Istina-bog(iHrvati) nikad nisam napisala niš o tome - kako preživjeti vožnju. Većina ljudi, nekih 99,99% i tak o tom ne misli. Jedino mi je Božo prijatelj spustil kajlu i rekel da di je to - kak preživeti, no nebitno, on je Konj i fura se biciklom. Kćerinim. Njegov bicikl u tak užasnom stanju da ga ni gladni ne bi zeli, su vjerojatno zeli cigojneri za staro železo, kunem se da ne lažem, to je trebalo snimiti. Sram bilo one koji tak nekaj kradeju.
Linija 607, mamu joj se spomenem i oca ak se zna ko to je, vloviš 14-icu na Trgaču al onda stojiš i to u prvom ajmo reč linejarnom redu ak je to red, na okretališču na Savskom mostu i moliš krunicu, spominješ Svetu kravu, dapače i malo se klanjaš ak ne vidi niko onak po malo, Allahu i Budhi, ko više zna kaj sve ne moliši - al moš se jebat, busa 607 NEMA!!!! Viš ono ide neki zgodni, zglobni, tak nekei, klinac, ode on u Prečko (da ga ne prekrstim). Zapravo svi zglobni nestaju na zapad!
Maknem se iz prvog reda već 300-injak ljudi je iza mene, kad dojde bus buju me pregazili, ovo je ipak Balkan; a moju konačno (i na probnom radu) zaposlenu djecu još uvijek financiram ja od svojih 3.500 kn, jeboimotacslikusvoju, stara sam, koljeno se nebu popravilo, sednem se na klupu i čekam daljnjih 15 minta. Evo busa 607. Raja ko gladna navalila, ubiše se. Bus stoji. Tek kad je (svi smo od mojih prethodnih čekali već 10 minuta na izvjesnoj vjetrometinici, kaj bu na zimu, ne bi znala ni baba Vanga). Dakle ono kaj nemrem razmeti: Zakaj mi Balkanci moramo SVI ući u bus predviđen za cca 200 ljudi, svi adipozni, živčani, pretili i nabrijani, s ukupnim brojem putnika 350. I ostali čekati jedna puca kaj ni prestala objašnjavati da je puno lipo u Zagrebu ma da nima busa pa će još malo pričikat (ko zna kak je na jugu, ne pratim više puno blogova) i jedan striček i njegov štap i naravno ja. I dođe drugi bus.
Dolazi šoferu zamjena, tipa grizlija. Ovaj prvi mu tumači kak se ne daju otvarat treća vrata, nek ih otvara tak i tak - otprilike u G-duru, i kak je putoval Savski - Sopot - Savski, ćuku i pol (muku ti tetkinu). I nek se još odmori. Dolazi mušterija, pardonira šofera jel ide za Velesajam i da kad kreće. Veli feršo - za 15 minuta, al bolje bi vam bilo pješice, prije bi stigli.
Krenemo mi konačno, otišla sam s posla u 5 do 4, sad je već frtalj 6, odma vlovila tramBaj na Trgu, super, kad ulazi zadihana žena kod Stjepka RadiČa i veli šoferu: Čujte kaj ovo zbiljam ide kraj Avenijum Hola, ono u 109 je ludnica. gledam, žena bu opala u nesvest, al držala se za dve štange i prodihala i nazvala nekog na mob, reko dobro je, bum pričekala dve stanice, nek se onda sedne. Ili umre.
Onda me nazvala Zorka i rekla kak sve to ona kuži.
Oznake: ZET