AnaM

Danas vreme nikakvo...
Mokro, hladno, klizavo

Ulazim u bus.
Samo jedno mesto slobodno, a ja idem tri stanice.
Pojurim kao da me goni horda Tatara. Bićeš moje, htedoh mu uzviknuti, ali neću da konkurencija ne čuje. Iste namere imao je jedan gospodin koji je ipak bio gospodin i odustao još u startu kad je video moj juriš. Na mesto se nameračila je i neka mlađa ženskica, ali zbog mobitela u ruci nije imala šanse.
Pobedonosno sedoh kao na presto I sa visine gledam običan svet, to jest, stajače.
Malo dalje stoji… stoji… Interesantna osoba. Nemam što raditi pa pogađam muško, ili žensko ??
Kosa srebrnasta, može biti muško rano dobio srebrni ukras.
Može biti i žensko koje pokriva sede uboji dečije plavo ili nordisko srebrno…
Dole hlače. Nema tu muško, ženske, traperice su traperice, što bi se reklo unisex, mada su više bez sex.
Sad ću pogoditi, cipele. Ženskice nose sa petama, a muškići onako komotne da mogu potrčati za busom ili nama. Šipak, ko li izmisli te tenisice??
Na rukama rukavice od Kineza, a tu nema muško, žensko, samo jeftino.
Svako oblači što hoće, borili smo se za to.
Naiđe kontrola karata. Aha, sad ću znati kad progovori. Glas može biti ženski alt, ali i neki tenor. Ni tamo ni vamo. Da zapeva nešto znala bi da li je Figaro ili Karmen, ali neće…
Aaaaa, izađe na mojoj stanici. Hod, tu se nećeš maskirati, i krenem ja za njim/njom. Hoda nije da ne hoda, ali… Krupni koraci kao energičnog muškarca, a možda je to i neka ženskica sišla sa planine pa zadržala taj planinski hod.
I moja znatiželja na kraju dostiže vrhunac. U susret mu ide prijatelj, smeši mu se širi ruke. Najzad ću saznati ko je.
-Saša, pa gde si ti, sto godina se nismo videli.
Saša, ko li mu dade to ime??
Definitivno sam odustala. Nema šanse, a i baš me briga, tešim se.
Prolaze pored kafića, pored kladionice, pored slastičane, i ja već ljuta idem svojim putem.
Kad…
Šoping centar.
-Idemo gledati, stigle su cipele…
Još uvek idu u mom pravcu. Uroniše među radnjice. Najzad, eureka

upload pic

Zna se koji pol živi da bi kupovao, a koji pol samo protrči kroz radnje kao da je na koridi pred razjarenim bikom…
Misterija razrešena…

DOBRO
Čudne su ove društvene mreže
Nađem status

Čini dobro i dobro će se vratiti.
Ispod lajkovi, srculenca, narod se oduševio.
(Posle sam shvatila to su sigurno “čekači“)

Ostavim komentar
Koliko treba da se čeka??
Blokira me

Atletika i maline…
Idem jutros klaj klaj između solitera.
Žongliram između severa i juga kao da sam političar, a samo izbegavam klizanje po ledenim santama...
Na sred puta, između neuspelog sneška i gomile granja, hoće da se parkira neki auto sa prikolicom. Dirigira mu smotanko. Ne sluša šofer, nego po svome. Tandrču ona kola, rikverc, napred, levo, desno, zastoj. Da nisu opet demonstracije? Mladić, dirigent, ljut što ga šofer ne sluša stade iza prikolice, i dere se
-Levi, levi, daj levi.
Ovaj umesto da okrene levo volan, uključi žmigavce i krete u rikverc.
-Ko ti dade dozvolu, i još neki glagoli pride, tek da bude duža pretnja, dobacuju posmatrači.
- Iz koje si šume došao, navija drugi posmatrač
Treći posmatrač, uze kesu sa kupusom, krompirom i namirnicama, stade između auta i prikolice i poče da daje upute. Šofer skroz iznerviran da gas i …
To i, znači skoro zgazi čoveka.
Onaj sa kupusom uhvati se za neku šipku i skoči preko automobila u stilu atletičara što skakuću po terenu, pa pravo ovom na haubu. Nešto crveno poče da se razliva po autu i curi na asfalt. Krv nije, nije ni paradajz, možda onaj ukršteni, možeš sa njim igrati balote, ili vola ubiti, po izboru. Svi učesnici i navijači, zdravi, pravi.
Atletičar pogleda u torbu i tad je počelo…
Udari šofera po glavi, drugi da mu pomogne, nasta tuča… Samo se čuje, kao iz daljine, odoše mi maline… zgnječio ih sve.
Niko ne shvata što nije sretan, živ je zdrav, nepovređen. Samo je meni bilo jasno kao dan. Upravo sam se vratila sa placa, i videla cenu malina…
Prvo sam mislila da čovek prodaje celu tezgu, korpe, ambalažu i neko egzotično voće, povrće, ko zna šta, nepoznato.ali lepo izgleda, a onda sam shvatila, toliko košta samo 1 kilogram malina…
Bolje da je mene zgazio čuje se jauk iz daljine...

