AnaM

srijeda, 14.07.2021.

Glazbeni tandrmoljci…


Glazba je deo života čoveka.
Od praistoriskog mumlanja u pećini, do savremenog muziciranja čoveka prošle su godine, ali ne i ljubav, naravno i korist. Mnogi žive od muziciranja…
Potreban je dobar stih, pa dobar skladatelj muzike, pa instrumenti, pa izvođači, pa stotinu puta ponovljeni taktovi prilikom snimanja da se dođe do savršenstva. Pa-ova koliko ne možeš ni zamisliti.
U zadnje vreme potreban je i malo veći džep da bi se to sve platilo i snimilo.
Posle stotinu peripetija, finalni proizvod je tu.
Ura, misle si učesnici svega ovoga, krenuće slušanje, postaće hit.
Moja suseda, totalni antisluhista, koja jedino zna onu pesmu, Vuk magare na plot nagonio, oooo, pojavila se sa gomilom disketa u vrtu.
Šta li je nabavila, mislim ljubopitljivo.
Ozbiljno se zagledala negde u daljinu. Meditiraće uz muziku, sigurno.
Kad ona poče da ih veša na još nedozrele plodove voćki… Oni svetlucaju, ljuljaju se na vetru, vrapci, panično beže (očito im se glazba ne dopada), a ona uživa.
Dug je put do srca slušaoca…
Nikad ne znaš koja će pesma koga dirnuti…




- 18:25 - Komentari (16) - Isprintaj - #

utorak, 13.07.2021.

Recepti…

Recepti…



Čitam što sve jedu uspešni sportisti, silikonske lepotice i oni koji žele dug i zdrav život.
Pola od tih stvari i ne znam šta su, niti gde rastu, a od one druge polovine u kući imam obično samo so i ulje i toulje suncokretovo i maslinovp, ne palmino, kokosovo i ceđenog puža, kornjačin oklop i slične egzotične gluposti.

Šta ću, kud ću, navalim na ono što imam.

Obično je to u onim člancima o zdravom životu pod obavezno izbegavati.

Moji stari su govorili treba jesti hranu svog podneblja…
Sve nade polažem u genetiku, a kaže se i
Lep, pa deb'o...


- 21:28 - Komentari (31) - Isprintaj - #

ponedjeljak, 12.07.2021.

Kupovanje…


Što volim kupovanje u radnjama koje su rashlađene.
Danas otišla da kupim kruh, ali mi se ne izlazi iz one ugodne temperature. Levo desno, napuni se korpa, promenim je za kolica.
Nije mi što sam kupila što mi treba i što ne treba.
Nije mi ni što mi se kesa rasprsnula u sred radnje.
Nije ni do izgubljenog vrmena.
Nije ni do novca.
Ali…
Kad sam izašla van, u nesvest da padnem od vrućine. Telo se opustilo u radnji na +12 stepeni, pa kad je izašlo na +38 isplazila jezik i dahčem. Došlo mi da sve skinem sa sebe.
Moj predlog za prodavnice
Na izlaznim vratima kupcima stavljajte kese sa ledom na glavu, polijte ih čašom hladne vode ,može i neki sokić. Ne treba da se trošite da stavljate na čašu šeširiće, suncobrane i slične gluposti, samo neka je leden. Nije loša ideja da dežura neki šarmantni doktor…može i sestra.

- 17:00 - Komentari (27) - Isprintaj - #

nedjelja, 11.07.2021.

Propuh…


Vreli dan prolazi,
svežina noći ne dolazi.
Od vrućine postadoh i pesnik. Vrtim programe na televizru, i dahćem kao parna mašina. Došlo doba da i dugogodišnji bračni parovi imaju vrele noći, što ti je globalno zagrevanje, topljenje, ili već tako nešto.
Ruše se dugogodišnji tabui, napraviću propuh.
Otvaram sve prozore.
Ništa.
Dižem dasku na šolji WC-a.
Ništa
Vadim ključeve iz ključaonice vrata.
Ništa.
Na kraju, uzdah, dižem roletne sa suprotnog kraja i otvaram prozor.
Lagano, lagano g.Propuh se pojavi.

Komarac panično beži sa lustera, moljac pokušava da se uvuče u stari kaput, ali shvatajući moje ludilo, složno beže iz stana užasa. List papira sa zapisanim nabavkama ko zna kad leprša ispod fotelje. Ako je bilo, a bilo je, prašina u kovitlacu prati papir i leti na slobodu. Golub znatiželjno gviri kroz proz, oseti propuh, zamaha krilima i pobeže u sigurnost vreline jutra.
Propuh se osilio. U jednoj sobi kao da je jugo, u drugoj bura, u trećoj već neka tramontana, a ja zadovoljno se opružila. Uživam.
Posle dva tri minuta proradi atavizam duboko usađen u meni. Moji preci su sigurno i u praistoriskoj pećini na ulazu imali kožu mamuta i dobro zapušili sve rupe da ih ne uhvati opasnik propuh. Mislili su da su spasili nadolazeće generacije usadivši taj strah u gene.
Vraćam ključeve u ključaonicu, zatvaram prozore sa severne strane, dasku ostavljam, nisam ja kukavica.
Ponovo dahčem, nije se stan ohladio, ali sigurnost je sigurnost. Nećeš meni ti propuhu doći glave…
Stojim bosa na hladnim pločicama u kupatilu…ijaaaooo…užas… bež, bež meco, prehladićeš se.

