Fressssssh

Ka šećerna vata u cirkusu

Škola je završila, dobija san gramofon jer san proša s pet, iako niko baš ozbiljno nije računa s tim, iša san u Dalmu kupit sebi ploču, tija san kupit Boney M, a onda san vidija jednu sa glavon od zmije, koja je morala bit dobra, nisan nikad prije čuja za te, ali zmija je bila zakon

Ka šećerna vata u cirkusu

Bija je kraj škole, imali smo predstavu pa onda posli ples, ja san vježba da znan plesat ka Travolta, a Alma mi je pomagala, oni su u Mozaika učili kako to triba, ima san postole od krizme, rebatinke iz Trsta, ćaćinu bilu košulju, malo preveliku, o čemu će četrdeset godina kasnije popularni band ispivat pismu, i kožnu jaketu, šta je mater donila iz Turske kad je išla za osmi mart u Istanbul, priko sindikata od doma zdravlja sa Maron čistačicon

Alma je pivala i u zboru, a meni maniti Skoko, šta je uvik turpija s ton Vltavon, nije da, reka mi je da mi je slon prnija u uvo, i da se ostavin pivanja, jerbo se ti zvukovi koje ja ispuštan ne mogu zvat pivanjen.

Zato san ja njemu skinija tablicu s auta, pa neka sad on piva.

Zbor je piva neke borbene, uvik su pivali neke borbene, a mi smo pivali hajdučke, jer smo njih najbolje znali, pa nas je maniti Skoko gađa kredon.

Kad je prestava završila dobili smo pašte iz Bobisa i onda je prije nego šta je počeja ples direktorica škole Kata partizanka, nešto mlila, a mi smo pričali pa nas je maniti Skoko, opandrčija antenom.

Maniti Skoko je ima onu antenu za auto šta se razvlači koja mu je služila da more sidit i pokazivat na tabli, i da more prokinit mene ili Zdenu, zna je on prokinit i koga drugoga ali nas dva smo mu bili najdraži

Onda je počeja ples, ja san se onako kako smo ja i Alma vježbali zaletija i isprid nje bacija na kolina, onda se i Buzdo zaletija i bacija na kolina isprid Blanke, pa se nije zaustavija jer je pod bija uglancan, i pokupija je Blanku, i profesoricu iz Hrvatskog, pa su nji obe pale na Buzdu, i onda je on tulija i zva mater, dok ga profa iz tjelesnog nije izvuka, i odveja u wc da se umije.

Ja i Alma smo super plesali pa je profesorica iz engleskog rekla da smo baš krasan par

Onda je neko pustija sentiš pa smo ja i Alma nastavili plesat, svi drugi su samo gledali, niko se nije tija stiskat isprid cile škole.

Posli plesa smo ja i Alma otišli na zidić ispod sportske dvorane, pa san je pita kad ide kod babe na selo, ona je rekla da ide u ponediljak, pa san ja reka da je opet neće bit cilo lito, a ona je rekla da će mi se isplatit čekat, pa san je ja pita kako to misli, a ona je rekla da ako je buden čeka i ne nađen neku drugu da će mi pokazat i ostalo, a ja san zna da će lito bit za popizdit dugo

Reklame

Dragi gledatelji, naši junaci su stekli taku nemilu popularnost da su ih angažirali za snimanje reklame za jednu platformu na društvenim mrežama.

Pa evo iđe reklama.


Buzdo štaš ti bit kad naresteš, pita je Zdene.


Profesor reka je Buzdo.

Onda moraš gledat u pičku, niko ko ne gleda u pičku nemore bit intelektualac i profesor.

Ja mislin da ti mene zajebaješ reka je Buzdo, a šta sa ženskima
.
One isto moraju gledat u pičku.

Onda su one lezbače.

Nisu nego intelektualke.

Te Zdenine proročanske riči će se četresipet godina kasnije ostvarit na blogu.

Intelektualka broj jedan će doć, pa će zaneseno gledat u pičku, i usplahireno reć ajme da mi je dočekat da se otvori pediker

Intelektualka broj dva će reć, netremice gledajući u pičku, je gadna su vremena.

Onda će uletit intelektualac broj jedan, zagledat se u pičku i reć, treba zaboravit prošlost, i to dvaput.

Onda će naić psihički bolesna žena il dvije

Posebno upečatljiva scena je sa dva idiota od kojih jedan umišlja da je filozof a drugi da da bilo šta razumi

Tako će oni svi grupno gledat u pičku ka u Bracu sa Srebrnjaka, dok se ne raziđu, i ne otiđu dalje pričat o kulturi, feminizmu, pravima žena, djece i pliskavica.

Onako osvježeni pogledom na pičku, puni elana, krenut će svojim intelektualnim kredibilitetom, širiti toleranciju i mir u svijetu, zgražajući se uopće nad mogućnosti da neko degradira žene, vrši nasilje nad njima i sve te druge stvari koje su plod izopačenih umova.

Intelektualke će dapače prisnažit da bi i one pokazale pičku samo da su se zeru plaknile, a intelektualci će reć kako bi oni isto pokazali pičku samo da je imaju.

Blog, blog točka ha er.

Vaš prozor u svijet.

Ka šećerna vata u cirkusu

Jokin rođak je bija švercer, prodava je karte za kino, pa je reka da more meni Joki i Zdeni nabavit karte za Emanuelu, samo smo morali upast u Tesle, da nas ne vidi Roje pa da nas ne potira.
Roje je bija peder, baren su tako svi govorili, radija je na ulazu u kino i liti je iznajmljiva gondole na Baće.
Prvo smo išli u grad do Tesle vidit na plakat šta će bit u filmu, ako je kad su u kino bile Ralje moga bit na plakatu morski pas, onda bi sad mogla bit Emanuela.

Na plakatu je bila neka stara žena, kojon se zamalo vidila sisa

Ka šećerna vata u cirkusu

u biblijoteku san pita onu tetu šta tamo radi da mi da neku ljubavnu knjigu za mater

onda je ona pitala je li čitala neku Anđeliku

ja san mislijo da me zajebaje jer se Švabica tako zvala, pa nisan zna šta bi reka, pa san reka da ne znan, onda je ona rekla sigurno nije i uvalila mi neku debelu knjižurinu, pa je pitala šta ću za sebe, pa san reka neku kaubojsku, onda me je ona pitala jesan li pročita sve od Greya, a ja nisan zna pa smo skupa išli vidit i našli jednu koju nisan čita

kad san iša doma, srija san Đipala koji mi se ruga zato šta san ima knjige, pa san ostavija knjige na zidiću i uvatija Đipala i naprokida ga

muški su u to doba čitali Zagora, Bleka Stenu, i Princa Valijanta, a ženske ljubavne romane Život šta su in matere kupovale, pa je svaki ko je čita knjigu a da nije lektira bija lapan, osim kad je bija brži i jači od ostalih ka ja, pa bi ih naprokida, onda on nije bija lapan

kad san počeja čitat onu Anđeliku, odma mi je pa mrak na oči, jer je priča bila stara četristo godina, ti prije četristo godina sigurno o tome šta mene zanima su znali manje nego moja baba, a bija san siguran da baba nije znala ništa, pa san ostavija knjigu i iša zvat Almu da idemo na livadu

tamo san ja sa lason od trave lovija gušterice, pa je njon bilo njih ža, i onda san ih pustija, onda san ulovija čelu u čašu od jogurta, pa jon je i čele bilo ža, pa san i čelu pustija, a onda je čela popizdila i napala nas pa smo otišli u garažu od susida Borisa

on je bija na poslu u škveru a garaža mu nije nikad bil zaključana, tamo su na zidu bile slike goli ženski, pa je ona rekla da će mi ispast oči, ja san reka da je meni ona masu lipša, pa je ona pitala kako znan, kad je nikad nisan vidija golu

ja san reka da nema veze, da je ona sigurno lipša

onda je ona pitala bi li ja tija vidit, pa san ja prista disat, kadmi se počelo mantat san se sitija da ne dišen, pa san reka da bi, pa je ona digla majicu, pa ja opet nisan disa, a čini mi se da nije ni ona

srićon je onda ona spustila majicu, jer ja nisan zna bi li triba puvat, a nisan tija falit, pa smo išli na školsko igralište, i držali se za ruke

kad smo došli tamo Zdene je odma pita šta je bilo

ja san reka ništa, šta bi bilo, pa je zdene reka ne seri, smiješ se oko glave, nešto je bilo, a i ona skakuće ka manita, posli ćeš mi reć šta je bilo, ili ću pitat Almu

na večer san opet čita onu Anđeliku, iako su me više privlačili kauboji, ali san mislija da ću nešto naučit u tu drugu knjigu

cilu noć san čita sa lampadinom da me mater ne uvati sa svitlon, tamo je neki lik tija povalit neku žensku, i to san odma razumija, a ona je njega prvo mrzila, pa ga je tila mrzit, ali ga nije mrzila, pa ga je morala mrzit ali nije mogla, pa ga više nije mrzila, ali nije znala šta će, pa san ja zaključija da te ženske u knjigama nisu normalne, i iša spavat

onda mi je palo na pamet, šta ako su sve žene takve, pa opet nisan moga spavat, onda san ipak zaspa, činilo mi se da san tek zatvorija oči kad je mater upala u sobu, otvorila ponistru, i pitala mislin li ja ić u školu

Ka šećerna vata u cirkusu

Ajde diži se vikala je mater, opet si cilu noć čita knjižurine, trči u dućan,’sad će Luca doć a neman kave.

Kad san se ja vratija s kavom Luca je već bila tamo sa krpon od Faksa oko glave, voda u kogumi je već kuvala, a mater je rekla, ajme ajde donesi i mliko, zaboravila san ti reć, tako da ja mislin da je mater već onda imala tog Švabu, pa san se ja naoda ka manit.

Luca je materi donila sto maraka za vratit, to je bija ritual koji se događa par puta misečno, mater je Luci ili Luca materi svaki misec posuđivala sto maraka koje je onda ova druga vraćala kad bi jon muž dobija plaću.

Poslin kad san naresta i studira ekonomiju sam pokušava shvatit taj ekonomski model Luce i moje matere, nji dvi su uvik vrtile isti sto maraka i u biti su bile dužne svaka po pedeset i tako godinama.

Ja mislin da su nji dvi tribale dobit Noblovu nagradu za ekonomiju.

Pedeset godina kasnije će cili svit Pokušat usvojit načela kružne ekonomije, šta su moja mater, Luca i ostale žene s krpom od faksa oko glave naveliko prakticirale sa sto maraka, a o bombonijerama da i ne pričamo.

Zdene je donija Čik, šta ga je ukra na kiosku kad je debela Mara šta je tamo radila otišla pišat kod Blankine matere doma.

Tamo smo vidili Gole žene, koje su imale veće sise i od Ineske, i bile su dlakave doli, pa je Buzdo reka da pari da in je pantagana krepala među nogama.
Onda mu je Zdene lupija kacot, pa je on kmeča da će nas reć materi da gledamo Gole ženske, pa san ga ja uvatija u kravatu, i zapritija mu, nisan ta pustija dok se nije zakleja da neće nikome ništa reć.

Onda je mene Zdene pita ima li Alma doli dlake ka one u Čiku, a ja san reka da ne znan, pa je on reka da moran vidit, ja san reka da nema šanse da mi da da vidin, pa je on reka da onda opipan.

Onda smo vidili u Čiku, nekog pajdu šta je nekon tamo ženskon puva sise, pa san ja reka jebate vidi ga šta jon ih puva, a Zdene je reka, jebate al ti nisi zna da in triba puvat u sise.

Ja san reka da nisan ima pojma, a Zdene je reka da moran šta prije Počet, jerbo će Alma skužit da ja neman pojma pa će nać nekoga ko zna.

