Majušni, beli, trapavi... Trčao je nespretno, sapleo se o svoju šapicu, prevrnuo, zabezeknuto pogledao. isplazio crveni jezičak i seo.
Devojčica je zatapšala rukama
-Mali bespomoćni švrća.
Oko njega su bile rešetke, visoke, debele, do samog neba, i još više, struja je sevala kroz njih. Zašto je u tako potpunoj izolaciji? Deluje usamljeno, bespomoćno, ostavljen sam sebi.
Životinjica u zatvoru. Što li je zgrešila?
Ipak, to je samo slika koja se vidi, koju neki hoće da vide... mala životinjica, potpuno izolovana od sveta, zavisna od čoveka, propašće ako joj ne pomognu.
Zaboravljaju da kroz njega teče krv predaka. Divljina je njegova domovina, borba za opstanak njegov život, njegova sloboda je sloboda svih životinja u ZOO
Rika prošlosti, snaga I mudrost, kola njegovim venama.
Varka je da je malo bespomoćno mače.
Jednom lav, uvek lav!
Lav nikad ne može da bude pokoren, zatočen, nesposoban, video to ko ili ne.Trenutak nepažnje čuvara I vani je. Trči brzo, brzo, ne osvrće se. Zov prirode, zov slobode budi se.
Mali, beli, lavić, ubrzo će postati snažan, veliki, car svih životinja, pa makar za sada samo u ZOO. Njegovo vreme dolazi.