AnaM

četvrtak, 19.09.2019.

Na Dunavu…


Društvo stižu neki sa fotoaparatima i mobitelima.
Nose hranu, zovi ostale.


Plovimo, nemojte sve pojesti dok stignemo.

Dobro je, ali malo je donela

Gotovo. Nema više hrane nema ni manekena.
Cao turisti fotografi, nije vam labud naivna ptičica…
Donesite još kruha ako se hoćete našim slikama producirati po internetu.

- 20:23 - Komentari (22) - Isprintaj - #

srijeda, 18.09.2019.

Suze…


Čim dete izleti na ovaj svet i vidi gde je došlo zaurla i zaplače. Tako mu te suze dođu kao normalna pojava. Nekad je suza suzu stizala kad se zabrlja pa se dobiju ili bar zapreti batinama.
Sad su doneti neki zakoni, konvencije i tako već nešto, pa suze ne vrcaju iz očiju.
Nisu loše te suze.
Zvali su me vodoskok jer sam, čim mi nije bilo po volji napunila oči suzama brada je zadrhtala i gledala sam bespomoćno… Skoro uvek je uspevalo.
Neću o onim suzama koje ostaju duboko u nama i bole.
Ima suze kad te neko šutne iz svog života, a ti umesto da ga odmah zaboraviš, vucibatina jedna, kupiš brdo maramica, šmrčeš i sad kao patiš. To su glupe ali i česte suze. Ima li na kugli zemaljskoj nekog ko nije nikoga ostavio i bio ostavljen??
Suze smeha su simpatične, ali opasne ako popusti neka petlja pa frcnu na drugi kraj. Njih ne priznajem ni slučajno.
Malo pre se isplakah, ali onako baš dobro i zašto.
Sve zbog ovog mangupa.


Rešila sam, ako ću da plačem plakaću samo zbog njega…

- 18:25 - Komentari (26) - Isprintaj - #

utorak, 17.09.2019.

Gledate li filmove??


Plakala sam gledajući filmove, umirala od straha, nisam smela da idem u spavaću sobu kroz hodnik ili sam moje zvala da dođu po mene jer ne smem kroz mrak do kuće. Mnoge filmove sam gledala groz prste žmureći na jedno oko.
Ili su se filmovi promenili ili ja.
Uzmem onu pipkalicu u ruke i napenalim film. Mračno ništa se ne vidi a neki čovek ide, pa ide, pa ide, pa još uvek ide. Nikako da stigne negde, a samo mu se vidi vrh nosa i to na momente. Zasvetlim sliku, kad on stigao i opet ne vidim ništa je je stigao u sunčano jutro.
Nosi se, promenim kanal.
Tu se pa jure. Trče pa trče i uvek nekih desetak metara razmak. Dođe mi da onog otraga poguram. Vidim da će se juriti 20 minuta, ali tu je pipkalalica. Idemo dalje.


Šuma, mesec kroz granje, dvorac zarasao u trnje i neke tandrmoljke. Škripe vrata. Ulazi glavni junak, a paučina mu se vrti oko nosa. Nestrpljivo trga je sa lica, ide prema stolu po kome trče neke bube, i ostala gamad, sveće gore (ko li ih je upalio?), vrata tresnu, a glavni se kao sakrije iza prašnjave zavese. Doleti neki šišmiš, prozor se sam otvara i postaje zgodan muškić sa belim žabo-om, tamno odelo i pelerina kojom mlatara po onoj prašini. Da mi je znati ko mu pegla i štirka te bele kragnice i manžetice.
Pipkalica
Juri ženskica automobilom u centar neke metroplole na posao. Fiju stane ispred same zgrade (tu je obično zabranjeno i zaustavljanje i parkiranje) ima slobodno mesto i one izlazi iz auta u nekoj m miniću vidiš sve, a ne vidiš ništa jer smetaju ona vrata na autu.. Naravno, fatalni susret u liftu jer od celog sveta, baš se nađe zaglavljena sa šefom u liftu. Idi, molim te…
Pipkalca.
Zaspala bih, ali svakih 15 minuta reklame, pa udare tuš kao da će smak sveta... i probude me.
Ne znam kako su ranije ljudi živeli kad su filmove gledali jednom mesečno ili na TV jednom nedeljno, a ja ne umem da nađem film od stotinu kanala na TV.
Moram da sakrijem pipkalicu od sebe…

- 20:35 - Komentari (22) - Isprintaj - #

četvrtak, 12.09.2019.

