AnaM

ponedjeljak, 06.02.2023.

Ne-kava...


U nedelju me je pozvala prijateljica na kavu. Stanuje na samoj obali Dunava, na milionitom spratu. Sa njenog prozora vidi se pola grada.
Pošla sam pešice, malo da udahnem zrak, a malo da popravim kondiciju.
Nisam se baš nadisala, magla je gušila…
Dolazim do zgrade...Interfon... Zvonim...
.-Uđi...procvrkuta, ona
Uđem, i: Stop!...na vratima lifta pola metra duga cedulja : Ne radi....Nije važno, krenem prema drugom liftu.
-Ne može, selimo, a kauč zaglavio u liftu, pa blokirao i susedni...prodra se neki namrgođeni brkajlija.
Već pomalo bojažljivo, krećem ka četvrtom, poslednjem...Pogađate...lanac...cedulja: Ne radi do daljnjega...ma šta to značilo.Krenem pešice, a naviknuta na moj prvi kat, vec na trećem počinjem da dahćem kao parna mašina, prestajem da preskačem po dve stepenice, i penjem se "elegantnije".Posle šestog, idem jos sitnije, ali zato dišem sve glasnije. Posle desetog, gledam dole, mislim: Šta mi bi da uopšte krenem na ovo planinarenje?
Pored mene prolete neki dekica sa dve ogromne torbe, a malo zatim i mlada majka noseći u naručju trogodisnjeg dečaka, koji se celo vreme derao da hoće sam.


Besna na samu sebe i svoju kondiciju, zadnjih nekoliko katova pokušah da preskačem po dve stepenice. Jezik do poda...srećom dočekala me je na otvorenim vratima sa medom i vodom, umirući od smeha. Uvežbala, vidi se da nije prvi put da lift ne radi.
Dobro, vredelo je, sad će kava da me povrati u život.
-Kava?
-Ju, ja zaboravila da ti kažem da doneseš, nemam više ni zrna.
Pogled ne ubija, zar ne?
Posle ne-kave i ne-vidika, malo priče, i puno smeha pada dogovor sutra u kafiću. Nikad više kod nje.
Sutradan zvoni mobitel
-Možeš li da mi doneseš lekove, ne izlazim iz kuće…corona…
Da li bi odbili nekoga bolesnog samo zato što stanuje nebu pod oblacima a lift mu ne radi??



Iz romana Barbara...

- 17:00 - Komentari (24) - Isprintaj - #

četvrtak, 02.02.2023.

Susret…


Stojim na uglu. Levo ili desno, pitanje je sad.
Stoji on na drugom uglu.Levo ili desno, pita se.
Gleda on mene, gledam ja njega. Oči malo stisnute, vidi se naporno razmišljamo. Vredi li uopšte boriti se za bolje mesto??
On ode levo, ja desno.


Polako kreće napred. Krećem i ja.Gleda me ispod oka, gledam i ja njega. Ko će pre stići do cilja? Desna ruka mu na boku. Spuštam ruku ka džepu.
Neće valjda pištolj izvaditi.Neću ni ja.
Polako se približavamo cilju.
Stići će pre mene, već me gleda sa visine siguran u svoju pobedu. Gledam i ja njega. Ruka mu još uvek poluopuštena. U zadnjem trenutku, podižem ruku sa korpom pre njega, stavljam je pobedonosno na pult ispred kasirke. Ispred njega još dve mušterije. Tužno me gleda. U ovom okršaju pobednik sam ja, izabrala sam pravu kasu u samoposluzi pred koju ću stati.

- 16:35 - Komentari (35) - Isprintaj - #

srijeda, 01.02.2023.

Veljača...

Veljača…
Važno obaveštenje za rođene
1951
1963
1075
1987
1999
2011…
Nastupio je mesec veljača.
U akciju.
Nemoj posle nisam znao.



Obaveštavam sve pozvane mace da je žurka zakazana u podrumu prebačena na tavan iz tehničkih razloga

Zna li se što za nas rođene 2022, jesmo li i mi pozvani??



Oznake: februar, mačak

- 16:03 - Komentari (31) - Isprintaj - #

subota, 28.01.2023.

Istekao mi mandat…


Ko kaže da ovaj tjedan nisu bili dobri postovi u rubrici Blog tjedna??
Neka mi izađe na crtu.
Ako neko može da kupi diplomu srednje škole, fakulteta… mogu i ja crni pojas.
Ne boj se, slučajni namerniče na ovaj post, mece su miroljubive manje više…

- 17:08 - Komentari (48) - Isprintaj - #

petak, 27.01.2023.

Blog… jednom bloger...


Prijateljica kojoj je internet posao, obaveza, čudi se šta radim kad se zavučem u sobu, prigušim svetla.
-Skakućem po internetu.
-Mora to svaki dan, ili kad hoćeš??
Što reći?
Nisam ni sebi dugo priznavala da me ćapao virus te bolesti i da nemam nameru ozdraviti. Mana ili vrlina, ko zna.
Ozbiljna lica ujutro upalim kompić, buljim u komentare, pišem nešto i mislim kako sam važna osoba… skoro kao da sam neki pisac, novinar, ili tako neki važan tandrmoljak.
Objašnjavam joj sajtove koje obilazim i dođosmo do tog famoznog bloga.
-Šta je to blog??
-Znaš to je sajt, ne, to je mesto gde pišeš, ne, tu čitaš, gledaš, to je stranica koja ti otvara svet. Ma ne, to je. Čekaj, pokazaću ti.
Otvaram blog, pokazujem postove. Ili sam loš „objašnjivač“ ili pojma nemam šta je blog.
I sine mi.
Blog je jedan veliki, stan. Imaš vrata na koja ulaziš. Treba ti ključ, šifra, ako ga izgubiš nagrabusio si i teško da ćeš se setititi gde si ga smandrljao. Zato ja zapišem gde je ključ… mada… Ćutim. (Kad sam izgubila ključ, ode nekoliko stotina postova)
Ulaziš unutra.