Kad je došla noć, nisan moga zaspat, bilo me straj pitat Almu da jon pušen cice, a bilo me je straj i da ona nađe nekoga ko zna o tome više nego ja.

Prid zoru san odlučija da moran sutra u biblijoteku otić na odjel za odrasle i tamo neć neku knjigu u kojon sve o tome piše, Čik smo pritresli od prve do zadnje strane i masu toga nam je bilo nejasno, pa smo podilili one karte s golim ženama.

Zdene je reka da će pitat rođaka, onoga šta nan je reka za ono s jezikom, iako sumnja da i on nešto zna, a meni je ostala biblijoteka, i već san zna da će mater opet pizdit da nikad ne učin, i da će mi zapalit te knjižurine.

Ka šećerna vata u cirkusu

te godine su sazidali nebodere, tri komada, bile su to prve zgrade s liftom u krugu od pet kilometara, sve druge zgrade su bile manje, i nisu imale liftove

nama dici je to bilo super, po cili dan smo se vozali

u svakom neboderu je bija mali i veliki teretni lift, a veliki je još ima i pregradu koja bi se mogla otvorit kad se nosija namještaj

onda bi se mi sakrili iza pregrade, pa bi čekali dok ljudi dođu u lift pa bi iza pregrade prdili, a ako nismo mogli onda bi stavili ruku na usta i tako prdili, pa bi ćirili kroz rupicu kako oni ljudi u liftu gledaju jedni druge i pitaju se ko je odvalija

u nebodere je doselilo masu dice, među njima i Lovre i njegova sestra Ana koja će nekad kasnije snimit reklamu za Pipi, cila ekipa je tila bit frend s Lovron, iako jue bija ono baš tuntle, radi Ane koja je bila starija od nas pa smo jon išli na živce

Buzdina mater je rekla da su sve ženske u neboderu oficiruše i da ona neće imat posla s njima, ja nisan zna šta su to oficiruše, ali san odlučija imat posla sa svima Buzdinon materi za inat.

te godine smo se spremali za krizmu, Alma nije išla na vjeronauk, pa je Buzdina mater rekla da je sigurno muslimanka, ja nisan zna previše tih muslimana, nego samo barba Šerifa šta je bio električar, koji je bio super, i još se zva Šerif, šta je bilo apsolutno najbolje ime šta je postojalo

posli je susida Luca došla s krpon od Faksa oko glave pa je rekla da je Almin ćaća direktor i komunista, i da zato biće Alma ne ide na vjeronauk

ja san pita Almu da al se ona neće krizmat, pa je ona rekla da oće kod babe na selu, da se tamo i krstila, jer je baba frendica sa don Ivon, i svake mu godine da dvaes litara vina, i pivca

meni je kum bija Mate iz Bobanove drage, kojega su svi zvali pope, iako nije bija pop nego matičar

u neboder je živija i Vaso, njemu je valjda mater bila oficiruša, jer mu je ćaća bija zastavnik prve klase, on je isto iša s nama na vjeronauk, iako su se neke babe bunile, samo njegov stari to nije smija znat, don Nikola je reka babama da je i on dite božije isto ka i mi drugi, puno godina poslin mi je Vasin ćaća reka da je on cilo vrime zna da on ide s nama na vjeronauk, samo da je onda moralo tako bit ka da ne zna

tako je Vaso iša na vjeronauk a nije se krizma, a Alma nije išla pa se krizmala, Vasi je deda iz Užica kupio sat pa smo svi dobili satove za krizmu

Alma je vodila plesnu grupu u školu, prvo bi ona naučila nešto u Mozaika, pa bi onda učila ove druge, ja san trča i iša na streljaštvo, u podrumu smo imali streljanu, i ja nisan više gađa u mete nego bi pozabada šibice i njih gađa

Zdene je jedan dan na livadu donija kutiju duvana, koji se zva Lord, pa smo probali pušit, nije nam baš išlo ali smo bili uporni, ja san reka da ću kad ozbiljno počnen pušit, pušit winston ka i susid Nedo šta je vozija kamion u Jadrantransa, pa je vidija svita

Alma je rekla da smrdin i da se neće ljubit sa menon ako ću pušit, pa san zaključija da je dosta teško bit frajer i imat curu

Ka šećerna vata u cirkusu

Ja i Zdene smo išli na vojni otpad kupit vojničke borše za školu, a prije toga smo išli na oni drugi otpad za željezo, i tamo smo dali dvi kese željezni novaca jer su vridili više ka otpad nego nako, i nešto bakra šta smo ukrali na gradilištu.
Kad smo nabavili vojničke borše odma smo ih išarali, jer smo te godine u šestom ce odlučili bit pankeri.
Onda je doša Joke, i reka da ako oćemo bit pankeri moramo imat masu šigureca i rećine, pa smo ja i Zdene svaki svojon materi ukrali šigurece, a joke nan ja donija rećine od njegove sestre, ali one sa kopčon jer nas je bilo straj probit uvo.
Alma nije tila nosit šigurece na majcu jer je rekla da će jon Ostat rupe, a nije jon se ni sviđalo da ja buden panker, rekla je da bi moga jedan put za promjenu bit normalan.
Onda smo na večer išli krast lancune da moremo Radit transparente za subotu za na Hajduka, pa nan je Vela koji je bija najjači torcidaš od svi nas, reka da odjebemo s tim pederskim rećinama, i mukte smo mi njemu govorili da smo pankeri a ne pederi nije nas pustija u garažu dok nismo skinili rećine.
Posli smo za kaznu morali ić krast pituru u susida Borisa u garažu, šta nije bija grij, jer je Buzdina mater rekla da on to i nako sve u škveru ukrade.
Buzdina tetka je radila u Jugoplastiku, pa je tamo krala adidaske koje su oni šivali za Švabe, susida Mara je radila ka čistačica u domu zdravlja pa je krala vim i Čarli, a mogla je i naručit kod likara priko veze, pa je bila vrlo značajna, a susid Kole je vozija hitnu pa je kra gorivo, i prodava ga susidu Borisu i mome ćaći.
Svi su nešto krali, i govorili da je sve to i onako naše, pa je valjda i pitura od susida Borisa bila naša.

Posli san iša s Almon na livadu priko ceste, doli smo mi Dica iz šestog ce, napravili sebi nešto ka baraku, pa je moja mater pizdila da ćemo dobit šugu.
Alma nije tila da je diran ispod majice jer su mi ruke bile od piture, pa je bilo straj da ću jon flekat majicu, i još je pizdila da me u subotu cili dan neće bit radi glupe utakmice, i da ja nju stvarno volin da bi mi ona bila važnija od Hajduka.
Ja san muča i gleda u nebo, jer san zna da šta god da kažen da ću falit, onda je ona došla i legla na kartonsku kutiju do mene, trava je mirisala cvrčki su pivali pismu, almina kosa je mirisala ka rafaelo za koji tad nismo ni znali da postoji, izgledalo je da je sve stalo, i vrime i arija, i promet na magistrali

Ka šećerna vata u cirkusu

Prošlu noć san ima noćnu moru.

Sanja san da oću bit popularni bloger, neman pojma šta je to bloger, ali znan šta je popularan, to je kad imaš koncert, digneš ruke a svi pivaju, i još ti daju novce za to.

U tome snu je bilo nešto ka neko selo i ja san tija da me sve cure volu, i sa takin nadama san svaku veče iša u postelju, ali ujutro umisto cura iz sela oko mene bi svaki put bilo par kretena i neke manite babuskare, koji su tili nešto pričat sa menom, drugi dan bi prominija ime ali oni isti bi se kupili, nema šta nisan činija da umisto kretena dođu cure, ali nije išlo.

Onda mi je u san došla pokojna baba i rekla, sinko s kin si takav si.

Ja san se odma skočija, umija i otrča vidit di je Alma, ona je bila lipa dakle s njon san moga bit.
Mater je vikala za menon, da mi jebe mater, ko će popit bilu kavu šta je ona skuvala i izist sendvić, ali ja san dok je izgovarala zadnje riči bio dovoljno daleko da ih ne čujem.

Alma je doskakutala cila sritna, obisila mi se oko vrata, i rekla upisala san se u Mozaika.
Ja nisan zna šta je to pa mi je rastumačila da je to na ples, i da su samo ženske tamo pa da ne triban bit ljubomoran.

Ja san reka da nisan ljubomoran ali da ću se i ja upisat u to, pa je ona rekla da imaju u većon grupi dva muška, ali da su sigurno pederi.

Onda san ja reka da se neću upisat u to nego na streljaštvo.

Alma me je pitala jel ja nju volin, pa san ja reka da jesan ka i prošli put kad me je pitala, a onda je ona rekla da jon to moran stalno govorit, pa san je ja pita da nije dobila onu bolest kad stalno nešto zaboravljaš, a ona je rekla da nije nego da ona voli to čut.

Onda smo išli na zidić iza sportske dvorane, tamo di je pisalo Hajduk živi vječno, pa smo se malo ljubakali, i ona mi je pustila da jon uvučen ruku ispod majice.

Onda je doša Buzdo, pa je reka Alma mater te traži, reka san jon da si ode s Frešon, pa je Alma otrčala kući, a ja san puka Buzdu šakon, i on je plačuć uteka, a mala Anita buzdina sestra je rekla oš me vozit na bicikli do doma, i ja san reka da oću.

Kad smo došli doma, tamo su bile moja i Buzdina mater, i napale su mene da zašto san tuka Buzdu, ali je Anita rekla da nisan, da Buzdo laže, pa su me ostavile na miru.

Onda je mala Anita pitala kad ću nju poljubit onako ka Almu, pa san jon reka kad bude imala petnajst godina, onda je ona pitala koliko Alma ima godina, a ja san jon reka da ne turpija jer da ću je ispalit, pa je ona rekla da će bit dobra.

Polako je pada mrak a ja san se nada da neću opet imat noćne more.

Ka šećerna vata u cirkusu

u subotu je bija rođendan, od Lidije

nisan ima love za kupit jon poklon, a mater je bila nešto napižđena na mene i nije tila dat, pa san jon ukra bombonjeru za likara, uvik je bilo u ormaru par bombonjera za likare, koje mi dica nismo smili ist, pa smo zaključili da su likari pederčine koje izidu sve bombonjere, ko zna jesu li oni išta drugo i ili, osim bombonjera

Lidijina mater je napravila sendviće, i nije bija sok na mućenje ka kod svih drugih, nego je bila Orela u gajbu, pa smo pili svak iz svoje boce, i sve nan je bilo crveno oko usta

ženske nisu baš dobro znale pit iz boce, pa in je orela izlazila na nos, a mi smo varili od smija

Lidija je od staraca dobila gramofon Toscu na poklon, stereo dva puta pet, pa je kad mo izili sendviće, ugasila veliko svitlo na taracu, i pustila long plejku od Zdravka Čolića Čole

nama muškima je to bilo bez veze, pa smo nako stali naslonjeni na ogradu, a ženske su se nešto došapćavale

onda je Lidija došla i pitala mene oš plesat

biće je mene izabrala zato šta san ima iskustva sa švabicon

ja san reka da ne znan, a ona je rekla ajde nije teško, samo radi šta i ja

onda smo nas dva plesali, a ja san stalno gleda u noge da je ne zgazin, dok se ona nije stisnila uz mene, pa više nisan vidija noge, nego san mora gledat u nju, pa mi je onda ona metila glavu na rame, pa nisan ni nju vidija ali san moga gledat, okolo pa san vidija Almu, koja nije plesala s nikin, samo je bisno gledala mene

kad je završila pisma ja san reka, jebate je vruće i otiša uzet Orelu, pa je došla i Alma i rekla kad će bit moj red za ples

ja san reka da san mislija da ona pleše samo s gospodarima pataka, pa me ona pukla po glavi, uzela onu Orelu i metila je na stol, pa me odvukla na srid tarace i rekla pleši glupane

onda me je počela tamo prid svima još i pipat, i prtljat mi nešto po kosi, pa san zna da će me ekipa zajebavat, i jedva san dočeka da pisma završi

kad je pisma završila, uvatila me je za ruku i odvukla na kraj tarace di nije bilo nikoga, i onda je samo gledala u mene ka da nešto čeka

ja nisan zna šta bi, bila je baš lipa onako na misečini, pa san je poljubija onako kako san vježba sa Švabicon

onda je došla lidijina mater i rekla, ajmo dico kasno je

ja san onda otpratija Almu do doma pa smo se još malo na klupici ljubakali, a onda je ona rekla ubit će me mater i išla doma

kad san ja doša doma mater je imala krpu od faksa zavezanu oko glave i rekla da će me zadavit, jer su sva druga dica došla prije uru vrimena

mene nije bilo briga šta ona priča, samo san mislija kako mi je pola Orele ostalo tamo kod Lidije na stolu