Šta kažeš, inflacija zaustavljena??

Ruža je zabezeknuta
belo, hladno, antipatično...
Gde je sunce??

Ono kad baš ogladniš...

U listu Danas objavljena moja humoreska
koja je prvu promociju imala na blogu...

KIVI...
Moj susret sa kivijem.
G Kivi je došao iz Kine kao povrće. Ne znam zašto se onda ne zove kini, verovatno jer je u Evropi avanzovao u voće.
Kažu da je mnogo zdrav, sva ona slova vitaminska, one male stvarčice što trče po krvi i izazivaju karambol organizma pospešuje ili usporava...kako kome se sete.
Odličan je protiv alergija, povišenog tlaka, za probavu, ali može izazvati alergiju ako se koristi. Ako se ne koristi, neće biti alergije. Dobar je za stres pa bi ga na Balkanu morali davati besplatno.
Inače, to je zafrkantska biljka. Raste 3do5metara, i kako je puzavica traži gvozdenu armaturu, stubove, koji će to sve držati. Zovi majstore, kupuj gvođuriju i namesti.
Tako neko posadio tri stabla, ali roda nema... raspita se čovek i objasne mu da je taj kivi nemoralan, jer jedan g Kivi, hoće 5 Gđa KIVI. Hoće svoj harem, ilin išta od ploda. Kivice,se ne bune i čekaju svog princa...
Prvi put sam ga videla u Austriji.
Mislila sam da je dlakav krompir. Prodavao se na komad i bilo mi žao Austrijanaca što ne kupuju krompir na kilogram kao mi. Kad sam probala kivi bilo mi je jasno zašto ga prodaju na komad.
Uzmem onaj kivi u ruku i ne znam što sad.
Zagristi ga ne možeš. Prava misterija jer način upotrebe nema. Došlo mi daga tresnem. U pomoć oružje, može i nož pa ga isečem na kolutiće. Curi ona vodica po prstima, lepi se. Lepo miriše, ali kiselo, verovatno jer je zeleno. Strpam komadić u usta, a ona kora se zalepi za nepce, dobro nisam bila vani kad sam počela pljuvatii prati usta. Zamišljam kako bi bilo da sam zagrizla.
Dugo je prošlo dok ga nisam drugi put probala.
Bilo je to u nekom restoranu u voćnoj salati. Odlično. Da li sam postala zdravija, ne znam, ali da je uz bananu i ostalo ukusan, jeste...
Ideju za post sam dobila od jedne blogerke. Ako zaluta na ovu stranicu, prepoznaće se...

Nekad smo uživale, a muškići se lomili oko nas.
Onda su se smislili, jednakost polova.
Pa su svi jurili sve.
Sad ćurkice jure petliće,
jer
kakav je takav je ščepaj ga ne daj ga,
jer je muškarac
Za dalji tok jurnjave se još ništa ne zna...

Ako neko treba ugalj za roštilj
neka pošalje meni kestenje da ispečem...
Garantujem kvalitet...uglja sa mirisom kestena...

Računi...
Uđem jutros u prodavnicu prehrambenih proizvoda, kupim šta kupim, a na kasi haos, sve neke bunđije i ništa im nije jasno. Dosadnjakovići, mislim si ja.
Kucka blagajnik, kucka, dajem karticu, i bacim pogled na račun, a on kao telefonski imenik. Kupila sam četiri stvari, a račun se opružio kao jezik zle žene.
-Dobro jutro, suseda, nešto nije u redu?? pita me nasmešeni vlasnik samousluge.
-Račun, jedva promucah, nije moj, ima puno stavki, a ja kupila samo 4 artikla
-Sve je u redu, modernizovali smo poslovanje. Slično računu za struju na koji smo navikli. Sad po stavkama piše šta koliko košta, a ne sve na gomili pa ne znate šta plaćate. To je za vaše dobro. Gledam ga kao tele šarena vrata, i ne trepćem.
Stavke računa umesto kruh, jogurt... kjigovotstveno, kaže vlasnik, ma što to značilo.


