AnaM

ICE… ice...
Počelo je bezazleno, lep sunčan dan, vreme toplo-hladno, zadržalo se na suncu i naravno, otskakutaću u prirodu. Prognoziraju zahlađenje posle vikenda.
Priroda je zamišljena kao šetnja po zraku, travica, šumica, klupica i ostali ica. To mu je valjda romantika, ili bolje romantikica
E, nije bilo tako.
Prvi problem je bio sa prevozom, ne vozim auto, a taxi cene boli glava, ostao je sobni bicikl. E, neće meni prevoz diktirati život.
Pokupila sam sve ice, dekice klupice, torbice, hranice i krenula pešice. Ljudi moji, koje je to pentranje 3km opterćena kao magarac. Geni predaka koji su voleli to pentranje po brdima očito se nisu trasportovali u mene.
Onaj jedini koji nije ice, roštiljić, pušio je na mestu dozvoljenom za paljenje vatre kao da je lokomotiva iz prošlog veka ili indijanac kome se pokvario mobitel pa šalje dimne mejlove.



Tu se našao pas koji nas je veselo gledao kako trapasto palimo vatru. Mahao je repom plazio se i odjurio dalje. Posle se ispostavilo da je i pas ica, lutalica, našao torbicu, sa hrani-com. Ostavio nam je paradajz kojim možeš ubiti vola. . Ostavio je i neke kobasice. Bolje da nije jer su oni koji su nedopečene jeli jurili po šumi tražeći grm.
Sve u svemu bio je to zanimljiv vikend.