Fressssssh

Drugarska samokritika

Vidim da se mnogi bave odnosima i situVacijom na blogu, pri tom se polazi od potpuno pogrešnih pretpostavki, te se za trenutnu situVaciju, za razliku od nekog imaginarnog vrimena kad je sve bilo super, najčešće krivca nalazi u neistomišljenicima.

Premda na kvalitetu servisa definitivno utiču i tehnička rješenja i urednička politika, presudnu ulogu ipak igraju intelektualni i kreativni potencijal blogera, za koji moramo priznat da odavno nije bio, na ovako niskom nivou.

Odavno na blogu nije bila ovakva koncentracija priglupih i netalentiranih, do koje je došlo jer su neki pametni i talentirani privremeno ili zauvijek otišli, a neki priglupi i netalentirani su otvorili još poneki blog.

Eto to bi bilo ukratko o tome.

Zahuktava se predizborna kampanja, ne čudi čovika da su neki naivni građani popušili priču bivši komunista, da su se prominili kad su prišli u adeze, ali kad tu istu priču pušu tries godina nad nisu naivni nego idioti.

Šta reć za one koji glasaju za one koji su ostali komunisti, kakvi su tek to idioti, ako nisu Srbi ili Jugosloveni koji su tamo jer jednako kao i idioti nisu nikad ni želili neovisnu Hrvatsku.

Od novi mladi snaga najupečatljiviji dojam je ostavio revolucijonar sa majicom sa Će ge Varom, Krešo iz potjere koji je triba nastupat za idiote iz radničke fronte, ali je onda kad je shvatio da onda nema plaćice sa hateveja brzo odusta.

Genijalni su ti šupci s Će Ge Varom, koji se kurče sve dok plaćica sa državne sise nije u pitanju, tako da je država sigurna šta se njih tiče, jer puno više vole sisu nego šta mrze državu.

Bio je dan državnosti, pa je slučajni idiot, izvalio da on to ne poštuje, nema šta Hrvatska ima predsjednika kakvog zaslužuje, zahvaljujući svim onim idiotima koji su glasali za našmrkano smeće.

Dakle da bi se situVacija na blogu popravila, tribali bi se neki pametniji i talentiraniji privremeno ili za stalno Vratit, i tribali bi priglupi i netalentirani smanjit svoje prisustvo ako ako već ne mogu obrisat svoje blogove.

ajmo ekšn

Kolega Kupus je nešto pisa o budalama, pa su se neki prepoznali, te se kod njega ne blogu osjeća netrpeljivost, pa san ja koji se zalažen za mir u svijetu, prava pliskavica, prava na različitost, u onoj mjeri u kojoj ja odredim, i na način kako se to meni sviđa, uteka.

inače na svitu ima, vako

pet posto superinteligentnih

deset posto natprosječno inteligentnih

sedamdeset posto prosječnih

deset posto ispodprosječno inteligentnih

pet posto superglupih

saćemo igrat nagradnu igru

kvalifikacijsko pitanje je u koju skupinu vi spadate

koga na blogu smatrate superinteligentnim

koga na blogu smatrate superglupim


Odma da kažemo da u potpunosti razumijemo one koji neće odgovarat na kvalifikacijsko pitanje, jer im je neugodno.

osim na ova pitanja morete ka i obično odgovarat na šta god oćete, pa i ako vas niko ništa ne pita

niko ne sme da vas bije

Objektivno i profesijonalno

Jedna moja prijateljica mi je nedavno skrenula pažnju na priglupe ljude, znači ne glupe nego priglupe, i ukazala mi da su oni puno više toksični od glupih ljudi.

Kako se mogu pripoznat priglupi ljudi, tako šta se oni uvik iznova i u svakoj prigodi trude dokazat da su priglupi, dakle u situVaciji kad bi se najbolje bilo poklopit ušima i mučat priglupani inzistiraju na vlastitoj prigluposti.

Umoran sam, i boli me rame, naime ja nikako da shvatim da imam godina koliko imam i da više ne mogu uzet nešto od sto kila i nosat to okolo bez posljedica.

Jučer se stidljivo pojavila vijest kako je policija podnijela kaznene prijave protiv Jugoslovena u Rijeci 2020 jer su suprotno pravilima angažirali gle čuda, tvrtku iz Srbije, za nešto.

I onda kao da je naišao mraz i sve pomeo, niko ništa ne spominje.

Zamislite braćo i sestre, da je umjesto s onim krmetom dolje u Rijeci, tako nešto bilo povezano s gradonačelnikom Milom, ili da je ne daj Bože angažirana tvrtka iz Hercegovine.

Jugosloveni svih zemalja bi lupali u lonce i poklopce, Hrvoje Krešić bi potreseno izvještava, Andrija Jarak bi pratio uhićenja, Dalija Orešković bi sazvala presicu i blijeda ko avetinja pričala o institucijama, i neka potresena blogerica bi napisala dramatičan post, pa bi se Jugosloveni skupili i komentarisali.

Kad kradu Jugoslovenska govna u suradnji sa Srbima onda se svi pravu mrtvi, jel da da je to zanimljivo.

Slučajni idiot na poziciji predsjednika kaže da ne prizna 30. Svibnja kao Dan Državnosti, iako velika većina njegovih građana misli drugačije, jebiga ljevicu u ovom predizbornom periodu predvodi totalni idiot, pa su slučajni idiot i objektivni i profesijonalni mediji preuzeli vođenje kampanje.

Nije li braćo i sestre nakaradno da ovih dana na danima hrvatske vojske govore drže dezerteri.

Mračna komora

Zadnjih dana medijskim prostorom, valjaju se odjeci gostovanja Nina Raspudića kod Ace Srbina.

Raspudić je tamo reka nešto o slici svoje trudne žene, koju smatra neprimjerenom za objavljivanje, pa su kojekakve nedepilirane skojevke kao Maja Sever, Sandra Benčić i ostale, navalile postat svoje slike u trudnoći.
Obzirom da su glupe ko kurac nisu uopće provjerile o kakvoj se slici radi, pa su kao i obično ispale nadrkane glupe kokoši.

Evo slike

Like a virgin

Žena s mačkom je rekla, ajme na ovu južinu oni je naša pisat o orgazmima, šta mu nije žena odnila kabel.

Javor je vidio da se jedna od namiguša vratila na blog, samo se pravija da je ne vidi, jer je zna da će ispast pizdek ka i oni drugi šta su slinili tamo.

A i ona Artićoka mu je išla na živce, samo se više i više uvaljivala, i dokazivala da su oni drugi ipak u pravu.

Impotentni pjesnik u stvari nije bio impotentan, samo su ga zvali brzi, jer je ima problem s preuranjenim orgazmima, pa mu je snošaj traja dvadesetak sekundi, i nije mu preostalo ništa drugo nego da se hvali vlastitim neuspjesima i piše pjesme.

Neko je dvaput zvonija, sigurno je poštar, poštar uvik zvoni dvaput, Impotentni pjesnik je otiša i preuzeo paket iz kojeg se širio opojni miris agruma, opet ona, zar je stvarno toliko očajna.

Za to vrime negdi drugo

Dok je razmišlja o orgazmu, samo da skrene misli sa pečene janjetine, razmišlja je o svojoj sudbini.

Kod njega je sve bilo naopako, normalni ljudi su da bi odgodili orgazam, morali razmišljat o drugim stvarima, a on je mora razmišljat o orgazmu, jer mu je samo orgazam moga pomoć da skrene misli sa pečene janjetine, hrskave korice, vrućih rebara, i paprčka.

Jedino ga je gospodarica mačaka i pasa, zabijačica noževa u leđa, razumila, ona je o Julkinom patku maštala ka on o janjetini, šta ti je dama, ustrougarski odgoj je to moj brale, nije to opančarka u dimu ćevapa.

I njemu se činilo da namiguše ne citiraju Bukovskog, više je to svojstveno očajnim kućanicama

Druga namiguša je stala isprid ogledala i vježbala plesat, najviš je volila Like a Virgin od Madonne, je našla pjesmu o djevicama, a iz nje djeca ko iz škole izlaze.

Sad ću Napravit kikice i obuć tenisku suknjicu, pa kad skočim na onoga i skinem se do pasa, i Euro bi stilta a di neće on

Lajk a vrrrrrrrdžnnnnnm ououjeeeee.

Grlica

Artićoku je najviše od svih na blogu nervirala Grlica
odma ujutro najranije bi je uvatila migrena, kad bi na skoro svakom blogu koji bi otvorila, vidila da se Grlica već posrala komentarom na svaki post
Bože radi li ta žena išta drugo nego čeka da neko objavi post
nije Grlica bila jedina koja je u zasjedi čekala nove blogere i blogerice, ne bi li ih pridobila na svoju listu komentatora, ali je imala najgluplje komentare, koji vrlo često nisu imali veze ni sa čime

Javora su najviše intrigirali blogeri koje nije razumio, a kojima su se svi divili, pa je i on odlučio pisat nesuvisle stvari, ne bi li ga oni koji se dive svemu šta ne razumiju, percipirali kao intelektualca

nije bilo lako na blogu steći status intelektualca, dugotrajni trening je zahtijevao vježbu divljenja pjesmama koje su se sastojale uglavnom od tri četri reciklirane od uporabe izlizane fraze, gledanje u žensko spolovilo i analni otvor bez trepćanja, i druženje s najvećim kretenima koji su obitavali na blogu

trebalo je otrpit i sve one kičaste blogove koji sviraju, sve da bi se pridobila kakva takva pažnja i izborio kakav takav status

shvatio je on davno da se prema ženama, onima vrijednim pažnje treba ponekad postavit kao grubijan, da one to iz nekoga razloga vole, nije da nije pokušao ali svaki put bi više ličio na neurotičnu tetku u klimaksu, nego na grubijana

