"Zeleni žderonjo, ustani i stavi si ovo na zapešća", kaže Juraj Peri i dobaci mu lisice.
Posmrtni ostaci kunića u Perinom želucu naglo se uzburkaju, a usne mu od muke postanu zelenije od obraza. Cloweinijac se glupavo zabulji u njega. Norman se smrači.
Pero se s boka prebaci na leđa i izvali na travu.
"Rižina Polja, Gabriele, Rižina Polja", zakmeči, pružajući mi ruku. Kleknem do njega.
"Kakva mrtva Rižina Polja?", upitam primajući nabrekle prstiće.
"Sve će biti Rižina Polja..."
"Pero, saberi se - to je samo par kunića."
"Eksplodirat ću kao helikopter na jasnom plavom nebu Rižinih Polja."
"Pero, nikada nisi bio u nikakvim Rižinim Poljima."
"Gotovo je, Gabrijele - padat će drveće. Znaš onaj film o strašnom ratu u Rižinim Poljima?"
"Film?"
"Ma, odnesi me do šume..."
Motorizirana brigada na zapovijed gasi motore. Buka prestane parati zrak, a utihne i reska sirena. Oštar vonj Perine unutrašnjosti još je uvijek prisutan, ali samo u naznacima.
Odahnem.
Bečki par priđe policijskom automobilu i prijavi krađu vozila. Policajci im kao instantnu kompenzaciju ponude Otočanov veliki terenac. Bečanin pažljivo pregleda vozilo, ali odbije jer je upravljač je na pogrešnoj strani. Policajac zapiše njegovu odluku i zamoli neka se oboje maknu s ceste. Zapanjeni par uloži protest, a policajac im s nehajnim smiješkom ispiše kaznu za uznemiravanje službene osobe. Par rezignirano sjedne na deblo izvaljeno pored ruba šume. U Cloweiniji grintanje ne donosi nikakve pomake.
Zbunjeni Juraj spusti dugu cijev. Opasnost po Cloweiniju više ne premašuje njegovu komičnu zadrtost. Brzim pokretom stavi kočnicu na kalašnjikov.
"Malo sam prenaglio ponesen domoljubnim zanosom, oprostite mi gospodine Pero. Kunići su bili vaši i zahvalan sam što ste ih podijelili s nama", kaže.
Pero ga pogleda pogledom svetice koja je dobila priliku iskazati milost ignorantnom kritičaru svete doktrine.
Ali... Prekasno je sada za isprike.