AnaM

četvrtak, 11.10.2018.

Otrov ili ne??

Nama ne daju hemije pa smo malo manje nego one koje su škropili desetak puta ...
No, svi na kraju završimo na nečijem stolu.
Pozdrav od zdravog voća i povrća.


Slika iskočila zahvaljujući pomoći mojih dragih blogera. Ljubim ih u o
ko

- 08:32 - Komentari (35) - Isprintaj - #

utorak, 09.10.2018.

Navali narode...

Sveže tek ubrano.
Ko voli nek' izvoli...




Polako, ne gurajte se, ima za sve...
Nema kupaca, ali biće nada se prodavačica.

Dodatak za kupus i "vrednije" domaćice, gotov ajvar

- 08:29 - Komentari (38) - Isprintaj - #

ponedjeljak, 08.10.2018.

Kartica…


Zvoni neko na vrata, lupa, zove.
- Da nije smak sveta- vičem i otvaram.
-Hitno mi je, slikaj mi ovo i ovo, pa prebaci kompom tu i tu…
-Gde gori?? Polako, sad ću.
-Ne gori, ali proćiće mi rok.
I šta ću, prijatelj je prijatelj, pojurim u sobu, pa u ladicu gde stanuje foto aparat. Jureći se sapletoh o neki tepihić koji ničemu ne služi, ali kao lep je.
Škljoc škljoc… ništa. Tu je aparat, tu sam i ja, tu je i predmet koji treba biti ovekovečen, ali ništa. Napisa se nešto da je kartica error. Našla je kad će se erroljati.
Panično kmečim na blogu. Stižu saveti, dobri verovatno, ali upućeni pogrešnom čoveku. Vadim ja i stavljam onu karticu, prekidač sam zamislila kao onaj za struju, nema ga. Okreni obrni, ništa.
Sledeća stanica prenemaganja, selo.
Tamo je kartici ustanovljena dijagnoza.
-Istrošila je svoje, kupuj novu. Dijagnoza je postavljena i na blogu od V, ali sam se nadala da je promašila.
U selu karticu možeš kupovati jedino kod Kineza. 10 EU, i kartica se nadje u mom posedu. Ne lipši mago do zelene trave, sad na aparatu piše da je loking što bi reklo zaključano. Srećom Kinez preko puta.
-Kinez, razumeš li se ti u ovo?
-Zna ja sve.
Posle pola sata, pita može li da prebaci na kineski.
-Može, što da ne.
Pojaviše se ona slova, sad na kineskom i on postavi svoju dijagnozu.
-Ponedeljak ti dodje ovde.
-Ne može sada??
-Ti dodje ponedeljak.
U ponedeljak, Kinez izjavi.
-Ti uzme pare, kartica ne dobar.
Ne treba novac, treba kartica.
-Ti uzme pare, zdravo…
I sad opet ću morati u selo po aparat, pa negde po karticu, pa kartica da se uglavi…
Eto zato me nema na blogu da blistaju moje fotografije.
Kad vidim onaj svet što non stop bocka i pipka po mobitelu i sve zna, dodje mi da sama sebe tresnem nepismenica jedna der Nepismenica.

- 12:05 - Komentari (28) - Isprintaj - #

utorak, 02.10.2018.

Savet…


Kada vam automobil ostane zaključan, a ključ je ostao unutra - ne paničite, ne stojte bespomoćno gledajući ključeve kroz staklo, ne očajavajte!
Znate li engleski?
Normalno da znate, svi kažu da znaju.
To je to.
Kad smo birali jezik u školi, rekli su nam. Učite engleski i sva su vam vrata otvorena.


- 18:05 - Komentari (44) - Isprintaj - #

nedjelja, 30.09.2018.

Čudna šuma...


