AnaM

Tako majušan,
a već shvatio kakav je svet na koji je došao

Nedeljno popodne
Pomerila sat krivo,
pa sad mašem u krivo vreme
Skazaljke su išle sat napred, ja pokuišala dest godina nazad.
Nije uspelo, pa sam ga gurnula u kuhinju.
Ispalo, što je ispalo ko voli, nek' izvoli...
A ili B, a može i C ako neko ima ideju :))

A

B

Toplo lepo vreme me izmamilo u nabijanje kondicije, to jest, hodanje bez cilja i kupovanje.
Obukla sam se lagano i krenula. Za svaki slučaj ponela vuneni pulover ako zahladi.
Što bi mladi kazali blejim…
U susret mi naiđe par. Navikla na ona 2metra rastojanja i dalje idem tako ne pipajući narod oko sebe. Kad smo došli na dvadesetak cm rastojanja, izbi varnica iz mog lakta, pa pravo na ljude . Boli mene, za njih ne znam, jer sam pobegla u kafić. Tu tek izbi kuršlus. Prilazi kelner, ja vrc na njega. Gleda čovek kakva je ovo mušterija, ali trpi, na sve već navikao .

Stojim kao robot, ne znam šta se dešava.
Za svaki slučaj izleteh na ulicu, pravo na nekog psa.
Psi me obično vole, ali ovaj kad ga dodirnuh poče da skiči, šapicama pokrio oči i sakrio se iza gospodarice. Ona me pogleda onako kako samo žena može ženu
-Sram vas bilo, ko ne voli životinje, ne voli ni ljude.
Pokušala sam se opravdati, ali pas je odvuče što dalje od mene.
Što god dodirnem bocne me, imam utisak da sam žarulja koja reaguje na dodir…samo nju ne boli.
Misli se roje, marsijanci sleteli, ili neki virus opet pobegao iz laboratorije, ili sam se prebacila bez vremenske mašine u daleku budućnost.
Šetnja, rekreacija se prekida, jurim kući. U lift ne smem da uđem, ko zna kakve me tu muke čekaju.

Upadam u stan,ključ u bravu, drmnu me žestoko. Svega mi je dosta, počinjem brzi striptiz... Bacam sve, majice, pulover,čarapice, traperice i ostalo na gomilu. Kako šta skinem, ono pucketa.
Uvek se tuširam sa isključenim bojlerom, ali ako struju imaš u sebi??
Ulazim u kupatilo. Stajem na pločice. Ništa, dodirujem sve oko sebe ništa.
Ukapiram, ali kasno
Navukla sam na sebe sve moguće prirodne i veštačke materjale i jedno se naelektrisalo od drugog
Misterija rešena, statički elektricitet…
Nije to loše, ako može nekako da se sprovede, pa da ne koristim ovu struju koja je svaki dan sve skuplja…

Borba za opstanak…
Borba čoveka sa prirodom u proleće je u punom jeku.
Priroda se zaodene najlepšim cvetovima svih boja i mirisa

Čovek misli da je pametniji, pa navali da „doteruje“

Za sobom ostavlja krš i lom

Neko voli i drugačije prirodu, pa ispod rascvetalog stabla, odmara se na klupici.

Bez obzira kojoj grupi ljudi pripadate, onima koji uništavaju ili onima koji neguju mlade zelene pupoljke, setite se:
Imamo samo ovu jednu planetu, sačuvajmo je bar onako kako smo nasledili.. Ako neko misli da će se preseliti na drugu planetu, neka se ne zavarava.
Neće nas niko primiti takve kakvi smo. Uostalom, mladi, zdravi, koji bi i izdržali put i navikavanje na drugi život su siromašni za putnu kartu. Oni bogati su bogati samo novcem, a ne verujem da je to privlačna moneta bilo gde u svemiru..

PLAN
1.Ustajanje u cik zore
2.Tuširanje hladnom vodom
3. Trčanje 5km do parka
4. Preskakanje kafe, užine, doručak pola kifle
5. Vežbe razgibavanja, vožnja bicikla, 1 sat
6. Čaj
7. Umesto televizije, pozvati prijatelje na ćaskanje
8.Spavanje u 20h

REALIZACUJA
1. Probudila se u 9h
2. Vrhom prstiju oprala oči
3. Posle 100m trčanja jedva stigla u prvi kafić na kafu
4. Doručak je najvažniji obrok…i užina …i ručak… i nešto da zasladi…
5. Vežbala 2 minuta razgibavanje prstiju
6. Čaj zamenila kafom sa šlagom
7. Prijatelji došli, upalili mobilne, televizor, časkali u pauzama uz piće
8. Nisu otišli do ponoći, spavanje se pomera
REZULTATI
Posle nedelju dana dodajem u plan tačku
PAUZA.
Ne spremam se za Olimpijadu , ne treba preterivati… Ni voćke ne preteruju sa cvetanjem...

