AnaM

Najbolje godine života...
Koje li je to doba da mi je znati...
Detinjstvo


Eh da mi je vratiti se u bezbrižnost detinjstva.
Hm... da li je bilo tako??
Kad si malecni niko te ne sluša, daju ti neku groznu hranu tvrdeči da je zdrava.
Malo što zamešaju tu svašta i slatko I slano i meso i jaje, nego još izmiksaju i guraju ti u usta govoreči nekim nemogučim, kao bebećim, jezikom.
Moje a gu... drrr...ne slušaju, još se nadaju da ću normalno govoriti iako oni kažu
-Oces malo ću ću, to je juha. Moja bebica voli meko.
Ne bebica ne voli mleko i mora ga jesti jer je gladna a drugo ništa ne dobije. Kad pokuša to baciti im o glavu, drže je za ruke, i trpaju dok se ne uguši.
Ne može steći imunitet iako pokušava sve strpati u usta i prirodno se zaštiti. Zato je vode kod doktora i tamo bodu. Badava se mali čovek buni, brani rukama I nogama, skriva,urla. Veliki ljudi za sebe nisu tako hrabri.
Pitaju koga najviše viliš, naravno, ne očekuju da ćeš reći volim čokoladu. Tvoje reči tumače kao tatu i mamu. Bebe ne vile, nego vole mamu i tatu, mada bi ih rado naboli na vile kad previše gnjave...


Sve u svemu, to detinjstvo , srećom kratko traje. U međuvremenu baka i dida te neće čuvati nego te gurnu u vrtić tvrdeći da si tamo u svom društvu. Oni ne idu u dom za stare da budu u svom društvu.
Dok trepneš dolazi najlepše doba, Mladost.
O tome ću sutra ako se probudim na vreme…