Ka šećerna vata u cirkusu

došla je jesen, u stvari došla je negdi drugo

jesen je godišnje doba kad se ponovo počinje ić u školu, koje dođe svugdi osim kod nas, kod nas još bude lito vilovito

Anita, Buzdina mlađa sestra je rekla da je vidila sinoć Almu, da su vadili bagaje iz auta

Anita nije bila ka Buzdo, bila je lipa i uvik vesela, menije bila draga, doduše ne nako ka Alma ili Švabica, ali ko zna možda možda se i to promini kad nareste

nisan zna šta ću, bi li Almi prizna za Švabicu, ili da čekan da jon Buzdo ili neka od onih njenih alapača kaže, ko zna šta je i ona radila cilo lito, more bit da je i nju neki Švabo gnjavija na način kako će to blogerica Julka slikovito opisat četeres godina posli

uostalom nje cilo lito nije bilo, ja san cilo vrime bija tu, pa jue valjda red da ona uradi prvi korak

bila je nedilja, dan prije nego šta smo postali šesti ce

svi smo se skupili na školskom igralištu, a Alma se pravila da me ne vidi, i stalno je gledala u pod, tako da san bija u čudu jerbo san ja triba bit taj koji gleda u pod

ja i Zdene smo bili najveće face, mi smo smantali Švabice šta se smatralo velikim uspjehom, pa smo se šepurili ka pauni u zoološkom na Marjanu

onda je Alma došla do mene, i rekla da mi nešto ima reć, ja san se usra da će me napast radi švabice, a onda je ona počela plakat i rekla da se tamo na Čiovu di je imala vikendicu, poljubila s nekin Purgeron, koji je bija u samostanu, u stvari to nije ni bija pravi Purger jer je bija iz Velike Gorice, i još jon je složija priču o tome kako ima gusku, koja ima ime, lady Guga, jebate dobro nije Elton John, i da su se dogovorili da će se dopisivat

ja san reka dobro Alma, samo da znaš da si mi slomila srce

onda je ona rekla da bi tila da budemo prijatelji, jer da ne bi podnila da je ja ne volin

pa san ja reka da ima tu seljačinu šta uzgaja patke, pa neka je on voli

onda san ja iša igrat balun, i kad san izvodija aut, jedna Lidija me pitala oću li u subotu doć kod nje na rođendan

Ka šećerna vata u cirkusu

bilo me je straj probat to sa jezikon, sinoć san vježba prid ogledalon pa sam sam sebi parija ka debil nako izbeljen

rodijak od Zdene je reka da prvo triba malo to sa jezikon, pa onda sve više, ali nije reka koliko najviše, triba li jon ga krknit do krajnika pa da se utuši ili do pola, i kako uostalom znat kad je pola

zavidija san Zdeni koji je bija na smokvi, on se nije mora mislit okolo jezika

onda san se sitija, pa san ja iša brat kupine, štrkljasta nije nikad ila kupine, vengo je pitala jel to neki johanisberg, ja san reka da nije nego kupine, ku pi ne

ja sn jon tija dat kupinu, a onda je ona zinila, pa san jon ja dava kupinu po kupinu, o čemu je petnajst godina poslin snimljen film s Kim Bassinger u glavnon ulogi, onda je ona najedanput skočila na mene i onu kupinu iz usta uvalila meni u usta, pa san je onda ja uvalija njon, i tako smo igrali fliper sutin kupinan, i bilo je dobro, oni konj rođak od Zdene je moga reć da se to s jezikon radi s kupinama, a ne vako san se bez veze dva dana sikira

i tako je lito pomalo prolazilo u skrivanju i ljubakanju

švabice su učile igrat picigin, šta pupastoj baš i nije išlo, ali su je svi podržavali, jer in je bilo smišno kako trči

za Veliku Gospu smo išli u Sinj, pa san strkljastoj kupija neke špange šta su jon se sviđale, od novaca šta mi je mater dala za slaju, rekla je da kupin svima, ali je Švabo kupija slaju pa je meni ostalo za špange

posli smo išli u trilj na žabe, koje nji dvi nisu tile ist, pa smo odustali i ošli na Klis na janjetinu, o čemu će četeresipet godina posli pisat bloger po imenu kupus

onda je litu doša kraj, jednog jutra u svitanje, Jugošvabe su namislile ić nazad u Dojčland

ja i Zdene smo tu noć prije nego su išli ća, utekli svaki priko svog prozora, pa smo od susida Borisa ukrali skale pa su i nji dvi zdimile priko balkona

u stvari kad malo bolje promislin, mislin da su svi znali da nismo u svojin posteljama, ali da nas nisu tili dirat

kad su otišle sve je bilo pusto, Buzdo je jedan dan reka, samo da znaš da ću sve reć Almi kad se vrati od babe, pa san ga ja prokinija, ondea je njegova mater došla kod moje i rekla da će ona reć Buzdinom ćaći da mi zapriti, pa je onda moja mater rekla meni da će mi jebat mater, a mene baš i nije bilo briga

dašak

evo došlo je vrime da i vi sudjelujete u uredničkoj politiki

uredništvo koje ne postoji, im vaš omiljeni bloger znaju da vam je to omiljena erotska fantazija

pa evo da se zna da vaš omiljeni bloger nije omiljen brez razloga, sad ćemo imat demokratski iskorak, ka šta smo na ovom blogu, već imali sijaset iskoraka

dakle, vi ćete demokratskim putem odlučit o komu, ili čemu će pisat vaš omiljeni bloger


1. Politiki
2. Buzdi i ekipi
3. Kako postati Top bloger
4. Umjetničkoj fotografiji
5. Potrazi za smislom
6. Ničemu
7. Ostalo napiši u komentarima

odluka o konačnom odabiru, donit će se demokratskim putom pribrojavanjem glasova

glasove demokratski more brojit svaki onaj koji se ne zove Lovro

Ka šećerna vata u cirkusu

taj dan je došla kava u dućan, ili se bar tako mislilo

mali Renato je uzeja dvaes deka kave iz materine tajne zalihe i otiša do dućana, onda je krenija doma, mava s kavon i dera se došla kava u dućan

sve matere su ostavile važne poslove koje su radile, i nako u kućnin papučama, i sa krpama od Faksa oko glave, u laganom stampedu pohrlile prema dućanu

kad su došle tamo i vidile da nema kave, prvo su jebale mater laživu blagajnici Mari, a onda su putem nazad svojim kućama jebale mater malom Renatu, koji je liza sladoled ispod višnje od susida Borisa, nikad lakše zaslužen sladoled

susid Boris je bija faca, ima je Tristaća, kojega je on zva mile trećento, Tristaća su u to doba vozili samo direktori, i susid Boris, koji je radija u škveru

švcabice nisu tile ić sa starcima na more, rekle su da i je stra da ne dobiju sunčanicu, ka smo ja i Zdene čekali da starci odu, onda je doša Buzdo i pita oćemo li na svak svoju branku

to se igralo tako da bi ošli tamo di su garaže od zgrade, pa bi svak odabra po jednu garažu i to bi mu bija gol, onda smo nabijali balun u vrata od garaža dok neko od ovi iz zgrade ne bi doša pa nas potira, inače ti iz zgrade su nan išli na živce, najviše ona Novkovićka, šta nan ne bi tila vratit balun kad bi odletija na njen balkon, koja je stalno drečala da će zvat policiju

nas dva smo odjebali Buzdu, još mu je Zdene zapritija da će ga pribit ako bude iša za nama

onda su starci otišli, pa smo nas dva išli kod švabica na balkon, igrat briškuku, prvo smo morali naučit nji dvi, šta baš i nije išlo, a onda je Buzdo tulija da oće i on igrat s nama, pa je Buzdina mater zvala moju mater da ja nedan Buzdi da se igra s nama, onda je moja mater zvala mene, pa san se ja pravija da je nečujen, i onda smo nas žetvero utekli na livadu

livada je bila na kraju naselja, poviše betonare, tamo smo uvik bižali kad nismo tili da nas matere nađu, bilo je dovoljno daleko da nas ne mogu dozvat, i da in se ne da ić tamo nas tražit, Švabice su bile oduševljene tom divljinom valjda, pa su brale neke cvitiće, a Zdene je izvršija desant na smokvu od starog Šepadujca

Šepadujac je bija mitski lik, nešto ka oni Bedanjec šta je turpija Kekeca, pričalo se da ima lovačku pušku u koju umisto balina meće sol, pa kad te pogodi u umjetnički objekt guzicu, peče za popizdit, i da one koje uvati drži zatvorene u podrumu.

ona moja je našla bubamaru, pa je bila cila sritna, i zvala i mene da je vidin, pupasta je bila ispod smokve, i vatala one koje jon je Zdene dobaciva, a ja san mislija, to s jezikon, ko zna je li to istina, koliko ga triba uvalit, oće li ga i ona meni uvalit, i šta triba radit, i zaključija da je bez te ljubavi sve masu jednostavnije

Ka šećerna vata u cirkusu

Zdene se na igralištu pravija važan, pa je onu pupastu diza da se more uvatit za štangu za mlatit tapete šta je nama glumila branku.
Ona prasica je zaboravila da se prije par sati stiskala uz mene pa su ona i Zdene otišli skroz na drugi kraj igrališta.

Ja san sija na skalinu šta je glumila tribinu, a ona štrkljasta je legla na istu tu skalinu i metila mi glavu u krilo, i još me uvatila za ruku.

Tako smo sidili, a ja san bija na sto muka, gleda san šta Zdene radi sa pupaston, da mogu i ja isto, ali nji dvoje se sakrilo iz nekog kombija i samo se čulo njeno hihotanje.

Onda se ona štrkljasta digla, okrenila se prema meni pribacila noge priko mojih i sila na moja kolina.

Kad se počela naginjat prema meni zamalo se nisan onesvistija, zna san da bi je triba poljubit ali nisan zna kako, pa san se paralizira, a onda je ona poljubila mene, i tako san izgubija nevinost.

Ona se smješkala, oči su jon blistale, usta su jon imala okus po čokoladi s jagodama, i ja san se ohrabrija pa san onda ja poljubija nju, pa ona mene, i tako smo se cmakali dok nan nisu zatrnila usta.

Onda se začuo urlik moje matere, kojim je dozivala svoje mladunče, pa smo išli kući, ja i štrkljasta smo se držali za ruke, a pupasta je stalno nešto mlilA na švapskom, i gnjavila sestru. Nji dvi su otišle na balkon a ja i Zdene u moju sobu.

Zdene me je pita jesan li jon uvalija jezik, ja san pita di, onda mi je on objasnija da je njegov rođak Mate koji ide u osmi razred reka da se ženskima kad se ljubi s njima triba uvalit jezik.

Ja san reka da ću onda sutra tako, pa smo nas dva sidili na mom prozoru, klatili nogama, i gledali nji dvi na balkonu, a one su nam mavale.

