AnaM

subota, 06.03.2021.

Unutrašnja lepota...


Znate ono, važna je unutrašnja lepota, a ne spoljni izgled, i slične gluposti??
Da da, muškić će potrčati za vama ako ste pročitali Dostojevskog, a ne zato jer imate bujno poprsije ili noge do vrata.
Nekad su po selu trčale mačke, divljakuše, ili slobodnjaci, kako ko voli. Zakon odabira, zakon jačega, brinuo je za njihov broj i opstanak. Onda, kao i svugde, čovek se umešao. „Popravio“ je prirodu asfaltom i betonom, porušio ambare, pomoćne kuće i sagradio novcem iz pečalbe velelepna izdanja, sa ogradom cvećem. Tu divlje mačke, lutalice, nisu imale što da traže.
U ljudskoj prirodi je da voli ta mala lepa, umiljata stvorenja. Doveo ih je u kuću, nabavio brikete, kastrirao, i mazio se sa njima. Mačke nisu imale svoje prirodne partnere, ali su imale sigurnost, hranu, topli smeštaj, pažnju. Niko ih nije pitao što bi one izabrale, ta čovek bolje zna.
Zadržala se još poneka mačka lutalica. Neke bi stekle ljubav čoveka. Na izvesnoj distanci, dobile su svoju slobodu, dolazole po hranu i odlazile u svoj život. Čovek bi ih strpljivo pripitomljavao i cap, ljubav na vrhuncu, mali znak pažnje čoveka, tanjitić pun briketa, zimi ulazak u toplu začaranu sobu, a nije daleko ni odlazak kod veterinara.


Ona nije imala tu sreću ili nesreću da joj neko da hranu, pripitomi je i strpa u ljubimce. Bila je po merilima čoveka ružna, a kako ni Dostojevskog nije čitala na sve strane čula je samo
-Šic… beži…
I trčala je u drugo dvotrište
-Šic… pretnja rukom ili motkom- treće, četvrto…
-Šic, idi, ružna si užas…
Ljudi su milovani svoje mačore lepotane koji su leno na suncu se grijali, frktali na hranu birajući i tražeći neku drugu, umiljato preli…
Bila je gladna, umorna, veljača je tek prošla svega joj je bilo dosta. Terali su je sa svih strana. Trčeći upadne u neko čudno dvorište, pravi jeres. Svaka koka ima po jednog petla, čurani šetaju među ružama, niko ih ne tera. Jedan usamljeni tanjirić stoji na travi. Ponjuškala ga je nema hrane, a miriše na vlasnika, mačora. Uplašeno se okrenula, da je i on ne potera. Iz susednog dvorišta čula je ono grozno
-Šic…
Nije imala gde. Zaletela se na nakog dvonošca, skoro ga srušila. Dvonožica se okrenula, već je podigla ruku da je otera. Mačka se nije pomerala… Toliko je bila gladna da nije imala snage više da trči, i gde??
-Što si ružna, idi…
Nešto u glasu nije bilo preteće, i nije čula ono šic. Čučnula je i čekala. Ponestaje joj snage za borbu. Dvonožica ju je gledala.
-Nema hrane, idi, neću da zavolim više nijednu životinju…
Mačka je podigla pogled, sedela, čekala, hoće li ju udariti, oterati?
Dvonožica je uzdahnula, namrštila se
-Čekaj- i krenula negde.

Shvatila je samo pokret rukom, pokazivao je dole. Znači da čeka?? Što ako je to varka, ako se pojavi sa nekim ogromnim štapom? Rizikovala je.
Dvonožica se pojavila sa mirisavim, još krvavim komadićem mesa, sa zdelicom u kojoj je bilo vode, pa sipala u nju neku belu tekućinu. Mirisala je nepoverljivo tanjurić gledajući na sve strane da nema neke opasnosti… Osetila je miris mačka.
Dvonožica je otišla ali dotrčale su dve koke i pokušale joj oteti meso.
Povukla se, to nije njen dom, nema prava. Gledala je tužno komadić mesa. Nije se usudila napasti ih.
Kad je izgubila svaku nadu da će pojesti ukusni komadić, dotrčala je ona dvonožica, oterla koke, grdila im je neke veštačke gene i idiota naučnika ko ih nagura u kokoške, ali mačku nije bilo briga za nauku, dvonožica je nosila još mesa, i neke čudne ukusne komadiće, zvala ih je briketi.
-Hranu možeš dobiti, ali ime ne, neću da te volim, pretila je dvonožica, ali novi tanjirić, njen tanjirić, je znak, da je prihvaćena, zar ne??
Nisi mnogo ružna, imaš prekrasne zelene oči, a možda čitaš noću i Dostojevskog, uzdahnula je dvonožica i sipala još briketa…
Mijau, zahvalnosti se nije čuo, nije bilo vremena, treba sve te delikatese pojesti, ko zna kad će biti i da li će biti drugi obrok.



- 16:03 - Komentari (28) - Isprintaj - #

nedjelja, 28.02.2021.

