AnaM

ponedjeljak, 09.12.2019.

Siguran alarm…


Da li vam se dogodilo da dok mirno kuckate i skakućete po internetu osetitite čudan miris izgorelog??
Primetila sam da je kuhanje krompira i pisanje posta u direktnoj inkotabilnosti. Moje lepe šerpice čim čuju da kuckam, izbace vodu i ostave siroti krompir da izgori. Očito se neka zaljubila u vatrogasca, pa ga doziva.


Kad sam ostala samo na jednoj šerpi i to veličine kazana, jer je zaglavljena u špajzi pa je ne mogu izvaditi, odlučila sam se na drastične mere. Kupila sam novo posuđe, i alarm koji zvoni čim voda iskoči iz šerpe. Pokazalo se nepouzdano. Kad je počelo zvoniti, znala sam da imam još dva minuta, a ideje su samo vrcale. Ako odmah sve ne zapišem, odoše nekom drugom. Za dva minuta se može napisati ihahaj…
Nekako se ta dva minuta volšebno skratila i… Vatrogasci nisu došli, ali susedi su počeli otvarati prozore.Kašljem, suze vrcaju od dima.
Moram nešto funkcionalno uraditi.
U kompletu je bilo tri šerpe… sad su u smeću i po njima skakuću izgladnele ptičice jer neko nije zatvorio kontajner.
Ptičicama donela komad kruha, kupila novi set šerpi i šta sad??
Alarm!!

Kakav alarm kad svi imaju vreme koje nestaje??
I genijalac se seti.
Uzmem vrećicu, napunim je sa dva kilograma krompira i obesim oko vrata. Jedan krompir držim u ruci (kucam jednim prstom).
Vrat me zabolio, onaj krompir iz ruke ukočio prste, ali alarm radi… još koji minut i skidam jaram sa vrata, krompir gotov.
Izgleda da sam uspela, ili sam nabavila šerpe koji ne vole vatrogasce.

- 20:04 - Komentari (18) - Isprintaj - #

četvrtak, 05.12.2019.

Kukurikuuuuuuuuuu...

Nešto jutros malo postova.
Budni li ste, ili da vas budim??
Pipkajte tamo i pišite nemoj da vas opominjem ponovo.

- 09:09 - Komentari (28) - Isprintaj - #

utorak, 03.12.2019.

Pismo-mejl...


Šaljem ti mail jer ne znam gde se kupuje kuverta i marke.
Dragi deda Mrazu, Božiću, Božičnjaku, ili već kako te ko zove. To mu dođe više kao političko versko pitanje, pa ne bih se izjašnjavala.
Ne dolazi još, jer to što vidiš da blješti na sve strane, nisu svećice na boru, nego samo komercijalni osvrt na sadašnjost. Za dva meseca ipak više možeš prodati nego za sedam, dana, a biznis je biznis, kapital je kapital.
Ne čekaj ni sneg, jer si ti nešto zabrljao na polovima i krenulo globalno zagrevanje. Šta se petljaš u ono što ne znaš?? Lepo je bilo, na polutaru toplo, na vrhovima polutka hladno. Baka Mrazici bilo hladno pa da joj učiniš. E, lepo si svima napravio.


Pokloni su spremni??
Primaš li internet naruđbe i do kog roka??
Sedi tamo gde si i ne brini za dostavu.
Dimnjaka nema, pa ne moraš držati dijetu jer se nećeš zaglaviti spuštajući se niz krov.
Besplatna dostava je ako šalješ neki pristojan poklon. To ti se više isplati nego se lomatati sa onim irvasima po nebu. Može neki nastradati od dronova pa kad te dohvati društvo za zaštitu životinjki, nadrljao si.
Neka te ne zavaraju reklame kako se svi raduju Coca Coli. Lično očekujem nešto konkretniji dar. Skromna sam, ne daj se gnjaviti razmišljanjima što kupiti. Lepo uplati bon, novčani-čestitku i svi zadovoljni.

Pozvala bih te da dođeš lično čestitati, ali volim mlađe.
Skrećem ti pažnju na sajt blog.hr.
Pazi dobro što ćeš doneti blogerima. Ne brini se za sneg, tamo će svega biti od pahulja koje lepršaju, pa do janjca i odojka koji se još veselije okreću.Čemu se raduju, samo oni znaju.
Zaobiđi ih.
Ne znam što reći kako da se opredeliš za darove.
Možeš po glavi, to jest po blogu, ali pobuniće se ona sirotinja sa jednim blogom, a oni sa deset će reći da si mogao doneti jedan, ali vredan.
Možeš deliti i poklone i po komentarima, ali to je tek zafrkancija. Imaš postove sa malo i one sa malo više komentara koji su diskutabilni naročito kad su darovi u pitanju. Kako god uradiš neko će zanovetati da je oštećen i da dar nije u kategoriji koju vlasnik bloga zaslužuje.
Pazi što radiš.

