Nesmeš u ovoj šugi od države biti ni mator ni bolestan. Mator ne jer si bolestan slijedom godina, a bolestan ne jer - nemaš love.

Mjesec dana čekam "tešku" vezu za jedan pregled u vezi koljena, čovek se sam ponudil, kao protuuslugu od nekad davno, ne javlja se, no, sapienti sat.

Fala Neno.

Onda kak mi komp šteka zovem suseda zgrada do, zbudim ga u pol 12, došel s puta, setil mi se rodbine veli ti kad zoveš u ranu zoru, si ti normalna, a znaš kaj, veli: Gleč, mene odma koljena boliju kad tebe čujem, ček idem si štap kakvi poiskati, nema jebote, samo partviš, e nemam sreće. No ček, joj da, viš, i kičma me boli, kaj ono te još boli, ne, to nemam, no može vratna kralješnica? E super, veli, nikad me to ni bolilo, e, kaj veliš, kaj te boli, duša? E a kak me tek boli, joj to mi je u frontalnom sudaru zletelo van, još ju tražiju po Sloveniji. Hhahhaha jebate,imaš još nekaj? Čuj, veli, jebemti, ko da je Slovenija tak velka, mislim već su trebali naći no dobro! (Vrišti od smeha.) I nađe neki taj termin veli to ti je prvi mogući rok, pa rokmibejbe, probaj.
Mislim si imam tam dve opake veze, na samom vrhu, al dok me ne trebaju, ni ja nesmem pitati njih, kao sve umreženo (jest malo sutra). Uglavnom:

Fala Branko.

Pošaljem sineka na poštu - ovaj dio mi se gadi, sve je bilo u formatu A4, sve su mu uredno fotokopirali i naplatili dodatnih 4,5 kn, nisam škrta al ne volim biti budala. Tam mu neki nabrijani tip (ja znam kak se šalje fax jebatemorskipas!) naplati sve nemoguće i moguće, upravo slažem reklamaciju i šaljem R s povratnicom. Platila bum pijaču kolko imam love kod sebe, al ne dam jebenoj pošti 15 kn za nekaj kaj inače košta 3! Dobro. Al da mi uz broj faxa s 01/pa nadalje fax pošalje u Krapinu!!! Koja crna Krapina, mislim lepo je u Krapini al kak bum do tam, to ne bi išlo, e Hrvati, super nam je kakvi smo si međusobno gadovi, al ovo nebu samo tak prošlo, pardonček! I još 15 kn ober, niks.

Danas šaljem sineka opet po gradu i on se vrati, poslal sve, raznesel, odnesel, poslal, platil nekaj i tak.
("Meni je dosta svega, zakaj si tak ostarila, fort ti je nekaj, kad sam ja bil mali niš se nisi žalila - 24 godine unatrag i nisam baš, gle kak si debela a i ja vidim da niš ne jedeš /aj ti smršavi mater ti spomenem a nemreš hodat!/ to sve niš ne valja jebo Hrvacku /slažem se/ i bla brblj!").

U roku od 3 sata kak je poslal taj fax iz jedne firme jelte, zove ljubazni ženski glas jeste vi Sekasmith, jesam, reumatologa i to jesam, i veli datum. Jest da je za 7 mjeseci, al za MR. (President) čekala sam i 11 mjeseci. Pitam ponovno jel to vi od par sati unatrag, da - da. A to odande, da - da. Ak smijem znati vi ste sestra, da - da. Ime ak nije tajna? Veli. Reko znate kaj, sve nam je vrit otišlo u ovoj državi, zdravstvo je u tragovima, al ovo malo kaj još imamo to držite vi, sestrice. Molim lepo da tog dana ak može ikak, vi budete tam, hvala puno.

Da hm, smješka se, osetiš, joj, da hvala meni, jer da ih svi kritiziraju. Ma ne kritiziraju vas svi, velim, nego živčenjaki (nemavećegodmene) i neznalice. I tu se mi skoro izljubimo i vidimo se za 7 mjeseci. Lepa moja Hrvacka.

A jutros sam se probudila sva nikakva, nemrem se pokrenuti, opsovala sam i boga i datum i dodala - majko, što me ne pobaci na vrijeme... I tak. I tako jedna sestra, čudiš se, misliš zove te iz Austrije, Njemačke... A ono čak NE iz Krapine, iz Zagreba i ljubazna. Možda geknem do tad - ne, ne, nikako! Ko bu odjavil moj termin nedolaska???

Oznake: zdravstvo u hrvata

Odem na kavu sama, šta ću, biram društvo.

Stol do, dofural cucak gazdu na kavu i sok.

Pita gazda, neki matori ko ja, jel može uzeti moj račun od kave, velim ja zemite al kaj će vam moj račun. Veli nisam dobil svoj a oću pesu dati šlaga iz kave, reko ma možete vi i platit, nisam ja sitničava (kao nije čul). A jel to pes smije jesti, pitam, on veli ne znam, do sad je smel, možda djeluje dugoročno.

Pes pojede žlicu šlaga i sretan kao ko, kao beba.

U međuvremenu je kelner donesel 24sata i Večernjak nek izaberem - jer zna da bu dobil 2 kn, ak nemam 2 kn za tringelt, ja nedem na kavu. Ne zanima me opće kaj ko misli o tome, još popijem običnjak kavu al da imam 2 kn za tu decu kaj tam delaju, uvijek dobijem smiješak, pitam se zakaj jelte. Ma nevjerojatno, čuj posluga sve brža, nemreš bilivit, tek se sedneš neko dotrči dobar dan izvolte...