Javor je uvijek bio spreman ponuditi rame za plakanje i oslonac u nevolji, a one, žene koje vole uspješne muškarce su se radije i u tim trenutcima okretale grubijanima koji su ih nekad možda i povrijedili, nikad neće razumjeti žene

Artićoka je volila vidit svoj avatar na blogu, puno je to volila, pa je stalno nešto piskarala, često ne bi ni čitala postove nego samo naslove i onda bi komentirala, puno je volila komentirat, prosipat biserje, koje svinje ne bi uvik raumile, nekad bi nadmašila samu sebe pa se ni ona ne bi razumila

sve je komentirala, politiku, poeziju, seks i ljubav, ručne radove i najviše paranormalno, naravno s mjerom ne ka Grlica ili ona šta bi napisala pet komentara za redom, Bože kako joj je ta bila naporna, a i radi nekih drugih stvari bila jon se zamjerila, i crna joj je prid očima, kučka

Žena s mačkom je zamišljeno gledala kako more bjesni ispod balkona, južina je promislila je, evo i mene manta, jebate opet će svi na blogu bit nenormalni

Blogodrama

Javor je bio muškarac u krizi srednjih godina, mrzio je uspješne muškarce, i žene koje vole uspješne muškarce.
U stvari ako ćemo bit pošteni volio je žene koje vole uspješne muškarce, ali nije imao sreće s njima, koliko god se trudio osvojiti jednu takvu, uvijek bi nešto pošlo u krivo, ili bi se pojavi uspješan muškarac, ili bi on izgubio živce pa bi se obrušio na neku od žena koje su ga okruživale, koje su mu išle na živce, a bile su dovoljno očajne da i njega opsjedaju.

Artićoka nije bila naročito pametna, iako je bila uvjerena u suprotno, bila je jedna od onih koje su od najranije mladosti fantazirale o prinčevima na bijelom konju, koje završe s konjem, i postanu mrzovoljne čangrizave, žene u potrebi za pažnjom.

Javor se okušao kao dječak u mnogim sportovima od kojih mu baš nije išao ni jedan, ali barem je mogao da ne laže pričat, kako se jednom bavio sportom, i da je bilo malo više sreće, ko zna šta bi bilo.

Artićoka je jednom u nekoj birtiji za susjednim stolom vidila Vladu Kalembera, pa je izmaštala da bi da je noć samo još malo potrjala, završili u vrućim zagrljajima te ljetne noći kad je zrak mirisao na smilje.

Javora i Artićoku je sudbina spojila na bloghaeru, platformi za švalerisanje, u kojoj su sudionici jedni drugima pisali pjesme, umjesto da su slali slike spolovila, kao na nekim drugim platformama.

Dobro bilo je i na blogu psihopata koji nisu ni tamo mogli bez spolovila, ali su bili dosta rijetki.

Javor se silno trudio postati popularnim blogerom, otvarao je blog za blogom, okušao se kao fotograf, pjesnik, politički komentator, kuhar, jedinka u potrazi za duhovnošću, i stalno je bio korak do cilja.

Čak je u jednom trenutku zamalo kupio pasa iako je bio alergičan, samo da bi konačno dosegao zvjezdanu popularnost, blogera koji mu je silno išao na živce.

Artićoka je od svih najviše mrzila mlade još relativno utegnute blogerice koje su mislile kao i ona nekada da mladost nikada neće proći, male namigušice su kao leptirice oko svijeće lepršala oko popularnog blogera, kod koje je znala da nema nikakve šanse, pa joj je bilo teško odlučit se ko je više nervira on ili one.

Glupačice su mislile da ona ozbiljno misli dok je hvalila njihove praznoglave tekstove, pa bi bile u šoku kad ne bi mogla odolit nego bi pustila otrov kao sipa crnilo.

Jedino što su Javor i Artićoka od neba želili je da budu popularni i voljeni.

Kako je Javor sreo Artićoku

dakle kao što se iz naslova da iščitat danas ćemo se bavit seksom na blogu

upravo je nevjerojatno da blogerica jedan manje pet pita, zar i toga ima

nema doduše onoliko koliko bi neki tili da bude, jer sam ja sretno zauzet, kupus ne smi ništa radit jer će mu Šefika iščupat kabel, el dijablo će sad opet harat po deželi, tigiju vjera ne dopušta, tako da jedino kolega euro oće jebat sve koje su ljepše od njega, a to su skoro sve

dakle općepoznato je da smo ode na blogu imali slijedeće

blogerice koje su općile s više blogera
blogere koji su općili s više blogerica
pastuha koji može sedam puta na noć
nimfomanijakinju kojoj je malo tri puta na noć
Lezbaču koja je pisala prekrasnu poeziju i predstavljala se ko muško u koju je bilo zaljubljeno pola blogerica

I sad ona nas pita, jel ima seksa, sestro draga pa vidiš da je to biblijskih razmjera, nema koje devijacije nije bilo

Dobro dosta o seksu, sve što su javor i artićoka ikad izgovorili jedno o drugome je istina i samo istina, bili su apsolutno u pravu

Dakle nagradno pitanje je jesmo li za izmišljenu priču o javoru artićoki, diverzijama na kablovima, tajanstvenim paketima koji mirišu na agrume,
Neobuzdanom seksu i impotentnim pjesnicima.

Ili bi ipak radije da pišemo o izborima.

Inventura svibnja

po procjenama europske komisije sve zemlje članice EU će imati pad BDP a, uzrokovan situacijom vezanom za korona virus

tako se očekuje da će Hrvatska, koja je imala jedne od najrestriktivnijih mjera, i što je važnije pravovremene, imati pad BDPa od 9 posto, a recimo Švedska koja je imala najmanje restriktivne mjere otprilike oko 6,8 posto.

istovremeno u Švedskoj je na milijun stanovnika umrlo 399osoba na milijun stanovnika, za razliku od Hrvatske u kojoj je umrlo 24 osobe na milijun stanovnika, što čini razliku od 375 umrlih na milijun stanovnika

iz svega navedenog se može zaključit da je u Švedskoj 3800 osoba umrlo za 2 posto BDP a, a nešto se i uštedilo u zdravstvenom sustavu jer se stariji od 65 uopće nisu liječili, niti je starijima od 70 davan kisik, nego su ih pustili da se uguše

šta ti je liberalna demokracija skandinavskog tipa

istovremeno je u Norveškoj samo u prvih trideset dana krize, 260.000 ljudi ostalo bez posla, za razliku recimo od hrvatske i kojoj je od početka krize bez posla ostalo 40.000 ljudi, o Americi i drugima da ne pričamo

što se tiče državnih službenika i namještenika u javnim službama, zdrav razum je pobijedio, pa se po zadnjim informacijama, iako 70 posto podržava smanjenje plaća u javnom sektoru, ta populistička mjera neće provesti

za mjesec i pol dana ćemo na izbore, za koje je signifikantno da su to jedni od rijetkih izbora u općeljudskoj povijesti, za koje opozicija ne želi da se održe, i prigovara vladajućima zašto ne žele vladat još pola godine

neko ko čita moj blog mogao bi steći dojam da su svi komunisti bili zločinci, što apsolutno nije istina, ali je komunizam bio zločinačka ideologija i totalitarni sustav.

naravno da je među komunistima bilo nevinih ljudi, ali je bila i masa zločinaca

jednako tako ni sve ustaše nisu bile zločinci, ali je fašistička ideologija bila zločinačka i sustav totalitarni

tako da je i među ustašama bilo nevinih ljudi, ali i masa zločinaca

ni u Jasenovcu, nedvojbeno nisu svi bili nevini, i tako je bilo komunističkih i četničkih zločinaca, ali je bilo i masu nevinih

ni na Bleiburgu, i Križnom putu nisu svi bili nevini, bilo je nedvojbeno i ustaških koljača, ali je bilo i masu nevinih

eto to su činjenice

pa sad ko god hoće ratovat s njima, more do mile volje

ja osobno mislim da su svi pripadnici, i simpatizeri zločinačkih ideologija, kako fašističkih tako i komunističkih, bili i jesu loši ljudi, bez obzira jesu li slijedili ideologiju, ili su se priključili zbog stana

u stvari ja sam mišljenja da su svi oni koji se upišu u bilo koju stranku, ne baš naročiti ljudi

ja kužim i ljude koji brane jedan ili drugi ili treći totalitarizam, i zločinačku ideologiju, bez obzira radi li se o fašističkoj, komunističkoj, ili kombinaciji te dvije velikosrpskoj, to su jednostavno glupani koji ne mogu shvatiti da brane nešto suštinski pogrešno i neobranjivo, a posebno su veliki oni idioti koji zločine svojih opravdavaju zločinim njihovih, to je posebna kategorija retarda

fascinantna je potreba onih koji nisu sudjelovali u zločinima da ih opravdavaju, koliki idiot moraš bit da bi ti palo na pamet da zagovaraš bilo kojeg masovnog ubojicu, ili bilo koji totalitarni sustav

u biti je to uvijek ista vrsta šupaka, nema nikakve suštinske razlike između onih koji se dive poglavniku, onih koji se dive maršalu, i onih koji se dive komunističkom generalu, koji je sretan da mu žena nije židovka, hrvatskog nacionaliste, kojemu su unuci Srbi, o onima koji glasaju za vojvode da ne pričamo

Inače većina umrlih Šveđana su korisnici domova za stare i nemoćne, a za to je kriv ako pitate idiote s bloghaera, niko drugi nego hadeze.

Stanje u Hrvatskoj se normaliziralo, huligani više ne spašavaju bebe iz Petrove, niti organiziraju dobrotvornu akciju za Palčiće, niti pomažu susjedima, niti sele bolnice, opet su postali ustaše za koje Milorad Pupovac traži da ih se uhićuje jer su naudili srpskoj nejači koja s ilegalnim pištoljima paradira Vukovarom, dakle stanje redovno očekuje se i novi napad limunom.