Preko sedam mora i sedam gora bila jedna velika, velika, šuma. Neko ju je zvao i sajt, blog, ili tako nešto tandrmoljasto.
Do nje se dolazilo čudnim putem koji se zvao WWW.
Mnogi su upali slučajno, neko je došao iz slične šume, a bilo je i vernih koji su došli i ostali zauvek.
Čudni su stanovnici te šume.
Ima ih sa rasutih po celom svetu, a opet svi kao da su potekli baš iz te šume.
Svaki je imao svoju kućicu, svoju slobodicu i iz nje gtvirkao u tudje kuće. Često su se podjapali stanovnici oko toga čija je kuća lepša, sadržajnija ili posećenija.
Poneki stanovnik šume se smrtno zaljubilio za celi život i na oltar ljubavi stavio mnoge svoje tajne. Koji cirkus je tek nastao kad su se odljubili ne vredi ni pričati. Manje više, ostali stanovnici najviše su uživali u njihovom napucavanju posle toga.
Ha, znaju ti stanovnici za zvrčku, pa kad se nešto zabrlja, krenu kao otišli su, ali se pojave sa drugom kapom i haljinom, pardon, drugim imenom. I tu im se brzo doskoči, jer kažu postoji neki rukopis, i odmah se odaš svojim stilom ko si bio. Tu malo bolje prolaze oni bez stila.
Ima raznih ulica, kućica i stanovnika.
Ima i neki koji nadgledaju tu šumu. Oni su nabodeni na vrh četinara i lagano se okreću kao odojak na ražnju, jer i nad njima ima neko ko ih prati i brontola kad stanovnici padnu u vatru previše ili skrenu na pogrešnu stranu.
Jedna curica je stavila kapicu na glavu i krenula malo gvirkati po šumi.
Odmah je napravila podelu šumskih ljudi po svom ukusu. Kad to rade svi, zašto ne bi i ona.
U nekim kućicama su paćenici koje je život šutnuo. Pokušala im je objasniti da nije sve crno, da je svetlo na kraju tunela, ali su joj paćenici odmah zalupili vrata pred nosom, to jest zabranili su joj komentiranje.
Curica je onda otišla kod onih koji putuju. Ti su je zasuli prospektima putovanja, turističkim ponudama, slikama , svojim doživljajima… Pobegla je tek kad su shvatili da nema novaca ni za pišljive Havaje, a ne za kruzerska lucprdiranja po svetu.
Kod pesnika je malo odmorila dušu, predahnula pa krenula dalje.
Dve tri kućice imaju vlasnike koji jednim klikom naprave sliku kojom više kažu neko neko sa tisuću slika koji ne kaže ništa. Tu joj se dopalo, ali je ona smetala umetnicima da stvaraju pa su je izbacili van.
Okrenula se levo desno, ogladnila i svratila u kućice sa divnim receptima.
Greška, dalje nije išla, a kako je prošla, neka kaže slika.


- 16:53 - Komentari (30) - Isprintaj - #

četvrtak, 27.09.2018.

Sveža riba...

Sve vam je to domaća riba, a masline samo što jutros nisu ubrane. Kupite, nema šta da mislite.
Gledam ribara malo skeptički, geografija mi nije jača strana, ali ako čovek tako kaže…
Uostalom, svi smo mi na istoj planeti.


- 10:44 - Komentari (44) - Isprintaj - #

srijeda, 26.09.2018.

Put putuju cipeliše...

Kad bi one pričale gde su sve bile i što su videle...
Dok su hodale gledale su i slušale svašta.
One koje vole putovati gledale su napred. One koje bi se bavile politikom, levo desno, a mangupčići gore.
Čija li bi priča bila najinteresantnija??

- 07:12 - Komentari (43) - Isprintaj - #

petak, 14.09.2018.

Kruška...

Kruška
Sećam se tog jutra kad su došli po mene. Pitali su koje sam vrste, da li sam otporna, da li imaju mladicu… tek sam se odvojila od stabla mame kruške i mislila kako će lepo biti krenuti u svet.
Novi domaćin me je iskopao, vezao nekim krpama i uzeo malo zemlje. Bolelo je, malo, ali sam sva nestrpljiva čekala gde ću sada stanovati.
Vozili su me kolima koje su vukle neke životinje, i posle duge vožnje stigli smo u vrt koji će sada biti moja kuća. Odmah su me posadili prema ulici da vidim ko dolazi. Malo sam kunjala, mučila se dok se nisam navikla na zemlju, ali brzo je došlo proleće. Moj koren je postao sve dublji, grana je bilo sve više i listići su se zazelenili. Treperila sam ponosno. Prolaznici su pitali gazdu koja sam sorta, ali nisam razumela šta im odgovara. Rekao je da će me iduće godine pojesti…ma, sigurno se samo šalio.
Došla je hladna zima. Sneg je pokrio moje mlade izdanke i sačuvao ih od mraza. Čula sam da su neke moje drugarice promrzle i umrle te godine. Ja sam otporna, ništa mi ne može nauditi, preživela sam.
Iduće godine stidljivo se pojavio prvi cvetić, pa još jedan, pa još dva. Pčela je doletela i poljubila jedan pa drugi cvet. Brzo su se pojavile i prve kruškice. Kako sam bila ponosna…ali nisu izdržale. Grana je bila pretanka, pa ih je malo jači vetar otresao.
Sledeće godine bilo je više plodova, iduće još više. Svake godine grane su se razvijale, plodova je bilo sve više. Dečak, sin vlasnika, se peo na grane iako su ga grdili, da li zbog mene, ili su se bojali da će pasti, ne znam.
Živela sam sretno, i znala sam da ću dugo, dugo još živeti, a onda je palo seme lipe pored moje krošnje. Malena orašica sa pet karpova našla je zaklon u mom hladu. Nasmešila sam se njenoj borbi za život i nisam je dirala. Delile smo vodu, čuvala sam je svojim hladom…
Vreme je teklo.
Nema slike kruške...nestala je


Lipa je bila sve jača, ja sve slabija dok jednog dana nisam se sasvim osušila.
Dečak nije više našao plodove kruške u mojoj krošnji. Te zime mraz me je slomio, a do proleća sam potpuno nestala.
Lipa se raširila na mom mestu. Ljudi su neko vreme tražili moje plodove, ali brzo su me zaboravili i počeli su brati plodove lipe za čaj.
Neki stari čovek je rekao, u prirodi je večita borba.
Slabiji gube bitku, jači preživljavaju, sve dok ne dodje neko još jači.
Da li je momentalno čovek na najvišem stepenu prirode…ili pada, bolje reći strmoglavljuje se na tim stepenicama gde nema pobednika, samo smena?
Opominjem!!
Vreme će ubrzo pokazati.