Pročitam novine, pita prijatelj od pesa jel slobodno zeme novine, reko izvolte i tak.

Cucak izuzetno miran i viš da je neki avlijaner, mešanac, al ima nekaj u toj njuški baš ono elegantno, a kak se prvo zaletel na mene, gazda ga povukel, niš ja, kaj bum, pa ni gazda moj batemorskipes.

I odlazim velim doviđenja, čujte gospon, imate slatkog pesa (odma upali) gazda bi pričal al u tim godinama je nezgodno reći - sednite se da vam ishvalim svog pesa, takvih nema.

I ostanemo mi tak pol ćuke jer bi gazda pričal vidim ubila ga kralježnica, a ljudi prolaze pa se ja mičem sve s mojom najboljom prijateljicom - štakom, dakako. Cucak je reinkarnirana mačka, gura ti njušku da ga maziš, naštima se, linja se na najjače, gazda i ja vičemo tpu, pfffffff, mičemo dlakureštine od pesa, leti na sve strane, užas. A ja mislim kak bi moja kći sad rogove dobila: E mamaaa kaj ti je, cucka, još tuđeg cucka tak čohati ko mačku, nisi normalna daj mama idemo doma, kevo si sišla s pameti, mamaaaaaaaaaaaaaa!!!!!!!!! Dlake, cucak, njuška, vukovi, Cesar sui cani, kak već, alo, stara, upomoć, mama bum se odselila (ma nemoj! Da mi je znati još kak se tvog brata rešit od doma!).

Čoham ja cucka do besvijesti, mislim si ti se dugo nisi kupal, mislim jel doma imam tople vode da se ja nakon ovoga okupam, gazda kao niš ne primjećuje priča o istim boleštinama koje nas tište u tim godinama, ja se smijem, on se žali. Na kraju se on počel smješkati al ga sram, nema zube, onda mi je još ispričal sve o zubima, čujem domaći čovek, meni zaniiiiiiiiiiiiiiiiiiiimljivoooooooooooooooooo ludnica, moš si mislit, al čovek ugodan, a cucak se okreće, naštimava i zove se Crni.

Eto tak se to dela kad si star, i cuckima dojde teške. Odma je prepoznal, kuja jedna, iste bolesti ko u gazde i kaj ćeš više pa mi se prišmajhlal/a.

Onda sam otišla u Prehranu i zabavila se na najjače: Dukatov putar od 250 nečega, grama valjda, 16 kn. Dva putra od Dukata 15 kn. Kad dobro zračunaš, kupiš 2 od 16 kn i profitiraš, tak nekak, više ne znam.

Oznake: Jutarnja kava

E danas mi brate dopizdilo. Žena mog bivšeg, nije nas ni rastavila nit se poznamo, ja u Zagrebu, oni u Rijeci, al ona svako malo puni sineku glavu da oće upoznati njegovu sestru. I to tak 4 godine, kći neće, sad ju već počelo smetati.

Pogledam na internet, znam za bolnicu na Kantridi, ko zna kak je to sad, uglavnom nazovem i ospem paljbu uz smiješak, pjevušiiim:

Dooooooobar daaan!!!??? Centralu sam dobila, keine? Čujte pa kak je u Rijeci, jel lepo vreme, joj nemojte se srditi znate ja Rijeku tak jako rada imam i čujte ne trebam niš od zdrafstva znate, glečte iz Zagreba zovem tražim jednu pucu kaj smo skup f školu hodale sad bu godšinjica mature a cura se friško udala i tak i joj kaj bi mi šteli pomoći. Čujte sve se zmenjalo, kolko bolnicih imate v Rijeci, joj tam sam vam ja bila na UZV sa svojim prvim detetom, joj ja vas zadržavam, al kaj mogu meni je Rijeka tak fensi...

Ovaj sve ne veruje kolko riječi stane u jednu rečenicu u tak kratkom vremenu i ne zna kaj bi i veli on čujte to vam je sad sve KBC, a kaj koga i to i ja velim, onda on mene nekaj dalje uputi, kadrovski, što li, onda ja to nazovem javi se neka umiruća nabrijana ja ne da se topim nego pjevaaaaam lalalal Druže Tito ljubičice bijela i žuta i roza i sve tak kozmo i fensi i vrit najlepše na svetu, veli ona novi broj i naziv odjela.

Opet ja zovem Rijeku jooooooooj dobar dan (mijenjam priču, sad zovem iz Ivanić Grada), čujte (kaj jedna primorka zna kak se pripoveda u Ivanić Gradu, al je u ovoj priči bitno da više ne pričam da sam iz Zagreba, ova bi mogla posumnjat i ne javit se) i velim koga trebam, ispričavam se što smetam ali ju doma nisam mogla dobiti, a hitno i to i jako lepo prosim, ma samo na čas lijepo Vas molim (na telefon se jako čuje jel Vas ili vas - malo il velko slovo) ništa od zdravstvenih usluga samo jednu rečenicu, budite ljubazni i puno hvala baš ste tak svi cukreni puno fala.

Prekine se veza, reko Seka, to je tak kad ti nekaj delaš mora po nekom šavu riknut, Ajmo Seka, počela si, za dete je, zovi opet, jeboga morski pas!

Malo mi već neugodno.