Nadajmo se samo da bez obzira kakvi rezultati izbora bili brojanje glasova neće bit povjereno Lovri Kuščoviću, ionako su izbori kurčenje u kojem svi sudjeluju a pobjeđuju uvijek, Milorad Pupovac, Furio Radin i zlatna komunistička mladež.

Severina i Rade

Danas ćemo pisat o Severini, i Radetu

Ka šta san priko nekoliko puta reka, meni je u stvari ža Dotične, koja je u nekom krajičku svijesti ostala uvik prerano razvijena djevojčica koja je sidila sa prijama na zidiću priko puta pošte.

Iskreno mislin da niko nije zaslužio to šta je ona proživila i prožvljava, a sve zbog katastrofalnog izbora muškaraca i odnosa prema njima.

Ko zna možda je razlog tome i odsustvo oca u njenom životu, ali u svakom slučaju, zlostavljanje i ponižavajući odnos koji je dotična doživjela u svom životu, u ničemu ne mogu imat uporište, ni opravdanja, čak ni u njenim pogrešnim odabirima, koji su neupitni.

Sve to skupa, sva ta zlostavljanja, poniženja i ljubav i prijateljstva iz koristoljublja, od popularne pjevačice, kojoj bi bila nužna psihološka pomoć, su stvorila luđakinju, koja na valu podrške, kojekakvih marginalaca, drugih frustriranih žena, i organiziranih sisača državnog novca organiziranih u feminističke, gej i spasi me udruge, ne zna kud udara.

Možda je zadnji trenutak kad je estradnoj djelatnici bilo pomoći, bio kad je sa ostalim idiotima štrajkala za prava poremećene majke otmičarke, možda je tada trebalo estradnoj umjetnici i svim onima koje misle da im to što su majke daje pravo da zlostavljaju vlastitu djecu, reći odjebite glupače, pravo djeteta je iznad svih ostalih prava, dijete nije stvar ni vaša svojina.

Međutim svjedoci smo i ovih dana da estradna umjetnica, iako joj je sud naložio drugačije, prostituira vlastito dijete po enternetu, prkosi sudu jer misli da tako prkosi i ocu svog djeteta, i tako sama sebi u svojoj neizmjernoj gluposti, radi štetu i daje argumente da svom bivšem partneru, kojeg je sama odabrala, da joj oduzme roditeljsku skrb u potpunosti.

Na koncu ostaje gorak okus, gledjući eminentnu umjetnicu kako se poput gomile drugih razvedenih žena, ponaša ko retardirana glupača koja više mrzi bivšeg muža, nego što voli vlastito dijete.

Lijepo je da se praksa na sudovima mijenja, i da se više vodi računa o interesu Djeteta, samo da to postane široko primjenjena praksa, jer previše djece je ispaštalo s ludarama, koje misle da ako su dijete rodile, da je isto njihova svojina i najbolje oruđe za obračun s bivšim partnerima.

Rade je velikosrbin koji se pretvara da je Jugosloven, koji se prostituiše za hrvatske kune.

Sude mu, dušmani moja jube

Ustavni sud je presudio da kad nekome kažeš da je idiot, ili mu jebeš mater, da to nije vrijeđanje niti bilo kakav prekršaj, ili kazneno djelo.

Još da riješimo je li uvreda kad se kaže da se javorov sirup ne meće u artićoke, pa moremo ugasit enternet.

Moj kolega kupus je napadnut od skupine blogera poznate po uravnoteženosti, nekonfliktnosti, terantnosti, i superijornon enteligenciji, jer je reka da se javorov sirup ne meće u artićoke.

Šta vi mislite

Triba li kupusa prognat iz blogerske zajednice

Mećete li vi javorov sirup u artićoke

Ja mislin da se prikardašilo u odnosu na kolegu kupusa.

Pa nije reka blogeru entelektualcu, da se ne jebe s kolegom entelektualcom u guzicu, to bi bilo politički nekorektno, ili da je recimo reka da to ne bi gude ile, to bi bilo suspektno jer on to nemore znat.

Ko zna šta gude volu.

Kupus je samo izrazio svoje razmišljanje o artićokama i javorovon sirupu, evo ja san pogleda na enternetu, sve vrvi od racepata za artićoke sa javorovin sirupon.

Dakle imamo novi grijeh.

Ne smimo reć da su pripadnici neke manjine vršili agresiju na našu zemlju.

Ne smimo reć da muški ma koliko to jako želio ne može bit žena, nego peder.

Ne smimo reć da se javorov sirup ne meće u artićoke.

Dobro jeste li vi normalni.

Nebo sateliti

Danas ćemo zato šta ste bili neozbiljni pisat o bezobrazluku.

Uzet ćemo za primjer blogericu jedan manje pet koja je mrtva ladna ne trepnuvši apostrofirala blogera Jelena kao ultimativnu mušku facu na blogu, i to iz nekih drugih razloga.

Upravo ta formulacija iz nekih drugih razloga je kukavičje jaje podmetnuto nama braćo i sestre blogeri.

Da je rekla recimo da Jelen ima najbolju frizuru to bi riješili sa tubom neostika čas posla, ali avaj perfidni ženski um je ostavio otvorene bokove svojom nesugestivnom formulacijom, za taktiku udri po Jelenu, di god uvatiš.

Dotle simpatični kolega Jelen koji je nepravedno optužen od strane mračnih sila bloga da leta okolo satelitima i naganja Bambija, krajnje nedužno kontemplira o tome kako je sudbina čovjeka kao jedinke određena time da se služi nečim što niti u potpunosti ne razumije, a pogotovo nije u stanju kontrolirati, i to otkad je prvi grom puka u stablo i zapalija vatru na svekoliko čuđenje prisutnog homo erectusa.

Dakle ni nakon toliko vremena čovjek nije u stanju kontrolirati munje i gromove koji su daleko jednostavniji fizikalni procesi, koji se pretaču u kemijske, nego oni za koje je isti taj čovjek uvjeren da im je suvereno ovladao.

Nego jeste li vi primjetili kad se Blogeri najviše uvrijede.

Nikad se niko nije uvrijedio kad im lažete da su talentirani ili pametni, to stoički podnesu.

Nego da se vratimo na temu, dakle općepoznato je da ni Trojanskog rata ne bi bilo da Helena nije prodala priču onom Parisu šta se zove ka istoimeni keks, šta mislite šta mu je rekla, pa zna se, da jon je muž Manojlo kreten, i da je zapušća, i da Se Tako osjeća prema njemu iz drugi razloga.

Jednako tako je i ona Merlinka šta je gradonačelniku Mili i onom Kennedyu pivala hepi brzdej tu ju, šapćala onom buzdi ĐoneFitzgeralde, aj pokaži mi raketu, pa je onda zeru vrtila te rakete, i zamalo nije izbija treći svitski rat, pa kad se Kennedy usra, da će ga uvatit Žaklina, šta je rekla Merlinka, rekla je da Žaklina nema pojma o drugim razlozima, i da
Se njon jedino bilo važno udat.

Braćo i sestre svjedoci smo iz povijesti da su žene opasne, jer nakon priče o drugim razlozima, neminovno dolazi izjava, znaš ti dobro šta mi je, kad to čujete, nema nan druge, neko skrivat se od satelita kako god znamo.

Jopet malo demokracije

Dragi Blogeri i još draže Blogerice

Došlo je vrime za naš redoviti referendum kao praznik demokracije, u sklopu akcije jebem ti majku, Kuščoviću Lovro, i svima koji su protiv bilo kojeg referenduma.

Opet ćemo glasat o čemu ćemo pisat

1. Izborima

2. Severini i Radetu Šerbedžiji

3. Nogometu

4. Seksu na Blogu

5. Neku novu priču

6. Kvočkama koje umišljaju da su paunice

7. Ostalo napiši u komentarima

Ko ne zna šta bi more pozdravit blogericu Lirski subjekt, poznatu kao Klockavica, i zaželit joj mirno more.

Ajmo glasanje.

Vaya Con Dios

Užasno me pogodilo to s tim statusom Top blogera.

To je ko da mi je neko udario na potenciju, ka da mi se više nikad neće dignit.

Užas jedan.

Da mi je samo znat koje smeće je opet slalo mailove i žalilo se.

Jel znate vi da ovde ima smeća, nevjerojatnih idiota koji se redovito žale administratoru.

Jel možete zamislit, ono to bi tribali bit ozbiljni ljudi, kad ono retardirana nezrela nejač.

Čovik bi se najradije popiša po takvima.

Ima ih doduše koji su i Blogeru Mirku slali mailove, i lažno prijavljivali druge blogere, zamislite tek te bijednike.

Ili dežurne radio Mileve koje su jedva dočekale da zabrinuto prenesu recimo dečku od neke blogerice kako ona nešto petlja s drugim blogerom, jel morete zamislit da i takvih krava ima.

Aj sad probajte zamislit šta bi takvi uradili za dobit društveni stan, ili šta su uradili prije nego su dobili društveni stan.

Malo mi se sve to gadi, a iskreno nemam se baš posebno s kime ni razgovarat ovdje, vas nekoliko sad koji ste mi dragi, navratite ponekad, jer eto znate da ja čuvam kuću, a ja iskreno sad kad mi Julke nema, nemam se s kim ni svadit kako treba.

Svi ovi ostali koji bi se svađali, su stvarno toliko retardirani, da nema smisla.

Jel znate vi da sam ja Julki često iša na živce, nekad zato šta nisam bio u pravu, i dosta često jer sam bio u pravu, pa onda ne bi pričala sa mnom, nekad danima, nekad mjesecima.

Kad se događalo sve ono s mojim unukom, Julka je znala, nije joj niko rekao, a ona je znala, zbrojila je dva i dva i znala je, jer joj je koliko god to ne htjela priznat, stalo do mene, a ima i izuzetnu moć Zapažanja i analitički um.