Za što??


U obližnjoj seoskoj radnjici možete naći sve što vam treba za baštu, dvorište, alat i slične tandrmolje. Lokalni prodavac obavezno pita
-Za što vam to treba??
Onda mu objašnjavam, a on uvek ima neku bolju, čitaj skuplju, varijantu.
Pre neki dan kupujem eksere. Treba mi jedan, ali kupujem i „za neka se nađe“
-Za što vam treba??
Htedoh reći da ću praviti pitu od eksera, ali ljubazno objasnim da je popustila neka daska na kokošinjcu pa… bla bla bla.
-Nije vam to dobro, bolje kupiti nova vratašca.
Drugi dan
-Molim vas malo gipsa.
-Za što vam treba??
Htedoh reći da sam se upisala na kurs kiparstva pa da zakeljam to na model i dobijem skulpturu, ali sam pristojno kazala


-Za jedan xxx- Ne znam kako se zove onaj ekser što ima neke plastične krake pa se to stavi u rupu na zidu i okolo gips. Nešto kao triper, ali nije to.
-Bolje vam je da uzmete orginalno pakovanje nekog trta frta proizvoda- objašnjava mi. Malo je skuplje, ali odlično. Bilo je u tom orginalu taman da napravim vikendicu.
Teško meni, treba mi nova metla za dvorište, šta li će mi ponuditi.
-Dobar dan jednu običnu metlu
-Metlu??
-Da metlu.
-Za što vam treba?? Htedoh mu pristojno objasniti da ne mogu usisavačem čistiti smokve i kupiti lišće, da se svaki čas nešto mora pomesti, ali ne odoleh
-Prodali smo auto pa mi treba neko jeftinije prevozno sretsvo.
Samo je zinuo i zabezeknuto me gledao…
Nadala sam se da će mi ponuditi električni romobil.

- 08:07 - Komentari (38) - Isprintaj - #

srijeda, 11.09.2019.

Mladost ludost...

Jazz generacija ne postoji, tvrde vremešni...
Hej beli, ti što spavaš, jesi li koka ili petlić??


Silazi dole da ti ne pokažem ko sam.

Mladi su danas neodgojeni i nemogući. Ne poštuju starije.Eh, kakvi smo mi bili...

Ma, pusti ga, matori gnjavator... Mi nećemo biti takvi kad ostarimo...

Eh da mi je ludost mladosti, a pamet zrelosti...baš ne bi bilo dobro...

- 10:24 - Komentari (20) - Isprintaj - #

četvrtak, 05.09.2019.

Kukurikuuuuuuuuu...

Dobro jutro blogeri. kako ste spavali??
Što ste sanjali??
Ima li komentara i društva na blogu??
Neki novi trač??


Odosmo mi, nema nikoga da mi se divi kako sam lep, lepa, pametan, pametna...još se nisam odlučio što ću biti.
Ostajte mi zdravi lepi i debeli...

- 06:46 - Komentari (32) - Isprintaj - #

srijeda, 28.08.2019.

LET...


Priče iz kokošinjca

Maleno pile, ne veće od desetak cm, ispitivalo je čudnu šumu oko sebe. Čuo je da je zovu trava. Bila je ukusna, kad bi gurnuo vlat trave, vraćala bi se i udarila ga po kljunu. Veselo se igrao, ali gde je nestala sestrica??
Pronašla je neku veliku travu, ogromnu, kao kuća. Digao je kljun i skočio na grančicu. Kasnije je čuo da se ta trava zove drvo i da ima grane po kojima se može penjati.
Popeo se na prvu koja se malo zaljuljala, pa na drugu i skok, skok od jedne do druge, sve više.
Panično je pogledao dole.


