daržave, di oni somi govoridu da imo "Jovana ko govana", i sad kad lampo i garmi, kad Ivo i Jovo nisu već braća, nego su diventali priko noći pasjo braća, nadimak Jovanin ni već odgovoro vrimenu, bi je vonka škvodre i kad bi mišćanima ta rič duošla na varh jazika, oni je ne bidu izustili, nego bidu misto nje rekli: unuk Velega Ivana ili Mateta sin ili Ružin muž somo da se ne bi spomienilo tuo ime i da se ne bidu ugrizli za jazik.
Tukalo je da pruojde i priko deset godišć, da malo vrime bonaco, da se prominidu vitri i da tuo ime, Jovanin, duojde na svoje prijašnje misto, ča hoće reć da te mišćane, sad epeta zovedu ko i prin: Jovanin iz Podve i Jovanin iz Pjace.
Autor: Dinko Matković
Autorov blog: Insulano
prošti: Geomir
foto: Geomir
Manje poznate riči:
užonca = običaj
per ežempjo = na primjer
pročedi = nastalo od
konfinu = predjel, država
frutu = voću
istratit puno inćoštra = potrošiti mnogo tinte
apožito = naročito
bome = naravno
lampo i garmi = sijeva i grmi
diventali = postali
vonka škvodre = izvan reda
ugrizli za jazik = pokajali
tukalo je da pruojde = trebalo je da prođe
epeta = opet
Post je objavljen 19.04.2018. u 17:36 sati.