U biti smo slični nas dvoje, površnost nam je strana kategorija, jedino što sam ja divlji, psujem, i oslanjam se na instikte.

Evo vi ste svjedoci da sve ove godine nisam pogriješio u procjeni ljudi koji se ovdje pojavljuju, ako sam ja reka da je neko idiot, prije ili kasnije se pokazalo da je idiot.

Možda je stvarno vrijeme da se maknem odavde, gomila vas mi ide na živce, jer ne podnosim priglupost, a da vas ima priglupih ima, i nije to ona dobrohotna lakomislenost, naivnost ili limitiranost, puno vas je koji ste zli i priglupi.

Ali nije problem u vama, vi ste takvi kakvi jeste, ja sam problem jer se uopće bakćem s vama, umisto da pišem poeziju.

Vako ćemo, opet ću Počet pisat kad mi se vrati status Top blogera, ali to nije sve, blognjuz mi se mora ispričat, ali ni to nije sve, vi ga morate natjerat da se ispriča, ali ni to nije sve, dobit ćete za nagradu stalak za lakat bake Jelice, i svijeću s mirisom vagine od Gvyneth Paltrow i nošene gaćice Vesne Zmijanac.

Eto da ne bi ispalo, da sam vas ja napustio, a da vam nisam dao još jednu priliku.

Napokon

Evo neko me je napokon u uredništvu koje ne postoji, skinuo s liste Top blogera, i tako ispravio vjekovnu nepravdu.

Nadam se da će to mnogima donijeti mir meni svakako hoće.

Jelena Veljača iz našog sokaka

Uprkos tome šta bi kolegica blogerica Smjehuljica silno želila bit influjencerica, moramo znat da je to mukotrpno zanimanje.
Ko je to influjencerica.

To je persona Non grata koja misli da se uvik o njon govori, da se uvik nju nešto pita, i da ona uvik mora o svemu nešto reć.

Influjencerica obično o malo čemu zna nešto, o ničemu ne zna puno, i zato ostavlja dojam priglupe osobe, što je u suštini točno.

Influjencerice su priglupe, osobe koje o svemu imaju mišljenje iako ih niko ne pita, i normalne ljude boli kurac šta one mislu.

Pomno analizirajući influjencerice, moremo zaključit da osim manjka inteligencije, iste karakterizira višak želje za pažnjom, pa je s njima i kod njih stalno neka drama, jer moraju nekako već privuć pažnju kad ne impresioniraju nekom od svojih sposobnosti, za koje smo već zaključili da su deficitarne.

Zato se influjencerica uvik osjeća prozvanom, u svojoj podkapacitiranoj glavi, uvik isfantazira da se o njoj govori, jer o kome bi drugome, nego o onoj koja ima možda jednu vijugu više nego kokoš ali to je ne sprečava da sere po dvorištu.

Dakle da razriješimo dilemu kolegice Smjehuljice, za bit influjencerica, ne tribaju nikakve pripreme, nije nužno, ni znat Učinit duckface, esencijalno potrebno za bit influjencerica je bit priglup, jer kao što reče jedna moja frendica, i pametni i glupi kad im nešto nije jasno zašute, jedino priglupi uvik infuencišu, dakle kolegice draga piši dalje, ništa od karijere influjencerice.

Ima ih koje su za to rođene, ko u pjesmi Marinka Rokvića.

“Ne možemo reći da smo ozbiljno shvatili žene sve dok ne istražimo kako su se žene odnosile jedna prema drugoj. Ali to podrazumijeva i negativno odnošenje. Povijest žena, uključujući povijest feminizma i feministkinja, sastoji se i od žena koje su vršile nasilje nad drugim ženama, od žena koje nisu pomogle onima kojima je njihova pomoć bila potrebna.”

Elizabeth V. Spelman

Ne bojte se

Ogovaranje i dražesni pupoljci svibanjski

Eto idu pomalo i svibanjsko prebrojavanje totalitarizama, moglo je do duše proć i malo mirnije ove godine da nije bilo slučajnog idiota, koji se svjestan da mu je nasljednik na čelu partije totalni kreten, uključio u predizbornu kampanju.

Zapanjujuće je kako to nikome od progresivnih snaga ne smeta, nekako im to kršenje demokratskih standarda kad su levičari u pitanju dođe prirodno ko disanje pa eto nema ni usplahirenih postova ni zgražanja nad postupcima slučajnog precjednika, a niko nije ni primjetio kako je isti podbuhao.

Eh ka da je lako bit progresivan.

Slučajni predsjednik bi kao dugogodišnji čelnik projugoslovenski orjentirane partije puno više napravio da se odrekao zločinačke komunističke ideologije, i svih njenih simbola.

Njegov primjer bi trebali slijediti, čelnici stranke koja njeguje velikosrpsku ideologiju, odreći se iste i svih njenih manifestacija.

U tom slučaju bi se sigurno raspustile i te silne ustaške organizacije.

Jeste vi vidili koliko je luđaka po blogu, ko zna biće nisu mogli kod doktora, za vrime te korone.

Stvarno su pederi ti psihijatri, ostavili su ih nama da se jebemo s njima.

Čudo je ta liberalna demokracija, svi silni teoretičari zavjere, ogorčeni protivnici, Elona Muska i Billa Gatesa, i borci za ljudska prava i slobode su ka zadnje pizde čučali doma i grintali po enternetu, a onda kad su ih diktatori pustili da mantaju okolo, onda su krenuli protestirat.

Zašto se u stvari fašizam svako toliko pojavi, zato jer su borci za slobodu šupci, koji bi uvik da se za njihovu slobodu izbori neko drugi, svo ponosni nositelji Majice sa Će ge Varom bi se da neki novi Hitler pojavi odma pridali ka i zadnji put i čekali da dođe neki divljak s mudima da ih oslobodi.

Vidiš na tu temu bi se moga snimit povijesni spektakl Planeta šupaka.

Druga priča

Večer prije odsudnog boja, za osvajanje mogućnosti da se predstavlja Hrvatsku, na svenarodnom natjecanju u obrani i zaštiti, ja sam spavao s neprijateljem.

Ajmo po redu, prvo smo bili na ručku, pa smo onda nešto blebetali, i onda je došla crvenokosa, pa su ove naše nešto frktale, i onda smo nas dvoje otišli u grad.

Malo smo mantali okolo, pa smo pljuvali s mosta, i onda smo išli u luna park.

Tamo smo se vozili u peglama, a neki cigo, koji je sigurno bija rođak od onoga s gitarom od Sarah be je stalno nešto dobaciva crvenokosoj pa san ga ja tija prokinit.

Onda smo išli na streljani di je puška zanosila u desno, šta san ja odma snimija pa san jon upuca medu velikoga, i onda je bila sritna ka malo Dite.

Posli smo vadili duvan iz one mašine, pa nismo uspili, nego smo išli na kiosk i tamo kupili, pa smo opet išli na most pušit i bacat ćikove u rijeku.

Onda me je ona pitala iman li curu, pa san ja reka da neman, a ona se zajebavala i rekla da kako taki frajer a nema curu, pa san ja reka da šta će mi jedna kad mogu imat sve, to san negdi u nekoj knjigi bija pročita, neki lik šta je bija faca je to reka.

ona mi je rekla da ne pričan gluposti, da žene ne volu one koji se preseravaju, ja san njoj tija reć da ona nije žena, jer da žene imaju krpu od faksa oko glave, ali nisan stiga jer se ona navalila ljubakat.

Ja nju nisan pita ima li momka, jer san u onoj knjigi di je oni frajer ono reka, pročita da se sa ženskima nikad ne priča o drugin muškarcin, nego in se samo govori šta bi volile čut, pa san joj reka da kad bi mi ona bila cura da me druge ne bi zanimale.

To jon je bilo masu drago, i rekla je da nećemo cilu noć ić u hotel, jer su tamo svi, a da ona ne želi bit sa svima nego samo s menon.

ja san reka dobro, pa smo se spustili do rijeke, di je bila neka klupica, i tamo smo se ljubakali, pa je njoj bilo ladno, i ja san jon da svoju jaketu pa san se zeru smrza, ali mi je bilo lipo s njom, samo smo brbljali smijali se i ljubakali, i tako sve do jutra kad je tribalo opet ić natjecat se.

Ogovaranje i rumena kadulja

Meni je baš nekako super da su oko ove korone ljevičari, anarhisti, nositelji majica sa Će ge Varom, našli zajednički jezik, sa Donaldom Trumpom, te da su im se pridružili pripadnici Ku Klux Klana, neonacisti, neofašisti, Radnička fronta i Tony Cetinski.

Jesan li ja uvik govorio da je to ista pamet, i da nema ama baš nikakve razlike izmeću nositelja Će ge Vare na majici i nositelja tetovirane svastike , to je isti intelektualni potencijal i samo im je tribalo nešto oko čega će se ujedinit.

Uostalom svaki iole bolji poznavatelj povijesti zna da su dvije zločinačke ideologije u početku rušenja ustaljenog poretka bez ikakvih problema surađivale.

Dakle radi se o istoj vrsti šupaka, tako da bi nositelj Će ge vare na majici bez problema moga bit nositelj tetovirane svastike, i obrnuto, jer je i za jedno i za drugo potrebna jednaka količina neinteligencije.

Ono što je zajedničko svim vrstama revolucionara je to da su neradnici.

Zato ćemo malo pokvarit idilu koja vlada na ovim virtuValniM livadama, povodom Majčinog dana, pa ćemo se kao i obično držat činjenica, bez potrebe da se ikome svidimo.

Dakle majke su krive za više upropaštenih života, nego alkohol i droga zajedno.

Naime gomile kretena kojih je sve više u vaseljeni su dominantno produkt pretjerano zaštitničkih majki, uostalom kako od dječaka Napravit muškarca , svakako nije nešto što bi žene bile u stanju Napravit, te bi najbolje bilo da se u to ne mješaju, ali ko to njima more rastumačit.