- 11:14 - Komentari (35) - Isprintaj - #

petak, 09.07.2021.

NEMAČKA PERILICA…

Blogeri gde ste??
Ko će me komentirati ako ste svi na kupanju??


Zove me prijateljica euforično.
-Gde si ti?? Odmah dolazi, poslao mi sin perilicu iz Nemačke. Fantazija.
-Krećem.
Sin joj radi vani, pa pokupi stvari koje Nemci odbace kupujući nove. Donese ovde i zaradi. Perilica kao perilica. Ne vidim nešto.
-Može sve. Ima program za svilu.
Od svilenih stvari imam jedne gaće koje ne nosim jer me žuljaju. Imam i prekrasnu svilenu posteljinu kupljenu po savetu reklame da je odlična za one male slatke bezobrazne stvari. Probala, nije da nisam, ali kliziš po krevetu kao da si na toboganu. Više si na podu nego među zvezdama.
-Ima razne programe. Sve nacrtano, ne treba prevod. Leptiri se peru na 30 stepeni. Pa program za ovce, pa za ručno pranje, mašina svaštara. Vrhunac je što sve sama radi. Sama uzme prašak, omekšivač, sama sortira rublje.
Videćeš.

Perilica nema gumbe, nego digitalna. Ima onu pipkalicu kao televizor. Mora da ima i radio program, pa ne tandrče nego peva. Nema centrifugu da skače po kući kao kučence, nego voda odlaze negde na misteriozni način. Moja kad završi sa pranjem doskakuće da mi javi. Nestrpljivo očekujem kako to sve radi. Za prilog ne znam da li da dam papirnatu maramicu, da vidim gde ona spada u leptire, rublje koje se pere ručno ili u otpad, sigurno ima i to kad je tako svemoćna.
Prijateljica uzima pipkalicu, menja baterije, koje padaju na pod, traži u ladici druge i sve je tu.
Krećemo.
Sad očekujem da perilica ode do korpe za rublje, pokupi ga, sortira, ode na livadu po ovce i leptire, u radnju po praškove.
Ništa od toga.
Nešto očito nisam shvatila. Ljubim ti moju perilicu. Malo skačem ja dok kupim veš, neki put vodu, jer kad stavim omekšivač, ona pljucne napolje zaostalu vodu, pametnica. malo igra twist ona dok centrifugira. Posle skupa popijemo kavicu, ja pijem, ona zadovoljno mrmolji, nema dara za glazbu pa ne peva.
Mora da smo obe mnogo staromodne.

- 12:30 - Komentari (31) - Isprintaj - #

četvrtak, 08.07.2021.

Glazbeno veče…


Prva noć u gradu.
Beton, izgorela trava, drveće bez grana i lišća „ulepšano“ rukom čoveka.
Provela sam burnu noć u krevetu sa jednim komarcem.
On je svirao, jeo, pio, a ja sam mu aplaudirala.


- 08:18 - Komentari (25) - Isprintaj - #

srijeda, 07.07.2021.

Kupanje...



Ne znam da li sam pre naučila hodati ili plivati.
Videla sam na drugoj strani sobe poznat omot, nasmešila se i uz povik
-Čokolada.-
Krenula sam koracima pijanog mornara, ali dočepala sam se čokolade. Hodala sam, puzanje nikad nije bio moj stil.
Slično je bilo sa plivanjem
-Vodica – i buć unutra.
Pljuvala sam , batrgala, ali i održavala na vodi, ne baš nekim stilom, ali…
Letenje nije bilo moj način kretanja. Nikad nisam naučila jer kad sam videla da ljudi nestaju u onom avionu, pretvarajući se u mrave, derala sam se i branila od tog neprirodnog krtetanja za mece.
Nikad nisam razmela ljude koji se boje vode, jer se mogu utopiti. Utopiti se u moru?? Svašta.


Začvrljilo sunce, ugrejalo na 37 sterpeni, ne možeš ni disati. Šta ću, pristanem da se postavi bazen gumeni u vrtu. 4prečnik,visina 1.1m, prcoljak, ako nisi Liliputanac.
Nikad da se napuni vodom.
Vruće…
Nestrpljiva sam…
Kad je bilo cirka 30cm uđem u vodu i kao šetam, dobro je za vene… Hodam po ona 4metra i gunđam šta sam dočekala… Mašta stoji, vruće joj pa ne mogu dočarati miris i okus mora.Kuhinjsku sol nisam sipala, morsku nisam imala.
Odjednom me uhvati grč u palac desne noge, pa brzinom munje celo stopalo se zgrči, obori se do lista. Stojim kao roda na jednoj nozi, ne smem ni da mrdnem. U glavi saveti, ako te uhvati grč plivaj rukama prema obali i taj dan više ne ulazi u vodu. Plivaj ti u pola metra, kažem onom glupom glasu u meni.
Grč me uhvati u desnu nogu i tras bum u onu vodurinu.
Ljuta što ću se utopiti u pola metra vode ne mogu ni da izađem iz vode.

Srećom Paja čuo kad sam tresnula, pa počeo da se dere kao da ga kolju, udara krilima, da sruši kavez. Znam da je zaljubljen u mene, a i ja nisam ravnodušna, šta ako je puran, nećemo gledati na svaku sitnicu. Glavnokomandujuući izlete.
-Kažeš da dobro plivaš. Što ulaziš sama kad ne znaš.
Ništa od mog utapanja… još ćete me trpeti na blogu.

- 15:08 - Komentari (43) - Isprintaj - #