- 11:10 - Komentari (53) - Isprintaj - #

četvrtak, 13.09.2018.

Gradske dogodovštine...dobitak


Pre nekoliko meseci ispred Merkatora prilazi mi fini gospodin i pita
-Molim vas znate li gde je Merkator?
-Stojite ispred njega-pokazujem mu rukom.
-Čestitam, vi ste naš sretni dobitnik, pođite samnom.
Ja natovarena kao da će smak sveta.
-Hvala, ne mogu da nosim torbe uz stepenice.
-Pomoćiću vam.
Zgrabi on moju torbu, ali ja se ne dam. Oteh mu torbe i odoh…


Posle nekoliko dana ispred pozorišta pita me neka devojka
-Izvinite, gde je Narodno pozorište??
-Stojite ispred njega-odgovaram i mislim, ova garant neće u pozorište.
-Čestitam, vi ste naš sretan dobitnik, pođimo niz stepenice da vam dam dobitak.
Što me spopadaju sa penjanjem i spuštanjem po stepenicama. Slatko se nasmešim
-Žurim, hvala, poklanjam vam moj dobitak.
Danas čitam u novinama, velike prevare naivnih prolaznika.
Eto ti ga sad, ništa od dobitaka, sve mislim baš sam budalasta što ne uzeh to što dele badava, a ispade da bih ja bila davalac, a ne primaoc dobitka…

- 17:19 - Komentari (32) - Isprintaj - #

srijeda, 12.09.2018.

Izabrati pravo zanimanje...

Zanimanje...
Čudan je život, naročito kad biraš kojim ćeš se poslom baviti.
U neka davna vremena, legenda kaže, ljudi su završavali šklole da bi postali profesori, doktori, inžinjeri, majstori zanata. U ta zaostala vremena nisi mogao samo kupiti diplomu i postati naučni radnik. Ti primitivci su godinama učili, i nikad ne završe nego se usavršavaju.
Želela sam biti kondukter u tramvaju, prodavati karte, otvarati ljudima vrata. Moja familija se na to šokirala i naterala me da učim godinama... Izabrala sam neku glupu školu sistemom odbacivanja i nikad kraja učenju i dan današnji. O kupovini pameti tada nije bilo reči, a ni novaca.
Tako sam se godinama gnjavila sa latinskim nazivom obične tratinčice, sa nekim glupostima o šečeru, mastima, da ne gnjavim...
Sve to je ušlo u moju glavu još koješta o hemikalije i postala sam neki stručnjak...
Nije kraj.
Imala sam sreće.
Bavila sam se tom profesijom uspešno. Šta sam mogla davali su mi za to novac, a ljudi me voleli, ne zbog lepih očiju, struka, prsiju... he he he, kako zvuči?? Slušali su šta im pričam i ko zna kako, to im je pomoglo.
Ipak, sudbina je sudbina. Naizad sam došla na svoje i ispunila si davnašnju želju. U bašti, dvorištu, milion vrata. Pre neki dan čujem mijauče Albi, ne prestaje. Potrčim, on me ljuto gleda i otvorim mu vrata da prodje. Malo kasnije dere se živina, najela se hoće van na travu, skočim, otvorim im vrata. Gledaju me svi strogo, šta gnjavim toliko...
I ko kaže da se želje ne ostvaruju??
Postala sam kondukter koji otvara vrata na bašti.
Pazite što želiti, često se ostvari...

- 09:40 - Komentari (38) - Isprintaj - #

nedjelja, 09.09.2018.

Mobitel...


Izabrati pametni telefon je kao i izabrati lepšu prijateljicu.
Nikad ne znaš kako će reagovati u kritičnim situacijama...



Hm...ne vidi ne čuje ne govori, ima mobitel, pa to je bloger!!t>

- 08:22 - Komentari (34) - Isprintaj - #

četvrtak, 06.09.2018.

Ljuti meca...

Ljutim se na celi svet i još jedno selo više
Ovako izgledam


Mogla bih nekog nabosti, ali mali toranj koliko me razljutili
...
Dobro, ne bojte se, neću nikoga sa bloga, a i sunce se nazire u daljini...

- 10:27 - Komentari (38) - Isprintaj - #

utorak, 28.08.2018.

Ćup…amfora...vazna...


Obični ljudi vide ćup.
Ako su ga dobili na dar i još imaju mali stan, najradje bi ga darodavcu tresnuli o glavu, ali oni bolje odgojeni, pristojini, bolje reći glupavi, će se zahvaljivati i staviti ćup u neki ugao gde će ovaj kupiti prašinu.
Romantičari će reći da ga život puni ljubavlju, srećom, nadom, dobrim namerama. Možda može, ali ja ne znam kako bih to izvela.
Oni sa neta će napisati odu o životu ćupa i onog što taj ćup sve sadrži.