1. Kupljena roba
2.Upotreba kolica do kase
3. Upotreba kolica do automobila
4.Održavanje prostorije
5 Grijanje, hlađenje, zavisno od temperature
6.Angažovanost osoblja
7.Dostava kombijem namirnica do radnje.
8.Potrošnja vode
9.Potrošnja struje
10.Šminka za kasirku
11. Sortiranje robe po roku trajanja dotične namirnice i po boji ambalaže

Ne znam šta da kažem, čovek je u pravu, sve se to radi. A on završi
-Razmišljam o unapređenu računa, u stilu mobitel pripejd tarifa. Kupac na ulazu u radnju pokaže novčanik sa koliko novaca raspolaže, a na izlasku mu se oduzima sve što nije potrošio. Sve u cilju unapređenja i poslovnosti.

Starost
Kasne, iskusne, zrele godine, kako ko voli, su bile kad se pojave bore na licu, telo udebeli kosa pobeli ili odluta sa glave ko zna kud. Od kada su tu hirurzi, plastika i boje ne možeš se pouzdati u te znake. Promene se samo osećaju na unutrašnjim organima, srećom nevidljivo za obično oko. Odaju nas jedino postupci, ono kad u šestoj deceniji obučeš kratke hlače, a dekolte ti je do pupka, a na glavu staviš mašnicu, jer si tako sexi. Većina organa, pa I romantično srce,ruke, noge, glava se jave samo kad se pokvare.
Tu je i iskustvo. Spadam u one koji bi 20 godina iskustva dali za godinu mladosti. Nikad nisam bila dobartrgovac.
Ne treba ti više ni slušati prognozu vremena . Ako te trga u kolenima kiša će, ako te boli glava I nervosa, jugo je. Ne možeš uraditi više 50 sklekova jer se na prvom već zaduvaš i treba ti pomoć za ustajanje. Ruku na srce, nisi mogao to ni ranije, ali sad je od starosti. Sport ti se svodi više na žestoko navijanje pred ekranom televizora uz viku na sudije da su debili koji pojma nemaju o sportu i sve ih treba isterati sa terena.



Dobra okolnost je što slabije vidiš, pa su ti svi ljudi lepši, a i sluh malo popušta pa ne čuješ sve neugodne vestii što ti govore iza leđa, a nije te ni briga.
Ne moraš čitati dosadne knjige, niti se diviti filmovima koje ni sam režiser ne razume. To niko i ne očekuje od tebe.
Sve u svemu ni sama ne znam koje je doba života najlepše, pa završavam frazom, svako doba ima svoje prednosti i lepo je proći kroz svako sa osmehom na licu... jer u
detinjstvu misliš samo da odrastem,
u mladosti samo da stigneš tamo gde si pojurio,
a u zrelim godinama, samo da me ništa ne boli i da je nešto dobro za ručak…

Mladost
Cvrkuću ptičice, zaljubljen si, grliš celi svet. I nije baš tako. Ili si predebeo ili premršav, grudi nisu kao u porno časopisima, znači ne valjaju. Velika ljubav nije samo tvoja nego pipka sve živo što stigne.
Kad bi kao tinejđer izašao isprate te sa
-Budi dobra i lepo se provedi.
-Hej, ne može i jare i pare, ili ću biti dobra ili ću se lepo provesti.