Nemoj da te zavaraju oni koji kao ne očekuju poklone.
Jedan već dva meseca svaki dan broji koliko je dana ostalo do tvog dolaska. Znatiželjko. Malo je nezgodan tip. Nikad ne znaš što voli što ne voli. Taman misliš uhvatio si ga, a on okrene ploču. Ne bih mu se ja zamerala. Stavi poklon u kutiju, pa ovu u veću, pa treću, i tako desetak kutija. Neka se umori otvarajući pa neće videti što drugi dobijaju.
Kad kupuješ za blogere koji putuju, tu je tek problem. Sve su videli, sve imaju. Pusti ih da oni tebi nešto donesu sa putovanja.
Najbolje ćeš proći sa onima koji objavljuju gole ženske. Gole muške niko ne objavljuje… plaši se konkurencije. Možeš naći neke zaostale lutke Barbike, lupiš im silikona… na sve strane zalepiš, nikad nije previše. Dalje će oni već znati što će.
Imam odlične ideje za pesnike i fotografe, ali post predugačak.
Zato skuhaj si kavicu, pogledaj malo po blogu. Radi i ti nešto. Ne mogu sve ja.
Ako treba pomoć o nekom konkretnom, javi se.
Upamti jedno.
Nikad nećeš pogrešiti ako za neki post daš pozitivan komentar, u stilu aj, vaj, maj, baj, saraj I što god kupio, darovao, neko će mu naći manu.
Takvi smo, kakvi smo, bolje nemaš.
Mogao bi doneti neku zajedničku igru, jer se oko Božića-Nove, očekuje priliv mozgova, nostalgičnih, a odliv blogera ka granicama. Možda ih to zabavi.
I na kraju, mali , ali ne zanemarljiv savet: Treniraj delenje poklona u vidu komentara.
Evo možeš na mom blogu…
Onom tvom rođaku, Nikoli, kaži da ove godine nemam kratku čarapicu, ali imam odlične hula-hopke pa kako sam bila dobra cele godine, šibe neka zaboravi, a hula hopke napuni onim čokoladnim bombonicama što imaju u sredini lešnjak ili višnju.
Toliko za ovo javljanje, a za dalje ne znam
Vita jela zelen (okićeni) bor, šalji brzi odgovor.

- 17:19 - Komentari (31) - Isprintaj - #

ponedjeljak, 02.12.2019.

Greška u koracima...

Zahladilo i mece traže pećine u kojoj će prespavati zimu.
Od zime im se stisnu okice, nakostreši krzno, pa izaberu pogrešnu destinaciju za svoj put.
Ovaj meca se smestio, a kako će proći oni koji prolaze ispod... videće se

- 20:49 - Komentari (37) - Isprintaj - #

nedjelja, 01.12.2019.

Sport…


Volim sport.
Volim natjecanja, borbu i pobedu.
Na kraju ono delenje pehara… Uživancija.
Od malih nogu znala sam da ću uspeti, samo treba odabrati pravi sport. Čuči negde u meni pobednik.
Prvi pokušaj plivanja završio je katastrofalno. Umesto onih elegantnih stilova, sve se pretvorlilo u ronjenje, i pljuvanjem one gadne vodice. Brzo plivam, ali moj stil zovu održavanje na vodi. Ljubomorni su sigurno.
Skakanje u vodu definitivno nije bilo za mene. Kako god skočim ,upadnem na noge, uši se zagluše, ili pljusnem na trbuh, a to boli. Oni ljudi koji se mirno sunčaju budu pošpricani od glave do pete deru se kao da ih frigaš na ulju.
Kraljica sportova, atletika, deluje možda preanbiciozno za mene.
Trčanje mi je dobro išlo, ali rezultat nije bio sjajan. Imala sam dobro vreme, tako reći olimpijsko, samo mi je tu smetala metraža. Važno je vreme, govorili su na početku. Posle se ispostavilo da odlično vreme koje sam postigla i nije tako odlično, jer sam trčala 100 metra, a vreme je bilo za 1500.
Svašta…


I ono skakanje sa i bez motke nije bilo briljantno. Čuj, molim te troskok. Ja sam skočila još bolje sedmoskok i zaplivala potrbuške po pesku. I opet ništa. Niko se ne divi rezultatu.
Svi sportovi sa loptom su čudni.
Shvatila sam osnov. Postoje dva tima i jedna lopta koje se moraš osloboditi. Guraju jedan drugome sirotu loptu, nogama, rukama, batinom na koju je razapeta mreža. Videla sam neke sa kacigom na glavi, rukavicom kao za majmuna velikom i palicom kojom gađaju ili već nešto tako, loptu. Jedan je zgrabi, pa trči, a ostali bulje za njim.
Očito je najvažnije pravilo, moraš se lopte osloboditi. Kog’ je vraga uopšte uzimaju.
Konjički sport mi se dopadao, ali moji mi nisu hteli kupiti konja.
Nisam bolje prošla ni u mačevanju.
Brat je uzeo sablju dede, muškarac, a ja sam kao ženskica uzela kutlaču. On je vrištao i jurio podignutom sabljom. Uplašila sam se i zatvorila oči i počela isto tako vikati i mlatarati varjačom. Pobednik je bila mama, koja nas je bez diskusije razoružala, izgrdila, a kolateralna šteta je bilo suđe koje nam se našlo na putu.
Ostao mi je šah.
To kao smiruje živce. Pokušala sam nije da nisam, ali kad posle trećeg poteza o kojem sam razmišljala sat i pol čula šah-mat, bacila sam one figuretine sa sve kraljicom, kraljem koji nije bio kavalir, topovima, lauferima i onom sitneži pionskom, o zid, a tablu sam šutirala dok se nije raspala. Sad niko neće da igra samnom šah. Kažu da sam temperamentna. Zar je to mana??
Ako neko zna sport u kome me vidi, molim da mi javi.
Smeši mi se pehar samo ne znam u čemu.
Taj pobednik što čuči u meni, mnogo je duboko, nikako da izađe van.