Dočekaće te možda prekrasne zavese, persijski tepih, specijalni zvučni ili svetlosni efekti. Možda ništa od toga nema, jer vlasnik stana nije previše učen ili zainteresiran za sređivanje. Gubi se taj prvi utisak.
Najvažniji su ipak, stanari tog stana.
Neki odjure u kuhinju i stvaraju remek dela, neki odu u dnevnu sobu, skuhaju kavicu i rešavaju svetske probleme. Mnogi vole da odu u spavaću sobu. Na verandi su romantičari zagledani u daljine sa predivnim stihovima. Uvek se pojavi neka sobica u kojoj se dogadja nešto novo.
Najposećenija soba je dnevni boravak. Tu putnici pričaju o svojim doživljajima, fotografi prave izložbe, pričaju se vicevi, šali i komentiraju druge sobe.
Ima i rumpl camera.Tu su svaštari koji se ne mogu odlučiti za svoj pravac stvaranja pa uglavnom pišu postove o drugim blogerima.
Da ne zaboravim, predsoblje.
Tu se izloži nešto što bi trebalo većini biti interesantno. Neki put jeste, neki put nije, ko bi svim ukusima, i stanarima ugodio.
U predsoblju je na jednom zidu okačena slika, pardon, anketa.Tu kao daješ svoje mišljenje o nekoj temi, ali više služi da malo prodrma umrtvljene stanare, razbuca njihova mišljenja i da nove teme za postove. Ako hoćeš nekom nešto reći što u reali nikad se ne bi usudio, to je pravo mesto. Niko kao ne gleda tu sliku, a svi pobožno čekaju što će oni tamo reći o njima i da li će ih uopšte neko primetiti. Najgore što se može desiti stanaru, čitaj blogeru, je da niko pet para ne daje za njegove postove. Dobro, ima tu leka, popljuješ nekog koga svi čitaju, pa vide i tebe.
-To ti je otprilike blog. Zgodno je videćeš.
-Hm…ja sam vlasnik svoje sobice, bloga, i mogu šta hoću da pišem??
-To je glavna caka. Ti si samo iznajmio stan, nisi vlasnik, i poželjno je da ne budeš neugodan drugim stanarima. Ma koliko ti se čini da si sakriven iza dobro odabranog nika, detektiv bloga, uz pomoć ostalih, za nekoliko dana, ako ne i brže znače i broj cipela koji nosiš.
Očekivao bi čovek da te izdavač stana može izbaciti ako mu ne odgovaraš. Može, ali to ne praktikuje, pojma nemam zašto.
Kad dodješ na blog, to je kao kad skočiš u vodu, ili plivaš ili se utopiš…. Nema trećega.
-Ja bih da probam.
-Nema tu probe, ulaz, jedan post, i zaražen si. Ma šta radio, lek još nije pronađen…Probali neki pobeći, ali se pokaju i vrate. Možeš iz prikrajka gvirkati, komentirati i sve kritikovati, ali to brzo dosadi.
Jednom bloger, zauvek bloger.

- 10:39 - Komentari (34) - Isprintaj - #

četvrtak, 26.01.2023.

Kameno srce…

Kameno srce…



Bio sneg ili sunce, magla, vetar, uvek su zajedno i tako već godinama.
Za onog ko ne ume voleti kažu da ima kameno srce.
Romantika do bola.

Možda je to ljubav, a možda moraju biti skupa, ipak su im i noge kamene,
a ovaj „tanjur“ u kome stoje dosta je visok i klizav.
Popila bih se u njega zbog bolje slike, ali nije red skrnaviti ljubav…


- 09:51 - Komentari (33) - Isprintaj - #

srijeda, 25.01.2023.

U mesnici…

U mesnici…
Kuna, evro, inflacija, kiša, susnežica, bura, košava i ostali slični tandrmoljci pa ljudi malo nervozni.
U mesnici nekad bilo gužve, sad više potseća na muzej, idu ljudi razgledaju, neki se dive eksponatima, poneko se preračunava, uglavnom svi prolaze.


Mlada ženica posle dva minuta čekanja, lupka na zid frižidera dozivajući mesara
-Ima li koga, žurim. Imate li suve nogice, imam sveže grudi, pa da pomešamo.
Mesar izlazi, na rukama rukavice u jednoj burek u drugoj jogurt
-Sve moje je u izlogu, šta treba.
-Dobro, dobro, pomirljivo će ženica, imaš li svinjsku glavu, teleće nogice i svinjske uši??
Mesar se namršti, i pomalo ljutito joj odgovori
-Ima gotove hladetine (pihtije)
Ženica se obradovala, ne mora kuhati.
-Može, a koliko košta-u zadnji čas se seti da pita??
-16 EU, da vadim??-uzima kutiju.
-Ne vadi, pobeže mušterija, a za njom još dve potencijalne pogledavši ostale cene.
Mesar nastavi da žvaće burek sa krompirom, i on prešao na zdravu hranu.
-Traži, a ne zna što će.


- 10:04 - Komentari (35) - Isprintaj - #