Onda je došla Buzdina mater u povjerenju reć mojon da san se ja ljubio na igralištu sa Švabicom, i da me je Buzdo vidija.

Ja i Zdene smo se zakleli da to nije istina, a Zdene je pritija Buzdi pa je on reka da baš nije siguran, pa je Buzdina mater skinila krpu od faksa sa glave, i njome mlatila po Buzdi, i vikala da mu jebe mater bezobraznu laživu.

Zdene je otiša doma a ja dugo u noć nisan moga zaspat i jedva san čeka da svane novi dan.

Ostani doma 2

Ka šećerna vuna u cirkusu

Sutra smo išli na more, na pržinu u Stobreću, tamo je neki lik baca curu sa ramena, pa je ona pupasta Monika pitala bi li ja moga nju tako.

Ja san reka da bi pa smo išli u more, pupasta je bila zeru teža od mene pa mi nije bilo lako, jedanput san se zamalo utušio, oči su mi iskočile i kašlja san, pa je ona štrkljasta rekla sestri da me pusti na miru, a ona pupasta se splela okolo mene i rekla, aj me malo nosi, pa san je odnija malo u dublje, pa smo se zeru pipkali.

Kad smo izašli vanka ona starija štrkljasta nije tila pričat s nama, a ona mlađa pupasta je skakala ka manita i radila zvijezde po plaži.

Onda smo ili kruva i paštete, kruv je bio iz pekare od Šipca, a pašteta je bila rastopljena i nije baš lipo izgledala, ali je bila dobra za ist, pa smo dobili po sladoled,’a onda smo prid večer išli doma, kad smo sili u auto ona mlađa pupasta se naslonila na mene i pravila se da jon se spava.

Kad smo došli doma, išli smo svaki svojon kući, a prije smo se dogovorili da će njih dvi kad večeramo ić sa mnom na školsko igralište.

Na putu kući san srija Buzdu, pa me je pita kako je bilo na moru, ja sam reka da je bilo dobro, pa je Buzdo tija pitat još nešto, ali je onda naiša Zdene i reka Buzdi da ga traži mater.

Onda je Zdene reka , ajmo uteć dok ga nema.
Ja san reka pa mater ga traži neće on skoro vanka.
Kakva mater reka je Zdene ko je vidija mater, pa smo zdimili kod susida Borisa u vrt, ispod višnje.

Zdene je pita, onda šta je bilo, a ja san se pravijo blesav, pa san ga pita o čemu se radi, onda je on reka da san pederčina, pa san mu reka da san zeru pipa onu pupastu, pa je Zdene malo potonija i pita jesan li je zažvalija, ja san reka da nisan da me je bilo straj da ne kaže ćaći.

Zdene je reka da nisan normalan, da su to Švabice i da one nisu ka ove naše, i da se sigurno žvalu još u vrtiću, pa je onda pita šta ćemo sad.

Ja san reka da idemo na igralište, a on je reka dobro, pa smo krenuli, a onda je Zdene reka da je mene švabica zamantala jer neznan više di je igralište.

Ja san reka glupane idemo po njih, po koga pita je Zdene, pa po Švabice reka san ja a Zdene je skočija u zrak od sriće.

Isprid njihovog balkona je Buzdo nabija balun u zid, pa mu ga je Zdene nabija na cestu, pa je neki auto kočija, a Buzdo je otrča po balun, pa mu je neki Čovik jeba mater.

Onda su Švabice došle doli pa smo otišli na igralište, a Buzdina mater je vikala da mu jebe mater nenormalnu, koliko puta mu je rekla da se ne igra balunon po cesti.

Ka šećerna vata u cirkusu

Ona visoka štrkljava je bila starija od nas godinu dana, i zvala se Angelique, mislim tako se pisalo, iako ju je ćaća Jozo zva Anđelika, ona mlađa pupasta je bila Monique ili Monka, po ćačinom, ona je bila jedno godinu dana mlađa.

Uglavnom se nisu s nikim družile, po cili dan su bile na moru, pa su bile nako reš prepečene, a na večer bi sa starcima sidile na balkonu.

Jedan dan im staraca nije bilo pa su bile same na balkonu, Buzdo je strateški nabija balunom u zid isprid njihovog balkona, ja san doša sa faturete sa starim, di san mu značajno dodava daske, i kad sam prolazija kraj Buzde san nabija balun pravo kod njih na balkon, i otiša doma.

Buzdo je kumija i molija da mu vratu balun, a nji dvi ga nisu jebale dva posto, šta je mene silno zabavljalo pa san sidija na ponistri i ija sendvić i promatra razvoj situacije.

Onda su im došli starci, pa je Buzdo otiša doma.
Posli pet minuti je dopilotala buzdina mater, i tulila mojon da san ja sve zakuva, da Buzdo ništa nije kriv i da je nju sram prid ljudima.

Onda je mene mater ispalila, i pod prijetnjom da će batipan slomit od mene, natirala me da iden po balun.

Ja san ka osuđenik oša tamo i pozvonija na vrata.

Otvorija mi je njiov ćaća Jozo i reka, a jesi doša po balun, ja san samo kimnija glavon u nadi da će mi Dat balun, da se riješim Buzde i njegove matere, ali Jozo je ima drugu ideju.

Ajde vamo reka je, i krenija na balkon, ja san iša za njim ka osuđenik, a on je reka ovo su moje ćeri, ne znaju nikoga ovde, pa in je dosadno, bi li se ti družija malo s njima.

Ja nisan zna šta bi pa san reka da bi, onda je on reka ženi da i meni donese sok a on mi je donija stolicu da sidnen s njima.

Nji dvi su igrale tablića, pa in je Jozo reka da i meni daju karte.

I tako smo igrali, nji dvi su se stalno nešto domunđavale na švapskom, pa san ja prvom prilikom odlučija naučit švapski, da me nemore niko jebat, šta se pokazalo kasnije dobrom odlukom.

Mlađa ona pupasta mi se stalno nešto smješkala, a starija ona štrkljasta parilo mi se kad bi me pogledala da zna šta mislin, iako nisam ništa previše mislio.

Idilu je prikinio urlik moje matere, koja je mislila da sam ja ko zna di zrimijo.

Umisto mene se javio Jozo, i reka evo ga ovde brzo će doć, susida more li mali sutra s nama na plažu.

Mater je rekla, more, more, kako reć novom susidu da nemore, tako da san eto sutra umisto s ćećom na faturetu triba ić na more s jugošvabama.

Onda mi je Jozo donija balun, pa san ja iša kući, Buzdo je bija isprid svoje kuće pa san mu nabija balun, i otiša doma.

Buzdo me je opet mrzija jer je balun bija njegov, a ja ću sa jugošvabicama na more, šta je po njemu bila silna nepravda.

Ka šećerna vata u cirkusu

Te godine su se susid Branko i njegova žena Maruška razveli, šta je bija veliki događaj, jer su u to doba ženske bile drugačije pa se ljudi nisu razvodili ka danas, danas kad su se emancipirale to više nije ništa čudno.

Buzdina mater je rekla da su se sigurno razveli jer Maruška nije mogla imat dice, pa se moja mater naljutila na nju i rekla da nikad više neće ić na kavu kod Buzdine matere, moja mater je rekla da sigurno susid Branko nije moga naki meškinjav imat dice, jer je mojon materi Maruška bila puno draga.
Meni je isto Maruška bila draga, jer nije nikad imala krpu od Faksa oko glave, uvik je bila obučena ka da ide na misu, i lipo je mirisala, i uvik kad bi jon iša po duvan u dućan bi dala lovu za slaju i to za kornet, a ne za snjeguljicu.

Posli se ispostavilo da su i meškinjavi susid Branko i njegova žena Maruška mogli imat dice samo sa drugim ljudima, meni je bilo ža kad je Maruška otišla, i ostavila me u svijetu žena s krpom od faksa oko glave, tek posli puno godina kad smo se ponovo sreli shvatio sam koliko je u stvari bila lipa i zgodna.

Susid Branko je onda proda stan nekim jugošvabama, nama su jugošvabe išle na živce, sa onim njiovim Mercedesima sa janjećom kožom na sicevima, i kockama na retrovizorima, pa smo im se rugali jer su odali obučeni ka arlekini, u robi za koju su se s Turcima borili na rasprodaji u C&A, bar tako je priča susid Nedo koji je vozija kamion u Jadrantransa, pa je vidio svita, iako je moja mater uvik govorila Imoćanin je to nemoreš njemu virovat.

Škola je završila, Alma je otišla prvo kod babe na selo a onda kad jon starci dobiju godišnji u vikendicu.

Mi nismo imali vikendicu, a nismo ni kod babe mogli ić, stari je ima neku faturetu radija je vikendicu, nekom poslovođi od dućana, koji je bija lupež, jer je susida Luca šta je radila u dućanu, rekla da su svi poslovođe lupeži, pa san ja iša s njim radit, i dodavat mu daske.

Onda su jednog dana došli jugošvabe sa svjetlozelenim audijem, on je bija obučen ka debil, ima je bičve i sandale na nogama, gaće su mu bile tri prsta prikratke, ona je imala trajnu ka baba od Luje četrnajstog, a onda je postalo zanimljivo.

Otvorila su se zadnja vrata od Audija, i izašla je crvenokosa pjegava štrkljavica, i iza nje pupasta plavušica rubensovskog tipa.

Buzdina mater je sa balkona vikala, susidi, Jozo, Jozo sad ću ja stavit kavu.

Onda je moja mater izletila na taracu i rekla evo ja san već skuvala.

Ka šećerna vuna u cirkusu

Alma je živila u zgradi odma priko puta škole, pa jon je mater radila sendviće za marendu, ja nisan tio da mi mater radi sendviće za marendu, samo papci su nosili sendviće za marendu i ženske.

Mi frajeri smo išli u dućan od prehrane kupovat sendviće za marendu, šta neke blogerice sigurno neće razumit, nije to bio mali poduhvat, odmor je traja petnajst minuta, i za to vrime je tribalo otić do dućana, čekat red na frižideru, dok ti ona teta složi kvarat kruva pet deka parizera i pet deka sira, pa onda čekat red na blagajni da ti druga teta naplati sendvić, i onda ga izist i to sve za petnajst minuta.

Stvarno nije bilo lako bit frajer.

Alma je tila i meni donit sendvić, da mi ga njena mater napravi, jebate koja bi to sramota bila.

Buzdi je mater radila sendviće, i još se je po cilom naselju falila kako jon se to više isplati, i kako ona ni mrtva ne bi dala Buzdi novce da kupuje sendvić u dućanu, jer da ko zna šta bi on kupova.

Buzdina mater je ostala taka uvik, kako je Buzdo resta tako je bujala opasnost da ako mu da novce njega pogodi neko nemilo zlo, tako mu prvo nije dala novce jer bi sigurno kupija duvan, a onda je dugo vrimena postojala opasnost da kupi drogu i umre.

Lito je bilo sve bliže, Alma je nosila moju majicu na rige plavo zelenu, bila jon je malo velika, ali nju nije bilo briga, mene je mater tila zadavit jer nije mogla nać majicu koju je skupo platila, ja san reka da neman pojma di je, da ja ne peren robu, i da je sigurno ja nisan izgubija, ćaća je reka da je majica sigurno tamo di i sve one druge stvari koje je mater spremila pa ih nemore nać.

Bližio se kraj školske godine, obično bi kad bi završila škola neki otišli na selo a oni drugi u vikendice, školsko igralište bi opustilo, nije bilo mobitela ni fejspuka ni wacupa, sve pa i ljubav bi se zamrzavalo na tri miseca, a onda bi ne jesen uz mala početna nesnalaženja nastavljali tamo di smo stali.