Realniji će zamišljati kako u ćup odlažu stvari koje su za baciti, ali šteta, možda zatrebaju. Kako ih u tom slučaju izvaditi iz ćupa ne razmišljaju.
Dobila sam na dar takav ćup. Smeškala sam se, što sam drugo mogla??
Gvirnula sam unutra, možda je napunjen evrićima… Nije, samo je šuplje odzvonilo sudar moje glave i njegove unutrašnjosti.
Sad ga treba puniti.
Kako evrići se ne zadržavaju kod mene, ulje koje je nekad bilo u amforama, nekako mi ne paše u taj ćup, a već je i u bocama. Cveće?? Onako buket cveća ili neku ikebanu?? Odmah sam odustala. Za tu ćupetinu, metar i malo više visoku, treba pokidati celi park.
Molim za savet.
Što da stavim unutra??
Darodavac ostaje tu kao nadzorni organ dvadesetak dana, a posle znam šta ću.

- 07:21 - Komentari (38) - Isprintaj - #

ponedjeljak, 27.08.2018.

Prognoza vremena…


Gledam prognozu vremena na TV.
Oblačići i sunce...
Neka vrc vrc cura smeškom od uha do uha blistavo lažnim zubićima trepće kao svraka na jugovini i oduševljeno javlja
-Sutra lepo vreme, iskoristite dan u prirodi.
Što da je ne poslušam.
Krenem u tu prirodu da iskoristim lep dan. Negde već oko deset sati sunce ucvrčalo, nema oblaka, ali neka sumaglica kao poklopac. I vrapci se ućutali. Travice davno nema ni veštačke, i ona prirodna posustala. Isplazih jezik do poda, dovukoh se do prvog kafića i dahćem uz neku mlaku limunadu odbijajući pokušaje vlasnika kafane da probam nešto sa roštilja. Pre mene su to probali rojevi muha, i nije im se dopalo…otišli.
Ona namiguša sa TV ekrana i ja očito imamo različita mišljenja o lepom.
Dovučem se u raj kuće, poljubim klimu i otvorim opet TV ekran. (Tako ja vikendom. Ko je mislio da pišem doktorsku disertaciju ili peglam veš, prevario se)
Ona namiguša nova, ne ona od jučer,ali isto se blesavo cereka.
-Sutra osveženje, moguća povremena kiša u višim predelima.
Google kaže mogućnost padavine 16%, vlažnost 100%. Prevodim na svoj jezik, možda kapne mala kišica, a ako skočiš u vodu 100% ćeš biti mokar.
Dobro je, sva blažena premeštam se sa kauča na fotelju. Nisam u višim predelima, biće to ugodno osveženje.


Piljim u zabavan program na TV i zaspim od silne zabave snom pravednika. Tras-bum, probudi me iz najlepšeg sna. Sanjam kako me vetrić miluje dok jedrim. Ono jedro iz sna bila je zavesa koja me je pljusnula po licu, a tras bum udar groma. Kad poče levati kao iz kabla, pa tutnji, treska, seva. Auuuu što je osveženje. Brzo zamandalim sve da mi osveženje ne porazbija celu kuću i kao u bunkeru čekam šta će biti.
Du du du du. Ko to igra tenis po ovakvom vremenu? Nije tenis, nego tuča koja se modifikovala pa svaki komadić leda kao omanja lubenica…
Niz ulicu juri bujica. Začepili se posle rekonstrukcije ulice svi kanali, pa sad svaka ulica ima vlastitu reku, a neki nezadovoljnici gundjaju i psuju gradjevinare, vlast i one gore. Šta si umišljaju, malo li je reka, hteli bi more.
Ona namiguša sa ekrana javlja da je pao sneg, i da je to normalno za ovo doba godine.
Okreni, obrni, nikad čoveku ugoditi.
Lepo su dali one oblačiće i sunce, pa biraj koje ti se dopada…

- 08:31 - Komentari (24) - Isprintaj - #

nedjelja, 26.08.2018.

Romantika…


Kad te neko voli, od ljubavi ne možeš pobeći.
Noć.
Mesec… zvezde…serenada…
Mesec je negde otišao, zvezde se ne vide od neromantične sumaglice, ali noć je tu. Nedostaje samo „serenador“ Aha, evo ga stiže. Nema gitaru, ali zato pevuši zzzzzzzzzz i to na samo uvce. Ne pita koja je moja pesma. E, nećeš, dreknuh i tableta u aparat, neka vodica u drugi i klima na duvanje. Kožu ću sačuvati, a prehlada može doći samo kao kolateralna šteta.
Preživeh noć.
Jutro
Senka smokve,ljuljaška, cvrkut ptice, zelena travica, doručak, pa kavica.
Smokva je tu, i ljuljaška, doduše sa nekim tragovima noćnih posetilaca koje treba oprati. Cvrkut ptice je borbeni poklič goluba i vrabaca u borbi za opstanak i otimanje hrane kokama. Za sada su uspešnije leteće vrste. Za doručak nema svežih jaja, koke štrajkuju zbog vrućine, a i ako snesu jaje uklopile su se u sadašnjost pa je to oko 15 sati kad svojom drekom izveštavaju uspeh kao da su dobile Nobelovu nagradu, a ne radile svoj posao.


