AnaM

Elektroni i krov
Punjene tikvice, punjene paprike i slična kulinarska punjenja, dobila konkurenciju u oblacima. Romantične oblake zamenile neke ćelije u oblacima punjene elektronima, protonima, neutronima i sličnim „onima“
Uzdisanje pod mesečevim senkama i oblacima zamenilo uzdisanje za posledicama tih „onima“. Krov im se nije dopao, pa su ga malo preuredili. Iz dnevne sobe gledamo u nebo, a crepovi otišli u baštu verovatno da uberu koju smokvu.
Nismo bili oduševljeni čekati najavljenu kišu sa kišobranom u dnevnoj sobi, pa juriš po majstora. Naći majstora, i materjal posle oluje bila je prava sreća, ali našlo se.
I sad počinje
-Meco čekić, meco kavicu, meco, pive nema više....i tako jedno dva tri sata....
Tuče nije bilo, pa se prozori nisu morali oprati, sami se oprali i nabacili nove toalete na sebe, gomilu lišća, granja i neindentifikovanih papirića.
Pošto meca nije ništa radila, spremala je samo ručak...
Dobro, priznajem, ne bih se usudila plesati po krovu, ali, molim sve nepogode elektronske i organizovanije, ćelijske, da me sledeći put zaobiđu.
Kako ste vi prošli?? Možda je bolje pitanje, kako prolazite, jer evo se nešto nakomrštilo, pa sam pobegla u grad gde me je dočekao stan širom otvorenih prozora, vrapčići koji veselo cvrkuću po sobama...i juriš u inspekciju da li i kolika je šteta...

More...ize=3>
Iz razno raznih razloga nisam otišla na more.
Rešila sam da utopim tu čežnju za plavetnilom vode, blagim valovima, žagorom plaže, povetarcem večeri.
Nedostajali su mi čak i stranci u kratkim pantalonicama, čarapama i sandalama, crveni kao rakovi kako ispijaju pivo u restoranu dok njihove žene sa svežim frizurama pomalo bahato gledaju običan plebs.
Ako ne mogu na more, ugođaj morskog letovanja si mogu priuštiti.
Kupila sam novi kupaći, dva broja manji da bih izgledala vitko. Namazala se običnim uljem. One kremice sa faktorima se ponašaju kao da su pravi faktori pa koštaju kao tri dana boravka u luksuznom apartmanu. Maslinovo, devičansko ulje, precenjuje svoju nevinost.
Preko kupaćeg sam obukla mušku majicu i navukla japanke. Osećala sam već miris mora.
U bočici slana mineralna kojoj sam dodala malo peska. Odlična zamena za morsku vodu.
Poslala sam neko dete da mi kupi sladolet, 3EU kugla, i Coca Cola 6.5 evrića...ma kao da sam na morencetu.
Opremljena izašla sam u parkić pred kućom planirajući sunčanje u senci (prvi dan) na klupi.
Da li sam se previše namazala, ili je sunce bljeskalo, tek okliznula sam se o neku neindentifikovanu masu i pojurila kao da imam motore ugrađene u dolnji deo leđa. Pas, koji se odmarao pod klupicom videći me onako namazanu, blistavu raširenih ruku, zaskičao je, zalajao i panično pobegao na vrelinu igrališta. Uhvatila sam se u zadnji čas za granu, koja je pukla, ali u dobrom pravcu i završila sam odranih kolena na klupi.
Sused izašao i počeo da se dere, ja mu nisam ostala dužna, ma pravi godišnjeodmorski ugođaj. Nedostaje samo pijana dreka onih koji dođu na sedam dana pa ne spavaju ni sat dnevno da im ne propadne koji minut..
Ne brinem.
U kasne noćne sate obližnji restoran pušta muziku u sav glas, a pevači kako kad. Oko četiri ujutro probudio me je “pevač“ sa pesmom Nesanica. Nije mu lako, niko ni evrić na čelo da mu zalepi, a baš se trudio, razbudio celi soliter. Neodgojeni ljudi, ne cene umetnike.
Sve ui svemu, prošla me čežnja za morem, sad mogu da se spremam za planinarenje...

Ljuvbav je čežnja za našom vlastitom izgubljenom polovinom...

Baš zato, zeleno kao mladost,odrastanje, spoznavanje, čitanje, slušanje i modro kao ljubav

Milan Kundera

Znansvenici, naučnici, ili već kako se zovu ljudi sa sedim bradama, ozbiljni, malo namršteni od silnih misli, svašta rade, pronalaze, ali da mi je neko pričao da će se baviti sexom komarica, ne bih verovala.
Elem, pronašli su posle dugog rada, experimenta i razmišljanja kako u borbu sa malim krvopijama. Došlo se do zaključka proizvesti sterilnog komarca jer ipak su muški za sve krivi. Sad komarice badava grickaju uz muziku u kasne noćne sate, nema sledeće generacije. Komarci pogodni za opite su Španjolci.
Naravno, pojurilo se sa uvozom sterilnih Španjolaca.
Badava sad komaricama kastanjete i koride, serenade i promenade, i slične zafrkancije.
Noćas oko dva me je jedna komarica izujedala, kao da sam ja uvezla Španjolca, a i domaći komarci bune se na konkurenciju.
Nauka je nauka, ovaj put pobeda do mirnog sna je na vidiku.
Nije mi jasne samo dve stvari: zašto sterilišu komarce, zašto ga jednostavno ne klepe i da li uvoze svakoj komarcici svog Španjolca, a možda ide to i po glavi stanovnik aili je više u stilu daj što daš, pa što se kome zalomi.
Bilo kako bilo, tek nauka je kazala svoju zadnju reč.