Dobim ponovno i dobim istu simpa ženu, ispričava se jer da ta nova kolegica nije znala da telefon nema neki domet pa se automatski prekinulo, zovu gospođu MD i začuješ grubi pušački i ne baš simpatični alt. HALO!!!!!!!!!!!!!! (NE ONO HALOOOOOOOUNEGO A!)

Ja se predstavljam al ona odma grmi KO JE TO i ne čuje moje vredno ime i prezime.

Ja ponavljam

Ona zašuti

Ja velim - gospođo MD, nemojte se niš bojati, nebum vam ja radila scene, recite kak je curica?

DOBRO!!!!!!!!!!!!!! SVI SMO DOBRO!!!!!!!!!!!! grmi žena

Reko a kak je onaj medved (tak su ga i zvali u mladosti)

NIJE ON MEDVED!!!!

Dooooobro, dobro možda više nije al bil je 20 godina s menom u braku, vjerujte mi, nego da Vas ne zadržavam, draga, ja bih Vas samo jedno molila, nemojte više moju kćer pozivati preko mog sina na kavu. Nju to uznemiruje, a možda bi se s Vama i našla da niste supruga njenog bivšeg oca. Nećete ga zaobići kao temu nikako.


//Dio koji je u nanosekundama, di nam rade životinjski nagoni: Čujem kak ovoj rade vijuge, to je dijete sa sela, brže ta misli nego ja - na svoj način, onaj iskonski, obrana i napad, survival, krivine, prirodniji, muškiji da tak velim. Ja sam iz za ono vreme ne akademske ali intelektualne obitelji, ja sam načitan tip kojem asocijacije rade drugačije, da ne spominjem da sam tipični Blizanac, miroljubiv i metode su mi diplomatske, a ona je seosko dete i trčala je bosa a ja ni na dvorište bosa nisam smela, ona je zemljani znak, radi u bolnici sa svakakvim ljudima. Osim toga, doplaćuje dom mojoj bivšoj a sebi sadašnjoj svekrvi... Dio svekrvine penzije se svekrvi oduzima al ga ne dobiva nitko, ipak je ovo Hrvatska jelte, tak ni moja djeca ni ja, a jer je sveki promijenila prirodno stanište, još nije prijavljena, sad slijedi pravno objašnjenje koje je dosadno.. pa.... da skratim....//

JA SAM HTJELA DA SE DJECA UPOZNAJU ALI AKO ONA NE ŽELI NEĆU VIŠE I ŠTA!!!!

Rekoh - niiiiiiišta, kao majka majku vas molim samo da više ne šaljete poruke preko sina i to je sve.

MOŽDA BI ONA TREBALA POPUSTITI!

Reko vidite o tome se radi, nakon onoga što je Vaš suprug napravio svojoj prvoj kćeri, Vi ste i tako čuli samo njegovu verziju, neka ostane na njoj odluka i ne treba posrednika, nikoga. Eto, nekidan je navršila toliko i toliko godina i smatram da ju nitko nema pravo na nešto prisiljavati.

KAO MAJKA MAJCI, SLUŠAJTE JA SAD MORAM IĆI RADITI (izvukli su je s gableca iz kuhinje, a možda je samo bila na kavi i pljugi uglavnom) JA SE SAD NE MOGU TU RAZGOVARATI. MOŽDA JEDNOM DRUGOM PRILIKOM ONA ODLUČI!

Gospođo nema problema ja vas u potpunosti razumijem, za sada neka ostane kako je, poljubite djecu i budite svi zdravi, lepi pozdrav i ugodan dan vam želim.

DOVIĐENJA, HM, DA, DA I VI SVOJE HM....

E ak si pušila mislim si sad buš još jednu zapalila.

Nemrem reći meni tlakača lupa na oba uha, sve mislim da izađem od doma i otvorim širom prozore da negativna energija izađe ili kaj sad.

Napišem kćeri pismo najnježnije kaj sam mogla i očekujem suze i ono - ja sam sad uzrujana i nemrem delati ti si stara pukla, pa kaj delaš?
Dobim odgovor tipa: Stara ti si skroz prolupala, pa kaj si ju zbiljam zvala, hahahha, mama ja sam punoljetna a ti se još tak brineš evo viš, evo viš mama, to je ono, ne želim imati djecu, meni je već same sebe dost ko djeteta, a tvoje sam dete, hahahahah, ideš Mile, zvala mama ne da ona, nemrem verovat. Volim te mama!

I ne zaboravi, dodajem kćeri: ovo je kaj je, al tvoj bivši otac te nebu ostavljal na miru tak dugo dok negdi postoji lova koje se može dočepat a i kad umre, i onda će ostaviti repove za sobom, imam i svoja i tuđa iskustva, a znaš da se ne družim s budalama.

Možda je najteži dio tek u najavi, objasnit se sa sinom, da mi je sad moja mama, eh...

Oznake: money

Da se odma razmemo, svi smo se rodili uglavnom jer su nam mame bile trudne a i zato kaj nas nisu pobacile na vrijeme!

Moja rahmetli majka se rodila zato jer je deda htel sina i rekel je baki, svojoj ženi, da bu rađala dok ne rodi muško, pa se i to na kraju rodilo. Dakle mamu niko nije htel.

Moj tata se rodil jer jer se deda Alojz zanesel, napravil dete 16-godišnjoj curi i kad je zbrisal natrag u Slovačku više se nikad nije javil, a moj ćaća je s 2 godine starosti završil u domu što se posle dost vidlo na njemu, no nebitno sad i tu.