Zelena travica je neka žućkasto smedja izraslina izmedju plemenite veštačke trave koja je poklekla pred domaćom prirodnom travom i korova koji ponosno se trudi da pokaže korisnost belog sleza, kamilice i nekog trnja. Čičak je bitku izgubio davno.
Ljuljuškam se pijuckam kavicu i romantično blenem u daljinu. Jutarnji trubaduri se javljaju. Moja politika ne diram te, ne diraj me, možda i prodje.
Aaaaaaaaaaaa, kavica se prosipa, skačem na noge lagane kao da sam na nekom atrletskom prvenstvu. Ništa od miroljubive politike. Osa je sa neukusne, bez šećera kave, gracilno skočila na mene, slatku, i zarila svoju žaoku…Stoji na nozi i bode li bode. Drečem kao da me kolju, mašem joj da ode. Ništa. Prekidam ubedjivanje i tresnem je svom snagom nekim štapom. Pogrešna taktika. Štap klepio mene, osa odletela veselo mašući krilima na smokvu. Da sam na moru sad bih skočila u vodu i sve bi prošlo, ovako oblozi hladni, kremice i patnja bar tri dana.
Šta da radim, slatka sam i bube me obožavaju.
Što bi rekli, ljubav je ljubav, daj što daš…

- 08:24 - Komentari (30) - Isprintaj - #

subota, 18.08.2018.

Pismo nekome...


Pismo nekom koga bih volela da dodje na kavicu.
Mir jutra letnjega.
Sedim u zamračenoj sobi koja više potseća na pećinu. Sve sam zamračila, klima na najjače I dišem na škrge…
Sa TV ekrana utešna vest, da nas leto napušta , za dvadesetak dana biće oko trideset stepeni, I žalićemo za ovom lepotom.
Albi I Sivi pojeli 30 deka jetre, mačije brikete I gledaju tužno kao da tri dana nisu jeli.Susjed dobacuje
-Što mučiš te životinje, daj im nešto za pojesti.
U kokošinjcu glavni petao se dere, gladan. Ne odgovara mu novo vreme restorana. Ćurkica zaljubljena u petla vrišti da ih sastavim. Ne shvata da nije kokoška. Ljubav je nekad blesava.
Sve u svemu obično jutro. Da,glavna vest, na moj poziv stigli gosti…mravi na prozor, a krtica iznedju dva bokora ruža.
Moja kavica stigla… Ko je za društvo??
party:



- 16:31 - Komentari (36) - Isprintaj - #

utorak, 14.08.2018.

Na obali...

-Sećaš li se kad smo bile mlade, luckaste, spremne za avanture i plovile Dunavom?


- 14:00 - Komentari (34) - Isprintaj - #

ponedjeljak, 13.08.2018.

Čudni ljudi...


Medju nama žive čudni ljudi.
Postali su jako nestrpljivi. Ne razumem zašto, ali neki su baš gnjavatori, stalno negde jure i jako jako su sebični.
Sinoć sam došla kasno kući, pa mi se nije dalo parkirati u garažu. Ostavim auto pod svetlom da ga neko ne ukrade…naravno, pred garažom. Jutros deset njih nervozno trubi, i dere se se da ne može van. Gde žure, pitam se, tako nervozni.


Malo kasnije kupujem potrepštine u nekoj radnji i na kasi se setim da bih mogla kupiti i neki narezak. Ljubazno kažem kasirki, kad je pola stvari otkucala, da malo pričeka i krenem na odeljenje sa suhomesnatim. Vidim i imaju novi sladoled pa bih mogla i to probati. Naravno, proveravam datum, sitno, tražim naočale na dnu torbe, ali one se negde zavukle, jedva sam ih našla, celu torbu sam morla prekopati, a one u džepu. Brzo sam došla natrag, a tamo red se otegao kao gladna godina i svi urlaju. Ne znam šta im je, kao da sam ja kriva što je samoposluga velika i treba mi vremena proći sa jednog kraja na drugi. Možda misle da će mi se sladoled otopiti do kuće. Da, biće da je to, brinu zbog vrućine.