O nepreglednoj masi nadrkanih, napola histeričnih, napola frigidnih, kučki kojima smo okruženi, ne znam imamo li uopće potrebe govorit, one su ionako unaprijeđena verzija svojih majki.

Dakle biti majka je valjda uz biti otac najodgovorniji posao na svijetu, u kojem eto mnogi u većoj ili manjoj mjeri zakažu.

Zato eto možemo onim majkama koje nisu sjebale život vlastitoj djeci čestitat, ali je pogrešno prema pojmu majke odnosit se nekritički, kao i prema bilo kojem drugom.

Na ovim prostorima postoji desetljetna praksa da se pjevačima zabrani pjevat, uvedena od strane Jugoslovena, koji su zabranili pjevat recimo između ostalih Vici Vukovu, pa su onda i u neovisnoj Hrvatskoj Jugosloveni zabranili pivat Marku Perkoviću Tonsonu, sad su neki likovi zabranili pivat Toniju Cetinskom, ne znam ko su oni, ali je to taj isti totalitarni gen, brižno njegovan u fašizmu, pa u komunizmu, socijalizmu, da bi ga u konačnici preuzeli globalisti.

Da ne znamo koliko je to opasno, bilo bi komično, ali na kraju ostaje pitanje zaslužuje li civilizacija u kojoj, neko uopće objavljuje šta o pandemijama misle, Toni Cetinski, Dejan Lovren, Novak Đoković i njegova žena, vidoviti Milan, i Ida Prester, išta bolje od nekog novog totalitarizma.

Gasi enternet

Jebate sve snage san uložija u obranu od teorija zavjere, ali kad san čuja da je Bill Gates zabranija pivat Toniju Cetinskom, na radio Dravi, zato šta Toni neda da ga cijepe i čipiraju, i mene je slomilo.

Mislin ono kad Čovik malo bolje promisli ovi s ljudima gušterima, sa kapama od aluminijske folije na glavi, koji se nemilo boju chemtrailsa i pet ge mreže, su jednako pametni ka oni, šta tvrde da je homoseksualnost blaženo stanje, i da svaki bloger koji dovoljno jako želi more postat blogerica, ili kao oni šta pričaju da je Isus bio Srbin.

Ne znan šta će sad moja frendica Julka, koje opet nema, ako jon još zabranu one Joksimoviće, ona bi mogla uzet šurikene, patka, zlaju, garu, i ostale i ka ona Dorothy krenit na Billa Gatesa.
Da jadni Bill zna šta mu se sprema, ovaj čas bi nazva Tonija Cetinskog i ispriča se.

Ne mogu se u ovom trenutku ne sjetit velikog hrvatskog mislioca Siniše Vuce koji je čuvenoj mafijašici, mami Cetinski, reka šta ti Oćeš jedan sin ti se bode u venu a drugi u guzicu.

Ja mislin da bi umjetnik i mislilac Siniša jedini u ovom trenutku moga spasit projekt prijestolnice kulture, i organizirat boks meč između čovika i koze, uz neizježan nastup Generala Vasilija Mitua i Živog blata.

Na kraju bi naš idol Siniša moga performisat egzorcizam i popišat se na petokraku.

Ogovaranje i sensibility

Na enternetu za razliku od vako zauprave, postoji mogućnost spajanja nespojivog.

Tako recimo moremo nać dva idiota koji inače nema šanse da bi komunicirali, jer misle jedan za drugoga da su idioti, i obadvojica su u pravu, kako samo šta ne popušu jedan drugome.

Evo i kod nas na blogu smo svjedoci simbiojoze raznih vrsta idijota, koj se idilično posjećuju, komentarišu, ostavljaju uzrečice, citate, mudre misli, pa ne bi bilo čudno da recimo jedan idiot meti selfi svog piše, a da mu se onda ostali idioti divu.

Kod idiota jedino nikad nećete naći, kisiće, pusice i tako što jer idioti su po službenoj dužnosti nadrkani.

Kad bi socijološki analizirali koje je to vezno tkivo koje raznorodne idiote koji bi inače bili suprostavljeni, dovodi u to stanje gotovo nirvaničme harmonije, došli bi do zaključka, da poticaj dolazi izvana, i mogli bi ga kolokvijalno nazvat, zajednički neprijatelj.

Dakle zajednički nazivnik je mržnja.

Iako zvuči pomalo prejaka riječ, ne smijemo zaboravit da što je čovjek gluplji to su negativniji osjećaji koje emitira.

Evo recimo u skupini koja ne podnosi vašeg omiljenog blogera, nalazi se i najgluplji primjerak koji egzistira na ovim poljima od snova, i on sa svojim bezgraničnim idiotizmom daje štih, cilon grupi, koja se tako postepeno sve više idiotizira.

Zato je važno da se pojedinci koji se zateknu u nekoj takvoj skupini, realno sagledaju stvari i zapitaju se šta ja tu radim, kako sam se našao među ljudima za koje mislim da su idioti, misle li oni isto o meni, i jesmo li i ja i oni u pravu, važno je da priznaju sebi da im je sa ostalim idiotima u skupini zajednička samo mržnja.

Braćo i sestre, osvrnite se, spasite svoju besmrtnu dušu, vaš omiljeni bloger je uvijek tu da vam skrene pozornost na to da se družite s idiotima.

Druga priča

Bilo je kao u pjesmi, noć je kratko trajala, a nama je trebala .....

Jutro se polako uvlačilo kroz prozor, Sreja i jedna Riječanka su spavali, Šahista je raspravlja o tajnama svemira s drugom, a crvenokosa se gnijezdila u mom zagrljaju, kako smo tamo dospili nije mi bilo najjasnije ali smo se nekako isprepleli.
Sa prvim zrakama sunca smo tako zapetljani zaspali.

Posli jedno po ure je neko lupa na vrata, bio je to njihov profa koji ih je budio za doručak, prije natjecanja.

Na natjecanju su naše cure vrhunski odradile prvu pomoć, tako da su nas kako perspektivna blogerica reče mumificirale, onda smo mi nekako odradili bojne otrove i ta sranja, pa je došlo na red pucanje.

Crvenokosa je došla navijat za mene, pa su njeni popizdili, ali nju baš i nije bilo briga, ja san osokoljen njenom podrškom puca ka Doc Holiday, i ima najbolji rezultat, pa smo kad se sve zbrojilo posli prvog dana bili drugi.

Tribalo je razradit taktiku za drugi dan, pa san se ja sitija velikog stratega Zdene, koji je uvik govorija, kad pustiš ovce po livadi one su sritne, pasu i manitaju okolo, i onda ti triba po dana da ih skupiš, zato moraš imat pasa da kruži oko nji, da i drži na okupu, jer kad moraju jedna drugoj njušit guzicu postanu nervozne, ali šta te briga ti ne moraš odat okolo za njima.

To je Zdene naučija od svoje babe za koji ju oni stari Kinez Sun Tzu bija puki amater.

Onda je Sanja pitala šta mi u stvari tribamo Radit, I da koja je ona crvena vištica, koja se meni viša oko vrata, pa je Šahista reka da je to sve dio taktike, i da al nije slušala priču od ovcama.

Onda je ona rekla da u priči niko nije spominja crvene vištice, i da šta san ja u priči, pa je Sreja reka da san ja vuk.

Ogovaranje i karijera

Osim frustracija koje proizlaze iz nedostataka talenta, razlog za porazno stanje na našem blogu, koji se toliko srozao da sam ja daleko najpopularniji bloger, je i neuredan seksualni život.

Evidentno je naime da je ta nejebica poharala blog gore nego Korona vaseljenu.

Sve i da zanemarimo očajnike koji pulsirajuće vadžajne tražu po kazalištin i enternetima, i one kojima se više ne diže, te one koji nisu na čisto koji spol im se dopada, problem je evidentan i zabrinjavajući.

Evidentno je da nejebica izaziva loše vibracije, a ni činjenica da se vjerojatno ili gotovo sigurno na tom polju ništa neće promijenit, ni u skorijoj budućnosti, ni ikada, je poražavajuća.

Otud dolazi i ta silna pasivna agresija koja preplavljuje blog poput neke mračne plime.

A nije da se ne bi moglo, eto imamo svijetli primjer mog kolege eura, kojem blogerice šalju slike sisa ne bi li postale Top blogerice.

I sad bi se mogli zapitat što je to što vaš omiljeni bloger, kolega euro, moj prijatelj pivač, i neodoljivo šarmantni kolega Kupus ima, a neki drugi nemaju, na stranu šta smo svi Top blogeri, gle čuda, mi smo osim toga i simpatični, duhoviti, i vispreni, za razliku od vječno nadrkanih tuduma, kojima ni Braco sa Srebrnjaka ne bi pomoga.

Druga priča

Na republičko smo išli u Gospić, i to vlakom, prvo nekim normalnim do Knina, pa onda nekim koji je ličio na one iz kaubojski filmova do Gospića.

U Gospiću su nas smjestili u hotel Lika, pa smo tamo manitali, kako već to pubertetlije radu.

Profa je kuva neku iz organizacijskog odbora i bio je Cool lik sa dva prsta kratkim gaćama sa faldama neizbježnog pepita uzorka i špicokama.

Vako sad bi Čovik reka da je izgleda ka neki od Kusturičinih likova.

Mi muški smo bili u jednoj sobi, a cure u drugom kraju hotela, mora bit da je to neko namjerno smislio da nas razdvoji, pa smo bili zeru dešperatni, dok nismo sinjali da su dvi sobe od nas tri smišne Riječanke.

Meni je odma kad smo došli jedna Od njih zapela za oko, što no bi se reklo čim sam je vidio odma san je spazio.