Mladost je uglavnom jurnjava, te juri za ljubavlju, te juri za poslom, te juri za zabavom, a tu su I porodica, posao, stan…Kad si se najurcao , shvatiš da će ti život biti onakav kakvi su ti prioriteti bili.
Mladost, traje kako kome od deset do pedeset godina. Pred kraj te mladosti te panika uhvati da ti nešto ne promakne pa praviš najveće gluposti. Primečeno je da što si stariji sve si šašaviji, jer
Uzmi sve što ti život pruža,
danas si cvet
sutra uvela ruža.
Neke ruže nikad ne precvetaju pa ne dožive da uživaju u trećem dobu, antipatično nazvano zrelo doba.




image uploader

Najbolje godine života...
Koje li je to doba da mi je znati...
Detinjstvo


Eh da mi je vratiti se u bezbrižnost detinjstva.
Hm... da li je bilo tako??
Kad si malecni niko te ne sluša, daju ti neku groznu hranu tvrdeči da je zdrava.
Malo što zamešaju tu svašta i slatko I slano i meso i jaje, nego još izmiksaju i guraju ti u usta govoreči nekim nemogučim, kao bebećim, jezikom.
Moje a gu... drrr...ne slušaju, još se nadaju da ću normalno govoriti iako oni kažu
-Oces malo ću ću, to je juha. Moja bebica voli meko.
Ne bebica ne voli mleko i mora ga jesti jer je gladna a drugo ništa ne dobije. Kad pokuša to baciti im o glavu, drže je za ruke, i trpaju dok se ne uguši.
Ne može steći imunitet iako pokušava sve strpati u usta i prirodno se zaštiti. Zato je vode kod doktora i tamo bodu. Badava se mali čovek buni, brani rukama I nogama, skriva,urla. Veliki ljudi za sebe nisu tako hrabri.
Pitaju koga najviše viliš, naravno, ne očekuju da ćeš reći volim čokoladu. Tvoje reči tumače kao tatu i mamu. Bebe ne vile, nego vole mamu i tatu, mada bi ih rado naboli na vile kad previše gnjave...


Sve u svemu, to detinjstvo , srećom kratko traje. U međuvremenu baka i dida te neće čuvati nego te gurnu u vrtić tvrdeći da si tamo u svom društvu. Oni ne idu u dom za stare da budu u svom društvu.
Dok trepneš dolazi najlepše doba, Mladost.
O tome ću sutra ako se probudim na vreme…

LEPTIRIĆI
LJubav, ah ta ljubav mesečina zvezde, povetarac koji gvirka ili nosi pramenove kose. Taj pramen koji bode oči i načisto poludiš jer ti na nos padnu ružičaste naočale.
Ne znaš koje je godišnje doba što kasnije može biti nezgodno.
Cvetići cvetaju, gusenice, ne znam kako su do tog trenutka čučale negde u želucu, ili malo niže pretvaraju se u leptire. Kako lete tamo, pravo je čudo.
Ti si sretan cvrkućeš i lupetaš svakakve gluposti. Tragedija nastane kad se objekat tvoje sreće ne ponaša prema tvojoj zamisli. I sad kao patiš. Boli te srce jer si ga dala tamo nekom i to bez operacije, čak nisi ni znala da si donator.
Kad ga ne vidiš ili ne dobiješ SMS stupaju na snagu metereološke promene. Sunčani dan postane kišan, zahladi i ne samo da si najnesretniji na svetu, nego ti se ni ne opstaje na planeti. I gle čuda stiže mejl planeta počne da se okreće. Haos.
Matorci imaju objašnjenje, kažu samo hormoni. Gugluješ i vidiš da su to neke minijature, ne možeš ih ni videti.
Kasnije, mnogo kasnije, doznaš da postoje i drugi hormoni koji prave karambole, puno ozbiljnije, ali njima ne pomaže SMS, cvrkutanje i povetarac.
Kasnije, mnogo kasnije, shvatiš da problema ima svakakvih, a tek bola i patnji. Neki su lakše, neki teže rešivi.
Kasnije, mnogo kasnije, poželiš da ti najveći problem u životu postane neposlat SMS, ali šipak, kad jednom odlete leptirići, obrao si zelen bostan, oni drugi hormoni preuzimaju inicijativu.
Zato dragi moji, ma kako šašavo zvučilo, pustite leptiriće što duže da vam budu razlog bola i patnje…
Budete mi zdravi veseli debeliškasti.
Šaljem svima poruku ČUVAJTE SE, ne budite tvrdoglavi magarci
Ako neko nema mejl adresu poslaću poruku u boci: Jesen je, ne čekaj proleće, živi život...

Čudan susret...
Pijuckam kavicu i pokušavam kroz prozor videti susedni soliter. Zahladilo, jutra ledena. Magla, magla svuda oko nas.

