VladKrvoglad

srijeda, 20.11.2019.

Na vodi

Fotka je nastala prilikom setnje po jednom kvartu grada u kome zivim. (Antwerpen).

(Klikni na fotku da je otvoris. Lako se otvara.)

.


.
- 22:26 - Komentari (40) - Isprintaj - #

ponedjeljak, 07.10.2019.

SVETLOST PRAISTORIJSKA



veče bira meku tminu
na tvojim nagim ledjima
nacrtah ti mesečinu
nežnim dlanom po plećima

noć napasa tihe senke
nebo liže ruke mraku
zato tačkam prstom zvezde
po tvome toplom stomaku

ulazim ti u pećinu
raspuče se naša tama
upalih ti svoju vatru
sada više nisi sama






.
- 13:08 - Komentari (73) - Isprintaj - #

utorak, 02.07.2019.

Odleteo!

Evo, jedan post za polazak. Ma dobro, tu sam jos dan-dva, al pravim neke pripreme, pa cu zaboraviti da objavim post..
U svakm slucaju, osecam se ovako:

(klikni na fotku, otvara se kao treptaj krilima leptira!)



Navracacu poneki put do bloga, ali to ce sledecih dva meseca biti u drugom planu!
Uzivajte i vi kao sto ce Vlad uzivati! Znaci, neumereno! :)))



.
- 14:33 - Komentari (86) - Isprintaj - #

petak, 07.06.2019.

Izlozba fotografija

Jedna lepa vest za Vlada: primljen je na Flamanski fotografski 'cirkular' - izlozbeni dogadjaj gde deset izabranih fotografa dobija svako samostalnu izlozbu koja kruzi godinu dana kroz 18 izlozbenih prostora i galerija po Frandriji. Pocinje negde sledece godine (jos nisam dogovorio termine)

Ideja izlozbe je rekonstrukcija boje u crno-belim fotografskim tehnikama, nastalim u devetnaestom veku (slani otisak, Vandajk smedja, gumitisak, cijanotipija, bakrotisak (fotografski, ne graficki), kazeinski tisak, albiminski tisak i tako dalje)
Fotografije su uradjene na akvarel papieru u A3 formatu.

Evo i par primera:

'Crno-bela' tehnika vandajk smedje i isti motiv kao kombinacija tri monohromne tehnike da bi se dobile boje.
Pored potoka na Zlatiboru





Rudine na Zlatiboru








.
- 12:37 - Komentari (96) - Isprintaj - #

utorak, 16.04.2019.

Par dana odmora u Holandiji

Bio sam nekoliko dana u Holandiji.
Dosao, video, otisao...a ko je pobedio, ne znam! :)))

Sta je Holandija bez vetrenjaca?
Na putu do hotela naidjoh na ovu, te nisam mogao odoleti da ne stanem i snimim..
(klikni na fotku, otvara se kao propeler!)



Dolazak u seoce Burgh u Holandiji, gde je hotel:
(klikni na fotku, otvara se kao propeler!)



U blizini je more, kao i dine. To je uredjeni park sa ciljem da ocuva floru i faunu peskovitog terena...
Medju dinama zive poludivlji konji, neka poludivlja goveda, kao i srne. Dva srndaca su se jurili ispred mog nosa, ali su bili prebrzi za moje reflekse! Iskocili ni iz cega i protutnjali izmedju dina, te nestali u gustisu...

Ipak, evo konja, oni su stajali kao da poziraju...
(klikni na fotku, otvara se kao propeler!)



Pred povratak kuci jos jednom prosetah do Burgha, okupano suncem i u cvatu - ko bi rekao da je napolju ipak prilicno hladno....?
(klikni na fotku, otvara se kao propeler!)


- 09:08 - Komentari (67) - Isprintaj - #

nedjelja, 31.03.2019.

Svetlost

Vreme nezadrzivo koraca ka toplini letnjeg dela godine...


(klikni na fotku da je smanjis!)
- 12:15 - Komentari (40) - Isprintaj - #

nedjelja, 24.02.2019.

...a evo i par fotki iz Antwerpena

Hvala na pitanju, ovde je vec lepo vreme! Pa, lepo vreme je mozda preterivanjem ali ovih petnaestak stepeni, kombinovanih sa jasnim suncem, uspelo je da izmami i sismisa Vlada u setnju sa fotoaparatom…
Necu preterivati, evo samo dve fotke…



Jako sunce odmrzlo je kaljuzu kanala u kojoj je ovaj prezimio svoje boje i oblike...

(klikni na fotku da je sagledas celu/umanjenu, otvara se ko zmaj!)