Bila je crvenokosa, sa blistavim očima boje smaragda, ja naravno tada nisam znao da je to ubojita kombinacija, na koju je teško Ostat ravnodušan.

Tu večer smo zdimili van iz hotela, i bauljali po Gospiću u kojem se i nije imalo šta posebno vidit, malo smo mantali okolo pa smo, kupili pivo u dućanu, i onda smo pušili na mostu i pili pivo.

U hotel smo došli kasno i smijali se po hodniku, i taman kad smo došli do sobe, otvorila su se vrata malo dalje, i crvenokoso predivno stvorenje u piđami na medvjediće, je pitalo šta vi izvodite.

Mi smo se kliberili ka idioti, a onda je ona stavila prst na usne i ušutkivala nas, kad smo se smirili pitala je imamo li cigarete.

Ja sam izvadio kutiju iz džepa, i ponudio joj cigaretu, a ona je samo rekla upadaj i uvukla me u sobu.

Cimerice su joj nešto ko fol protestirale, a mangupica je mene odvukla do svog kreveta otvorila prozor, i rekla daj pljugu.

Oni moji tudumi su još bili na hodniku i izvodili neke bijesne gliste, pa je crvenokosa rekla cimericama da ih zovu, ili još bolje da njih dvije idu kod njih u sobu a nas ostave na miru.

Onda je jedna od ove dvi zvala glupane pa su i oni došli.

Onda je neko reka, ajmo zvat duhove.

Tračovi i prijetnje

ka šta smo i obećali danas ćemo se bavit kompleksima blogerica koje kod njih izazivaju, mlade , talentirane, i pametne blogerice

ali prije toga ćemo se osvrnuti na političku situaciju i pridružit se zgražanju naših levčara, nad činjenicom da anemičnio oće raspisat izbore onda kad on misli da će pobijedit, jebate kako može tako nešto radit

da se vratimo na komplekse, blogerica ne mora imat sve nabrojane odlike da bi frustrirala kolegice, dovoljna je jedna, da one dobiju nervnog sloma

recimo moja kolegica Julka ide na živce nekim blogericama jer je silno talentirana, ima najviše blogova, i sve životinje, pa je šapćačica patkovima, ne samo da je ne podnosu blogerice nego je ne podnosu ni muškarci koji spavaju sa pason

ili recimo moja prijateljica Sarah be, je nepodnošljiva, jer nako prozračna i eterična ima 27 godina, i odlučila je da ih ima zauvik, šta ti je žena, zaustavlja vrime ka adeze koncert od Tonsona

ili naša mlada uzdanica, Lirski subjekt, koja je slijedeća na redu za postati Top blogerica, koja osim šta je mlada i pametna, što je konstatirala kolegica Đuli, i iznimno talentirana za svašta i barata nožin bolje nego Stara teta, čuvena laborantica

moja draga pak ima najlakši zadatak u frustriranju blogerica, ona ne mora ništa radit, nju ne podnosu iz svima poznatog razloga


recimo samo kad se sitimo kolegice raspušćenice, koja rijetko piše ili ne piše, ali čita, a koja će isto imat konja ka i još neke i to u Slavoniji, kako je nako nevina i naivna došla na blog, i kako su je onda doajenke dočekale isukanih očnjaka, eno samo zato jer je bila mlada i poželjna, još uvik ima ožiljke po vratu

Dakle moremo zaključit da ka šta je skandalozno da anemični raspisuje izbore onda kad levičari predvođeni onim retardom Berom, i slučajnim idiotom, misle da neće pobijedit, tako je skandalozno i da mlade, talentirane ili pametne blogerice svojim postojanjem frustriraju doajenke

Nema ništa gorega od mladosti pameti, talenta, i činjenica.

To je strašno, to ugrožava muškost, i miroljubivu aktivnu koegzistenciju mir u svijetu i pliskavice u venecijanskon laguni :)))

Druga priča

I tako smo nas šestero, toliko nas je bilo u ekipi počeli s pripremama.
Tribalo je uvježbat razvlačit šator, naučit sve o bojnin otrovin, o bumbama, rašpama i rivolverima, davat umitničko disanje i masažu srca, i zamatat ljude ka mumije, i još čitat karte, i to one topografske a ne od tarota ka vidoviti Milani.

Obziron da smo bili lini svaki od nas je naučija ono šta mu je bilo najlakše, pa pola toga nije naučija niko.

Na natjecanje smo bili katastrofa, skoro najgori, i taman smo mislili kako je sve finilo i kako ćemo dalje Morat ić u školu, kad je doša profa i reka da idemo na regionalno, samo da će doć neki novi.

Od stare ekipe smo ostali ja, Sreja, i Silva, a novi su bili, smišna lumenica
Kata iz Žrnovnice, izviđačica Sanja s Brda, i šahista Filip.

Nas 6 smo postali mješovita ekipa Split dva, pa je doša profa i održa nan govor, i reka kako smo dobili priliku, da dobijemo priliku predstavljat Hrvatsku, na saveznom natjecanju, kako je to velika stvar, i kako moramo uvik bit ponosni Hrvati.

Mene su više od svega zanimale ove dvi nove, Kata je bila onako jako nježna, i mila, pa bi se Čovik rastopija kraj nje, a Sanja plavuša, cvikerašica, koja je pomalo muškobanjastim stilom oblačenja, neuspješno prikrivala raskošne atribute kojiM je raspolagala.

I tako smo se nas šestero odlučili pobijedit, na regionalnom, i počeli se spremat, meni je najveći gušt bija kad smo ove nove zamotavali, dok smo vježbali prvu pomoć.

Možda bi mi bilo lakše da je došla samo jedna nova, ovako san se mora odlučivat a to nije bilo lako, taman bi se ja posvetija Kati, onda bi ona Sanja došla i bubnila ma pa bi se smijala i bižala od mene, dok na kraju ne bi pustila da je uvatin, pa bi dok san je ja drža u zagrljaju da mi opet ne utekne, vikala glupane pusti me i umirala od smija.

Mislin ono zašto se u takin situacijama ženske ne dogovoru, nego vako mi muški moramo letat sa cvita na cvit ka bumbari, pa se umorimo.

Pripreme su tako prolazile u idiličnom raspoloženju, a mi smo postajali sve bolja ekipa, nas tri muška smo iza škole pušili, a nekad je i Silvana dolazila, pa bi dimila s nama i kašljala, njon se sviđa šahista, pa se zamalo nije udavila duvanon, samo da bi bila blizu njega.

Onda je došlo regijonalno, to bi bilo nako ka prvenstvo Dalmacije, pa smo posli prvog dana bili odlični, i znali smo da ako budemo dobri na maršu da bi mogli pobjedit.
Bili smo jako uzbuđeni, i svi su gledali u mene i šahistu, on je mora pronalazit orjentire a ja san mora birat rutu, pa smo se dogovarali i hrabrili ka da idemo na Staljingrad, a ne mantat po Lovrincu i po Kili.

Kad je doša drugi dan, skontali smo da je slučajno ili možda ipak ne, zadana ista ruta ka i na općinskom, pa smo obziron da smo sve znali pomeli konkurenciju, i tako je mješovita ekipa Splita dva, dobila mogućnost da se izbori za mogućnost, da predstavlja Hrvatsku na saveznom natjecanju.

Republičko natjecanje je bilo u Gospiću, i nas šestero smo nastavili s pripremama, a Sanja se upisala u školu stranih jezika na Njemački isto ka i ja, pa smo i tamo bili skupa.

U to doba u škole stranih jezika nije upisivalo ka sad, više se nako pričalo na mote, a ja san sebi obeća, sićate se u onoj drugoj priči da ću naučit Njemački i da me niko neće zajebavat.

Ogovaranja i tračovi

Nastavljamo s ogovaranjem blogera.

Danas ćemo se bavit najčešćom manom blogera a to je iskompleksiranost, koja sama po sebi nije toliko strašna kao postupci koji iz nje proizlaze.

Kao što znamo Blogeri su uglavnom nerealizirane osobe, koje misle da zaslužuju više, mislim koji penis bi inače radili ovde, da imaju koga impresionirat svojim postignućima, po doma ne bi ovde dangubili.

Recimo ako oćete primjer kako izgleda iskompleksirani bloger, pogledajte kolegu Kupusa, jeste li ga pogledali, E pa nije tako.

Sad pogledajte na drugu stranu, i vidit ćete gomilu opskurnih likova, koji su žešće frustrirani, jer sam ja Top bloger, jebate neš ti dostignuća, pa onda da bi to nekako opravdali, izmišljaju teorije urote po kojima sam ja administrator, ili čak i urednik, jel vidite vi koji su to debili.

Mislim ono u čemu je problem prihvatit, da sam ja jednostavno zanimljiviji, i da sam zato jedini u povijesti bloghaera koji je Top bloger i na Fresh listi, jednostavno je u pitanju kvaliteta, i ništa drugo.

Ljudi dragi neke ideale ne možete doseć, možda ako dovoljno jako želite,
I možete postat žene, većina vas je na pola puta u toj transformaciji, ali ne možete postat Michael Jordan, Mišo Kovač ili ja ma koliko to želili.

U idućem nastavku ogovaranja, ćemo iscrpno obradit komplekse kod ženskog dijela populacije koje, izazivaju one koje su talentirane, kod onih koje nisu.

Ako ima dobrovoljki koje bi se podvrgle centriranju sa ciljem izlječenja, neka se jave :)

Druga priča

Perioda nakon što je Alma odselila pa do srednje škole se praktično i ne sijećam, jedino vrijedno spomena je bilo natjecanje iz općenarodne obrane i društvene samozaštite, koje je iz nekog razloga nekome bilo važno.

Naime sve one druge medalje i priznanja osvojene za školu na školskim natjecanjima u kojekakvim sportovima nisu imale tu težinu.