Tvoje tijelo osipa se poput pijeska sad
tvoje lice nestaje u zraku kao dim
umorna sam, shrvala me
za ljubavlju tvojom duga glad
ti si s druge strane rijeke
polako vec se mirim s tim

Zabezeknuta gledam ga na prozoru.
Došao je. Telo mu se ne osipa nego živ živcat došao pod moje prozore skupa sa drugom i sad pokušava dopreti do mene.
Uloge izmenjene.
Gledamo se, ja malo pospana štipkam se možda sanjam, on gladan, žedan, željan mene.
Da li da se sažalim i pustim ga unutra??
U meni se bore dve osobe, ona okrutna koja bi ga najrađe ubila, i ona glupava koja si misli, siroče došao se malo oporaviti kod mene.
Ne može prodreti nikako do mene ako ja to neću.
U magnetovanju setih se naših neprospavanih noći, dušegupke jer zbog njega zatvoreni prozori.
E, nećeš...
Okrećem se, sipam još kave a on, komarac, samo tužno gleda kako mu plen izmiče...

Da mi je znati gde je krenuo u rano jutro??

Lažete li??
Onako iskreno, možete li odgovoriti na to pitanje??
Ne, ne mislim ono u stilu internet reklame za sebe: ja sam iskren, zgranjavam se na ljude koji to nisu, i najgora istina je bolja od laži. Jedino se kolebaju mišljenja, kao neko umire pa tresnuti mu istinu u oči ili zaobilazno reći. Ili ono vara te muž-žena, reći prijatelju znajući da si ga izgubio
-Hej drugar, partner ti nabio rogove
Pristojno to može se izvesti i kao
-Znaš imam dve vesti za tebe dobru i lošu.
-Kaži prvo dobru.
- Kupio sam novi auto.
-Loša??
-Žena-muž ti promenila horoskopski znak, sada si u znaku jarca ili ovna, kako više voliš.
Mislim na one obične, svakodnevne laži. Pita me prijateljica kako mi se dopada njena frizura. Iskreno izgleda kao da su je svrake čerupale. Pokušavam izdaleka,
-Više mi se dopada kad ti je kosa malo kraća.
Ne vredi, hoće da me vodi kod svoje frizerke da i ja budem sa svrako-frizurom.
Pokušajte baki reći da njeno unuče nije najlepše i najpametnije na svetu… ne ne, nemojte bolje.
Kuhala sam juhicu, i zagorela mi posuda, mal’ soliter nisam zapalila. Trčim po kući luftiram, spasavam što se spasiti može i čujem glas sa trećeg kata
-Suseda, šta se to dešava kod vas?
-Kod mene?-kao zgranjavam se- neko nešto zapalio pa mi dim ulazi u stan, ne mogu izluftirati- kao pravim se ja naivna.
Na tren sam mislila biti iskreno poštena i priznati, ali samo na tren…ne bi me oprali ni Sava ni Dunav da sam kazala istinu.
I eto, ja priznala, ima li još koga.

ICE… ice...
Počelo je bezazleno, lep sunčan dan, vreme toplo-hladno, zadržalo se na suncu i naravno, otskakutaću u prirodu. Prognoziraju zahlađenje posle vikenda.
Priroda je zamišljena kao šetnja po zraku, travica, šumica, klupica i ostali ica. To mu je valjda romantika, ili bolje romantikica
E, nije bilo tako.
Prvi problem je bio sa prevozom, ne vozim auto, a taxi cene boli glava, ostao je sobni bicikl. E, neće meni prevoz diktirati život.
Pokupila sam sve ice, dekice klupice, torbice, hranice i krenula pešice. Ljudi moji, koje je to pentranje 3km opterćena kao magarac. Geni predaka koji su voleli to pentranje po brdima očito se nisu trasportovali u mene.
Onaj jedini koji nije ice, roštiljić, pušio je na mestu dozvoljenom za paljenje vatre kao da je lokomotiva iz prošlog veka ili indijanac kome se pokvario mobitel pa šalje dimne mejlove.



Tu se našao pas koji nas je veselo gledao kako trapasto palimo vatru. Mahao je repom plazio se i odjurio dalje. Posle se ispostavilo da je i pas ica, lutalica, našao torbicu, sa hrani-com. Ostavio nam je paradajz kojim možeš ubiti vola. . Ostavio je i neke kobasice. Bolje da nije jer su oni koji su nedopečene jeli jurili po šumi tražeći grm.
Sve u svemu bio je to zanimljiv vikend.