Ka šećerna vuna u cirkusu

I tako su išli pomalo dani, ja san trča, a Alma je vozila kraj mene, još san jon ja debil prišarafija komad plastike kraj kola od bicikle, pa je zvrčalo dok se vozila, ja san mislija da je to Cool a ona bi pristala i da san reka da ću jon papigu zavezat za timun.
Onda su sve cure nekoga isturpijale da in napravi isto šta i ka Almi, pa su matere jebavale mater dici koja su zvrčaLa svugdi okolo, jerbo su matere imale migrenu i zavezanu krpu od faksa oko glave.

Tek smo posli, puno godina kasnije saznali da je krpa od faksa bila najkorištenije sredstvo kontracepcije, a već smo se bili pripali da je neka epidemija, jerbo su po svim balkonima bile žene sa zavezanim krpama oko glave.

Jadan dan je na igralište doša i Buzdo sa biciklon koja je zvrčaLa tija je ispast faca, pa su mu se svi rugali, da samo pičije i on zvrču.

Ja san ima biciklu s koje je sve bilo skinuto, i bila je opiturana u crno, je da me je mater pribila jer sam sjeba novu biciklu, ali moralo se bit muško, šta neke blogerice sigurno neće razumit.

Onda smo išli na izlet na Hvar i ona Ines šta su jon prvon počele rest cice je iskoristila podlo te svoje novostečene atribute, i na trajektu sila do mene, šta je jako uznemirilo Almu, a ja nisan zna šta bi, Alma mi je bila draga a ona Ines se cilo vrime naslanjala na mene.

Buzdo je Almi kupija sladoled, i kolu na trajektu kad smo se vraćali, i cilo vrime je pratija u stopu, parija je ka žalosna sova s onon obišenon facon.

Posli san ja sam trča, Alma više nije vozila biciklu, a Ines nije mogla trčat od sisa, a i bila je naporna za popizdit.

Buzdo je mene mrzija iz dna duše, ako ste nekad mislili da niko ne more mrzit ka ostavljena žena; onda sigurno niste upoznali Buzdu.

Buzdo je bija siguran da sad kad je Alma ljuta na mene, da on ima šansu, pa je slinija oko nje ka oni pasi šta je oni Rus radija eksperimente s njima.

I tako je to trajalo neko vrime, dok mu Silvana koja je bila Almina najbolja prija nije rekla da nema nikakve šanse jer da Alma neće nikad pristat bit Zaljubljena u mene.

Buzdo je pizdija ka dvi ostavljene žene, na kvadrat, nije mrzija samo mene nego i nju.

Onda je bila priredba za Dan Republike, Alma je pivala u zboru, i kad je završila nastup, ja san joj odnija, sok, a ona me je zaljubljeno pogledala i uvatila me šotobraco.

Meni je to bilo koma, zna sam da će me zajebavat ekipa, ali ako je ona mogla prić priko sisate Ines moga san i ja priko toga.

Buzdo je otiša doma prije nego je priredba završila.

Ka šećerna vuna u cirkusu

Te godine su napravili novu školu, pa su na portu nalipili popis razreda, ja sam bio u petom ce, pola ekipe je bilo iz mog bivšeg četvrtog a, a pola su mi bili nepoznati.

Od poznati muški svi su bili slabiji od mene, odnosno već sam ih nekom prilikom natambura, osim Zdene s kojim sam bio super, on je bija jači, ali se nije nikad pošajba sa mnom jer sam mu pušta da prepisuje, i tu i tamo mu pomoga, inače je pitanje bi li završija i prvi razred.

Zdene nije bija glup, samo nije tija učit, ka da je zna da mu to za bit mesar neće ništa tribat. Ove koje nisam zna sam odlučila nekog natamburat, a ako bude koji jači to će Zdene riješit. Surovo je to bilo vrime, kad nisi moga bit faca, jer imaš novi ajfon, ili pedersku Justin Bieber frizuru, svi smo se šišali kod istog frizera Drage koji nas je šiša na teću, pa smo parili ka Daltoni, za bit faca tribalo je zeru muškosti.

Alma je bila nova, prvi dan škole je došla u neku ispaljenu suknju, koja bi se danas zvala asimetrična, a onda nismo znali tu rič, pa je bila ispaljena, majicu na žute i plave široke rige, šta je te godine u Trstu bio ultimativni modni jauk, za razliku od godine prije kad su bile moderne uske rige, imala je plave dokoljenke i žute baletanke kakvi nije bilo kupit ni u Borova ni u Peke, a kamo li u Jugoplastike.

Da znan crtat moga bi je sad nacrtat, zanimljivo je to kako se neki detalji čoviku uklešu u pamćenje, i ostanu tako uklesani cili život.

Imala je i frizuricu koju jon sigurno nije napravila Drago, parilo je da cila arija miriše po njenoj kosi.

Buzdo se zaljubio u Almu fatalno, na prvi pogled i nije bio jedini, bila je od one vrste koja se i u petom ce nesvjesno ističe od ostalih, i to bez da se i malo trudila.

Buzdo je bija ka šta mu i samo ime kaže prosječan, i cili mu je život obilježila ta običnost, nije da nije bio svjestan svojih limita, zna je da bi popija batine, pa je izbjegava dokazivanje muškosti, a uz natprosječan trud je bija vrlo dobar, buzdo nije ima kapaciteta za bit odličan.

To popodne koje će obilježit naše živote, bili smo na školskom igralištu.

Buzdo je iako je bio najviši od nas uzaludno pokušava ubacit ispod koša balun u koš, ja sam ka novoprimljeni član atletskog kluba koji je puno godina kasnije da Blanku Vlašić kojon je popularna blogerica Annaboni bila profesorica, vrtio krugove oko igrališta, jer sam odlučio da ću ka atletičar najlakše na olimpijadu, što mi doduše nije uspilo, ali ruku na srce malo je falilo.

Bilo je kasno lito ili rana jesen, cvrčki su pivali pismu kad je na igralište došla Alma sa gajnc novom zelenom ponicom.

Buzdo je puka nešto ka tricu, iako trica tad nije postojala, i falija cilu tablu, a onda je naki smotan reka, mala daj đir.

Alma ga nije ni pogledala, nego je otpičila ponicon priko igrališta, i došla do mene, nije ništa rekla, nisan ni ja, ja san trča, a ona je vozila ponicu uz mene i tako krug za krugom.

Onda je ona rekla da mora ić doma, pa san je ja otpratija do portuna, i reka vidimo se sutra, i iša kući.

Mislim ima sam ja veze i ranije, ali mi se činilo da bi ti put moglo bit ozbiljno.

Utjehe nema u vodi

Saznali smo da i u naše pravoslavne braće ima poklonika Će ge vare, koji ne jebu živu silu i održavaju liturgije u Daruvaru i Pakracu.

Za razliku od slučaja sa našim katoličkim Će ge varom, nije intervenirala policija, niti je mala Živana, a ni neki drugi objektivni i profesijonalni novinar, bez kojih bi živili u mraku iša snimat.

Pa evo kako ne bi ostali zakinuti, obzirom da naš dragi blognjuz sigurno u duhu njegovanja bratstva i jedinstva, neće raspisat novu anketu, o pravoslavnim popovima i njohovim Jatacima, vaš omiljeni bloger vas poziva da iskažete vaše zgražanje.

Ja san se toliko iznervira da san mora potražit utjehu :)

Majčice moja

Danas ćemo se opet zeru bavit brojkaman.

Španjolska 390
Belgija 359
Italija 348
Nizozemska 172
Švicarska 136
Švedska 102
Velika Britanija 178
Njemačka 42
Francuska 241

Kao što znate jer ste poslovično dobro informirani radi se o broju preminulih od Korona virusa na milijun stanovnika, neke konačne usporedbe je teško raditi jer se pojedine zemlje nalaze u različitim fazama epidemije, a mora se priznati da su na žalost oni koji su bili ranije na udaru više stradali, dok su oni koje je kasnije zahvatilo, koristili njihova iskustva i poduzeli određene mjere.

Meni je osobno najsmješnije lamentiranje pustih ekonomskih stručnjaka o tome kako, je napokon izišlo na vidjelo, kako se mi nesmimo oslanjat previše na turizam.
Stavit ćemo po stranu to šta niko od tih ekonomskih stručnjaka nije nikad u životu zaradio kune na tržištu, nego ćemo se zapitat jesu li oni normalni.

Je li iko ikad branio ikome da investira u nešto drugo, i je li država poticala ulaganje u turizam, više nego neke druge grane.

Da je država uložila u turizam ka u brodogradnju ili recimo u poljoprivredu, moga je svaki Hrvat za osamnajsti rođendan dobit dva apartmanića da ima šta iznajmljivat.

Najjače je ipak kad vrli ekonomski stručnjaci, od kojih svaki ima kuću s apartmanin, na Viru, zagovaraju neku fantomsku industrijalizaciju, u vrime korone, kad bi nas eto spasilo da smo se umisto na turizam oslanjali na proizvodnju auta ili keramički pločica.

Ajmo sad malo pogledat ove zemlje koje su u kurcu, za razliku od gore spomenutih liberalnih demokracija i socijaldemokracija skandinavskog tipa.

Poljska 7
Mađarska 14
Slovačka 0,4
Češka 15
Bugarska 5
Hrvatska 8

Ako ste pomislili da se opet radi o broju umrlih na milijun stanovnika potpuno ste u pravu.
Dakle odma na prvu je vidljivo da je u zemljama Višegradske skupine, i Hrvatskoj stanje katastrofalno, njihove diktatorske vlasti, sa Orbanom i katolibanskim Poljskim predsjednikom ne daju narodu da liberalno socijaldemokratski skandinavskog tipa umire od korone.

Kako drugačije objasnit brojke.

Nije valjda da ćemo tvrdit da su Mađari discipliniraniji od Švaba, ili da su Hrvatske bolnice, bolje od Švedskih, ili možda da Slovaci imaju bolje stručnjake od Belgijanaca.

Evidentno je braćo i sestre da se radi i nedemokraciji, katolibansko fašistički vlastodršci, vrše teror nad vlastitim stanovništvom koje nikad vako neće postat liberalno osvišćeno, ni podvrgnuto socijaldemokratskim eksperimentima skandinavskog tipa.

Zato triba sutra pokrenit štrajk, sve liberalno i misleće na blogu sutra se triba uslikat u majici na kojon će pisat Dajte nan da umiremo, i metit sliku na blog, da se zna ko tu koga jebe.

Crtica ili dvije

Crtica prva

Neki dan je maloljetni Afganistanac, naime oni su svi maloljetni barem do tridesete, silovao maloljetnicu u Velikoj Gorici.

Šta vi mislite o tome?

Zašto ne znate za to, podržavate li maloljetnog Afganistanca u njegovoj potrazi za boljim životom.


Crtica druga

Suećate li se onog Australskog kardinala koji je osuđen za pedofiliju, bila je to velika vijest, kolegice Blogerice koje nećemo imenovat su tražile ostavku Pape, Bozanića, i raspuštanje katoličke crkve.
Mjesecima su objektivni i profesijonalni mediji izvještavali iscrpno o bestijalnom kardinalu pedofilu.
Znate li šta se sad događa s kardinalom, ne znate, baš čudno zar ne.
Kardinal je oslobođen svih optužbi, jer je izgleda krunski svjedok lagao.


Sva sreća da imamo novinare koji objektivno i profesijonalno rade svoj posao, da nije njih sigurno bi neko utjecao na javno mnijenje, selektivnim izvještavanjem, prešućivanjem, i relativizacijom.

Živili drugovi novinari.

Otpor stoko

Sinoć san se sitio, kako ću namlatit lovu, Napravit ću bedževe sa likom i djelom don Joze.

