AnaM

Pritisla omorina kao da je leto. Sunce prži kroz oblake. Što ću??
Ručam i legnem da odmorim, zaspim kao top.
E, nećeš potrošiti sav fond spavajućih sati na popodnevnu dremku. Uzmem knjigu, čitam, ali ove nove knjige imaju čudnu moć. Čim ih ne držiš grčevito sa obe ruke skoče... i naravno, probude me.
Posle večere paše mi gledati televizijski program. Napeta situacija, prvo se pola sata šunjaju kroz neke porušene fabrike kroz mrak, samo izbečena lica. Gledam ja njih, gledaju oni mene a odjednom ta...ta...ta...i shvatim da sam zaplet otspavala.
Nema ništa od kućne zabave, legnem u krevet prevrćem se pola sata, ne mogu zaspati...
Najzad tonem u san i... zvrrrrrrrrr. Telefon. Mamurna dižem prvo onu knjigu skakačicu, pa pipkalcu televizora, najzad pritiskam gubiće telefona. I čujem umilni glas
-Spavaš li??