Moji su se starci nakon 8 godina hodanja oženili jer je staroj dopizdilo, rekla je oš neš, široko ti polje, a to kaj je stara bila napredna i rodila brata 2 meseca nakon građanski zaključenog braka, to nju nije diralo. Ona bi digla i triangl dece da ih je rodila, ta se nije dala smesti. I bilo bi bolje da se nikad nije udala, bar ne za mog ćaću.

Mene stari nije htel, vizionarski je skužil da još jedno dete nije potrebno.

Moj bivši nikad nije saznal ko mu je otac a onda me nateral po besplatni pravni savjet htel je tužit mamu kaj mu ne veli ko mu je tata. Gleda mene advokat, gledam ja njega i ja tiho - jer me bilo sram, a on sav bledi, skup velimo: Pa možda gospođa mama ni ne zna ko je otac njenom sinu. Još je dodal gosn sudac da ima 30 godna radnog staža i da je čul da se ljudi tužiju oko alimentacije, ne/priznavanja očinstva i slično, al da dete oće tužit mamu jer mu nije rekla ko mu je tata, da to prvi put čuje. Da jest zakonski opravdano ali da je s 25 let kasno, moglo se do 23 godine starosti deteta (mog bivšeg).
Naše se prvo se rodilo nakon 2 godine braka jer se u braku naime i deca dogodiju, nije me uspel nagovorit da abortiram a kaj mi je u trudnoći izvodil ne želi ni blog znati i ko kruna svega me dete posle 20 godina pita u prepunom tramvaju: Mama, ma zakaj si me rodila!? Taj ton mi je još u ušima ko i prvi plač po rođenju, to ne zaboravljaš, a moj Bože, ako te ima!

Oprosti dete, nebum više nikad!

Drugo nam dete, koje isto nikak nije htel, osvetilo za sve, još mu ide, razlozi su oni koje ukratko opisuje Tolstoj prije dosadne priče o Ani Karenjinoj. Kad je toj noćnoj mori od braka došel konačno kraj, bivši koji nikak ni htel imati decu, našel neku jadnicu i napravil joj treće dete, i ona već ima dvoje, u svakom slučaju je treća po redu, s obje strane. Daj si zamisli majkumu ići napravit dete ženi koja je dost prešla 40 godina, samo da bi ju vezal za sebe, koji će to otac biti (treći put) naravno i dalje nezaposlen.

Pa me pitaju kak to da još nisam baka, reko nadam se da nikad ni nebum. Ko ide rađati decu koju druga strana ne želi!? Koja deca, koji bakrači. Di su ti očevi, naprave dete pa ne pitaju za njega pa se ko fol miriju sa ženom i naprave joj još 7 komada dece, danas sam srela jednu takvu. 7 ih je napravil mireći se, tome je 10 gdoina možda ih još 7 imaju. Da se dogovorimo: Moš se i s crnim vragom pomirit, ne moraš mu dati da još jedno dete napravi!

Kad čujem Pismo ćali od Vukova, svaki put gutam knedle i mislim si koliko je taj ćale potreban djetetu. Tatu se voli. Dok je još bil kolko tolko pri nekoj pameti tata mi je čital priče, mama je tvrdila da to nije nikakvo žrtvovanje, leži i čita. Krivo, moj bivši nije nikad ni jednu pričicu pročital. A ja se sećam kak je moj tata mirišal, onak pritisnuta uz njega, pa mi je to bilo štos kak on drukčije miriši od mame i kaj si imal kaj za zagrliti, ti mali a tata je bil komad čoveka. A kak je čital... A svašta mi je čital, tu sam naučila turcizama i slovenštine i svega. Da se rastala na vreme sve bi uspomene bile lepše a život bez njega lakši. Samo to predškolsko doba pamtim kao nešto lepo od njega.

Ma di ste, očevi, di su ti muškarci koji buju opće priznali dijete bez neke DNK analize i/ili plaćali alimentaciju. Kolko bi mi svi bili drukčiji da smo imali muškarca za oca a ne samo izluđenu mater kojoj se sve i sva prigovara, i pljuske (nježnosti se ne broje) i nervoza (imaš 10 kn a frižider prazan, pa izmisli jelo), koja odricanja i poniženja, koji strahovi i borba da se dete zaštiti od društva od vrtića do faksa, onda ga još i zaposli!

Kad je moj prijatelj prvi puta opće došel k nama doma, nakon moje rastave dakako i upoznal moju decu (sam ih ima četvoro i požrtvovan je otac) moje se starije dete rasplakalo i reklo: Otišel je otac kojeg nikad nismo imali. Pa su deca plakala u sobi a ja u kuhinji.

Oznake: očevi

Vreme događajčića - prije nekih užasno puno godina, mjesto zbivanja poctanarski stan na Jordanovcu, prijatelj i žena kaj su imali iznajmljenu jednu sobu od tri, su nekam morali izaći a ja sam trebala samo biti tu ak se beba zbudi da ju valjda polijem s mrzlom vodom, ja sam rodila prvo dete 10 godina kasnije i nisam ju znala ni presvući! Preživela je i završila faks i dakako radi van Hrvacke, al to kaj pričam je bilo za vreme Jugoslavije, dok su nama stranci dolazili studirat i dost ih je i ostalo. Dobro. U istom stanu je živjela grupa Arapa jasno svi su studirali medicinu.