Obziron da je don Jozo jedina svijetla točka, jedini koji se suprostavlja sistemu, i ne da na sebi sprovodit hadezeovski teror orbanovskog tipa, za očekivat je da svi kobajagi anarhisti, salonski levičari, i protivnici hadezeovskog načina vladanja, nacionalističko orbanovskog tipa, u buduće umisto Će ge vare, nose bedžove sa don Jozon.
Obziron da don Jozo ne viruje u tu koronu, ka i teoretičari zavjera, i tražitelji smisla, i oni bi mogli kupit bedžove.

Jebate bit ću pun ka brod.

Di ćeš lakše zaradit pare nego na šupcima koji nemaju muda, pa se onda kite tuđim perjem, odnosno slikama, ili bedžovima.

Di ćeš vidit najviše slika Će ge vare, koji je znamo bija hladnokrvni ubojica, nego na gej paradi, kad oni tamo paraderi obuku majice sa Će ge varom, pa se gađaju puderin.

Dakle čim ima sliku od Će ge vare, odma znaš ko je i šta je.

To je isto ka kad bi se ekipica pojavila u majicama s likom i djelom Alberta, koji je dobio ime po istoimenom keksu, Ajnštajna, nakaradno brate do boli.

Napravit ćemo i igrokaz pod nazivom Otpor stoko, zvat ćemo onog Frljića da ga režira, Nataša Janjić more izvlačit zastavu 101 iz vadžajne, a Tihana Lazović se more posrat po sliki od Orbana, jebate koji će to performans bit, a Mile Kekin, Rene Bitorajac, Prle i Mrle mogu nastupit ka zbor Bečki čudaci, s pjesmom Kad naš brod plovi, dok Vojko Obersnel na palubi zahrđale šešule, maskiran u lik i djelo Jovanke Broz, gleda u daljinu ko Kate Winslet na Titanicu, poduprt od strane istospolnog partnera koji uopće na liči na Lea.

Drugovi i Drugarice Blogeri, svi smo mi don Jozo, nesmimo dopustit udar na naše slobode, ne smimo dopustit vladajućima, da strah od izmišljenog virusa, koriste da bi nam oduzeli naša prava, ljudska prava i slobode, don Joze su ljudska prava i slobode svih nas.

Zato otpor stoko.

Glavo luda, sve se mijenja

Stanje se ipak povremeno normalizira, Mile Kekin je napravio pjesmu za one kojima se gadi pjevat Moju domovinu, Severina se udebljala sedam kila dok pati po enternetu za malim Aleksom, javile su se levičarske udruge napokon i kažu da im treba više love, Jugosloveni su dočekali da se po pitanju korone i u Hrvatskoj dogode loše stvari pa da mogu Počet likovat, EU je reagirala na koronu, tako da je napala Mađare, jer su u parlamentu, dvotrećinskom većinom dali veće ovlasti vlastitom predsjedniku, ja sam izaša iz samoizolacije, pa ću se opet bavit pukim zapisivanjem činjenica ka pošćer u malom mistu koje će onda oni smanjene inteligencije, koji su uvik u ratu s činjenicama, nazivat mržnjom.

Nevjerojatno je kako te osobe smanjenih kognitivnih sposobnosti, daju sami sebi na značaju, pa ako im kažeš da su idioti oni odma viču da ih mrziš, pa zašto bi bilo ko mrzio idiote, jer su idioti, radi se isključivo o faktografiji, niks mržnja.

Saćemo se zeru bavit pojmom koji se u suvremenoj psihologiji naziva fenomenom tuđeg dvorišta.

Evo recimo mi ovde na blogu moremo svak na svom blogu pisat šta oćemo, to se zove sloboda govora, čak imamo mogućnost i spriječiti tu slobodu govora na našim blogovima, ako nam se da, na način da blokiramo koga oćemo, i stvorimo jedno malo totalitarno dvorište.

Ali avaj postoji skupina terorista, uvik postoji skupina terorista, i agresora, kojima njihovo dvorište nikad nije dovoljno, nego bi oni eto baš uredovali po tuđim dvorištima.

Nije li uostalom tako počeo i rat na našem otoku, kad je jedan narod odlučio uredovat po dvorištima ostalih naroda i narodnosti.

Dakle sve što trebamo uraditi je poštivanje tuđeg osobnog prostora, i socijalnu distancu, da odma prevedemo za one sa slabijim kognitivnim sposobnostima, moremo laprdat po svojim blogovima šta oćemo, a od tuđih blogova se odmaknit dva metra i ić samo tamo di smo dobrodošli.

Jel teško shvatit, ajmo ponovit još jedan put, naš blog je naš osobni prostor, koji moremo uredit kako oćemo, tuđi blogovi nisu naš prostor, oni pripadaju i njih uređuje neko drugi.

Sve što imamo za reći možemo reći u svom dvorištu, i tamo gdje smo poželjni, zar ne.

Zanimljiv je i fenomen recimo s ovom ishlapljelom starom budaletinom u Splitu koja poziva vjernike na misu da se zarazu, očekiva bi Čovik da će ga svi njemu slični idioti, koji se ničega ne boje, anarhisti i borci za ljudska prava na odanje kud Oće podržat.

Ipak srećom pa među idiotima ipak nema bratstva i jedinstva, ovi ostali idioti se svakako zalažu za to da se vjernicima idiotima ukinu njihova ustavna prava na slobodu kretanja i slobodu vjeroispovjesti, tako da idioti koji se inače ne boje tog najsmešnijeg fejspuk virusa, svim srcem i dušom, podržavaju dapače inzistiraju na policijskom represiji, nad idiotima vjernicima.

Zašto ljudi u stvari imaju tako neodoljivu potrebu, provaljivat u tuđi osobni prostor, reka bi moj prijatelj Freud, zato šta su nezadovoljni sami sobom, svjesni su negdje u prikrajku vlastite inferiornosti, i teško se nose s tim, radi se kao i uvijek o egu, povrijeđenoj taštini, i nemogućnosti percepcije vlastitih ograničenja, što rezultira agresijom na tuđi osobni prostor.

Kad se na to nadoda impotencija koja u širem smislu označava ne samo spolnu, nego i duhovnu te kreativnu nemoć, dobijemo otužne skupinice inferiornih patuljaka, frustriranih izostankom vlastite muškosti.

Srdačan pozdrav onima koji me ne čitaju :)*

Lagao bi kad bi rekao da i ja nisam ponekad zgriješio, ali pobogu braćo nismo idioti, možemo Radit na sebi i svakoga dana u svakom pogledu sve više napredovat.
Uredništvu koje ne postoji predlažem da osmisli neke značke, ono tipa sedam dana nisam provaljiva tamo gdje me ne žele, četrnaest dana nisam progaljiva tamo gdje me ne žele, tri miseca nisam provaljiva tamo di me ne žele, i godinu dana nisam provaljiva tamo di me ne žele, nisam više nasilnik/ica.

Današnji zadatak za razmišljanje je:

Stare članice EU, one razvijene i bogate preminulih 74.023

Nove članice EU one nerazvijene i siromašne preminulih 856

Nešto je trulo u državi Ne toliko Danskoj koliko Švedskoj, zar ne.

Božićna priča

27.12.2020


Danas je mome sinu rođendan.

Bio je idealan kandidat za pravo na izbor, ja student, ona maturantica, bez ikakvih prihoda, bez podrške bližnjih, danas mu je trideset četvrta, zove se Hrvoje.

Lani sam na današnji dan uzeo zadnje novce iz kućnog budžeta i otišao u Linz, da moj sin ne bi sam, na svoj rođendan čekao operaciju njegovog tek rođenog sina, sa vrlo neizvjesnim ishodom, i tako smo nas dvojica okovani strahom uvjeravali jedan drugoga kako će sve biti dobro.

Svog unuka sam vidio prvi put na intenzivnoj neonatologiji na Rebru, minutu nakon što mi je liječnik rekao da je čudo da je živ, i da svaki trenutak može umrijeti.

Uopće vam se neću trudit objašnjavat kako sam se osjećao, dok sam nakon tog razgovora hodao prema inkubatoru, a još manje ću se truditi objasnit vam tu plimu ljubavi koju sam osjetio kad sam prvi put dodirnuo to malo biće.

Tu noć sam se molio Bogu da barem doživi jutro, dok moji sinovi dođu do Zagreba.

Na Božićno jutro u svitanje sam bio na Rebru, sa onim predivnim ljudima gore, jer je naš mali dječak, prošlog Božića letio za Linz, pošto mu unatoč silnoj želji i trudu naši liječnici nisu mogli pomoći.

Ovim postom u stvari želim iskazat zahvalnost, liječnicima i osoblju bolnice u Dubrovniku, koji su ga spašavali i spasili iako je to nadilazilo njihove mogućnosti, od kojih niko nije otišao doma, čak ni oni koji nisu ništa mogli pomoći, dok on nije poletio za Zagreb, liječniku u KB Rebro, koji je napustio svoju obitelj i u ponoć ga došao primiti iako nije bio dežuran, ljudima iz ureda vlade republike Hrvatske, i ureda predsjednice, koji su 16 minuta nakon upita dubrovačke bolnice, odobrili i poslali vladin avion u Dubrovnik da ga preveze na Rebro, pilotima, i liječničkoj ekipi koja ga je i za vrijeme leta oživljavala, kompletnoj ekipi s intenzivne neonatologije na Rebru, matičarki u matičnom uredu Maksimir, koja je zanemarila procedure i protokole da bi mu izdala potrebne dokumente, službenicama MUP a u Petrinjskoj koje su izvele gomilu akrobacija i ekspresno mu napravile putovnicu, taksisti iz lanjske božićne priče koji mu je dao blagoslovljenu sliku Isusa koju je njemu majka dala da ga čuva, posadi vladinog aviona, ekipi iz HZZO a koja je sve riješila a da nije trebalo donijeti ni jednu potvrdu ili komad papira, a koji su platili operaciju od 150.000 eura, i naravno liječnicima i osoblju bolnice u Linzu.

Znate u stvari nema tog straha kojeg ljubav, ona prava ne može pobijediti, ljubav je svemoćna, jer da nije ne znam kako bi ovo sve preživjeli, a jesmo jer smo se držali zajedno, i ja sam neizmjerno ponosan na moje sinove, nevistu, moju dragu, mamino zlato, moju bivšu, njenog muža, moju svastiku, prijatelje i sve ostale, uključujući i vas nekoliko, koji su mi pomogli da sve to skupa preživim.

Na trenutke mi se činilo da će me neisplakane suze ugušit, ali jednostavno ih si nisam mogao priuštit, dijelom zato jer je neko morao uvijek biti priseban, a dijelom i zato jer me bilo strah ako im dopustim da krenu, da nikada neće prestati.

U ovih godinu dana smo prošli koješta, i dug je put još pred nama, naš mali vilenjak, je neki dan proslavio prvi rođendan, i nikad neću znati bi li ga ovoliko volili da se sve ovo skupa nije dogodilo, ali sam uvjeren da ga ni u kom slučaju ne bi volili više, veća ljubav od ove ne postoji.

Inače često se postavlja pitanje jesmo li se za ovakvu Hrvatsku borili, ja eto mogu mirne duše reći da kad je bilo najteže, da je Hrvatska i svaki pojedinac koji je na bilo koji način sudjelovao u ovoj Božićnoj priči, bila baš onakva za kakvu sam se ja borio.

11.04.2020

Danas je moj vilenjak, zato što ne živimo recimo u Skandinaviji, gdje takove podvrgavaju pravu na izbor veseli petnaestomjesečni dječak, koji polako hvata korak i nadoknađuje vrijeme provedeno na respiratoru i ecmo uređaju.

Za njega bi infekcija mogla bit kobna, i zato ga ko zna do kada neću moć zagrlit.

Nadam se da su vam sada barem malo jasniji moji stavovi, o pravu na izbor, o onima koji laprdaju o teorijama zavjere, i onima kojima eto neko brani tako dragocjenu slobodu kretanja, i onima koji mi pljuju po domovini.