Proleće cvrkuće…


Kažu stiglo proleće.
Ptičice cvrkuću, travica se zeleni, visibake, visideke i ostali viseći, davno gvirnuli, raduju se suncu.
Kod mene nešto sve naopako.
Sused noćas popio svoju dozu pića, pa dozu jednog, drugog prijatelja… nisam mu brojala. Zabranjeni restorani, što će čovek, mora piti sam. Svakih pola sata tresne o zajednički zid i viče
-Susjeda, dobro sam, samo mi papuča ispala.
Kako mu je ispala u zrak, ne objašnjava, a nešto i nisam bila zabrinuta do pola noći, a onda sam pobegla kad je zapevao
Sam sam nigde nikoga nema…
Sam, u soliteru?? I ostali susedi ga ubeđuju da nije sam, i da spava. Gde ćeš ti nešto pijanom objasniti.
Mesec srebrno blista sa grančica rose, (zar rosa nije ujutro??). Ja ne vidim, oblačno, ali nisam ništa pila ko mi je kriv.
Ujutro sunce se proteže rumenilom izazivajući sećanje… ne, ne na galebov krik iznad blistavog mora, nego sećanje da sam zaboravila kupiti kavu.
Juriš pešadija.
Navlačim brzinske cipele, jaknu, grabim novce i u radnju po kavicu dok ne provri voda. U radnji samo jedan čovek na mesnici, ali nedelja, pa samo jedna radnica, svaštara, što bi kazali. Brzo će, hej samo jedan čovek. Cupkam nestrpljivo, provrijaće voda.
–Dajte mi jedan batak.
-Nemamo.
-Kako nemate, ja vidim da ima.
-Nema, hoćete li nešto drugo?
-Ne, hoću jedan batak.
Uhvatio se za taj batak kao da o njemu život mu ovisi, a možda i ovisi, batak je to.
-Gospodine, malo višim tonom, obraća se prodavačica, pa opet spusti glas, lepo vam kažem nema.
-Eno ga.
-Gde??
-Na kokoški. Pokazuje prstom spakovanu koku sa nadevom.
-Možete samo celu kokošku da kupite.
-Ja hoću jedan batak.
Kosa mi se već polako diže na glavi, ptičice možda cvrkuću na zelenoj grani, čujem samo BATAK… BATAK… BATAK… U daljini prodavačica
-I ko će da kupi koku bez jedne noge??
Čovek slegnu ramenima, to nije njegov problem. Okrete se meni, traži saučesnika, ali videći moj bledo teleći pogled, samo kavaljerski reče
-Daj njoj, preko reda. Pala sam u iskušenje da zatražim batak, ali…
Zgrabih kavu, jurim sve po dve stepenice, upadam u stan zadihana kao da sam skakala sa Triglava u Sredozemno more . Dobro je nije se kuća zapalila…i … nisam ni uključila kavu.
Gledam kroz prozor, šljiva počela da otvara bele cvetove, žuti žbun se smeši suncu, trava se zazelenila…
Izgleda da je stiglo proleće…
U meni je, nije do prirode…



- 13:55 - Komentari (24) - Isprintaj - #

četvrtak, 25.02.2021.

Nervi…


Slabi nervi, ili??
U mom okruženju najveći broj vakcinisanih, ali i najveći broj pozitivnih… Ko je tu kriv, a ko nije, nije još izdefinisano.
Budite odgovorni svakog trenutka, propagiraju. Ako si odgovoran, budi to u svemu. Ne jedite vitamine iz apoteke, nego sveže voće i povrće. Gde ga naći u ovo doba, a ako i nađeš pošto li je, ne piše…
Rešila sam da budem odgovorna u svakom pogledu, dobro, skoro u svakom.
Krenem u snabdevanje.
Kupujem banane u najlon vrećici, ulje u plastičnoj boci, smrznut španać u nekoj plastično-kartonskoj kesi, radič u poliviniskoj kutiji, ribu u jednoj vrećici, pa u drugoj kad se meri, i na kasi u trećoj da ne procuri. Sve plastikaner.
Prodavačica mi ljubazno ponudi
-Zaštitimo svoju okolinu, budite odgovorni, kupite papirnatu vrećicu.
Greh na moju dušu, ali došlo mi da joj sve one plastike izručim na kasu.
Nije ona kriva, naredili joj, a i ja verovatno popustila sa nervima, kad reagujem na jednu običnu papirnatu kesu…
Nervček...



- 16:44 - Komentari (35) - Isprintaj - #

srijeda, 24.02.2021.

Cvetić…


Doputovao sam iz Belgije pod nekim zvučnim imenom. Mora da sam ilegalno došao jer nisam imao ni putovnicu ni ovo sad moderno PRC…


Ne znam šta sam čekao tri godine pod zemljom, ali sad sam gvirnuo… I ne dopada mi se ono što vidim…
Da li sam šafran, ili moj jesenji brat Crocus biflorus?? Možda sam samo pobrkao lončiće…

Zdravi vi meni bili...
Macama ističe pomalo njihova jurnjava, pa će i drugi moći malo mirno spavati…

- 08:45 - Komentari (41) - Isprintaj - #

četvrtak, 18.02.2021.