Meni se Arapi nisu dopadali jer su me pocečali na cigane, a ciganima su me strašili starci otkad sam se rodila, valjda još u Petrovoj bolnici. Crnac je crnac, al ovo zgleda ko zmazano, a cigu da zvadiš iz varikine bu tamni opće mi to nije sjelo do starosti (mada sam sad koka u najboljim godinama, dakako).

I veli Božo Konj, Seka kaj buš tu sedela s uspavanim detetom, nemaš kaj za čitat, nemaš TV, odi dečkima oni buju sretni ko bebe kaj si im došla, idem ja pitat. Reko ne zanima me. Veli on odi velim ti, ja ti garantiram, buš ko kraljica. Nemoj zajebavat Božo, crnci su crnci al ovi nisu ni beli ni crni, odi vrit, i bla bla i odem ja na kraju jer je Božo ipak konjusina uporna. I bih dočekana ko kraljica. Meeeeni neugodnjak. Ovaj jedan, sad kak se zval, e, da Džemaaal, odma mi poklonil ploču Ne klepeći nanulama jer sam rekla da - kad smo već na linji muslimani bosna emirati nešto, al ja neću uzeti, mislim sirotinja studentska on bu meni ploču. On se uvredil, navalil. Ja neću, meni ga žal, zamalo zaratilo Juga-Arapski Emirati. A on iz Emirata pa ziher sirotinja, kaj ja znam kaj su Emirati, e, ono negdi 70-e. Pa tu kod prijatelja dok se ne snađe, brzo je taj i kupil stan valjda, ma nebitno. Uglavnom: sve ne znaju kaj bi pa me gledaju ja reko ovi buju me silovali Božo mamu ti jebem ak preživim ti buš mrtav. I tak ja vidim oni gledaju samo u oči, nude tam nekaj (ja neću jebote, sigurno otrovano, ja mislim već na Domovinski rat kad su nam decu trovali Finci s onim kolačićima) budimo realni život nije cveće! I kavicu su mi valjda skuhali, ne sećam se više znam da sam ploču na kraju MORALA UZETI, nisu oni bili studenti ko Božo i ja, kaj je njima jedan LP, posle Božo priča - ti si jedina ženska kaj je ušla u tu sobu otkad oni tu žive.

UH!

I sad se sećam od svega sa simpatijom, čovek je rekel da bu il već je, studiral medicinu, sećam se - one arapske oči ko Omar Šarif, a trepavice božesačuvaj, kad zatrepće, propuh napravi. I ja velim kak ima velke trepavice, mislim fakat napadno!!! A on veli hvala kupio sam ih - negdi. Ja reko kak si kupil trepavice. I tu se maltene posvadimo sve na nivou, uglavnom ja o trepavicama on o trapericama. Da sam bila malo opuštenija smijala bi se ko danas, oni su samo ukočeno sedili i gledali u mene ko u boginju, ko ne zgleda lepo s 22 godine, 23, a koja sloboda kretanja, ja jedna oni 4 i ja sam gost a neću poklon, mislim nečuveno! Kod njih nezamislivo pa još - tada, davno.

Beba se naravno nije zbudila a ovi su došli u roku zbiljam pristojno hitno.

Jučer na terapiji (koju sama plaćam pa sam u teškoj depri) sedi jedan sijedi čovek guste te bijele kose, al obrve i oči tamne, pretamne za naše podneblje, ja stigla proučit da se ne farba, tak sediš u tom prostoru. A kak su prostori mali mi tam troje, postane ti neugodno i počneš laprdat. Počela žena na ležaju prek puta: Da je vlaga u zraku i da se teško diše. Ja se čudim (nikad čula kao, ma nek ljudi pričaju, sretni su) i bla bla, gledam ja ovoga priča negdi je delal pa je 50 u zraku al je zrak suhi, i lakše je disat neg sad - a bilo je baš ono šuga. Reko dobro sad gospon bili ste u Emiratima, Italiji, Siriji, Kuvajtu, ne znam di, a otkud ste vi. Da je Sirijac. A reko niste me prevarili, jedan padež niste utaknuli a i držanje vam je (da ne duljim, od Turaka na dalje - ko da imaju štil od metle na leđima, a ne kičmu!!!) kaj ste studirali tu - procjenjujem, negdi '72. u Zagrebu? Veli on kaj i tak mi o tome, da je bilo vremena bi mi i Titeka spomenuli, tolko smo - ko vjeruje u to ko ne, ta gospođa na struji, on na laseru, na meni magnet djelovali da je došel i Josip terapeut s najljepšim muškim očima ikad viđenim i pričal s nama, inače klještima pukaš reči iz njega, ljubi ga teta, zamalo bi mi mogel biti unuk. I počeli strojevi pištat i zvonit da smo gotovi, veli gospon iz Sirije znate kaj, kad ste rekli da nisam utaknuo padež: Sjećate se, nije bilo sve spakirano, kupovalo se na vagu i to. Dobro. I veli - Hrvatski je težak (slažem se, dobro) ali kad smo ga tek učili hrvatski, kad smo došli studirat u Jugu, onda je svaki novi kaj je došel na faks, živili smo tam u domu na Savi, moral ići u dućan. - Dooooobro???? - A veli znate zakaj (žena mu Zagorka) jer smo mu rekli da kupi 2 kile jabuka, ali on bi to redovito izgovarao: Dobar dan, molim vas dvije kile jebote.

hahahhaha reko jel dobil, veli uglavnom kaj su ga malo pogledali i pitali otkud je i kak mu ide hrvacki, hahahahah

Kod nas se navodno u Prehrani novije krade rakija (prije su krali vina) (rakija od litre ne one mala) i kad tata vloviju onda viče: zovite psihijatraaaa, zovite psihijatraaa - oću reć koja smo mi jebena država više niko ni policiju ne zove.