Provalija, ogromna, sigurno preko 1metar. Sestrica ga je hrabro sledila, ali kad su skočili nas istu granu ona se opasno zaljuljala. Grčevito su se držali.
Šta sad??
Pištali su, a mama koka se sva uzbudila. Objašnjavala je na nekom njihovom jeziku, gledala gore pa dole. Maleni su se držali grane i ni makac. Koka raširi krila jednom, drugi put. Pilići su shvatili, raširili su nejaka krila i sleteli.
Uf, dobro je na sigurnoj su zemlji i travi.
Crni petlić se okrenuo pogledao gore i skočio na grančicu ponovo.
Mama koka ga je savetovala.
-Penji se maleni, leti visoko ti si ptica, raširi krila. Uživaj u danima detinjstva, u životu.

Letimo, budimo neustrašivi sanjari, jer nikad se ne zna ko i kad će nam skratiti krila i spustiti nas na zemlju.

- 10:08 - Komentari (34) - Isprintaj - #

ponedjeljak, 26.08.2019.

Tanjur…


Priznajem imam jednu veliku manu, svaki dan jedem. Nije to nešto spektakularno pa da slikam i stavim na blog, više ono za svaki dan. Druga puno gora, navika mi je da redovno spremam juhu. I to nije nešto čemu se treba diviti, svi to rade.
Problem je nastao kad su se svi duboki tanjuri razbili. Ostao jedan kao da mi se ruga.
Nije da nemam tanjura.
Imam servis za 24 osobe, zlatan pa porculanski, verovatno je u familiji od Merije Terezije. Normalan svet bi jeo iz tih tanjura, ali ja ih čuvam za izuzetne prilike. Što su takve prilike dva tri puta u životu i što mi taj servis zauzima pola ormara nije bitno.
Krenem u kupovinu tanjura. Obiđem prvo internet ponude, pa onda pešaka…
Ima.


U te tanjure bi stale tri žlice juhe, a mi svi ješni.
Gledam one ljude oko mene, svi lepi, pa debeli. Iz kakvog suđa jedu??
Nude mi zdelice, to je sad moderno. Možda je moderno, ali kad će se juha u zdelici ohladiti da se može jesti?? I nekako mi nije to, to.
Pokazivalo su mi sve i svašta i na kraju, pokleknuh.
Moja generacija će prekinuti tradiciju servisa za posebne dane i krećem da lomim skupoceni servis.
Imam na ručku goste.
Kad iznesem na sto te tanjure, očekivaće da u njih sipam juhu od peraja morskog psa, pečenog odojka, šparglu, jastoga, škampe i slične delikatese, a ja spremila neki kupus na brzanjac, salate, neku ribu zaleđenu u doba jure, juhucu od ikre i nema više…
Dosta!!
Da li ću položiti ovaj ispit ili ne videće se…

- 18:32 - Komentari (36) - Isprintaj - #

nedjelja, 25.08.2019.

Propuh…


Užegla ova najbliža zvezda, vani +33 što bi rekla ona zgodna manekenka na TV divan, prosečan lep dan.
Ili zaboravljam ili nije bilo, ali ne pamtim ovolike pluseve posle 15 8.. U to vreme pobegnu i turisti pa more pripada domaćima.
Jučer krenem busom 20km u civilizaciju.
Računam, šta je to neki stupanj više manje.
Oni busevi, meni za inat, napravljeni od metala, a stanica gde čekaju za polazak, na suncu. Gde bi drugo i bila?? Kad se peče odojak ne stavlja se na toliku temperaturu. Ima klima, nije da nema, ali je ne uključuju jer troše mnogo goriva.
Elem brekće autobus dobrih petnest minuta, čeka vreme (tu se ne troši pogonsko gorivo). I krene…
Odahnuh sad će malo osvežiti kroz prozore vetrić.
-Zatvaraj taj prozor začu se urlik sa zadnjeg sedišta-od nekog brkajlije u gaćama do kolena, razdrljene majice ispod koje gvirka stomačić na putnike.
-Ne diraj prozore ubi me propuh-viče žena sa šeširom, loknicama, lepezom i sadalicama sa visokim petama, sva a la Madam Pompadur, iz sredine busa.