...a onda je prejako sunce malo i dop.zdilo, pa je sa zgradice doka krenula protivavi...protivzvezdana odbrana!

(klikni na fotku da je sagledas celu/umanjenu, otvara se ko zmaj!)




.




- 20:31 - Komentari (71) - Isprintaj - #

srijeda, 13.02.2019.

Opet malo Holandije

Zanimljiv hibrid McDonaldsa i tipicne holandske arhitekture.

Privukli su me prozori puni ljudi za stolovima, sve je puno, kao oko!


(klikni na fotku da je smanjis!)




.






- 01:45 - Komentari (59) - Isprintaj - #

utorak, 22.01.2019.

Zimska idila 2019

Napokon pade i ovde sneg. Mislim, kako to ovde vec pada, posolilo je 1-2 cm i mozda izdrzi par dana...

Ipak, efekat beline je snazan i meni nekako veoma potreban: to je valjda okosnica godne, ciklusa - trenutak potpunog mira, privremene 'smrti'.

I nagovestaj da ce nakon snega zivot poceti novim snagama, novi ciklus.

Zanimljivo mi je da sam ovakve price ranije smatrao za nekakvu tlapnju. Ipak svaka godina dodaje mrvicu ove potrebe za tisinom privremene 'smrti'.

U svakom slucaju, filozofija ili ne, evo par fotki, pa ko moze da uziva u njima - lepo. Ako vam se ne svidjaju, opet lepo: ponudjen k'o pocascen! :)



(klikni na fotku da je uvecas, lako se otvara)



(klikni na fotku da je uvecas, lako se otvara)












.
- 13:18 - Komentari (50) - Isprintaj - #

ponedjeljak, 10.12.2018.

MOGLA SI BITI ŠUMA U MOJIM OČIMA

.



Izbegavao sam dugo
susret sa njom
znajući
da ima oštar pogled
i da biti ubijen irisima zenica
nije moja ambicija
A noseći masku od blata
krio sam se
po periferiji njenog vidnog polja
i slušao iz daljine
njene visoke potpetice.
Jednoga dana
ipak se desilo
da se ne mogu čuti njeni koraci:
gazimo po okvašenoj glini
u koloni hodamo planinom
visokom dolinom
a ja
hodam iza nje.
Ona je za mene uvek imala
izraz lica
otvrdle glinene maske
koji i sad nosi
ali, kad je pala na zemlju
potok je potekao iz nje
a glina se razbila u sive komade.
Hteo sam staviti ruke
na njen stas
i povući je sa tla ka sebi
lagano osetiti
prihvatanje bez glasa
i mogao sam sagoreti
čekajući da se ugase iskre
ispod njenih veđa
a ruke ne bih povukao
jer neispunjene tim dodirom
bile bi beskorisne
a ni lice ne bih okrenuo
ka praznini oko nje
dok ne napunim čula
njenim mirisom i dahom
i vrhom nosa ne oćutim
toplinu joj lica
i vlagu trepavica.
Hrabro bih se izložio
njenim plamsajima kose
žegao bih od želja i nada
poželeo rukama izmodelovati oblik
oblačića pare koje kitovi izdišu
i njime joj obrisati isprljano lice.
Tada bih naslikao kuću
odmah iza okuke ove bogaze
u koju bih se sa njom uselio
da snivamo rast borova
oko kuće i oko nas
kao da imamo
beskonačno mnogo vremena
lepi i postojani
kao šuma


Ustala je brzo sama
i presekla me pogledom
a ja sam joj rekao
'Stara si ti i dobra kao šuma'.


Stojimo naspramno
u dubravi, na planini
stežu me drvenim prstima
hrapave boje stabala oko nje
hvataju mi se za dah
klizave nijanse trave i iglica.
Pogodjen u oči
udahnuo sam nebo planine
toplo od sunca
i mirišljavo od borova.
Podno nogu
kratkovide zenice potoka
razlivaju se po stazi
mašu trepavicama visoke paprati
zagledaju svaki kamen
šafrane i ljubičice
natapaju suvu glinu
ali mene ne mogu pronaći
jer stojim na rubu vidnoga polja.
A u mojem pogledu
šibljak čepića i štapića
svetlo i boje bi da fokusira.
I stojimo okrenuti jedno ka drugom
a zemlja nas drži u mestu
vuče korenje iz naših stopala
i čeka da nas ubiju oči ili ljubice
čeka da potonem u zemlju
obezglavljen ljubavlju
ustreljen irisima.
Ali čeka uzalud.
Nije me razumela.

Šuma se udaljava iza nas
i ne osvrće se na našu golet.




.
- 12:10 - Komentari (76) - Isprintaj - #

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.