Kolica sa kupljenim stvarima sam ostavila na vratima lifta dok pitam susjedu kako se provela u Grčkoj. Ako je ne pitam misliće da sam ljubomorna što je ona otišla na more, a ja nisam. Razgovor se malo otegao, ali ne duže od dvadesetak minuta. Kad mi je pričala nešto najzanimljivije sa odmora došla neka histerija i dere se da ne može u lift. Lepo joj objasnim da ne može pozvati lift kad ga moja kolica drže, ali mislim da je glupa, nije shvatila…samo se viče. Kakvog sveta ima da ne veruješ.
Verovatno su svi tako nervozni jer im je vruće. Mogli su komotno otići na neko krstarenje onim lepim kruzerom. Tamo pirka vetrić i verujem da je ugodno… Hm…trebalo se samo setititi…
Ne, nervoze opet gundjaju.
Kažu svi su im brodovi potonuli u borbi za opstanak u svakidašnjici.
Evo jedan lepi brodić, skenirajte ga i nalepite iznad kreveta…

Dosta te nervoze… Smirite se ljudi, sunce sija, vetrić duvka, a postovi neka skakuću blogom…
Ko voli može si i zapevušiti


- 07:16 - Komentari (33) - Isprintaj - #

petak, 10.08.2018.

Promašen post...




Ne treba tragovi u snegu
Nego tragovi u pesku...

- 06:53 - Komentari (36) - Isprintaj - #

četvrtak, 09.08.2018.

O sole mio...

Meteorološki uređaji ili meteorološki instrumenti služe za opažanje, mjerenje i bilježenje atmosferskih pojava. Atmosfera je vrlo složen fluid kojemu se stanje ...


Tako kažu stručnjaci, i još, danas ugodan lep letnji dan…
Veruj da bi ti verovali…

- 07:01 - Komentari (30) - Isprintaj - #

nedjelja, 29.07.2018.

LIPA...

Lipa…
Bio je lipanj.
Mesec je po meni dobio ime.
Možda slučajno, možda namerno, ali sve se dogodilo tog meseca.
Sunce je pržilo tog dana. Raširila sam grane, lišće je titralo, štitila sam svojom senom neke ljude koji su žučno raspravljali. Iz dečijeg vrtića čuo se žagor dece i glas vaspitačice. Neko je pokušao da parkira auto u moj hlad, niz ulicu prolazio je traktor. Malo dalje grupa ljudi čekala je autobus.Sve je bilo uobičajeno.
Bila sam lepotica sela.


Kažu da moji rodjaci žive nekoliko stotina godina, pa sam ja mlada sa svojih šezdesetak. Bila sam u vrtu, a onda nekim planom ulepšavanja sela pomerili su ogradu i stigla sam na ulici, a da nisam se ni pomakla sa mesta. Postala sam društvena, a ne privatna i mislila sam da sam napredovala prema onim sirotim stablima voćka koje su ostale u voćnjaku. Stablo mi je debelo, jedro, lipa sam od onih starih sorti, domaćih, koji dugo žive i postaju sve raskošnije i raskošnije.
Raširila sam grane na sve strane. Moji cvetovi u proleće, u lipnju, širili su miris, opojan, slatkast, miris koji izaziva sanjarenje u noći… U vrelim letnjim danima u mom hladu su se odmarali oni koji su došli po decu u vrtić. Golubica je svila gnezdo u mojim krošnjama, a mačak je znao da se zaleti sa ograde na grane.
Meca je volela da se slika samnom u pozadini, tako je slika bila lepša.
Ako bi se neko malo zakašljao, odmah su mu ponudili moje plodove za čaj i čudili se što nije nabro i osušio kad je bilo vreme.
Svi su me voleli, skoro svi.
Činila sam dobro ljudima, a ništa od njih nisam tražila.


Ja sam dobrica, koja nikome zlo i ne pomisli. Krila sam mnoge tajne koje su šaputali zaljubljeni pod okriljem mojih grana, služila sam kao mesto sastanka poslovnim, zaljubljenim, ljudima koji se trebaju naći. Samo bi rekli u sedam pod lipom, i znala sam, doćiće kod mene.
Postala sam obeležje tog prigradskog mestašca.
Zašto su ljudi došli jednog dana sa nekim mašinama, sekli mi granu po granu, ranjavali drvo, srž moga života? Bolelo je. Grane su padale, još nezreli plodovi prosipali su se neobrani i polako venuli. Lišće je prvo pokleklo. Ostalo je samo drvo, a onda je lagano, kao u nekom filmu i ono leglo na ulicu.
Zašto ste me ubili?

Bila sam zdrava, činila samo dobro i mogla sam još godinama živeti.
Danima je dolazila golubica tražeći svoje gnezdo. Stala bi na žicu, gledala negde izgubljeno i gukutala tužno. Da li je nekoga dragog izgubila? Možda se neki tić nije povukao na vreme, možda njen golub ne zna naći puta do svog gnezda. Nadam se da negde gradi novo gnezdo, negde gde ljudi ne ubijaju prirodu, ne mrze je, nego je neguju…nadam se…
Zelenilo napušta gradove. Ostaje beton.
Ljudi, možda će vam taj beton, asfalt i sve što radite doneti kiseonik koji dišete. Ne znam.
Možda je sad lepše, ali ja sam samo drvo ne razumem vas…
Možda jednom dodje neko vreme u kome ljudi shvate da su deo prirode i ako je unište, uništiće i sebe…možda…

Svatko sebe vidi idealno, zar ne.
Kad bi svet mogao da me vidi mojim očima. Zato nastavak čitajte u sledećem postu…
ont>

- 07:28 - Komentari (46) - Isprintaj - #

ponedjeljak, 23.07.2018.