Slika sa Googla
Dahćem kao parna mašina mora da je taj propuh mnogo opasan.
Stižem u soliterče jedva čekajući da se bučnem pod tuš, upalim klimu i pootvaram sve što ima kvaku. Na vratima obaveštenje
-Mole se stanari da ne prave propuh u svojim stanovima da se prozori ne bi razbili i nekog povredili.
Nikad nisam bila previše poslušan građanin, i prvo što mi je bilo otvorim prozore u stanu. Kad telefon
-Suseda, niste videli obaveštenje, odmah zatvorite sve prozore i vrata na terasi, propuh je.
I sad nešto mislim, taj propuh mora da je nešto mnogo opasno.
Kakva sam naivna, mislila sam da je to vetrić… eto mogla sam i nastradati da nije ovih što brinu.

- 08:29 - Komentari (13) - Isprintaj - #

srijeda, 21.08.2019.

Briketi...

Kakvi su ovo neukusni briketi??


Stigao ugalj za zimu i da pomognem unošenje??

Ko normalan misli na +35 stepeni na zimu ??
Slatko sam se nasmijao...Ja da pomažem... Bež bež Albi do delenja hrane ima vremena...

- 21:30 - Komentari (38) - Isprintaj - #

utorak, 20.08.2019.

Svetski dan 20.8...

Blogeri, blogerice blogerčići i ostali pisci i čitaoci blog.hr, čestitam vam današnji svetski dan!!
Izadjite u prirodu i golišavi i počastite slavljenike. Torte, šampanjac, ne treba, dovoljno je samo osmeh i vruće pantalonice.
Da, da ne zaboravim glavno.
Danas je svetski dan komaraca !!
Mene obožavaju idem da izljubim i zagrlim slavljenike

- 07:10 - Komentari (30) - Isprintaj - #

ponedjeljak, 19.08.2019.

Kavez...


Priče iz kokošinjca

-Piju, piju, mama, izašli smo iz onog majušnog kaveza.Ima zelene šume, ukusnih kamenčića, dopada nam se. Ovo je sloboda??
--Koka uzdahnu, zaleprša krilima
-Pilići moji dragi. Nema slobode. Ovo je samo malo veći kavez.
-Kad budemo veliki, veliki, kao tata petao, onda ćemo na slobodu u veliki svet??


-I tata petao, i oni veliki su u kavezu.
-Znam, ljudi su na slobodi-.zapijuće maleni, budući filozof pileći. Ljudi mogu da idu gde hoće, da rade što hoće, nisu u kavezu.
Koka se zamisli. To joj je bilo malo komplikovano za kokošiji mozak
-Da, ljudi su slobodni, dato im je sve, mogu sve, ali mi se ipak čini da i oni imaju neke kaveze... Ko zna, nego evo jedne „ljudice“ sa žitom, mani kaveze pile, idemo se dobro najesti.
Svi ti kavezi su zbog hrane pomisli pile filozof, mahnu malenim krilcima i zatrča se prema hranilici.

- 08:58 - Komentari (30) - Isprintaj - #

četvrtak, 15.08.2019.

Čovek...


Čudno stvorenje je taj čovek…
Posle dužeg naučnog proučavanja došlo se do zaključka da je za čoveka broj dva jako važan.
Prvo, zgodnije mu je u paru i živeti i piti.
Lepše je imati dve kuće nego jednu,može jedna na planini drug na moru, dva auta, jedan za svaki dn jedan da mu se divi u graži, dva ženskice, zvaničnu I tajnu...


I sam čovek je u vidu broja dva. Manje više, sve u organizmu je po dva. Dve ruke, dve noge, dva bubrega, dva mozga (hehehe (veliki i mali), dva srca (komora i pretkomora), ili ako više volite moje I njegovo, dva oka, dva uha, dva obraza.
Nije mi samo jedno jasno.
Kad je već sve tako lepo uređeno, zašto imamo samo jedan jeziki još po neki unikat organ?
Da li je to greška prirode, ili vrhunac njenog stvaranja??

