Fressssssh

Ka šećerna vata u cirkusu

U to doba svi smo imali Speedo kupaće, kakve danas nosu samo pederi, stari galebovi koji više liču na očerupane kokoši i bloger Kupus.

Buzdo je ima neke kričavo žute, koje mu je mater kupila na sniženju pa smo ga svi zajebavali.

Ja san ima šugaman od coca cole, veliki koji je Alma puno volila pa san jon ga da, da bude njen,
Šugamane smo lovili sa mačkom.

Prvo bi sinjali na nekom balkonu šugaman koji je samo pribačen priko ograde, pa bi onda uvatili mačku i bacili je na šugaman, mačka bi se uvatila za šugaman, pa bi skupa sa šugamanon pala doli.

Tako smo svi imali šugamane od coca cole, Marlbora kakvi nije bilo za kupit u našon socijalističkon vukojebini.

Zdenin rođak je ima kazetofon, pa smo dežurali na taljanskim radio stanicama i snimali pisme, i onda prodavali kazete, prazne kazete smo kupovali u Italiju, i onda bi spikerima kad bi nešto laprdali u po pisme, jebali mater.

Ja san radija sa starin, pa bi onda došla Alma pa smo bili na plažu, tamo smo se u moru zeru pipali, ali smo pazili da nas ne vidu, da nan ne zabranu da se družimo.

Onda bi ja opet malo radija, pa bi naveče nas dvoje išli na sladoled i mantali okolo.

Stari je stalno pritija da će mi te sladolede odbit od plaće, pa bi ja njemu zapritija generalnim štrajkom, i tako dan po dan.

Lito je na kraju ispalo super, ja i Alma smo bili uvik skupa i to je svima bilo normalno, nikome nismo bili sumnjivi, osim mom bratu koji nas je vidio kako se ljubimo, pa je pritija da će svima reć, ako i njega ne vodimo na sladoled.

Nekako je i meni i njoj bilo lakše bez pritiska ekipe da napravimo neki slijedeći korak, za koji niti smo znali kako bi trebao izgledat, niti smo bili spremni na tako nešto, bili smo sretna i razigrana djeca koja su se volila na iskren dječji način.

Uživali smo u tom litu najboljem ikad, za koje smo želili da traje zauvik, iako smo na jesen tribali postat sedmaši, šta nije mala stvar.

Meni je stari na kraju lita da osamsto maraka kad smo išli u Trst u šoping, šta je bilo masu love, pa san moga gledat i po dućanima a ne samo na Ponte rosso, ali to je već neka druga priča.