u biblijoteku san pita onu tetu šta tamo radi da mi da neku ljubavnu knjigu za mater
onda je ona pitala je li čitala neku Anđeliku
ja san mislijo da me zajebaje jer se Švabica tako zvala, pa nisan zna šta bi reka, pa san reka da ne znan, onda je ona rekla sigurno nije i uvalila mi neku debelu knjižurinu, pa je pitala šta ću za sebe, pa san reka neku kaubojsku, onda me je ona pitala jesan li pročita sve od Greya, a ja nisan zna pa smo skupa išli vidit i našli jednu koju nisan čita
kad san iša doma, srija san Đipala koji mi se ruga zato šta san ima knjige, pa san ostavija knjige na zidiću i uvatija Đipala i naprokida ga
muški su u to doba čitali Zagora, Bleka Stenu, i Princa Valijanta, a ženske ljubavne romane Život šta su in matere kupovale, pa je svaki ko je čita knjigu a da nije lektira bija lapan, osim kad je bija brži i jači od ostalih ka ja, pa bi ih naprokida, onda on nije bija lapan
kad san počeja čitat onu Anđeliku, odma mi je pa mrak na oči, jer je priča bila stara četristo godina, ti prije četristo godina sigurno o tome šta mene zanima su znali manje nego moja baba, a bija san siguran da baba nije znala ništa, pa san ostavija knjigu i iša zvat Almu da idemo na livadu
tamo san ja sa lason od trave lovija gušterice, pa je njon bilo njih ža, i onda san ih pustija, onda san ulovija čelu u čašu od jogurta, pa jon je i čele bilo ža, pa san i čelu pustija, a onda je čela popizdila i napala nas pa smo otišli u garažu od susida Borisa
on je bija na poslu u škveru a garaža mu nije nikad bil zaključana, tamo su na zidu bile slike goli ženski, pa je ona rekla da će mi ispast oči, ja san reka da je meni ona masu lipša, pa je ona pitala kako znan, kad je nikad nisan vidija golu
ja san reka da nema veze, da je ona sigurno lipša
onda je ona pitala bi li ja tija vidit, pa san ja prista disat, kadmi se počelo mantat san se sitija da ne dišen, pa san reka da bi, pa je ona digla majicu, pa ja opet nisan disa, a čini mi se da nije ni ona
srićon je onda ona spustila majicu, jer ja nisan zna bi li triba puvat, a nisan tija falit, pa smo išli na školsko igralište, i držali se za ruke
kad smo došli tamo Zdene je odma pita šta je bilo
ja san reka ništa, šta bi bilo, pa je zdene reka ne seri, smiješ se oko glave, nešto je bilo, a i ona skakuće ka manita, posli ćeš mi reć šta je bilo, ili ću pitat Almu
na večer san opet čita onu Anđeliku, iako su me više privlačili kauboji, ali san mislija da ću nešto naučit u tu drugu knjigu
cilu noć san čita sa lampadinom da me mater ne uvati sa svitlon, tamo je neki lik tija povalit neku žensku, i to san odma razumija, a ona je njega prvo mrzila, pa ga je tila mrzit, ali ga nije mrzila, pa ga je morala mrzit ali nije mogla, pa ga više nije mrzila, ali nije znala šta će, pa san ja zaključija da te ženske u knjigama nisu normalne, i iša spavat
onda mi je palo na pamet, šta ako su sve žene takve, pa opet nisan moga spavat, onda san ipak zaspa, činilo mi se da san tek zatvorija oči kad je mater upala u sobu, otvorila ponistru, i pitala mislin li ja ić u školu
Post je objavljen 28.04.2020. u 14:53 sati.