Zato je ulaganje u streljaštvo i trčanje oko školskog, rezultiralo da se što zbog priprema što zbog gradskog, pa regionalnog, i onda republičkog pa saveznog natjecanja jedno pola godine nije uopće skoro išlo u školu, a zaključene su nam sve petice.

Vodio nas je profesor iz Ono i Dsz, koji je bio u stvari profesor matematike, negdi porijeklom iz okoline Imackog, a koji zbog nekih grijeha protiv struktura, nije moga dobit posao ka profesor matematike, pa je da ne bi krepa od gladi, ili odselija u Nemačku ka većina iz njegovog sela, izučija i ONO i dsz.

Inače je živija ka podstanar kat ispod stana od Švabica, u njihovom drugom stanu jer su Švabe u stvari kupile pola kuće, pošto je onda bilo uobičajeno da se kuće rade po pola.

Onako cili osebujan ima je i osebujan auto, narančastog zaporožca, koji je malo teže palija, i to bez obzira na temperaturu, tako da niko nije triba navijat budilicu za ić na posa, profa bi cilo naselje probudija verglajuć to rusko čudo tehnike.

Ogovaranje blogera

Kad su moja Dica bila mala, ima san u prizemlju prazan stan, u kojem je bio stol za bilijar, dva flipera i nekoliko poker aparata.

NarAvno da je taj moj stan bio omiljeno mjesto sustreta klinaca iz cilog kvarta, pa će vjerojatno neki od njih kad budu piskarali na nekom blogu, donijeti i poneku priču o tome.

Naravno da je bilo izazovno održavat red i mir, među svim tim klincima, nisi moga natamburat tuđu dicu, a niti si moga uvik znat ko je kriv, jednostavno su prebrzo radili pizdarije.

Zbog toga sam uveo žute kartone ka u nogometu, čim bi neko počeo drečat i radio nered, dobio bi žuti karton, dva žuta ili veliki prekršaj su bila crveni, a crveni je značio zabranu pristupa u “igraonicu”

Dosta godina kasnije za vrijeme moje relativno kratke ugostiteljske karijere, klinci koji su imali jedinice u školi su dobivali rok da ih isprave, u protivnom bi dobili zabranu pristupa.

U oba slučaja je metoda bila efikasna, pa bi možda tako nešto trebali uvesti i na blogu, naime bilo kojoj djeci pa tako i blogerima najveća kazna je kad im se zabrani pristup na party.

Osim te inovacije na sastanku uredništva sam predložio da unaprijedimo uslugu na način da automatski kod posjete bloga ostaje trag posjetitelja.

Ne vako neko može na nečiji blog doć tries puta, a da posjećeni toga nije uopće svjestan šta je bez veze, ovako bi se moga izrodit sex/ljubav, zar ne.

Imate li vi neke prijedloge, slobodno ih iznesite, sa zadovoljstvom ćemo vas saslušati.


Da se podsjetimo danas se navršava dvadeset godina od kada je naš gradonačelnik Mile, kao kandidat ujedinjene ljevice predvođene esdepeom, postao gradonačelnik.
Sve lijevo orijentirano, progresivno, i slobodno misleće, s posebnim naglaskom na antifašiste, nacionalne manjine i homoseksualnu zajednicu je glasalo za gradonačelnika Milu, koji je odma sa Zdravkom Mamićem započeo detuđmanizaciju Dinama.

Sve ostalo je povijest.

dok izmišljamo novu priču

Eto demokratski smo odlučili da ćemo i dalje pričat priče, uz poneku pjesmu :)

Naravno da vas zanima taj fatalni susret koji se dogodio, jer ste opterećeni seksom, ali danas ćemo imat jednu drugu priču, koja se dogodila nešto kasnije.

Anita se udala, muž joj je bio kreten ali je bio otac njenog djeteta.

Znate one nadrkane tipove, roditelji intelektualci a mladunče nije ni prvi semestar izdržalo na faksu.

Naveliko je mirisalo na rat, u stvari već se pucalo na sve strane, kad mi je došla, uplakana, odavno već nije bila mala, i ko zna kako bi završilo među nama da ja nisam otišao u drugi grad.

Muž joj je zapeo u JNA, u Sarajevu, kreten je baš naša kad će ić služit vojsku, rekla je ti sigurno nekoga znaš, pričalo se kako su neki pokušali uteć, i kako su završili na vojnom sudu.

Mi smo već mjesecima iz raznih vojarni izvlačili ljude, ko god je htio, davali im civilke i transportirali ih dalje.

U Sarajevu sam imao Fuada, boema, kockara, i ljudinu s najvećim mogućim Lj, koji je odmah rekao samo ga nekako dopremi do mene, a onda dalje ne brini, do granice je moja briga.

Nazvao sam je, i rekao ja sam.

Iako je prošlo šest godina, otkad smo zadnji put razgovarali, odmah me je prepoznala, i samo pitala odakle ti broj, rekao sam joj da mi ga je dala njena mama, pitala je što trebam, ja sam rekao da sam je poželio čuti.

Nasmijala se i rekla, koja si ti budala, stvarno reci šta ti treba.

Treba mi tvoj muž, da jednog vojnika, prebaci do jednog mog prijatelja.

Jel bio koji lakši zadatak, pitala je, ko ti je taj vojnik.

Muž od Buzdine sestre Anite.

Dobro ne mogu ništa obećat, vidit ću šta mogu učinit, samo reci tom tvom prijatelju da tebe ni slučajno ne spominje.

Kretena je dva dana kasnije njen muž predao Fuadu, a Fuad ga je idući dan predao meni.

Par mjeseci kasnije kreten je zdimio u Švicarsku, a Buzdina sestra se razvela od njega.

Onda šta ćemo sad

Nastavljamo s tradicijonalnim praznikom demokracije na blogu.

Dragi svi, da ne bi ispalo da vas niko ne jebe dva posto, opet imate pravo izbora, o čemu će u narednom ciklusu pisat vaš omiljeni bloger.

1. Angažiranu poeziju
2. Lirsku poeziju
3. Političke komentare
4. O feminizmu
5. O muškarcima koji kada to silno žele postanu žene
6. Ogovarat blogere i blogerice
7. Mećat slike vadžajna
8. Neku novu priču

Eto šta god izaberete nemorete falit, poezija je tako u komi da je jedino mogu popravit, o politici pišu tupani, feministkinje gledaju u razjapljenu vadžajnu, ogovaranje svjeta po emajlovima, a priče ionako niko ne piše.

Da vas čujem.

Ka šećerna vata u cirkusu

te godine je Almin ćaća, posta još veći direktor i komunista, i to u Sarajevu, pa je on odselija tamo odma, a Alma je sa materom ostala do polugodišta

bilo bi lakše da je otišla odma, i meni i njoj, ovako smo se grčevito držali jedno drugoga, radi neumitnosti rastanka

umisto da smo se ka normalna dica od trinajst godina igrali i zajebavali, nas dvoje smo ka Romeo i Julija patili, a poznato je da je ta ljubav uvrnuta stvar koju patnja samo hrani

nekako nam se, nama dvoje blesavih klinaca, činilo da bi tu svoju ljubav tribali okrunit, čime drugim nego seksom, ka nekom vrstom obećanja jednog drugome

problem je bio u tome šta o tome ni jedno ni drugo nismo imali pojma, iako sam je pročita gomilu Startova, i upija iskustva Zdeninog rođaka

Almina mater je skužila valjda šta se događa, pa je s njom pričala o čelama, leptirima, rodama i ostatku životinjskog carstva, pa je ona ispričala meni sve šta jon je mater rekla, i tako smo nas dvoje ka osuđenici, bili prid zidom koji nismo bili spremni priskočit

vrime je polako prolazilo, i doša je moment da Alma otputuje

tu noć prije nego je otišla proveli smo u mojoj sobi

starci nisu ništa pitali, samo su se čuli s Alminon materom, i rekli da će pazit na nas,

onda je u nekom momentu doša Zdene, pa za njim Joke, pa Sandra, Blanka, buzdina sestra mala Anita, i još neki i na kraju i Buzdo.

mater je radila sendviće, neko je donija vrićice fla vor aida, i tako smo u priči dočekali zoru

Alma je u jednom momentu uzela nožice i odrizala jedan moj pramen i zavezala fjok oko njega, i još je obukla na sebe i moj najdraži hajdukov dres s brojem sedam, i tako obučena ujutro otputovala u Sarajevo

Ka šećerna vata u cirkusu

Te godine smo postali sedmaši, Alma je rekla da će bit učiteljica, a ja san tija bit doktor, njima su svi nosili plave kuverte sa markama, šteke duvana i boce viskija.

Ako si tija ić u penziju onda si dr. Uglješiću da pet iljada maršaka i dobija si pensiju invalidsku i potvrdu da si lud, sad se s time bavi njegov sin, to je nasljedno.

Ako je tribalo aperisat babu nosija si pesto maraka Kirurgu, a ako je tribalo aperisat nos nosija si pesto maraka onom otorinolarinhologu.

Zdravstvo je inače bilo besplatno samo si uvik triba imat pesto maraka uza sebe.

Tako su svi likari imali vikendice, i dobra auta, i Dica su in bila bolje obučena, a žene su in se ponašale ka da su uvatile boga za bradu, puno su volile pare pa su se pravile da ne znaju da in mužovi natežu medicinske.

Zato san ja tija bit doktor, da iman puno para i da se seksan sa ženama u uniformi.

Almi je to bilo smišno pa je pitala bi li ja nju prigleda, ja san reka da bi ako ćaći uzme pesto maraka, onda je ona rekla da je mislila da bi ja nju mukte prigledava, pa san ja reka da moran držat do likarske reputacije.

Onda je ona rekla da je hitan slučaj i da sva gori, pa se počela skidat, mene je bila frka da će jon starci doć, a i Vlado Kalember me je sa postera na zidu čudno gleda.