- 20:58 - Komentari (28) - Isprintaj - #

srijeda, 14.08.2019.

Kompliment??

Godine


-Smotana, što si ljuta?? Dobila si kompliment.
-Ne ljutim se, samo razmišljam. Rekao mi je da odlično izgledam za svoje godine. I sad mislim na koliko me je procenio. Da li da se uvredim ili da se oduševim??

- 07:30 - Komentari (26) - Isprintaj - #

utorak, 13.08.2019.

Vruće, pa vruće…

Vruće, pa vruće…
Albi na +38 i ko zna koliko stupnjeva
Ma vidi ga, misli da je oprao noge pa može bos mene po nosu.


Hoće li neko reći ovoj da je noć za šetnju, a ne za kupanje u bazenu??Zapela noćas 27, pa 27stupnjeva. Što li joj to znači??

Ništa ugodno da se pročita u novinama, samo nešto se žale.
Glavna vest vruće, pa vruće.
Smešni su ovi ljudi, što očekuju da leti pada sneg??
Mogu si misliti kako bi se onda bunili.

Evo vam snega, da li je sad ugodnije?? Čisti automobil za posao.

- 08:33 - Komentari (36) - Isprintaj - #

ponedjeljak, 12.08.2019.

Ograde...

Priče iz kokošinjca
Ograde…


Rano jutro.
Puran Paja istrčao na livadu. Kljucnu dva tri puta. Što je valjalo pojeli su, ostala samo neukusna trava, gorka ili kiselkasta. Posle spavanja proteže krila, širi ih da poleti koliko može. Od ove hrane se ugojio pa izgubio elastičnost.
Na nekoliko metara dalje, iza prečke sočna, nepokošena trava. Razmahnu krilima, preleti prečku i kljuc, kljuc, ukusna je.

Zove svoje jato, maše veselo prijatelju petliću da dođe sa svojima. Prečka smeta.
Tog trenutka izlazi gazdarica koja ih služi, donosi im hranu, vodu, čisti, čuva mališane… posluga živine jednom reči.
Gleda je puran Paja sretno.
Maše joj da vidi što je pronašao, ali ona ne shvata. Malo je glupava kad je u pitanju hrana za živinu, ali njihova je. Maše puran, sav se zajapurio da joj pokaže. Ona ništa. Gleda levo desno, zaviruje u kokošinjac. Vidi se da je zabrinuta. Razdera se Paja, mrtve da probudi, i ona ga najzad ugleda.
Paju muka uhvatila, nije podigla prečku da svi prođu na travu, nego viče, uzela motku i preti mu. Ne shvata da je Paja pronašao hranu. Pominje neku ogradu, suseda, granice imanja. Valjda se tako ta prečka zove.
Badava joj je Paja ćurlikao, ne razume. Ograda pa ograda. Uhvatila se za tu granicu kao pijan plota…

Paji, i Glavnom Petlu je potpuno jasno, ovi ljudi su više nego čudni.
Ptica leti gde hoće, za ribu su sva mora otvorena, čak i komarci lete gde im je volja. Ovim ljudima nešto fali u glavi. Ograđuju livade sočne trave, zabranjuju da se prelaze. Nisu tako šašavi samo prema živini, nego i prema drugim ljudima. Umesto lepo da krenu gde su naumili, izmislili carine, ograde, prepreke, zabrane, čak su i more ogradili nekim nevidljim plotom koji se zove 5milja od obale.

Najsmešnije od svega je što misle da pripadaju nekoj civilizaciji, da su gospodari planete. Najobičnija trava raste gde god hoće, ne treba joj putovnica da se raširi.
E, ljudi, ljudi, nastradaćete zbog svoje gluposti mudro reče puran Paja i besno se vrati da pojede pripremljeno žito.

- 06:36 - Komentari (22) - Isprintaj - #

nedjelja, 11.08.2019.

Večera…

SMOTANI...



