Tri blagajne u Šparu. Izaberem jednu i znam staće ziher. Stane. Neka koka traži neke pljuge i ode blagajnica u magazu po pljuge. Onda skuži da je negdi ostavila ključ od blagajne i ode ga tražiti.
Odo ja na drugu blagajnu, neki lik nikak da potrpa stvari u vrečku, pa nema dost nofcih na kartici pa nek blagajnarka prebaci na keš, pa blagajnarka nema sitnoga pa niko nema sitnoga pa ode u magazu mijenjati po svojoj nofčarki.
Odo ja i na treću blagajnu. Tamo tip trpa samo tako. Viče mladac iza njega a ispred mene: neeeeeeeeeeeeee!!!!!!!!!!!! To je mojeeeeeeeeeeee!!!!! Da kaj sad. Blagajnarka oba mleka i 1 vrhnje Kravica naplatila prvom kupcu. Onda je tom kaj si je sve trpal prestala pisati pinkala da potpiše račun a meni se od jada skoro upalila gušterača. Onda su prtljali po računima, ko kome kaj treba vratiti i dati, sad ovaj nema posebni račun, skor sam počela vikati ote doma jebovas mlečni proizvodi i sve blagajnarske smicalice.
A svi vele ono kao - kad ja stanem u red, red stane. Eto kome stane!

Oznake: Kupovina