geomir

RASPJEVANI BROD

Osim „ludih plovila“ koja su nas zabavila prije par dana,



u ovin danima u našoj vali stalno điraju i drugi.



Brodovi ulaze i izlaze



kako mali gumenjaci



tako i veći, dovodeći grupe turista



da obiđu misto i vide naše lipote.



Ima jedan „veseli brod“ koji svaki dan navraća,
okrene se i odlazi.



Svaki dan u isto vrime se pojavljuje i već iz daleka



čuje se muzika koju puštaju na brodu,



dolazi u valu u pratnji galebova,
okreće se i odlazi, a to izgleda ovako

Sve u režiji kapetana Mite, uz pomoć barba Nihada i Šerifa.

Oznake: ljetovanje plaza

LUDA PLOVILA

Već deset godina turistička zajednica
organizira ovu utrku.
Prvi put je registriram, sada već skoro kao službeni biograf,
jer svi znaju da sam Geomir pa to traže od mene.



U peškariji, u kojoj se nikad ne prodaje riba,
organizirana retrospektiva minulih deset utrka



i neki bivši, sada odrasli učesnici, se podsjećaju.



Idemo na mjesto događaja,



a staza izgleda ovako.



Start i cilj su kod kamenog mosta



gdje akteri čekaju,



dosadno im je



ili uštimavaju plovilo,



a neki daju intervju.



Tu je i sirena.



Posljednji učesnici stižu



Na mostu je publika,



akteri spremni



poredani na startu



Publika po zidićima



na rivi



i stari ribar sve promatra sa svog balkona.



Trka kreće



i treba doći do ovog mosta
i okolo škojica vratit se na start.



Publika navija s jedne i



druge strane







Na drugom mostu već se sakupila publika,



a prate ih i usput.





Ja ću polako šetnjom!



Prvi prolaze ispod mosta,



a ovi voze li voze.



Sad treba okolo škojica







i onda nazad istim putem.



Ostali se još vrte,



a evo san i ja arivo!



Dok publika sve nadzire,





još malo i na cilju smo,



pristižu i ostali



veslajući, hodajući,....



veslajući



plivajući



gurajući...



Svi aparati su zaposleni



i odmah se provjerava kvaliteta snimaka,



a i ja sam poželila učestvovati;



zato sam i bacila bočicu s papicom!



Malo poslije je stigao sumrak i mjesec,
a učesnici će još dugo pamtiti ovu utrku.

Oznake: Ljetovanje..

B A J U N E T A

Jedon slovenski poruguša bi je malo grez kad je napiso da je bajuneta nuož kojin se siče jusko mieso. Da je reko da su se bajunetima bola juska tila, bi bi bliže istini, jerbo smo i mi u ditinstvu slušoli da je našin soldatima bajuneton auf tukalo hodit na šturum (bez ruma ni bilo šturuma) kad su se tukli za Cara i Dom.



Ovuode bi se moglo dodat da bi soldati uboli bajuneton i koju bačvu ili karatilac po konobima, jerbo nisu imali pacijencu otvorit čep ili špinu za nalit feldflašku vinuon ili rakijon. Bajunete in kana ulivale su stroh u kosti ne somo dici nego i starijima kad bidu hi jandormi stavili na puške, jerbo je tuo bi sinjol da su najieženi u većoj duoži.



Ma ova bajuneta o kojuoj pišen pokozala je pitomu, mirnu norov otkad je mojuoj noni i meni duošla u ruke. Nju je nona nošla u bušku kad je vodila kozu u pašu. Ča je ta bajuneta prin doživila, neznon, ma znon da je niki njemaški vojnik zaboravi ispod jednega gluhega smriča. Kad je nju nona nosila doma, ni mogla zamislit da će njezin unuk tu bajunetu pripitomit i prominit jon malo po malo karvožiednu norov.



