Sinek odi u dućan i kupi nam 3 ŠPARNE žarulje /pokažem uzorni primjerak koji je geknul/ (još nije bilo onih iz dubokog, ledenih)

Sinek ode i dođe s najjeftinijim najjačim žaruljama jer je zašparal na cijeni. Sjetim mu se oca i smirim se jer ga ne bih ni u psovki, zna se šta. Dođe prijatelj Strujić i objasni mu zakaj je skuplje jeftinije. Ja grlo izderala, nije me dete kužilo, kaj, pa nisam ja električar jebote.

Razbije sjenilo od lampe i mulja da je negdi spremil. Prevernusmo stan, nije to baš tak nekaj da metneš u džep u jaknu pa nema. -To kaj sam ja zgubila karticu od tekućeg i nisam ni tražila nego otišla u bankku i tražila novu, to nije isto. Smije se čovek u banki i veli - pa niste prijavili nestanak kartice. Reko nisam doma mi je. Dobro gospođo, koliki je taj stan? 48 kvadrata. I u tom stanu nebute iskali karticu. Reko ajte vi među cca 2.000 knjiga i hrpe garderobe koju niko nebu nikad nosil, da ne govorim kaj još imaš - ležaj, kuhalo, frižider (taj služi da ohladim Nokiju 3310) nađi karticu, zemite vi meni 5 banki s računa i dajte novu karticu. A kuglu - sjenilo naravno da nismo našli, našli smo novu u Žaruljici ili Lampici i platili 4 banke. Tak se špara!

Dete otišlo na rad na more, treći dan je zval da bi se vratil, sestra ga sat i pol uvjeravala kak bu sve dobro, imaš smještaj, 2 topla obroka, svježi zrak, sunce i more radi zdravlja, pogotovo njegovog, da kaj bu u Zagrebu usred ljeta, bla bla bla. U pol 7 navečer je išla spavati za noć, veli ja više nemrem, iscrpilo me.

Dete dođe s rada u pečalbi, ne javi se u Socijalnu službu gdi ima pravo na 300 kn za vreme koje nije radio po povratku s mora (maaaa, gooospođo, kaj vam je 300 kn rekla bi naša socijalna radnica, tj. rekla je, a on očito prihvatil). Oboje šparaju s tim da ja kupujem kaj treba njemu. Ona se ne trudi da on dobije kaj ga sljeduje, jer ju nisam podmazala. S čim, s WD 40???

Dete ode dat poštopat u onu jadnu MEGU nekaj kaj se podrapalo. Kaj je koštalo 7 kn. Donese to lepo pokrpano (cip) s računom od 36 kn. Reko ovo ti je zadnji put, pa kaj ne kužiš da rađe kupim novo, znaš kaj, sutra nema ručka!

Dete izvadi novac iz kasice prasice gdi skupljamo lovu od prodanih flalša i kupi najveću majonezu na svetu i veli ne moraš kuhat dva dana, viš kak ja šparam!!! I tvoje vreme i trud vreme i plin i - sve. Sretan ko nova godina!

U međuvremenu dobil neki poslić, 25.000-i po redu, i dobil 1.700 kn. Dođem doma, njega nema, di si, veli u Pevecu kupil sam si novi TV. Za kolko??? Za 1.400, to ti je sad na popustu, znaš, prava prilika, frajer (prodavač) mi je sve rastumačil. Reko ak te prime na posel za stalno, nemoj me pitati u međuvremenu ni za kaugumu!!!!! Kaj me nisi pital da bar na rate kupimo!!!? Da kaj se srdim, da bu on meni dal svoj stari TV (svoj stari TV koji sam ja kupila sebi, od svoje plaće, a jer je bivši zabranil da se gleda njegov TV u njegovoj sobi, a nas ostale zgural u drugu sobu, kaj sad!

6. 12. bio sveti Nikola, kupila detetu kutiju banankih. Da fala. Da molim.
8. 12. bio rođendan detetu, ja kupila čokoladne napolitanke.

Da kaj će mu napolitanke kad ima bananke.

Reko super, onda bum ih spremila pa buš napolitanke dobil za Božić, Novu godinu i Sveta tri kralja ak kaj ostane, i za Uskrs.

Sad nek mi neko objasni ko je tu lud!?

Oznake: novac