Naime ja najiskrenije mislim da, ne zaslužuju zrak koji udišu, i nema to veze s nikakvim svjetonazorom, to ima veze s mojim unukom.

Ne mora značit da sam u pravu, iskreno nije me ni briga, oko života i zdravlja svog unuka i svih ostalih unuka, majki, očeva i djedova, ne pregovaram s nikim.

Neka im Bog oprašta jer ne znaju što čine, ja nemam tu snagu, jako me iscrpljuje i silan trud koji ulažem da ih ne mrzim.

Vama braćo i sestre katolici, želim da ovog Uskrsa nađete utjehu, snagu i vjeru u uskrsnuće, Sretan vam Uskrs, i da nikada ne testirate svoju vjeru, čekajuć hoće li neko koga volite više od života, prodisat kad ga skinu s ecmoa.

Jebeš naslov

Kao i obično, svi junaci mukom zamukoše.

Eto i meni bi bilo najlakše pravit se mrtav, i uživat u miru svoje samoizolacije, ali eto nekim slučajem imam savjest, pa ću se nakratko izvuć iz samoizolacije, i obratit se kratkom molbom.

Dragi naš kolega Dražene, i sam si svjestan da nisi dobro, koliko god ti to sad negirao, vjeruj mi da znam o čemu pričam, i da ovo nije nikakvo popovanje niti nešto što bi na bilo koji način usmjereno protiv tebe, ili bilo koga drugoga.
Kažem ti da znam o čemu pričam, jer sam i sam bio u sličnoj situaciji.

Zato te molim, ponavljam molim, da se pokušaš sabrat, i potražit pomoć, ne razmišljaš i ne ponašaš se racionalno, i sve ovo ne ide u dobrom smjeru.

Zato te molim, ponavljam molim, ja koji nikad ovdje nikoga nisam molio ništa, a i inače i u stvarnom životu to ne radim, da se zbog svoje obitelji, i prvenstveno radi sebe samoga, pokušaš sabrat i potražiš pomoć.

I nemoj zamjerit ljudima što te izbjegavaju kao da si kužan, neki su ti pokušali pomoć, ali se nisi dao, neki jednostavno ne znaju što bi, a ovi kobajagi prijatelji, bolje da ti ne pomažu.

Ajd budi dobar, predahni, sredi se, svi smo u istim govnima i svi se bojimo kao i ti.

Tišina

Najbolje vijesti

Sedamdeset posto građana podržava smanjenje plaća u javnom sektoru.

Sedamdeset posto umirovljenika podržava smanjivanje plaća u javnom sektoru.

Šezdeset posto mladih je protiv smanjivanja plaća u javnom sektoru.

Obzirom da volim sve što vole mladi, ja i ovom prigodom podržavam mlade.

Ako je postojao trenutak u kojem nikoga niti simbolično ne treba kažnjavat za ništa, a pogotovo ne za ono za što nije kriv, ovo je taj trenutak.

Kad ovo sve skupa prođe, svima koji su višak, uz zakonom predviđene mjere, dati otkaze, ali kad ovo prođe, sada ne, sada je to potpuno pogrešno nepotrebno i kontraproduktivno.

Kao što reče precjednik, svi oni koji to traže u ovom trenutku, i oni koji to podržavaju u ovom trenutku su male pameti.

Još dobrih vijesti

Pričat ćemo o željama

Što u ovom trenutku najviše na svijetu želite.

Ja zagrlit unuka.

Želja mi se vjerojatno još dugo neće ispunit, vidim ga na video pozivu i bude mi lakše, i tako dan za danom, inače ne bi me zaustavili ni NATO, ni Hezbolah, jedino što me zaustavlja je saznanje da bi mu mogao naškodit.

Postoje trenutci u kojima je onima koji ga imaju intelekt puno oštriji nego inače, ili tuplji ako ga nemaju, obično je u situacijama u kojima postoji pogibelj odstupanje od uobičajenog najveće, pa pametni postaju pametniji, a glupani gluplji i jaz među njima postaje sve veći dok ne postane nepremostiv.

U stvari to je iluzija, jaz je oduvijek bio tu, i oduvijek je nepremostiv.

Svim misicama koje žele mir u svijetu, i zaštitnicima pliskavica uprkos, onima koji su zbog vlastitog debilizma u stanju ugrozit bilo koga drugoga, nema mjesta među nama, neke stvari su nedopustive i neoprostive, i apsolutno me ne zanimaju ničija teška djetinjstva, nikakve olakšavajuće okolnosti, ni bilo što takvoga.

Oni koji ne shvaćaju trebaju bit na psihijatriji, oni koji shvaćaju a misle da neće baš oni, trebaju biti u zatvoru, a oni koje boli kurac na vješalima.

Prijelomna vijest

Vraćaju se laste

U zadnje vrime bilježimo povratak u Hrvatsku značajan broj naših sugrađana, koje su objektivni i profesijonalni hrvatski mediji, uz fanfare i orkestar Bobana RajovićA, ispraćali i davali im silan prostor da se iz daleka hračkaju po Hrvatskoj.
Svakodnevno smo čitali ispovijesti, mlade Riječanke koja je napokon našla smisao života na Islandu, bračnog para iz Siska koji se ni mrtav u Hrvatsku ne vraća iz Švedske, Nebojše iz Pule, diplomiranog politologa koji Je prodisao tek kad se zaposlio ko Perač posuđa u Nurnbergu.

Sada ništa, nula, nada, niente, zero, sada se vraćaju u tišini, većina ih se već vratila, a preostali čuče i ponizno čekaju da im ista ona Hrvatska, sa koje se još uvijek cijedi njihova pljuvačka, osigura prijevoz, jer njihove nove domovine, u kojima su prodisali, boli kurac za njih, njihove nove domovine boli kurac za bilo koga.

Vratio se i naš Rade, eno ga kaže u Fažani, baš me zanima ima li naš rade tamo prijavljeno boravište, ili naš Rade, krši neke od propisa, ko zna možda će našeg Radeta i vojni brod da transportira na Brijune, je da Neša koji neobično voli pozorište i to kad partizani kolju Hrvate, nije na vlasti, ali ipak, kad nam je već maršal crko šteta bi bilo da ne sačuvamo barem Radeta na Brijunima.

Inače u zadnje vrime je nakorištenija levičarska mantra o tome kako se ne smimo oslanjati na turizam, koja je mora se priznat urnebesna, evo baš u zadnje vrime nemilo ide prodaja namještaja, auta, i svega ostalog ljudi ne znaju šta će pa kupuju.

Još jači su kad krenu laprdat o proizvodnji hrane, pa ko je ikad vidio levičardžiju na njivi, ako i imaju kumpira u vrtu morete bit sigurni da mu ga je posadila žena.

Grupni seks

Jedna moja fejspuk prijateljica je mene pozvala da se pridružim grupi za tiranije gradonačelnika Mile.
Obzirom da sam nekako slab na tu moju fejspuk prijateljicu, oša san vidit koji je program grupe, ono pranje, predpranje, i slično.

Grupa ima i peticiju koju je potpisalo dvi iljade ljudi, pa Mile more mirno spavat.
U grupi mrze Dalmoše, malo više od ostalih dotepenaca, ali manje od Hercegovaca, mržnja prema Hercegovcima je patološka.

U grupi vole Balaševića, a ne vole Thompsona, u stvari ne vole masu toga, u biti cijelu tu grupu obilježava mržnja prema nekome.

Gradonačelnik Mile je sramota za naš grad, sramota za naš narod, sramota za ljudski rod.
Gradonačelnik Mile nikad nije smio bit izabran.
Nikad niko ko je bio u partiji koju je predvodio masovni ubojica nigdi nije smio bit izabran.
Sve one stranke i partije koje su gradonačelnika Milu dovele na vlast bi trebalo raspustit.
Svima onima koji su ikad bili u bilo kojoj stranci ili partiji u kojoj je bio gradonačelnik Mile bi tribalo zabranit političko djelovanje.

Svima onima koji su gradonačelnika Milu svojim glasovima doveli na vlast, a sad klapaju loncima protiv njega bi tribalo zabranit glasanje, jer su dobro znali ko je i što gradonačelnik Mile kad su glasali za njega.

U svakom slučaju tribalo bi zabranit da bilo ko može bit predsjednik bilo čega više od dva mandata.

Jedino šta nisam u grupi u koju me je pozvala moja fejspuk prijateljica vidio je koga bi oni umisto gradonačelnika Mile tili za gradonačelnika, valjda ih je sram to napisat.

Eto taman kad Čovik pomisli da ne more bit gore nego s Milom, fejspuk prijateljica ga pozove u neku grupu, a taj grupni seks je stvarno precijenjen.

Mon Ami

Kaže švedski premijer, brojat ćemo mrtve u tisućama, moramo se naviknuti na to, i posere se po hordama lumena koji su, za žarom u očima onim,’kojega možete vidit kod Ivana Pernara, ponosno poput naših antifa kad ih je primalo u pijonire, dok su se zaklinjali na vjernost šepavom masovnom ubojici, da su svi ostali ludi, samo da su Švedi pametni.

Imam ja tog jednog fejspuk prijatelja, jedno vrime smo radili skupa, mater i ćaća su mu bili školovani ljudi, stručnjaci, mater je bila bliska bivšim partijskim drugovima u hadezeju, a ćaća bivšem partijskom drugu gradonačelniku Mili u esdepeju.
Imali su nekoliko stanova, i vikendicu na pitoresknom hrvatskom otoku, i njega sina jedinca.

Inače nemojte se ljutit ali ja sam primjetio da među anarhistima, onima koji raskidaju veze s državom, onima kojima je rješenje svih problema temeljni dohodak koji bi oni dobivali, dok bi neko drugi radio, onima koji se nemilo zalažu za prava pliskavica, onima koji fluktuiraju od oraha, priko živog zida, do radničke fronte, ima najviše jedinaca.
Valjda je to utjecaj previše zaštitničkih majki, znate onih koje od sinova naprave kretene.

E taj moj fejspuk prijatelj je jedan od onih koji je bio oduševljen švedskim modelom, i kojem u državi Hrvatskoj nikad ništa nije valjalo.

Država je bila u kurcu, iako su mu roditelji u mirovinu otišli sa uhljebske pozicije i onda s partijskim drugovima odrađivali nepotrebne poslove i djelili lovu, iako mu žena radi u jednom ministarstvu, i iako je on pokušao nać posla isključivo pri drŽavnim jaslama.

Taj moj fejspuk prijatelj se vrlo često služi izrazima kao što su, rvatine, šatoraši, hercegovanca, dotepenci i slično, iako mu je mater Dalmatinka a ćaća porijeklom iz Hercegovine šta ne bi prizna ni pod prijetnjom smrću, umra bi radije ka Purger.

Taj moj fejspuk prijatelj iako su mu roditelji više puta nalazili poslove u državnoj službi, uz pomoć bivših partijskih drugova, nikad nije nigdje primljen za stalno, jer je bio toliki neradnik i kreten koji bi se zakačio s drugim ljudima, da ni čvrste veze nisu pomagale.

Taj moj fejspuk prijatelj će sutra promijenit ploču i pričati kako u Hrvatskoj ništa ne valja i hvalit singapurski model, jer mu se Hrvatska silno zamjerila ne davši mu temeljni dohodak koji bi za njega zaradio neko drugi.

Stvarno nije u redu to od Hrvatske.

Zeru matematike

Saćemo se malo bavit matematikom, pa ćemo polako pisat kako bi intelektualci s bloga stigli pročitat.

Na svitu je do danas 1.030. 324. Službeno prijavljenih slučajeva korone, dakle govorimo o ukupno prijavljenim slučajevima od početka epidemije.