Da dve kile jabuka (ne biti prosti!!!!!!!!!!!)

Oznake: strani jezici

U svakom vicu je neka uglavnom fatalna, valjda poput Fate, žena uništila prvo brak, analogno udala se za tog nekog sad rastavljenog mudonju, onda razbucala čitaj potamanila ili stavila na doživotni oporavak u neku ludaru svu familiju užu širu i najširu, valjda po opsegu struka. Silna imanja naslijeđena još od 7. stoljeća - ne sravnala sa zemljom nego ono, uništila građevinu, dofurala odnekud humus i ober posijala travu, to sve plaćeno muževim nofcem. Djecu je dala u dom ak je bila luda da rađa, otrovala je muževu rodbinu po Australiji (i dalje) metodom (još nije naučno objašnjeno) potencijalnim imateljima rodbinskih veza tipa vjenčani, usvojeni, posvojeni, 50 godina skup al nevjenčani, promijenila kompletne podatke uključujući i ojb, kućne ljubimce dala preparirati i onda spalila, hakirala sve dokumente koji počinju na prvo slovo prezimena tog jadnička kog je otela prvoj ženi (nema pojma kolko joj je ova zahvalna), ma kaj pripovedam, još malo bu i državi promenila ime, samo da ga uništi, jer žene su takve! Da nije kuhala, da se skurvala s batlerom od 120 godina slepim gluhim a možda i nepostojećim, to normalno; razbila aute do neprepoznatljivosti, to se podrazumijeva, sve isto sa svim kruzerima i amfibijama i romobilima, svim mobilnim kaj je lik imal. Tako to rade sve žene!

I onda vele Jesenjin je bil pametan. Nije njega majka, njega je tetka rodila, bogec bistrički, ne bi on majku uvrijedio samo tak.

Onda nebitna, bezvezna informacija iz prve ruke, za te koji tako vide ženu:
Lik sazdan od 92 kile mišića, visok 183 cm, mačo muškarac grozne naravi (Bik/Lav, 0-ta krvna grupa, rođen u godini Tigra) nema s kim se nije pomlatil, nasrdila ga krava (prava krava, govedo ženskog spola!) od 750 kila on ju na zemlju zrušil, nebuš-me-jebala-v-mojoj kuruzi, kravo jedna!!!! Ono, murja mu se obraća od iza ograde od drugog suseda, dole niz cestu (ne uz cestu, lakše im je pobeć nizbrdo) ma nesme blizu, e takav izjavljuje sudskom vještaku da ga je zlostavljala koka od 164 cm visine, 62 kile, Blizanac/Rak rođena u godini Zeca, A-krvna grupa. Ljudu su plakali od smijeha kad sam to pričala, ne znam jel toj koki ili kravi, al muškarci su potlačeni, bez svake sumnje.

Oznake: žene

Trg banana Jelačića jučer, čekam niskopodnu 17-icu i kasnim na terapiju (u stare tramvaje tipa jedinice, tam se penje samo mlađarija do 21, ajd, 23 godine, i to u zaletu - s motkom). Čekam i pasem face, buraz, e nema kaj nema!

Ide jedan tak moje godište i za čudo neviđeno, ne prilazi meni nego liku do mene i pita: espanjol? Lik stepe glavom ko lav i zgubi se, valjda ne zna praf ni hrvacki.

Sad već znam pital bu mene. Pita. Ja velim - govorim talijanski (na talijanskom). On sretan ko beba, pokaže mi rukom da slučajno ne zgibam (osobito da ne odjurim sa štakom zagrebački-plave-boje) i dovleče svoju ženu. I veli joj (tolko kužiš) na španjolskom da gospođa govori talijanski pa nek ju pita (mene).

E ovo nema nigdi, jesam ja luda, al valjda nisam opasna kad me još nisu zaprli, ili još ima ovakvih luđaka. Naime, jebote svi romanski jezici na svetu, žena ozarena počne brbljati takav grozan PORTUGALSKI! da sam se oznojila. Ma i ne onaj portugalski nego onaj iz Južne Amerike, ono kaj čuješ samo Ž, LJŽ pa ŽLJ pa LJLJ i ŽŽ, meni to lepo slušat al niš ne razmem, ona ne prekida, ovaj njen lapan misli da ona spika talijanski, uživa, e, još joj pomaže kaj treba dodati, ona pak crta e ona meni crta po tom nekom papiru tramvajske pruge, napisala 17 i 4 i u času veli - lago. Kolko ja znam lago je jezero, al pokazuje u smjeru ajmo reč Dubrave. Reko možda misli na ZOO, al mi tam pokazuje brojeve tramvaja 17 i 4, dakle mogu ju poslat u piz..., no pardon, u Borongaj, tam nebu našla ni lokvu vode, ili ko zna kaj je Ćomi Fontana u međuvremenu skopal..... I lepo sad ti kaj nisi talijanski pričal drito od 1992. kolko je to, 25 let, njima veliš na talijanskom: vidite - tamo je jedan ufficio turistico, sarebbe meglio da tam pitate, oooo, fino, da mućas gracijas i nestadoše, ja si nemrem pomoći smijem se (vjerojatno naglas) i pitam se (vjerojatno u sebi) jebote ko zna kojim sam ja pak jezikom njima progovorila, njemački mi je katastrofa, engleski ne znaju, kaj sam im rekla majketi sad se fura arapski i turski, e viš, valjda sam im rekla Sellam alleikum, merhaba, karšlama, arkadašlar, putuj Igumane? E, setila sam se, još sam stigla dreknuti: Buon soggiorno!!!! A, si videl? Tak se to dela! Mašallah!!!