- 18:09 - Komentari (30) - Isprintaj - #

utorak, 26.11.2019.

Okrutnost…


Postoje ljudi koji vole pse, oni koji ne vole i okrutni.
Razumem one koji ne vole pse. Njihova ljubav je okrenuta nečem drugom.
Razumem i one koji vole pse, čak i one koji preteruju sa izlivima ljubavi. Pas sve vraća mnogostruko.
Ne razumem okrutne ljude.
Kupe, nabave, nađu, životinjicu. Neguju je, naviknu na toplo, leče, nahrane, čuvaju, maze i paze, ubijajući u psu njegove prirodne instinkte i glavno, zakone o održanju vrste, produženju vrste, borba za opstanak.
Kad kulminacija ljubavi psa dostigne vrhunac, gledaju u čoveka sa obožavanjem, verujući mu bez rezerve, ljudima dosadi se gnjaviti, šetati, nabavljati hranu, i izbace psa na ulicu.
Da li ste videli njuškicu, oči, nadu, poverenje koji ti psi imaju prvih dana svog lutanja??
Ako im bacite komad kruha odbiju, navikli su na bolje.
Trče za svakim nadajući se da će ih odvesti domu na koji su navikli.
Verno čekaju onog koga su voleli i verovali mu celog svog kratkog života. Pripadnike svoje vrste gledaju sa nepoverenjem, a ovi ih napadaju jer su konkurencija za nalaženje hrane, opstanak.
Kad se umore ispruže šape, polože na njih glavu i prate pogledom prolaznike. Da li će doći onaj koga vole, onaj koga obožavaju, centar njihovog sveta??
Užurbanost ulice mrakom jenjeva, šape su klonule, umorno shvataju, niko neće doći po njih..
Čudni zvuci. Opasnost?? Gde se sakriti?? Gde naći hranu??
Maleni, novonastali lutalica ne pripada nikome… Niko se za njega neće pobrinuti, a on ne zna sam.
Koliko može izdržati u ovom nepoznatom svetu nenaučen na snalaženje??

Nema ga već čitav sat. Da mu se nije što dogodilo??
Ne, ne, av, av, doćiće, vezao me je…
Voli On mene.


Brinem. Gledam u vrata, mnogi izlaze, ali Njega nema.

Av, av, av, evo ga, sunce opet sija, život je lep…
Idemo u šetnju pored reke.

Moj se gazda izgubio.
Nema ga već dva dana.
Gladna sam, umorna, kiša pada, bojim se još jedne noći provedene u mraku.
Mene niko neće…
Što sam pogrešila??
Samo sam ga volila svom ljubavlju svoga bića…

Vidi ovu malenu, izgubila se…
Av av, gazda, malena se izgubla, av av, pomozi…

Av, av, vrco, dođi kod nas, ne boj se av, av, av.
Čuješ li ti mene, dolazi odmah kod nas, ne boj se…

-Hm, da li da je primimo?? Sva je prljava. Kaže da je naša sestrica, fuj, lutalica jedna smrdljiva, sigurno ima buhe. Uličarka.
-Nemoj biti takva, povedimo je, gladna je i uplašena.
-Dooobro, av, ali nemoj posle da bude nisam rekla av, av,

Samo da mi daju povodac koji sam toliko mrzila.
Samo da me prime… av, av, izgleda da me hoće…
Av, ništa mi ne treba, samo me volite… av…av…

Oznake: pas, lutalica, ljubimac

- 16:43 - Komentari (50) - Isprintaj - #

ponedjeljak, 25.11.2019.

Sveže…

<
-Kupite grožđe, sveže banane. Ko ne kupi kajaće se ko kupi…
-Kad je voće brano??
-Grožđe jutros, a banane, neću da lažem, noćas.
-Noćas?? Gde su te banane rasle??


-Zna se pravo iz Amerike, a grožđe je tuj, iz Španije.
-I sve brano jutros, noćas??
-Kad ti kažem, zar men’ da ne veruješ??
-Verujem, verujem, ali kako su došle??
-Sa avion iz Centralnu Ameriku,uzeli grožđe u Španiju, pa direkt na kvantašku pijacu, pa otuda na moju tezgu.
-Od jutros celu planetu obiđoše…

-Koliko da merim?? Ne mogu ja da dangubim pričajući sa tebe, ti si dokona ja nisam.
Priznajem, nisam odolila reklami, kupila sam…

- 09:06 - Komentari (18) - Isprintaj - #