AnaM

2024. imaće 366 dana:
Zašto imamo prestupne??
Možda da se nešto dešava, ali i
Prestupni dani održavaju naš kalendar u skladu sa Zemljinim revolucijama oko Sunca.
Zemlji je potrebno približno 365,242189 dana, ili 365 dana, 5 sati, 48 ...
Ovo će biti prestupna godina, duža za jedan dan.
I ne kruži planeta brže ove godine, nego koristi zalihe sati...
Što jest’ jest, najviše se raduju mačori, dobili još jedan dan, pa za to, kako se pristojno kaže...
Mlađi spavaju, a stariji jure da iskoriste još jedan dan...

Na kasi...
Stoje jedan iza drugoga i pripremaju se staviti kupljene stvari pred kasu.
Ona stavlja na traku zelenu salatu, limun, naranđe, mleko bez gluteina, bez masti, bez ičega, čašu nara, neke bobice neindentifikovanog porekla i namene.
On stavlja onu metalnu branilicu od tuđe robe i ređa, vinjak, amaro, neki energetski napitak, pršuta, kolut sira, crno vino, i grckalice svih mogućih i nemogućih vrsta.
Pogledaše sažaljivo jedan drugog, a ja u moju korpu i pobegoh na drugu kasu.
Mora da si iz dve sekte, a moj gemišt roba se ne bi uklopila ni u jednu stranu.

Rano ili kasno, mi krenuli



Marelica nam se stidljivo pridružila...




Mudrica smokva još drema...



post free


Gledali datum ili ne , zima je,
kakva kavica u prirodi...

Mostovi spajaju ili razdvajaju,
zavisno od onih koji njima prolaze.
Ovo nije Venezia ni most Uzdaha.
Nije ni most ljubavi u Parizu.
Nije ni most sa katancima večno nečega.
Ovo je most preko koga prođete ili ne,
nasmejete se i radujete životu...

Ono čovečica je zbog rodne ravnopravnosti, da ne bude posle, ne poštuje ženski rod
Čudno stvorenje je taj čovek…
Posle dužeg naučnog. a čijeg bi drugo, proučavanja došlo se do zaključka da je za čoveka broj dva jako važan.
Prvo, zgodnije mu je u paru i živeti i piti.
Lepše je imati dve kuće nego jednu, dva auta, jedan za svaki dan jedan da mu se divi u graži, dva ženskice, zvaničnu I tajnu...
I sam čovek je u vidu broja dva. Manje više, sve u organizmu je po dva. Dve ruke, dve noge, dva bubrega, dva mozga (hehehe (veliki i mali), dva srca (komora i pretkomora), ili ako više volite moje I njegovo, dva oka, dva uha, dva obraza.
Nije mi samo jedno jasno.
Kad je već sve tako lepo uređeno, zašto imamo samo jedan jeziki i još po neki unikat organ?
Da li je to greška prirode, ili vrhunac njenog stvaranja??

Bolje golub u ruci
nego vrabac na grani.
Ili neko misli drugačije??

Čestitam svima Valentinovo...



Ko ne zna što darovati,
neka se seti, veljača je...