Dođem na terapiju sretnem dr. Hadžiavdića i velim mu, zanesena internacionalnom komunikacijom - Merhaba hećim-efendi, al opće me ni doživil, a budeeeee! Bude na kontroli, nisam ja posudila soma kuna bez veze za terapiju, a da me tam pate ko konja, jebalo te dopunsko koje plaćam džaba (ste krečili)....

Oznake: strani jezici

Kad si totalno vriti i sve lađe potonu, onda ti ili proradi zadnja tajna - zatomljavana, uništavana dotad od roditelja, bračnog partnera, prijatelja, dakle: smisao ili karakteristika, a to je SMISAO ZA HUMOR, crni bijeli žuti, bilo kakav, ak ni to. E, a onda se nađe neka budala (budala: čisti turcizam) koju ni ne poznaš, a pruži ti ruku i izvuče te iz govana, a ti se onda čudiš ko pura dreku (smrznutom). Pa se pitaš Božeeee, prijateljistarigdjeste, komšijeeee, i čudiš se evo Čovjeka. A na kraju svega prođe daljnjih 20 godina i ta te kaj te zvlekla zdreka i ta te zajebe. Volila sam ju ko mamu al nije joj pasalo moje ime, a srpsko je ko i njeno (je li????). E jebešga, i nema više nje. Pardon, živa je i zdravija od mene, hoću reći ne javlja se više jer sam se HRVATSKI IZJASNILA DA SAM ZAGREPČANKA I DA ME POLITIKA NE ZANIMA.

Kak ja ne mislim živit duže od nekih 13 godina (to sam vidla na nekom kvizu) molim da mi se jave oni kaj mi misle biti frendovi još 12 godina. Nisam loša, skromna sam, samo ponekad (lažem: često) volim biti sama.

Veliju da je to znak uznapredovale civilizacije, kak god se zvalo, volim biti u društvu koje sam planirala.

Sve vrit.

Oznake: ljudi

Jesenti kaj je zgodno, više se ne kupujeju karte za sat vremena ili pol sata. Ni za 10 kn ni za 4 kn. Sad se veli - molim vas jednu rozu karticu. Ma kaj ni hercik???


17-ica jučer. Kontrola. Vidim kontrolor sve pomno zagleda, izvolte hvala molim, dođe do mene, odnosno prek puta mene, držim karticu dok se ne obrati meni i čitam neki vic u 24sata. A predugo mi čekat kontrolora. Budući da uskoro silazim oću novine ostavit ko i obično, u tramvaju. Bu si neko drugi pročital i pravil kak je potrošil 5 kn, kužiš.

Kad sam procijenila da bi bilo vreme da kontrolora pogledam i velim - izvol'te, dignem pogled, a on fakat već kraj mene i prođe mi kroz glavu da predugo gleda "polasatarozu4knkarticu" i preklopim novine da mu približim karticu i izmijenim pristojine riječi izvoltehvalamolim, kad on veli: Dobro, goooospođo, pa kaj ste baš sad morali sklopiti novine, taman sam se zagledal u sliku da si malo oči odmorim!

Skužim da nije gledal kartonček za vožnju nego je videl golog komada kraj tih prastarih viceva! Raskezim se onak ko Seve (nekad se govorilo Tereza Kesovija) oko glave i reko' oprostite molim vas, ja sam misla da vi gledate karticu. Da vrag po karticama, da dobro i krasno, al da mu to nisam trebala napraviti!

Kesimo se oboje na najjače, raja niš ne razme, a meni se ne tumači. I tak.

Oznake: kontrola

Odem jutros radi potrganog ligamenta na terapiju koju ću sama platit trećinu svoje plaćice. Al nema veze, i tak sam u minusu da noću slabo spim.

Nisam plačko al sad me nakon terapije tak intenzivno boli da mi je za ponorit. Još tam neko predivno stvorenje s predivnim očima predivnom bradom, obrvama, uredan, sladak i ja ne izdržim reko mogla bi vam baka biti al otkud te oči. On zuji, nije navikel. Reko kaj se sad delate, svaka druga baba kaj tu dođe vas pita otkud te oči. On veli - a ća ja znan - i ode, nekom nekaj zvoni za kraj struje (jebote dvotarifna). Priključi mi - nekaj na koljeno i opet ode. Reko čujte to kaj sad mene fakat boli koljeno.... Niste mi rekli na kog su oči. A, daaaaa, zapravo ne znan, nisu baš od mame a ni drito od tate, a biće kroz više kolina, reko čujte kad smo već kod koljena dajte ovo isključite, ja na porodima nisam vikala kaj bute sad čuli. Skuži i ode sa smiješkom i narafski ne isključi niš, a ja pretrpim s rukom na čelu i brojeći ofce. Posle veli jednom liku - saće se maknut ona gospođa pa ćete tamo leć za struju, samo dok ona izgovori ća ima.


Mamu ti jebem!


