Bilo je kao u pjesmi, noć je kratko trajala, a nama je trebala .....
Jutro se polako uvlačilo kroz prozor, Sreja i jedna Riječanka su spavali, Šahista je raspravlja o tajnama svemira s drugom, a crvenokosa se gnijezdila u mom zagrljaju, kako smo tamo dospili nije mi bilo najjasnije ali smo se nekako isprepleli.
Sa prvim zrakama sunca smo tako zapetljani zaspali.
Posli jedno po ure je neko lupa na vrata, bio je to njihov profa koji ih je budio za doručak, prije natjecanja.
Na natjecanju su naše cure vrhunski odradile prvu pomoć, tako da su nas kako perspektivna blogerica reče mumificirale, onda smo mi nekako odradili bojne otrove i ta sranja, pa je došlo na red pucanje.
Crvenokosa je došla navijat za mene, pa su njeni popizdili, ali nju baš i nije bilo briga, ja san osokoljen njenom podrškom puca ka Doc Holiday, i ima najbolji rezultat, pa smo kad se sve zbrojilo posli prvog dana bili drugi.
Tribalo je razradit taktiku za drugi dan, pa san se ja sitija velikog stratega Zdene, koji je uvik govorija, kad pustiš ovce po livadi one su sritne, pasu i manitaju okolo, i onda ti triba po dana da ih skupiš, zato moraš imat pasa da kruži oko nji, da i drži na okupu, jer kad moraju jedna drugoj njušit guzicu postanu nervozne, ali šta te briga ti ne moraš odat okolo za njima.
To je Zdene naučija od svoje babe za koji ju oni stari Kinez Sun Tzu bija puki amater.
Onda je Sanja pitala šta mi u stvari tribamo Radit, I da koja je ona crvena vištica, koja se meni viša oko vrata, pa je Šahista reka da je to sve dio taktike, i da al nije slušala priču od ovcama.
Onda je ona rekla da u priči niko nije spominja crvene vištice, i da šta san ja u priči, pa je Sreja reka da san ja vuk.
Post je objavljen 09.05.2020. u 07:04 sati.