I tako smo se mi skinili u njenoj sobi, samo smo mudante imali na sebi, ja nisan zna bi li jon i triba skinit, ili će i skinit sama, a ima bit da nije ni ona, a smo se zavalili kod nje u kravet i malo se stiskali.
Ona je rekla da je nju stra, da me puno voli ali da se boji, ja san reka da mene nije, ali da će bit po njenome da nam nigdi nije priša, pa smo se još malo stiskali, a onda smo se obukli i otišli na školsko igralište.

Buzdo je reka da će on bit mesar ka Zdenin stric koji je ima Mercedesa, pa ga je mater pukla kuvačon i rekla da bi bilo bolje da je kamen rodila.

Ka šećerna vata u cirkusu

Tih je godina, nedilja bila najbolji dan u tjednu, na vlasti su bili oni šta
Su se upisali u partiju iz koristoljublja da bi dobili stan, pa da ne moraju zidat kuću nego vikendicu, kreditima koje nikad neće vratit, pa se nediljon nije radilo.
Da je onda nekome neko reka da će doć demokracija kad će Jugosloveni pomagat kapitalistima da tiraju ljude da rade nediljon, reka bi mu da nije normalan.

Nediljon se išlo na misu, prvo babe a onda posli mi na dičiju.
Samo Svema više nije iša na misu njega je penzionisani oficir Nikola Drljača, koji je bija važan faktor u mjesnoj zajednici, primija u SKOJ, pa je on dolazija samo isprid crkve da vidi ko je bija na misu i podnese izvještaj rođaku od Bore Drljače.

Negdi prije podne bi cilo naselje odjekivalo od udaraca po šniclama, i počeli bi se širit mirisi, kokošije juve.

Žene sa krpama od Faksa oko glave su pivale, u to doba je bilo normalno da ljudi pivaju, četrdeset godina kasnije će se kad neko piva, zvat viralni hit.

Posli mise bi se mi Dica igrali, a matere bi se derale da dođemo doma prisvuć se, da ne sjebemo misnu robu.

Cilo naselje bi odjekivalo laganim notama, emisije po željama, u kojon bi sretnim mladencima uz koloplet najveće svjetske pjevačke zvijezde Miše Mate Kovača, čestitali na hrabrosti da stupu u brak.

Onda bi svi morali ić na obid, drugim danima je to bilo vako, nako, ali nediljon u jednu uru na cesti nije bilo nikoga, sve je bilo pusto ka da se emitira nova epizoda Dinastije.

Mi Dica bi ma brzinu izili da moremo ić vanka, ali bi morali do kraja sidit na svečanon obiteljskon, nediljnon, ručku.

Posli ručka bi mi otpičili na igralište, muški su išli na zog igrat balote i karte, a matere sa krpama od Faksa oko glave, su išle jedna kod druge na kavu, i ćakule.

Umisto Mate Miše Kovača, i sretnih mladenaca, na radiju Bi se čuja glas Ede Pezzija, koji bi prinosija utakmicu Hajduka.

Prid večer bi u goste došli kumovi prijatelji i rodbina, i donili dvaes deka kave i čokoladu.

Da je neko onda reka da će Dica umisto na igralištu nediljon bauljat po šoping centrima, da će poslovođe od samoposluga postat kapitalisti, a da će Jugosloveni tirat blagajnice da nediljon radu od straja da ne bi otišle na misu, na koju ionako idu samo oni koji su uvik išli, rekli bi mu da je lud.

Šta ste vi radili nediljon?

VaDŽajna

Obzirom da mi otkad pišem pričice, ne psujem i ne svađam se po blogu, drastično pada popularnost, iako nas godinama uvjeravaju da smo ovdje zbog pisane riječi, pravopisa i gramatike, odlučio sam poduzeti drastične mjere.

Ka šećerna vata u cirkusu

Almin stari je bija direktor i komunista pa je ima i vikedicu.
Onda san ja pita staroga zašto mi nemamo vikendicu, pa je on reka zato jer on nije dobija stan, pa je mora zidat kuću, pa san ja pita zašto on nije dobija stan, a on mi je reka da ću to shvatit kad naresten.

Meni je to bilo čudno, stari koji je napravija tisuće stanova, tako da di god si u Splitu sta i pogleda oko sebe, vidija bi zgradu koju je on napravija, nije dobija stan, a susid Mario se razveo od žene pa su dobili dva a živu skupa, meni to nije bilo pošteno, ali san triba čekat da naresten pa da to shvatim.

U međuvremenu je završilo lito, pa smo se svi vratili u Split.

Zdene je reka da je Švabica bila dešperatna šta me nije bilo, i da jon se Buzdo uvaljiva pa da skoro nije izlazila iz kuće, pa je pita jesan li ja pokupija koju strankinju.

Ja mu nisan tija priznat da san cilo lito bija s Almom, nego san mu reka da san pokupija neku Belgijanku, pa je onda on pita da kako kad ja ne znan Belgijanski, pa san mu ja reka da san je uvatija na mote, i zeru na Engleski.

Zdene je bija cili ponosan jer niko drugi nego njegov prika nije smanta Belgijanku, lani Švabicu a ove godine Belgijanku.

On je cilo lito manta okolo sa pupaston Švabicon i obeća jon da će se dopisivat.

Onda smo išli u Trst, mater je pohala kokoš, neman pojma zašto se uvik kad se negdi išlo pohala kokoš, i još je napravila sendviće, imali smo i rum
Kocke i čokoladno mliko i visoki ce u tetrapaku, tako da smo bili sigurni da nećemo umrit od gladi.

Prvo smo po dana putovali do Rijeke, pa smo tamo noćili kod tetke.
Onda smo drugi dan išli u Trst, ja san tija uzet svoje novce, ali je mater rekla da će mi neko ukrast, pa smo se svadili.

Ja san tija kupit Leviske, ali je mater pizdila da mogu kupit troje za njih, pa san ja pizdija, pa je stari raka materi da mi da lovu, pa ne ona plakala, i cili dan nije pričala s nama.

Stari je kupija mriže, ja san kupija gomilu robe i još mi je priteklo od oni osamsto maraka pa san pita starog Oće Li mi Dat to šta je ostalo, pa je reka da oće.

Mater je kupila kave za godinu dana, i praška za robu, pa jon je stari reka da kupi sebi šta oće, ali je ona rekla da neće ništa.

Ja san kupija karte za briškulu i jednu majicu za Almu kad niko nije vidija, i onda smo išli doma.

Dok smo se vozili Nazad niko s nikin nije priča, samo je mater kad je carinik pita šta imamo za prijavit, rekla da bi bilo bolje da nije ni išla.

Carinik je nekako suosjećajno reka starome, izvolite druže i vratija mu pasoše, i njemu je bilo jasno da se mater nenormalno ponaša.

Onda je mater opet plakala, pa smo došli kod tetke.

Sutra smo tribali ić doma, ali je ujutro stara rekla da opet idemo u Trst, ja san reka da neću, jer su me bolile noge.

Tako da su išli samo nji dvoje, pa in je carina rastavila po auta, kad su se vraćali, jer su mislili da nešto švercaju kad se vozaju tamo amo ka maniti, i još su in naplatili carinu jer je mater nešto prigovarala, a imala je puno postola, i još je rekla da su jon sve stare, pa je carinik pita da al je ona stonoga.

Onda smo išli doma, tetka nan je spremila sendviće, i pohanu kokoš, ja san jedva čeka doć doma i obuć leviske, i Almi odnit majicu.

Ka šećerna vata u cirkusu

U to doba svi smo imali Speedo kupaće, kakve danas nosu samo pederi, stari galebovi koji više liču na očerupane kokoši i bloger Kupus.

Buzdo je ima neke kričavo žute, koje mu je mater kupila na sniženju pa smo ga svi zajebavali.

Ja san ima šugaman od coca cole, veliki koji je Alma puno volila pa san jon ga da, da bude njen,
Šugamane smo lovili sa mačkom.

Prvo bi sinjali na nekom balkonu šugaman koji je samo pribačen priko ograde, pa bi onda uvatili mačku i bacili je na šugaman, mačka bi se uvatila za šugaman, pa bi skupa sa šugamanon pala doli.

Tako smo svi imali šugamane od coca cole, Marlbora kakvi nije bilo za kupit u našon socijalističkon vukojebini.

Zdenin rođak je ima kazetofon, pa smo dežurali na taljanskim radio stanicama i snimali pisme, i onda prodavali kazete, prazne kazete smo kupovali u Italiju, i onda bi spikerima kad bi nešto laprdali u po pisme, jebali mater.

Ja san radija sa starin, pa bi onda došla Alma pa smo bili na plažu, tamo smo se u moru zeru pipali, ali smo pazili da nas ne vidu, da nan ne zabranu da se družimo.

Onda bi ja opet malo radija, pa bi naveče nas dvoje išli na sladoled i mantali okolo.

Stari je stalno pritija da će mi te sladolede odbit od plaće, pa bi ja njemu zapritija generalnim štrajkom, i tako dan po dan.

Lito je na kraju ispalo super, ja i Alma smo bili uvik skupa i to je svima bilo normalno, nikome nismo bili sumnjivi, osim mom bratu koji nas je vidio kako se ljubimo, pa je pritija da će svima reć, ako i njega ne vodimo na sladoled.

Nekako je i meni i njoj bilo lakše bez pritiska ekipe da napravimo neki slijedeći korak, za koji niti smo znali kako bi trebao izgledat, niti smo bili spremni na tako nešto, bili smo sretna i razigrana djeca koja su se volila na iskren dječji način.

Uživali smo u tom litu najboljem ikad, za koje smo želili da traje zauvik, iako smo na jesen tribali postat sedmaši, šta nije mala stvar.

Meni je stari na kraju lita da osamsto maraka kad smo išli u Trst u šoping, šta je bilo masu love, pa san moga gledat i po dućanima a ne samo na Ponte rosso, ali to je već neka druga priča.