Smotani me pozvao na večeru.
Očekivala sam roštilj, ili bar sočan biftek. On spremio salatu od maslačka sa dve kapi ulja, malo bosiljka i jednom maslinom.
Kaže gde bi on meni narušio zdravlje sa mesom lude krave, svinjskog gripa ili kokošije groznice.
Hm… Da li da to tumačim kao izraz ljubavi ili da je potrošio novac??

- 08:54 - Komentari (22) - Isprintaj - #

četvrtak, 08.08.2019.

Usamljenost...

Priče iz kokošinjca...
Koke su uvek zajedno. Tako jedu, spavaju šetaju, otimaju jedna drugoj hranu ili se bore za mesto u gnezdu.
Vrelo letnje jutro.
Hranilice su pune žita, pojilice hladne vode, ali vrata prema livadi sa primamljivom zelenom travom, bubicama, puževima i svim kokošijim divotama, su otvorena. Jesti ili šetati, pitanje je sad. Zelena trava je pobedila. Sve su jurnule van.
Jedna koka je malo usporila u trku u tu neku vrstu slobode. Ostala je sama, sama u celom kokošinjcu. Okrenula se, prvo malo zastrašeno, ali drugarice iza ograde ulivale su sigurnost.


Zastala je, raširila krila i poskočila veselo. Trk do jedne hranilice, niko je ne gura. Lagano do druge, malo hladne vodice. Uživala je. Ulazila je u „noćne sobe“, gvirnila u sobu purana.Koja uživancija. Sela je u jedno gnezdo, pa u drugo, pa opet do hranilice. Sve je njeno. Bacala je povremeno poglede na grupu koka pod bazgom. Čeprkale su i dobro se zabavljale kopajući rupe u kojima su se „kupale“.
Samoća je tako lepa. Imaš sve, niko te ne dira, gura kljuca. I hlad i bubicekoje su zalutale, ceo svet je tvoj. Možeš što god hoćeš.
Pet minuta je uživala, pa se zatrčala prema još uvek otvorenim vratima, okrenula se i pogledala onaj ogromni prostorpun sigurnosti, i odlepršala u svoje jato.
Divna je usamljenost, ali samo ako kratko traje.

- 21:16 - Komentari (27) - Isprintaj - #

utorak, 06.08.2019.

Žabac na godišnjem...

Krenuo sam malo na odmor i putovanja.
Kamena ograda obećava...


Skakutanje po zelenoj travi tek da se protegnu kraci...
Kad nema mora, mogu se osvežiti u bazenu...Daj što daš.
Za ručak voće, kruška i odlične marelice. Preporučujem svima koji odu na istu destinaciju...

Dole pušenje, dole trovači zraka, ali jedna mala cigaretica paše. Ko je probao shvatiće...

Malo odmora na ljuljaški u sjeni smokve
Albi, kako stoji ovde sa ženskicama?? Vredi li se pomučiti??Kažeš umišljene su?? Videćemo.Treba znati, ne može svako biti Kazanova
Moje dame koju prvo da poljubim da se pretvorimo u princa i princezu??
Lepotice, može jedan poljubac, postaćeš princeza??
Nosi se, što si ti umišljaš?? Nisam ti ja glupava ženskica, nego koka pametnica.


Albi pomagaj, reci neku lepu reč za mene žapcu. Objasni mu, ženskice se uvek malo nećkaju dok ne vide dokle mogu. Čula sam da za večeru planiraju batake, stradaćemo i žabac i ja...

- 15:34 - Komentari (38) - Isprintaj - #

subota, 27.07.2019.

Znatiželja...

Gladan sam.
Prozor je zatvoren, ali ovoliko kruha...
Sumnjivo mi je da je to neka zamka.
Kljucnuti ili ne, pitanje je sad??


- 06:29 - Komentari (30) - Isprintaj - #

petak, 26.07.2019.

Dobro jutro blogeri...

Buđenje, dosta je spavanja...


Malo vežbe...

Ne može natrag u krevet

Stiže kavica i doručak
Ne bojte se, nije vani klizavo i hladno, dapače
Kad ste sve završili, osećate se veselo i lagano. Možete na more u barku...

Da ste mi zdravi, veseli i debeli...