Nula i jedan su samo brojevi, ali za nekog karakterne osobine

Odrasla sam misleći da riba pliva samo u moru. Normalno ta riba se jede kad se ulovi ili uzme na ribarnici. Neka velika pamet za spremanje ne treba ako se držiš pravila da riba mora tri puta plivati : u moru, u ulju i u vinu.
Onda sam saznala da riba ne mora plivati u moru, da se može staviti u rernu, (što je u mojoj kući bio nezamisljivi greh), nadam se ono treće bar da je tačno.
Povela se neka diskusija kako ko kuva, ko je bolji kuvar, recepti…
Priznajem, nisam ljubitelj te veštine, ali pored mene niko nije umro od gladi, a ni pojeo nešto loše… osim kad mi zagori. Za to nisam kriva ja, nego ovaj blog gde se stalno nešto dogadja.
Čujem, On objašnjava neki recept, sav se zaneo u kulinarske veštine, na kraju rečenicu: Ja spremam šarana.
Zajapurena ulazim u sobu punu prijatelja i zatičem ga kako sav blažen priča o receptu za spremanje šarana na njegov način. Zinuh da nešto kažem, ali me on tako blaženo pogleda, da sam ućutala…
Sprema, nije da ne sprema, a kako to izgleda u praksi…
Šarana ja kupujem jer on ne voli da se muva po ribarnicama, a kad upeca nešto to pokloni prijateljima. Šarana donosim kući, jednom I živog, cirkus mi je napravio u busu. Riba ide na pregled, ozbiljniji nego kad se ide doktoru. Stručan pregled podrazumeva, bistre oči, boja škrga ni bleda ni crvena, kilaža, ni premršav, a ne i mastan… Položim obično ispit, neki put i ne, bude premastan, tovljenik veštački.
Nastupa On.
-Dodaj mi šerpu… ne tu, onu duguljatu, plitku.
-To nije šerpa nego…
-Nije bitno kako se zovu sudovi,- prekida moje pokušaje
-Gde je krpa??Da li si upalila pećnicu??
-Dodaj mi viljušku, ne tu, onu drugu… (imamo million viljušaka, koja li je ona druga?)
Bežim i uzimam novine, rekao je samo smetam u kuhinji, sve će sam.…
Tras-bum… i urlik…
-Prosulo se ulje …
Sigurno ono devičansko, uvek pravi cirkus. Krenulo samo negde gde ne treba.
Ulećem u kuhinju, izvodim piruetu na kojoj bi mi pozavidela I prvakinja sveta u umetničkom klizanju. Hvatam se za policu… klizim I dalje jer se niz nju sliva gusta žuta masa maslinovog ulja…
-Pazi, da se ne oklizneš… stiže prekasno. Sedim u onoj mešavini kukuruznog i pšeničnog brašna koje je završilo na mojim farmerkama umesto na šaranu…

Dva sata čistim, za to vreme on rešava križaljku
-Da li je gotovo?
-Jeste, brišem znoj…
-Dodaj malo vina i samo gurni u rernu, ja ću sve ostalo. Ne znam što je to sve.
-Koliko vina-pokušavam nadglasati televizor.
-Nije bitno.
Guglala sam za svaki slučaj koliko vina treba staviti za ribu, a koliko na sto, da riba pliva tri puta, u vodi, u ulju, u vinu. Tava nije more, a reka teče, ovaj iz ribnjaka, sigurno ima drugi omjer. Ako strpam sve vino za pripremu, kako će plivati treći put. Rešila sam problem, pola riba, pola sto. Neće mi riba popiti svo vino.
Na kraju nije sve ispalo najbolje.
Da, riba je bila odlična, ali izgleda da nisam smela staviti ono vino koje ima rodoslov, pedigre, ili već što, kao da je konj, a ne pijača.
Šaran je najzad u rerni.
- 45 minuta sa jedne strane 45, sa druge, pada naređenje.
Gledam na sat, spremam prilog, ribetini i pazim da ne zagori ili ostane presna.
-Jesi li je okrenula?
-Jesam, umilno se smeškam ...
Ona ribetina kao omanji morski pas, isprskala celu rernu, zasmrdela kuću, ali najzad je bila gotova.
-Izvadi je iz rerne, to možeš i sama, samo da pročitam sportske rezultate.
Otvaram rernu, zapahnjuje me miris ribe, vrućine. Pokušavam izvaditi da se ne opečem. Gubim bitku.
Derem se, boli me prst i držim ga pod vodom da ne izađe plik.
-Kako je ispalo?-čujem izdaleka.
Postavljam sto, iznosim pribor za jelo, čaše, vino, kruh…
On dolazi, kritički gleda šarana i osmjeh…
-Šta bi ti bez mene, nikad ne bi jela ribu… Videćeš bolji je od morske ribe.
Ne ulazim u diskusiju, nadglasala bi me većina.