Prvo je u tom stanu koji je prvotno bil namenjen za kućepazitelja ili tak nekaj, stanovala 4-člana obitelj, dragi ljudi, sećam se ko dete da smo familijarno, tad su se ljudi još družili, išli „na kostanje“ imam čak i neku sliku, zbunjival me je 12-godišnji Jadranko koji je svoj šarm vježbal na meni, tipa namignul bi mi kad bi ukral kesten i smješkal se i daval komplimente kakve lepe okice imam, a ja imala 7 godina i niš mi nije bilo jasno. Odseliše.
Došli novi, znam da se skupljala neka lova po haustoru, ne znam za kaj, vodu, čistačicu, šta li, pa sam ja mislila da smo velki prijatelji jer on dođe svaki mjesec. I oni odselili.
Onda mi fali dio priče jer sam živjela van Zagreba, uglavnom po povratku upoznam u tom stanu 4-članu obitelj posle se rodil i 5. član, to se lokalo i lupalo svaki dan, svaki dan menjala stakla na prozorima, kaj je najgore, muž alkić je bil tak spretan, sve je svima popravljal gratis, kaj oči vide ruke poprave, odselili se nakon rastave, a njega pijanog zgazil tramvaj nasred Trga bana Jelačića. Nikad mi nebu jasno, mojoj mami je uvek dolazil trezan i nije htel niš piti, jako ju je volio, popravljal sve živo, jedan dan se sećam da ju je digel u zrak ko bebu čim mu je vrata otvorila i reko - volim vas više nego svoju mamu!
Onda je došel jedan par koji sam poznavala od ranije, s njima je bilo super. Jedan dan sam bila zamoljena prošetati njihovog pitbula, ostavili mi ključeve od stana. Došla ja po njega, stavila mu uzicu, idemo. Reko nebuš mi sral tu po naselju, odemo prek na parking. Al je trebalo proći pothodnik. Ma ni u ludilu! Neće! Ja se čučnula pred njega, uzela mu glavu u ruke i velim: MACO (pitbulu) ajmo ovak, tu niz štenge, pa kroz pothodnik, pa uz štenge i prvi stupić je tvoj. Ne znam kaj je mislil al je poslušal i obilno zapišal prvi stupić tam prek kod kamiona… Ludnica. Odoše i oni, veliju tu se nemre živeti, tu sve ludo.
Imali smo sljedeće, totalno lude susede u istom stanu ispod nas, kak je bivši na njihove proteste (lupanje o strop, urlanje na decu u parku, napad štangom na cesti itd.) odgovaral na nemoguće neljudski način, ovak je završilo:
Kći slavila rođendan s jednom curicom (samo s njom, a da im ne bučimo jer oni su htjeli mir ko da žive na Jabuci) i dođe komšika, lupa na vrata, bivši otvori i veli ona njemu, stavila mu šaku pod bradu: Opet galamite, jebo ti mater svoju!!! sad idem zvat muriju!!! Bivši se zbunil i suglupo se smješka, ja dobila hipotermiju od straha, mislim sad bu ju ubil.
Bivšem (koji je inače užasno brzo kopčal) u međuvremenu došlo iz dupeta u glavu, ode u podrum i zgrabi ju za kosu da kaj ona njegovom detetu ne da rođendan slavit (4 popodne, njih dvije), ona vrišti i zove muža, ovaj došo s nožem, bivši ga zblokira, njoj još jednom zapreti i ode doma.
Dođe murija, ja ponudim kavu, nećeju, smiju se, bivši nudi da mu naprave alko test (???) (murjacima već idu suze na oči od smeha) veli stariji – ču-hahahaha-jte, ovo vam je če- heheheheh-tvrta prijava od suseda, sad bu išlo to na kazneni sud.
Dobili mi da trebamo platiti (a i oni) 150 DM (bile još marke), bivši bil Židov, taj bi dal jedno jaje al ne bi dal kunu, ode na sud i jada se na sudu, ne radimo (istina) i nemremo platiti kaznu. I nismo.
Ovi su platili i odselili se.
Posle se uselila u stan kokoš koja se bavila nekretninama, meni ostala dužna 600 kn, ja kulturno reagirala i napisala joj pismo, vratila mi al se više nismo viđale na kavi. Tuđi stan, na katu, (vlasništvo 1/1) prepisala na sebe, za stan koji je koristila (iznajmljivala za (najglasniji ikad) seks raznim parovima) ostala dužna 35.000 kn plus sucki troškovi, pa otišla i ona. Sad je došel jedan nevjerojatno simpatičan pravnik koji uredno plaća (ja nemrem verovat), na vrata izvesi fotokopije da je sve uredno plaćeno, nemreš verovat.
Nekidan ga sretnem, veli nebu dugo iznajmljival taj prostor, ja pala u depru, počela bum igrati neki džekpotus, ak dobim kaj kupila bum stan i poklonila ga dotičnom. (Ne želim stan za sebe, treba plaćati režije)
eto...
Oznake: stan
