AnaM

Atletika i maline…
Idem jutros klaj klaj između solitera.
Žongliram između severa i juga kao da sam političar, a samo izbegavam klizanje po ledenim santama...
Na sred puta, između neuspelog sneška i gomile granja, hoće da se parkira neki auto sa prikolicom. Dirigira mu smotanko. Ne sluša šofer, nego po svome. Tandrču ona kola, rikverc, napred, levo, desno, zastoj. Da nisu opet demonstracije? Mladić, dirigent, ljut što ga šofer ne sluša stade iza prikolice, i dere se
-Levi, levi, daj levi.
Ovaj umesto da okrene levo volan, uključi žmigavce i krete u rikverc.
-Ko ti dade dozvolu, i još neki glagoli pride, tek da bude duža pretnja, dobacuju posmatrači.
- Iz koje si šume došao, navija drugi posmatrač
Treći posmatrač, uze kesu sa kupusom, krompirom i namirnicama, stade između auta i prikolice i poče da daje upute. Šofer skroz iznerviran da gas i …
To i, znači skoro zgazi čoveka.
Onaj sa kupusom uhvati se za neku šipku i skoči preko automobila u stilu atletičara što skakuću po terenu, pa pravo ovom na haubu. Nešto crveno poče da se razliva po autu i curi na asfalt. Krv nije, nije ni paradajz, možda onaj ukršteni, možeš sa njim igrati balote, ili vola ubiti, po izboru. Svi učesnici i navijači, zdravi, pravi.
Atletičar pogleda u torbu i tad je počelo…
Udari šofera po glavi, drugi da mu pomogne, nasta tuča… Samo se čuje, kao iz daljine, odoše mi maline… zgnječio ih sve.
Niko ne shvata što nije sretan, živ je zdrav, nepovređen. Samo je meni bilo jasno kao dan. Upravo sam se vratila sa placa, i videla cenu malina…
Prvo sam mislila da čovek prodaje celu tezgu, korpe, ambalažu i neko egzotično voće, povrće, ko zna šta, nepoznato.ali lepo izgleda, a onda sam shvatila, toliko košta samo 1 kilogram malina…
Bolje da je mene zgazio čuje se jauk iz daljine...