Kockica čokolade

Dobro da nisam pravnik, garant bih sedila u zatvoru kao bunđija.
Ne umem izabrati. Ako je devet dobrih, mašiću se za desetog.
Pre neku godinu morala sam se opredeliti za provajdera TV. Kombinacija koliko voliš, i sve neka zvučna imena. Gledala sam cene i koje kanale imaju u ponudi. Cene nekima su takve da sam mislila da imaju isturena odeljenja po celom svemiru.
Proverila.
Nemaju.
Kanale sam htela od svake vrste pomalo. Mislim sad ću izabrati koji me interesuju i to je to.
Rotkve strugane.
Samo ima paketi.
Bilo kako bilo, od odabira ništa. Možeš birati kanale vladajuće stranke, sport, i neke gemište. Ne volim piti gemišt, ali uzeh srednji paket, za svakog po malo. One bezobraštine nisam uzela, bilo mi neugodno.
Nikad nisam mogla učiti napamet. U školi mi je i pesmicu bilo teško upamtiti., ali malo pomalo naučih brojeve „mojih“ kanala.
I tras bum
Sve izmeniše.
Ispričah se sa mašinom, trakom, nekom ljubaznom devojkom i pomirim se sa sudbinom.
Hoćeš vraga.
Za tri dana naučih neke meni najvažnije, ali tras bum, i ukidoše još kanala.
Zovem ja mašinu i ljubaznu, a kako mi je tlak nizak taman se namestio na najbolje. I kažem joj lepo.
-Ovaj mesec ću iz tehničkih razloga platiti samo pola preplate. Videćete, naviknućete se. To je najbolje što mogu.
Ko velim neka zna, iako ona mene nije obaveštavala.
I dodajem, a idući ću vam platiti u onim dinarima koji su mi ostali od inflacije milion dinara, pa neka uživaju.
Kad oni mogu prekršiti ugovor, mogu i ja kao ugovorna stranka, ili ne mogu??
Mašina je samo vrtila monotonim glasom što pritisnuti, a ona ljubazna otišla popiti kavicu.
Ništa mi ne javljalu još uvek. Sigurno se konsultuju koje kanale da mi puste...

Pritisla omorina kao da je leto. Sunce prži kroz oblake. Što ću??
Ručam i legnem da odmorim, zaspim kao top.
E, nećeš potrošiti sav fond spavajućih sati na popodnevnu dremku. Uzmem knjigu, čitam, ali ove nove knjige imaju čudnu moć. Čim ih ne držiš grčevito sa obe ruke skoče... i naravno, probude me.
Posle večere paše mi gledati televizijski program. Napeta situacija, prvo se pola sata šunjaju kroz neke porušene fabrike kroz mrak, samo izbečena lica. Gledam ja njih, gledaju oni mene a odjednom ta...ta...ta...i shvatim da sam zaplet otspavala.
Nema ništa od kućne zabave, legnem u krevet prevrćem se pola sata, ne mogu zaspati...
Najzad tonem u san i... zvrrrrrrrrr. Telefon. Mamurna dižem prvo onu knjigu skakačicu, pa pipkalcu televizora, najzad pritiskam gubiće telefona. I čujem umilni glas
-Spavaš li??

Pusti labuda



Slikaj mene...



emoji emojis


Lepotica sam, zar ne??

Nostalgija...
Oči gledaju negde u daljinu, ruke prekrižene, a iz duše se čuje aj, vaj, maj, sirota ja. Žalimo za izgubljenom ljubavi, nekim doživljajem koji se odigrao samo u našoj mašti. Žalimo za prošlošću i mnogo čemu u njoj. Aj, vaj, maj, sirota ja.
Čeznemo i tugujemo, nadamo se svaki dan vratiće se, treba samo još malo biti strpljiv, aj, vaj, maj, sirota ja. Kažu ko čeka taj dočeka, ali nigde ne piše koliko je to čekanje.
Onda dođe tras bum i osvestiš se.
Moj tras bum bili su kanali na televizoru.
Iz čistog mira svi se odjednom promešali, ništa ne možeš naći. 999 kanala. Nije da sam sve brojeve imala u glavi, ali one koje pratim, jesam. Hoću sad seriju, iskoči kauboj, hoću komediju iskoči neki sa pištoljem. Na svakoj pipkalici preko 40gumbića, cirka stotinjak. Sve sam ih ispritiskala. Ništa. I što sad?? Zovem provajdera. Naravno, prvo se ispričam sa trakom. Obožavam razgovore sa mašinom, ali na kraju, vidi stroj ova me neće i javi se živ čovek i na moje aj, vaj, maj, jadna ja, samo mirno objasni.
-To smo mi iz tehničkih razloga ispremeštali, sad vam je bolje.
Pokušavam objasniti da mi nije bolje, hoću nazad sve, ali ne pomaže ni moje aj, vaj, maj, sirota ja. I tresnu mi u lice veliku istinu.
-Nikad više neće biti kao što je bilo, prihvatite to.
Nikad više, aj, vaj, maj, sirota ja i što ću, papir u ruke, olovku pa piši i nauči za budućnost što ti treba, pa neće biti aj, vaj...
Što je bilo bilo je, idemo napred...