Let lastavice...


Neka ti krila uvek budu u letu


Ruža neka ulepša tvoj svet,

a ljubav neka zauvek stanuje u tvom srcu...

Oni koji te vole neka budu blizu,

a sve najbolje želi ti

SRETAN RODJENDAN

- 08:31 - Komentari (45) - Isprintaj - #

četvrtak, 19.07.2018.

Post sa letovanja...

Čitam jedan stari post, ozbiljan, za političku stvarnost. Nešto se ispremeštalo, pa kad zamenim reč političar sa reči blog ili bloger ispade ovako.
Nekada su blogeri jedno pričali drugo mislili, a treće radili, a danas drugo pričaju i jedino misle, ništa ne rade, to jest zabušavaju sa pisanjem kao meca...
Ako je za utehu,malo smo živnuli, blogera je sve manje, onih prve klase, ali zato je sve više nas plodopostovskih. Ko kaže da je kvalitet važniji od kvantiteta…sram ga bilo...
Što se popularnosti tiče izbili su u prvi plan oni koji su to davno zaslužili, ali nisu mogli doći do izražaja dok se ovi faktori nisu povukli na godišnje izležavanje na moru.
Trenutno se ne zna kolika je morska, a kolika gorska izlaznost, ali uskoro ćemo saznati, kad se dotični vrate sa postovima kao vrata, slikama u stilu Leonardo i Mikelandjelo i putopisima iz belog sveta.


Nešto razmišljam, ali bojim se jedne blogerice, šarmantne, ali opasne, da napišem sagu sa slikama u boji i orginal muzikom iz kokošinjca. Bilo bi tu svašta i borbe i ljubavi i putovanja do suseda i kidnapovanja i sexa… toga baš, baš, onako spontano, vrelo i svako svakoga, hm voli.
Bojim se samo da me ne izbace, blokiraju i urade još strašnije stvari, blog je to nije mačiji kašall niti puranov raj.
Iako nisam putovala dobro se osećam iako malo zabušavam sa pisanjem. Cosinusi su u redu, ne muče me ni sinusi. Ahil je povesna ličnost koju sam namrzla kad me je za njegovu petu ujeo komarac, pa sam se toliko češkala da sam skoro završila kod doktora, rupa kao das am nagazila na poskoka…mozda i jesam ali nije izdrzao susret samnom.
Nije ništa neobično, što mi je kao i obično, ali je zato obično jer mi se uvek desi nešto neobično.

- 15:21 - Komentari (25) - Isprintaj - #

nedjelja, 15.07.2018.

Bravo nogometaši...

Koliko zemalja je ucestvovalo u kvalikfikacijama, koliko u borbi...
Jedna po jedna ekipa je otpadala...borili smo se hrabro, nezaustavno dalje. Nije mi bilo lako, ali ako.
Postignut je briljantni cilj...drugo mesto na svetskom nogometnom prvenstvu.
Mijauuu...
BRAVO NOGOMETAŠI...


Sad malo moram se posvetiti i lepšoj polovini...
Mijaaauuuuuu

- 20:25 - Komentari (10) - Isprintaj - #

srijeda, 11.07.2018.

Miiijaaaauuuu...

Smeši se prvo mesto. u svetu..još samo jedna vrata...

- 22:46 - Komentari (28) - Isprintaj - #

subota, 07.07.2018.

4 musketara...

Četvoro nas je
Dimnjačar nosi sreću.
Skočio sam kroz dimnjak posle penala...
Idemo dalje...

- 23:01 - Komentari (31) - Isprintaj - #

nedjelja, 01.07.2018.

POBEDA...

Jessssssssss...
Idemo dalje, razneli smo vikinge...

- 22:51 - Komentari (38) - Isprintaj - #

petak, 29.06.2018.

Vreme danas...

Iz dnevnih novina Danas Voja Radovanović



U 8 časova

– Poštovani gledaoci, kao što smo i najavili, osvanuo je lep i sunčan dan. Topla vazdušna masa koja nam stiže sa Mediterana zapljusnuće i naše krajeve, tako da će maksimalna dnevna temperatura ići i do 30 stepeni, što je iznad proseka za ovo doba godine. Za one koji se spremaju da izađu u grad i posete neku baštu ili kafić, ovo je idealna prilika da obuku neku laganu odeću i uživaju u današnjem danu.

U 10 časova

– Poštovani gledaoci, kao što smo i najavili, a što možete videti i na vašem ekranu, pod uticajem ciklona sa Karpata, stiže nam ovaj hladni talas koji će se proširiti na celu zemlju, tako da su mogući povremeni pljuskovi sa grmljavinom, pa ako ste rešili da izađete u grad, obavezno obucite nešto topliju garderobu, dok onim građanima koji su neoprezno izašli u grad u laganijoj odeći preporučujemo da dok se šetaju obave i kupovinu kišobrana ili sebe obraduju nekim debelim džemperom.