- 07:01 - Komentari (26) - Isprintaj - #

četvrtak, 25.07.2019.

Rashladjenje…

Rashladjenje…
U ove vrele, letnje dane neophodno je piće da se ugasi žedj i nadoknadi izgubljena tečnost.
Neko voli eis coffe, neko sladoled, a muškići hladnu pivu.
Važno je da se osveži.
U nekim selima isključuju vodu jer se nenamenski troši, ma što to značilo.



-Kako misliš nenamenski trošimo vodu, pa isključili?? Žedni smo.

- 06:23 - Komentari (14) - Isprintaj - #

srijeda, 24.07.2019.

Cipele...


Smotana, zašto kupuješ cipele manji broj??
Nemam novca za more.
????
Volim uživati.
????
-Onaj blaženi osećaj kad dodješ kući, pa ih skineš,,.
Uživancija pa to ti je.

- 05:58 - Komentari (24) - Isprintaj - #

utorak, 23.07.2019.

Lastavicin rodjendan...

Sretan rodjendan, lastavice.
Mogu nalepiti jednu ružu, ili desetine buketa. Mogu poželeti sve najbolje sa tisuću fraza.
Neću
Neka ti krila budu uvek u letu, raširena ka sreći i neka osetiš zadovoljstvo u svemu što radiš.
Sretno ti i veselo bilo...

- 06:35 - Komentari (12) - Isprintaj - #

četvrtak, 18.07.2019.

Ruže...

Ruže pevaju


Smiju se

Primaju goste

Gledaju nas

Vole društvo

Plaču

Umiru

I odlaze na odmor pod smokvu

Ruže, pa ruže, a što nama fali??
Kad te pecnem videćeš...a i ukusne smo pa zdrave. Mora da je to zbog imena ...KOPRIVE

- 22:36 - Komentari (32) - Isprintaj - #

utorak, 16.07.2019.

Maleni petlić


Prvi izlazak sa mamom i sekom.
Imam već tri dana


Seka je malena, ja sam veći od jajeta.


Ne boj se sekice. Ja ću te čuvati od ovih strašnih ruku.


Šetamo po nečem ogromnom, zelenom, ukusnom.


Imam krila.
Ura
Sad mogu stići onog malenog petlića što se zove vrabac.



Imam mesec i pol. Izveo sam mamu i seku u šetnju.


Mam jesam li ja sisar kad volim burek sa sirom??
Seki se ne dopada. Manje jede od mene, pa je majušna.



Blogeri da ste mi živi i zdravi.
Odoh juriti vrapce, sve mi je teže da poletim visoko. Da li to ima veze sa ovom ukusnom hranom, ne znam.

- 14:43 - Komentari (26) - Isprintaj - #

nedjelja, 14.07.2019.

Ćekaj me, samo čekaj...

Ćekaj me, samo čekaj...
Pre pet i pol godina, negde pred Božić, prodaje neki čovek na ulici mladice drveta, voćke.
Kaže dobro je posaditi drvo na Novu godinu, donosi sreću. Gde je mislio da će se to posaditi kad prodaje medju soliterima, nije bitno. Kupim dva stabla, aroniju i marelicu.
Meca stručnjak za mladice.
Posadimo mi, akcenat na ono MI .
Marelica godinu dana kunjala, htela sam je već isčupati, samo neko lišće. Posle dve godine izašli cvetići, oprašili se i počeli plodovi...breskve.
Aronija ni mrdnuti. Raste u visinu. Kaže Google, može izrasti 4 metra. Hm... Listovi liće na aroniju kao što meca liči na morskog psa.
Dobro.
Čekam
I ove, pete, svečano cvetovi, pčelice i plodovi...jabuke.


Sad čekam videti kakva je jabuka. Raste u cvasti, kao aronija ili grožđe. Kad je jučer bila oluja sa tučom, plakala sam ...moje jabučice...
Ostale su čitave.

Čekam dalje kad će se moći gricnuti.
Opravdale su ono
Ko čeka taj dočeka, srećom nisu nastavile,
Ko ne dočeka taj se načeka.