Vaccina...


Živimo u svetu gde su uvek aktuelne podele.
Tako je i sad.
Postoje ljudi koji su za vaccinaciju i oni koji su protiv. Svaki ima milijun razloga i objašnjenja…sve stručnjak do stručnjaka. Naučnici mudro šute i samo se ponekad tiho oglase i naprave novi kaos.
Neka ovih protiv.


Ovi za, se oglasili svojim teorijama.
Problem je jer postoji pfeizer, ruska, kineska. Izbor je na čoveku koju će izabrati. To mu dođe kao izbor za navijačku strast nogometnom klubu. Izabereš jednog, za koga se kasnije svom snagom boriš, a oni drugi postaju ti žestoki protivnici. Neću reći da ih mrziš, ali tu negde.
Elita se opredeljuje za feizera, za rusofile zna se, ali za Kineze malo nezgodno, probala sam njihov alat za vrt, garderobu…
Pod hitno objasniti pučanstvu da li onaj feizerovac može imati kontakt sa rusofilom. Da li se mogu sklapati brakovi, poslovi, druženje sa razno-vaccinisanim.
Što sa onima koji su primili samo jednu dozu?? Da li smeju popiti kavu sa onima koji imaju antitela, ili se moraju malo strpiti.

Kontrolori vaccinisanih, nevaccinisanih, jednovacinicanih na čekanju, onih sa antitelima i bez njih, idealnih prenosioca koji ne obolevaju, treba biti žestoka. Najbolje svima istetovirati stanje na čelu. Kad se promeni, precrtaš tatu i napišeš drugi.
Mnoge zemlje se natječu da naprave što više vaccine u stilu nije zbog prodaje i zarade, nego sve sami humanisti.
Ako primite rusku vakcinu kažu primili ste Putina...
Ako primite pfizerovu...primili ste Bajdena.
Ako Austrija napravi vakcinu dobićemo Kurca.
Ko je šta primio do sada, primio.
Molim ženskice i neke muškiće da se na vreme prijave za turistička putovanja i obilazak Beča.
Za što god se opredelili ili neopredelili jedno kajanje vam ne gine…
Budite vi meni zdravi i veseli i U boj, u boj toreador…

- 09:07 - Komentari (46) - Isprintaj - #

srijeda, 17.02.2021.

Blog-Anketa…


Šta mi je zasmetalo u vestima, zadnji mesec dana??
Vesti…
Uzmem novine ili gvirnem na sajt, a ono kao film strave i užasa.
Ujutro, prometnih nesreća toliko, stradalih ovoliko, obolelih, pa lupe brojku da ti dođe zlo. Gledam vesti i ne znam da li čitam o događajima u svetu ili je to neki medicinski blok.
Onda kreću na detalje o coroni za godinu dana unazad i dve unapred, o obolelim, vaccinisanim, nevacinisanim, mito, prodaja vaccine, veze za i protiv, političari, stranke…
Kad to preživim udare na oluje, orkane, poplave, cuname preteće i pretpostavljene.
Što bi rekao Mladen Delić
-Ljudi moji da li je to moguće??
Moguće je, priznajem idem na sajt koji ima vesti u stilu, nacija zabezeknuta, planeta se zgranjava, ljudi zatečeni odlukom…i kad otvoriš da vidiš što je iza naslova, ono mačka se popela na krov, pa je skidali vatrogasci.
Moj predlog
U vestima na naslovnici dva vica, tri aforizma, i neka vesela priča. Uz kavicu bi pasovalo.
Nemoj odmah ko je koga ubio, uhapsio, i ako može bez onih operacija.
Hej, gledam vesti, ne spremam se za hirurga.
Novinari razapeli ogovaranjem dve glumice. Jedna pretrpila slom nerava, druga im pokazala srednji prst.
Ne volim bolnice, i zato na većinu vesti, pokažem srednji prst (dobro, ispadnem prostača, ali, nisu ni oni bolji)…
Htela ja da to učantram kao odgovor pod razno, ali ispalo dugačko, a ko čita duge komentare.
Ko velim, da ga utandrmoljim kao post.

- 09:27 - Komentari (33) - Isprintaj - #

ponedjeljak, 15.02.2021.

Prođe Valentinovo…



Kolega, ne čuje se jutros tvoje kukurikanje??


Nešto sam zabrljao izugleda. Kupio sam svima kokama poklone, ali izgleda da sam neku zaboravio


Gde je moj poklon, neverniče, otišao si u drugo jato

Nikad kokama ugoditi.
Izgleda da sam pobrkao datume, to se za 8.3 daje svim kokama poklon, a ne za 14.2



Ni macma nije lako...

- 09:25 - Komentari (33) - Isprintaj - #