U 12 časova

– Poštovani gledaoci, kao što smo i najavili, a što možete videti i na našem satelitskom snimku, pod uticajem anticiklona sa zapada, dolazi nam ovaj topli talas, koji će usloviti lepo i sunčano vreme u našoj zemlji, što je odlična vest za sve one koji se spremaju da izađu iz svojih domova, i uživaju u suncu koje trenutno prži, pa im preporučujemo od garderobe majicu, neke kratke pantalone i papuče. Ovo vreme neće povoljno uticati na one koji su već pazarili kišobrane ili džempere, ali ako je za utehu, kišobran vam uvek može poslužiti u borbi za mesto u gradskom prevozu, dok kupovina zimske garderobe vam se može i finansijski isplatiti, jer ste je kupili u predsezoni.

U 14 časova

– Poštovani gledaoci, kao što smo i najavili, nagli priliv hladnog vazduha iz Sibira koji prelazi preko naše zemlje i kreće se dalje ka Evropi, nateraće i one naše građane koji su neoprezno kupili samo kišobran i džemper, da ulete u prvu prodavnicu i dodatno pazare bundu i šubaru. Još nije proglašen crveni meteoalarm, ali je moguće da ovakve vremenske prilike potraju tokom celog dana, što bi moglo da uslovi kišu, grad, susnežicu i sneg. Ovakve vremenske prilike će se negativno odraziti na one što su u grad izašli samo u majici i farmerkama, i kod njih će se pojaviti simptomi kao što su pojačana nervoza i razdražljivost.

U 16 časova

– Poštovani gledaoci, kao što smo i najavili, i što možete videti na našem grafikonu, kako ovo kompjuterski oslikano sunce potiskuje ove kompjuterski oslikane oblake i donosi lepo vreme u naše krajeve, što će nadamo se i one najupornije koji su odlučili da ovaj dan provedu kod kuće i prate našu prognozu, izmamiti da prošetaju gradom. Moramo odmah reći, da će ove vremenske prilike nepovoljno uticati na one sa kišobranima i džemperima, dok ne idu na ruku ni onima sa bundama i šubarama, te će oni osetiti simptome gušenja i pojačanog znojenja ali ako je za utehu, bar će finansijski ostati kratkih rukava.

U 18 časova

– Poštovani gledaoci, kao što smo i najavili, kiša i grad veličine manjeg ananasa po glavi stanovnika koji su se stuštili na naš grad, iznenadili su samo one koji ne prate našu vremensku prognozu, ali su zato dali za pravo onima koji tvrde, da će nam se ovakva klima u društvu… jednog dana obiti o glavu. Na ovom grafikonu možete videti kako ove kompjuterski oslikane gradonosne strelice i oblaci potiskuju kompjuterski oslikano sunce, što znači da bi nevreme moglo potrajati. Na primedbe pojedinih građana (i to uglavnom onih što se osećaju ko pokisli, i onih što čekaju da im nešto samo padne s neba) kako naša prognoza nije tačna, čelnici naše kuće im poručuju (i to oni što vedre i oblače), da pažljivije prate našu prognozu… a ne samo s vremena na vreme.

U 20 časova

– Poštovani gledaoci kao što smo i najavili, a što možete videti i kroz prozor u našem studiju (koji smo u međuvremenu otvorili, kako bi se i sami uverili kakvo nas vreme očekuje), trenutno je u našem gradu lepo i prijatno veče, a takvo vreme će se zadržati i tokom noći osim ako nas nešto ponovo ne iznenadi…kao grom iz vedra neba. Hvala vam na poverenju i što nas još uvek gledate, jer mi smo tu zbog vas… Za sva vremena…

Ne znam kako je kod vas, ali ovde vreme skroz šašavo... pljusak, sunce, pa romori kiša...duga, oblak, pljusak... šašavo sto gradi i još malo više

- 18:48 - Komentari (37) - Isprintaj - #

četvrtak, 28.06.2018.

Slobodan dan... odmor...

-Albi ti se ovde izležavaš, a crvena zastava sa belim krstom viori ti nad glavom.
-Utakmica kao utakmica, crveno beli pobediće sigurno.
-Mijauuu, jesi l’ čuo ti za nerešeno?
-Odgovara.
-Albi, idi nabavi klompe, aktiviraj se malo, trči.
- Danas još spavam na lovorikama, posle vikenda spremam se za napad.
Ako se Freš kupa, mogu i ja da se izležavam… ima vremena još, a i hrane…
Idi gnjavi malo Melu… Mrnjao…


- 17:35 - Komentari (30) - Isprintaj - #

utorak, 26.06.2018.

Žurka...




Noćas žurka do zore.
Mace gde ste??

- 22:19 - Komentari (34) - Isprintaj - #

petak, 22.06.2018.

To... gol...........

Pesimisti


Ništa vama bez mene...
U nove pobede...

- 06:12 - Komentari (30) - Isprintaj - #