- 19:19 - Komentari (38) - Isprintaj - #

petak, 12.07.2019.

Potvrda intligencije…

Smotana je zabezeknuta.
-Moj mandat je Blog tjedna...hocu da se ucantrtam.
-Ne moze, dosta si gnjavila kaze onaj glavni na blogu.
Sta da se radi, uskoci meca sa svojim dozivljajem..., a Smotana pozdravlja blogere do sledece prilike.

U po’ burne crne noći spava Feruz paša, ali spava i meca, ali neki hajduk leg’o na zvono, pa ne silazi. Skoči meca na noge lagane, ne pali žižak koji drhće, nego sijalicu od 100sveća pa trepće k’o svraka na jugovini..
Kao i svi ljudi, uvek sam mislila da sam pametna osoba. Za potvrdu tome tu su i oni papirići koji se zovu diplome, a ranije se nisu mogle kupiti nego si se morao gnjaviti učenjem. To su ona stara, mračna vremena. Nije bilo mense niti kvizova, nego sedi i gruvaj. Dobro, nije to tema.
U mom soliteru žive neki smešni ljudi koji su verovatno navikli na bunare, jer se stalno nešto začepi u cevi koja je planirana samo za vodu, ali neki se drže onog, gde može voda, može sve.
I tako noćas u sitno doba, kad pošten svet dolazi iz provoda, cvrči moje zvono na ulazu. Pokrijem se preko glave, ali vruće, a onaj uporan.
Otvaram.


-Budite tu susjeda, sad ćemo sajlu kroz vertikalu, pa ako bude poplave kod vas…
Ono poplave odmah me razbudi.
Naravno da je bilo. Onaj vražiji čep gurnuli na treći kat sa koga se čuo urlik
-Kod mene je. Kao da je na lotu dobio, budala mislim si, što se dere??
Posle sat vremena onaj čep doputovao do mene, urlik onog sa trećeg bio je bedan cvrkut prema mom vrisku.
Završiše i sad nadzorni organ pred zoru kontrolira.
-Vama nešto kaplje.
-Kapali te vragovi mislim kako se dočepati kreveta, ali procvrkutah
-Treba da se zameni ono malo okruglo u slavini, sutra ću.
-Pogleda me on kao nižu rasu, okrete nešto levo, pa desno, onaj baksuz prestade da kaplje. Uzdahnu on duboko izlazeći
-Eh, ženske, hoće ravnopravnost, a ne znaju ni pipu zatvoriti. Što bi vi bez nas.
Spavala pomislih… i predadoh se zagrljaju kreveta.

- 09:16 - Komentari (26) - Isprintaj - #

četvrtak, 11.07.2019.

Vaga...

Smotana, zašto se već peti put meriš na toj vagi i uvek taj blaženi osmeh.
Ne mogu odoliti, pokvarilo se nešto, pokazuje 5kg manje.



- 05:59 - Komentari (22) - Isprintaj - #

srijeda, 10.07.2019.

Godine…


-Smotana zašto uvek kažeš da imaš 10 godina više??
-To je jedini način da mi ljudi iskreno kažu da odlično izgledam

- 08:18 - Komentari (26) - Isprintaj - #

utorak, 09.07.2019.

Na bazenu…

Na bazenu…
Bazene su izmislili kontinentalci iz dva razloga.
Prvi je udariti kontru morskim apartmanima, sobama i sličnim skupim tandrmoljcima.
Drugi, povećati zaradu urolozima, nefrolozima, ginekolozima i ostalim ozima koji vole zavirivati u šupljine ženskica i muškića.
Na bazenu, u nekoj skalameriji na visini, čuči spasilac.
Oduševila se Smotana kad ga je videla
-Spasilac, silazi dole.
Isprsi se spasilac, iskočiše bildovani mišići kad uvuče stomak i gleda ko se utaplja.
Zgodna ženskica ta Smotana u bikiniju i pojuri u pomoć.
Ona zavapi u stilu aj, vaj, spasavaj.
-Spasavaj spasioče, spasi me, hitno mi treba 1000EU.

- 12:12 - Komentari (28) - Isprintaj - #