Trenutno zaraženih pacijenata je 756.221.

Razlika između ta dva broja iznosi 274.103

Ta brojka obuhvaća one koji su bili zaraženi i više nisu bilo da su prebolili infekciju, bilo da su umrli od njih.

Onih koji su ozdravili je 219.896

Onih koji su umrli je 54.207

Podatci su od danas naravno.

Ajmo se sad zeru pozabavit ovin završenim slučajovima, udio umrlih u zaključenim slučajovima je 25 %.

Ako bi tu stopu primjenili na trenutan broj aktivnih slučajova ovih 756.221 moremo zaključit da će od njih umrit još 189.055.

Ako bi se zarazilo 1 % svjetske populacije dakle 77.500.000 koliko ih oboli od sezonske gripe, i primjenimo gornje stope, koje su za sada jedine službene koje imamo, dođemo do broja umrlih od 19.375.000.

Ukoliko bi recimo primjenili metodu stvaranja imuniteta krda, u kojem je potrebno inficirati 60 posto populacije na svjetskoj razini to bi rezultiralo smrtnim ishodom za 1.163.250.000.

E sad recite da pretjerujem i smanjite ovaj broj sto puta, jel znate kako se to radi, maknete zadnje dvije nule.

Jel još puno, aj maknite još jednu nulu, jel sad bolje, samo milijun i nešto.

Stvarno ni meni nije jasno zašto se tolika panika diže, nije da imamo cjepiva, ni lijekove, ali uvijek imamo imunitet krda, vidovitog Milana, anarhiste, i intelektualce s bloga.

Moj viličar i ja

Eto došlo je vrime da je i Vedrana Rudan postala Hrvatica, i iz Beograda u kojem se tako dobro osjećala, dok je pljuvala po ovoj napaćenoj zemlji, skupa s ostalim šljamom zgiljala u otadžbinu.
To me nekako neodoljivo podsjeća na one rane devedesete kad su partizani počeli slavit Božić, i nejač viličarom nosili na krštenje.

Prijateljska i nesvrstana Nemačka je prvo zabranila dolazak sezonaca za poljoprivredne radove, pa su onda odma tu odluku povukli, jer su shvatili da će maslina Ostat neobrana, švabe neće te ropske poslove da radu ni pod razno, a Alahu akbari koje je Anđelija uvezla neće da rade ništa, pa eto Švabe nudu Poljacima kojima je šanasa da umru od korone sedam puta veća u Nemačkoj nego u Poljskoj, da dođu obrat maslinu, mislim ne nudu samo njima može i Vedrana Rudan otić, njoj je šansa da umre samo četri puta veća.

Bilo bi Cool kad bi se maslina mogla obrat od doma, priko enterneta, mogli bi naši skojevci fašistima brat masline.

Još veća frka je u staračkim domovima, eto netriba ni befel više za starim Švabama šta umiru od Korone, prat guzicu, Fašistima je najveća noćna mora, da se Štefica, Jelisaveta, i Rabija neće Vratit ako odu za Uskrs pa da će im falit dvista iljada perača guzice.

Antifašisti po portalima su u bedu jer se kod nas nije dogodila katastrofa, pa su puni teorija zavjere, po kojima su Članovi stožera u stvari ljudi gušteri stvoreni u američkim labortorijama, uz pomoć tajnih zapisa iz Vatikanske riznice, koji su poslani da bi se spriječio povratak komunizma, i braća Rusi su nam jedina nada protiv tih reptila.

Jedino šta ih veseli je to šta je propala sezona, pa su eto sve naznake da će propast i Hrvatska.

Ako se slučajno dogodi da se ovo smiri, i da Švabe krenu na urlaub u one zemlje u kojima je šansa da se umre od korone četri puta manja nego kod njih, a koje imaju prekrasno more, tribat će zavarit krov na onom neboderu u Rijeci na koji je Nemanja metio petokraku, jer će antifašisti skakat s petokrake.

Kao da se vrime zaplelo u švere

Baš sam umoran, odavno nisam bio ovako umoran, od nečinjenja, od osluškivanja podrhtavanja tla, od brige za bližnje.

Ne znam kako vi, ali ja ih u tim rizičnim skupinama imam preko nekoliko, u konačnici i ja spadam tamo, iskreno ne bojim se za sebe, racionalno sam svjesan da se može i meni dogodit da se zarazim ma koliko savjestan bio, mogu se zarazit na Najbizarnije moguće načine, pa ni ne razmišljam previše o tome, više mi misli plove prema onima koji mi nešto znače, pa i onima s kojima iz ovih ili onih razloga nisam u kontaktu.

Nisam osoba koja se boji, barem ne više nego li je to racionalno, nisam ni onako bezumno hrabar kako sam znao biti kad sam bio mlad i sustipletičan, ali znam da bi neke gubitke teško podnio, a neke vjerojatno i ne bi.

Zato me tako užasava ljudska glupost i neodgovornost.

Prema takvima osjećam otprilike isto ono što sam osjećao za vrijeme rata, prema onima s druge strane, teško će to biti vama razumjeti, ali ja i tada nisam nikoga mrzio, mržnja nije dobra, izjeda čovjeka, uznemiruje ga i kvari mu fokus.
A ja sam tih dana bio izuzetno fokusiran, a ti s druge strane su bili nešto što se trebalo neutralizirati ili eliminirati, bez emocija, čista tehnika.

Htio bi ovom prigodom, obzirom da nisam bio u nekim slučajevima baš nježan prema prosvjetnim radnicima, kako bi opet mogao reći ono što mislim kad budem imao potrebu bit kritičan, reć kako su ovih dana nepravedno zapostavljeni, iako obavljaju silno važan posao u potpuno neregularnim i nepoznatim uvjetima.

Naime ti ljudi nisu ni na koji način krivi što su ih njihovi sindikalni predstavnici isprostituirali, i u javnosti im oduzeli i one mrvice dostojanstva, kao što nisu krivi što im i sada ti isti idioti, oduzimaju i ono što je preostalo, ako je išta preostalo.

Zato braćo i sestre, svi vi kojima se gade paraziti poput Ribića, Severa, i ostalog neradničkog ološa, morate imat u vidu da, da nije tih ljudi koji daju sve od sebe, a niko im zbog smeća koje ih kobajagi predstavlja ne plješće, vaša djeca, nećaci, unuci, zasigurno ne bi završili ovu školsku godinu.

Zato eto ja plješćem svim tim ljudima, i od srca im želim da ih u budućnosti predstavljat neko drugi, ko će im Vratit dostojanstvo koje su im paraziti nezasluženo oduzeli.

Miševi i mačke naglavačke

Nevjerojatna nepravda se dogodila u Kini u gradu Shenzenu, se dogodio nepojmljiv udar na ljudska prava.

Naime gradske vlasti u Shenenu su zabranile građanima da jedu pse i mačke.

Odakle bilo kome pravo da ugrožava ljudsko pravo kineskih građana da jedu pase i mačke, ko je taj koji se usudi dirat u njihovu tradiciju i običaje.

Braćo i sestre pozivam vas da očajnički kriknete do neba u obrani ljudski prava braće Kineza, branimo braćo i sestre toleranciju prema drugačijima, prema njihovim tradicijama i običajima.

Pokažite djelom da ste progresivni slobodoumni anarhisti, koji nikada neće dopustit da se gaze bilo čija prava i različitost.

Svi vi koji ste protiv bilo kakvih zabrana, i totalitarne države u znak solidarnosti s braćom kinezima, skuhajte svoje ljubimce i pojedite ih, i recite mrskom neprijatelju, no pasaran.

Ozbiljan post

Imam ja tu jednu fejspuk prijateljicu.
Ona strastveno ne vjeruje u Boga, a isto tako strastveno vjeruje u Reiki, ne vjeruje u Koronu, ali vjeruje da ako nas nisu već čipirali sigurno će htjeti, užasno joj smeta izolacija, i ona bi kao i ostali protivnici cijepljenja bi rješavala problem na način koji se popularnoznanstveno naziva imunitetom krda.

Moja fejspuk prijateljica je inače fakultetski obrazovana osoba, prirodoslovni smjer.

Igrom slučaja sam nešto upoznat s virusima, epidemijama, dezinficijensima, i imunitetom krda.
Rijetko što čovjeka može natjerat da o nečemu nešto nauči kao kad je to nešto što ugrožava njegovu obitelj, ili nekog njenog člana.

Moja fejspuk prijateljica srećom nije imala takvu potrebu, da bi se morala potrudit nešto naučit, ona je na enternetu pročitala nešto što je napisao neko od njenih omiljenih antivaksera, ili je tek šerala nešto a da nije ni pročitala, ali do zadnje kapi krvi branit nešto o čemu u stvari nema pojma.

Moja fejspuk prijateljica siguran sam vjeruje, toj osobi koja je napisala članak, a kojoj medicinska komora još nije oduzela licencu, a davno je trebala.

Na žalost, znanost je izgubila čast, upravo takvi likovi kao navedena liječnica su je obeščastili, i zato se uvijek upitajte što su vam prešutili.

Naime metodom sticanja imuniteta krda, se recimo između ostalih deset tisuća djece u Hrvatskoj, sa teškim srčanim bolestima, praktički osuđuje na smrt, o čemu vam psihička bolesnica, koja sebe naziva liječnicom, nije rekla ni riječ.

Ja sam siguran da bi se metoda imuniteta krda zasigurno primjenila u nekom konc logoru, njena efikasnost i monstruoznost je primjerena upravo takvim mjestima.


Zato braćo i sestre, to što je neko liječnik ne znači da nije psihički bolestan, zato pazite što čitate, i što šerate, i ne branite do zadnje kapi krvi ono o čemu nemate pojma.

A ja vam od srca želim da nikad ne osjetite potrebu naučiti sve o virusima, bakterijama, dezinficijensima, epidemijama, i izračunu stope smrtnosti.

Hvala

Vrag nosi Pradu

Halelujah

Javile su se i mater i ćer Dvornik.

Jedna savjetuje vladi da sačuva radna mjesta, a druga da je pivanje Moje domovine žešći trash.

Sinoć je bila na televiziju emisija o Borisu Dvorniku, jebate koji je to glumac i Čovik bija, tribalo bi osnovat udrugu svi Dvornika, pod njegovin imenom, koja bi se onda svim raspoloživim sredstvima borila da se ovin dvima zabrani istupanje pod prezimenom Dvornik.

I dalje se u ovoj krizi pokazuje da je puno više luđaka nego zaraženih, zato bi bilo šteta, ne izolirat ih, ne zaražene, nego luđake, zaraženi mogu ozdravit, ovim drugima nema pomoći.

Nešto je stvarno pošlo u krivo, i na nama je da se zapitamo, nije li sve ovo skupa, upozorenje neke više sile, na luđake među nama, prema kojima bi trebali imati drugačiji odnos.

Nije li vrijeme da priznamo da smo granice ludila koje zahtjeva zatvaranje u institucije, rastegli do krajnjih granica.

Nije li vrijeme da priznamo da su luđaci umjesto da su izolirani na zatvorenim odjelima, zastupnici u saboru.

Braćo i sestre puno ih je, kako onih koji opravdavaju masovne ubojice, tako i onih koji tvrde da muškarac može postat žena, preko protivnika cijepljenja, do onih koji zagovaraju metode sticanja imuniteta krda, koje su primjerene nekom konc logoru, do u konačnici onih koji zagovaraju pravo pojedinca da ugrožava živote drugih.

Braćo i sestre blogeri ako se maloumnici ujedine s neradnicima, ako ih ne zaustavimo na vrijeme, i ne smjestimo ih u institucije zatvorenog tipa, koliko god koštalo, svi ćemo moć predvođeni Tigijem skakat s mosta u Savu.

Kako se vi osjećate je li vas strah maloumnika, idete li na njihove blogove.