Došla sam posle nekoj crnookoj na prvi Augenblick (kad smo već kod očiju) antipatičnoj curi velim ja kae ovo, vi kužite da ja imam plaćicu od 3.500 kn, da mi sin ne radi, a ovo vaše gaženje po meni bum platila soma kuna, to tak nede. Da kaj ja hoću, jel me smeta gužva. (Kuži žensko, nema tu!!!) Reko ne smeta mene gužva nego se niko ne kesi, svak je tu došel iz sile, kaj mislite da onaj vaš lepooki kaj mi je spajal koljeno na grijanje, a to koljeno doma moram hladiti, uživa s hrpom nabrijanih baba, ovde se niko ne smije!!!! Niko ne komunicira, 6 osoba u sobi ko moja doma, kaj je to vama normalno? Pa ak smo potrgani nismo mrtvi, kae ovo ponavljam i pitam ja vas?! To iznad 6 banki treba sve streljat.


Veli ona - gospođo znate kako mladi ljudi dolaze i s kakvim povredama.

Reko nije za mlade ljude, nas nabrijane starce treba sve pobit....


Naruči me cura sutra u pol 8, ono kesi mi se u facu i čeka reakciju. E reko tak se to dela. Svi smo na bolovanju ili smo penzići pa kaj bi se rano dizali. Nemate termin u 6 da se nit ne legnem noćas!?

A još mi je u nekim čudnim kutovima iskrivljavala nogu i kad sam joj rekla da me boli desni kvadriceps veli aha, znači pripremali ste se, supač, znamo kaj je kvadriceps, ajmo, dok bute večeras gledali telku, ajmo nogica gore dole, idemo, jen/dva/tri, ajmo, ajmo, aha, tu vas boli, to vježbat, jooooš, još ste živi, ajmo! stisnut, ajmo, ma niš vam nije!

Obožavam ju, na kraju terapije bum joj kupila životinjsko carstvo. Ne celo, čokoladicu.

Kaj još oćete. Reko možete me tući po guzi, glečte ovaku površinu još niste imali, a ovo vam i tak iz svog džepa plaćam. Pa me je pomazila po leđima, kuuuuži žena, reko aj dobro, kad se nećete svaditi, vidimo se sutra.


I u pizdu materinu sve te babe su rađale bar dvaput, jesam bila najdeblja al sam bila najbolja i na kraju sam se okrenula i rekla dvema tu smo generacijski: Kae curice, a smiješak? Oćemo se takmičit koja ima ovaj čas više problema, dignite tu mladost malo kaj se trudi oko vas, nije važna plaća, kaj ni lepo nekom se nasmešit, kaj su vas nafiksali, kae ovo, ajdeeee, pusaaaaaa.


To gleda jedna od 80 kaj je čekala na red i gleda i onak se osetiš no bi se smeškala ili ne bi - reko kaj me sad vi gledate nemojte me špotati. Veli ona potiho - kaj vi uvek tak? Reko gospođo ne tak nego urličem, ni kavu mi nisu dali a privatna klinika, kaj je to u redu?? A kaj imamo osim smeha, niste došli tu plakat, suhi ste, kaj je s vama vidim sve dela a mozak najbolje. Veli da je iščašila nogu a nije ni znala. Reko i ja sam doterala do 117 kila a nisam znala jebiga nisam stala na vagu, a sad idem naći neku budalu da se kesim na cesti. Samo kaj se nismo izljubile. Žena stala na nogu i iščašila zglob, nema 40 kila, nek mi niko više nikad ne veli da sam debela!!!! Nemam ni 200 kila! Meni pukel ligament jer sam stala na krivu nogu na zebru jebote zebra - viš viš, pa da, ustala na levu nogu, eeeee, to se zove dijagnoza.


Ispratil me lepooki vjerojatno je dobil Befehl da me isprati jer se ne činim sasvim normalnom. Privat terapija pa moraju primiti sve koji su se naručili za taj termin, a svim babama paše oko prije i posle placa, pol firme smrdi na poriluk, lampe su bune muha, a jedno svetlo na stropu ne radi. Ležajevi za terapiju pohabani, nemaju kad promeniti skaj (sad se to zove nobl "umjetna koža"), onda ti babe dolaziju sa uštirkanim vešom i ručnikima i staviju pod sebe da ne bi dobile sidu. Jebate ja da dobim sidu ja bi svima rekla čujte pa u ovim godinama, sa 117 kila, zamislite, AIDS, nemojte kome reći, pa bil bi užitak čuti babe u firmi: Seka u TIM GODINAMA još lovi frajere i sidu je dobila, ko fol na fizikalnoj terapiji, ma miiiiiiislim.... Osobito moja šefica koja nije znala da me nema na poslu, mada je moj posel morala prebacivati drugima. Živa bila.


Dakle na kraju ispraćena da ne velim izbačena s olakšanjem personalu, velim lepookom: Kaj me gledate: Za 40 godina bute kužili: čujte lepooki: ona kolegica preslatka osim kaj mi je skor iščašila nogu na najjače, nas hrpa nabrijanih baba, to je trebal biti smeh do riti, vidi se točno ko tu pati a ko ne. Al sve matora mutež ko ja: babe se sastanu i prvo izogovaraju muževe, pa onda ko ima se požali na decu a onda mi najpametnije slušamo o unucima. Evo mene sutra u 8, putujem do vas skor ko do Ivanićgrada, i lepo prosim, atmosferu. Knjige. Štrikeraj. Alan Ford....

Oznake: koljeno