Počelo je s tin da son po njuoj tuko macuolicon po stini i bajuneta bi isikla dreto kroj stinie ko oštri nuož fetu sira, a da ni, ni posli pitoj boga koliko škajicih, učinila ni jedon zub, ča hoće reć da je napravjena od acola parvie klaše, a ča se vidilo i po temu, jer bi iz stinjo skokale iskre.



Ne somo na tvordoj stini, nego i u miekoj ziemji u vartlu bajuneta se pokozala korisna, jerbo je - bez da ćapo ruzinu - čistila trovu meju gusto posijonon blitvon i saloton u ježicima di se ni mogla duperat motičica.



Sve tuo hoće reć da je onin ča je napravi bajunetu, udaho u nju ne somo ratnu, ubojitu dušu, nego i vridnu, dobru dušu od lavura.
Ratno tehnika uvik je išla i grie žvielto naprid pok se već i u Drugoj svitskoj gveri manje potezo kokot na puški, a kamoli bolo bajuneton. Sad se sve veće pritiskodu botuni nakon čega padodu bumbe, letidu rokete i granote i ne somo judi, nego i sve ča je okolo njih odleti u ariju. Niki govoridu da bi tukalo razoružat sve daržave, ma meni se pari da bi bilo puno boje kad bi se u svakemu jeroplanu, ratnemu brodu, podmuornici, tenku, topu, puški i tako naprid sve do zlotnega admiralskega botuna - nastojolo pronoć ča veći pitomi, dobri duh, kako se tuo vidi po junakinji ovie štorije, a onda bi uz tu dobru žiensku dušu svega oružja na svitu judi živili bez stroha, srićni i kuntienti.

šturum = napad
karatilac = manja bačva
in kana = na cijev puške
jandormi = žandari
u bušku = u šumi, makiji
škajicih = pločica množ.
acola = čelika
ruzinu = hrđu
duperat = upotrebljavati
žvielto = brzo
tukalo = trebalo
kuntienti = zadovoljni

Eto, na! Kad ja ne znan pisat lipo je imat komšiju koji to zna
i čije aforizme sam nedavno prezentira.
Evo sada jedna od njegovih humoreski, a bit će ih još, po našu,
da oni ozgore počnu učit naš jazik, ako se liti mislidu doć kupat!!
Znan, još bi tribalo sve akcentirat, ali to ovdje ni moguće.
Za početak za ispomoć mali rječnik.
Napomena: Slike su moje, jedino original bajunetu nismo mogli nać
pa sam mora iskoristit da je odglumi jedna s bespuća interneta.
Nadan se da se vlasnik neće ofendit ča san je "privremeno iznajmi" !!

FACE S PJACE

GOLUB, PAS I DVO FUMORA







































Ko se pripozna, ima da me časti !!

Oznake: Ljetovanje..

GOSPA OD SELA

Petstotridesetpeti put selo Dol



slavi Mariju



misnim slavljem i procesijom oko sela.



Misa se događa van crkve i ove godine gost je



umir(ovlj)eni porečki biskup Milo-van.



Domaći župnik započinje misno slavlje govorom,



na kojeg kolege reagiraju znakovitim govorom tijela!



Potom je otac Milovan dalje koncelebrirao,



vjernici suučestvovali,



dok su instrumenti odmarali pod maslinom.



Za vrijeme propovjedi sjedi se po zidićima,



a ove godine i na panj posječenog stabla



i na njegovo deblo.



I kad je već sunce na zapadu



kreće procesija.



Napred je pleh muzika



zatim Marijina slika



potom ljudi u bijelom



onda idu muži



i, kako doliči, na kraju žene.



I tako okolo



do povratka



u polaznu točku, s izvjesnom sigurnošću
da će se dogodine sve opet isto ponoviti.



Potom se svi povlače na rezervne položaje



gdje nas domaćini dočekuju s okrepom



uz ugodno čavrljanje



do kasno u noć, bez pivanja,



jer glavni (i jedini pravi) kantadur
otiša u Zagreb pivat EU-u



Na kraju smo se zasladili kremšnitama
altroke one iz Samobora!!

P.S. Ovi ča počinje pivot je kantadur koji nos je tradi !!