Tri blagajne u Šparu. Izaberem jednu i znam staće ziher. Stane. Neka koka traži neke pljuge i ode blagajnica u magazu po pljuge. Onda skuži da je negdi ostavila ključ od blagajne i ode ga tražiti.
Odo ja na drugu blagajnu, neki lik nikak da potrpa stvari u vrečku, pa nema dost nofcih na kartici pa nek blagajnarka prebaci na keš, pa blagajnarka nema sitnoga pa niko nema sitnoga pa ode u magazu mijenjati po svojoj nofčarki.
Odo ja i na treću blagajnu. Tamo tip trpa samo tako. Viče mladac iza njega a ispred mene: neeeeeeeeeeeeee!!!!!!!!!!!! To je mojeeeeeeeeeeee!!!!! Da kaj sad. Blagajnarka oba mleka i 1 vrhnje Kravica naplatila prvom kupcu. Onda je tom kaj si je sve trpal prestala pisati pinkala da potpiše račun a meni se od jada skoro upalila gušterača. Onda su prtljali po računima, ko kome kaj treba vratiti i dati, sad ovaj nema posebni račun, skor sam počela vikati ote doma jebovas mlečni proizvodi i sve blagajnarske smicalice.
A svi vele ono kao - kad ja stanem u red, red stane. Eto kome stane!

Oznake: Kupovina

Nastala neka pošast ili se tak sabralo, varaju po dućanima sve u 16. Bile neke ribice na sniženju, kupiš 10 platiš 11 i tak.
Kolegica ima mamu od 78 godina, baka vitalna, prati politiku, obavezno prati Ljubav na selu, žena informirana tak da me sram. I veli kolegica - Di god moja mama uđe u dućan svud ju hoćeju prevarit. Bar za kunu. Al baka se ne da, uzme robu, izađe da ne smeta i sve kontrolira. I gotovo svaki put se vrati.

Nekidan kupujem 10 dkg mortadele na sniženju, naravno i žena mi naplati 69 kn. Ja bih to onak mirne duše platila kak sam pametna, al je prodavačica nekaj predugo petljala i iz čiste dosade, još s naočalama s kojima nemrem pročitat ni kolko je sati na Trgaču pogledam piše 69 kn 10 dkg mortadele. Pitam čujte jel ta salama zlatna ili dobim neki skupi poklon uz ovih 69 kn, kaj? Je kak veli ona. Reko ne znam ja kak, vi ste trgovac. Dve iza mene već cupkaju. Salamka ponovno vagne, udari neki broj i 10 dkg mortadele 4,40, e tak može.
Vrećica od 1 kg (1,99 kn) nema već tjednima. Da su naručene. Reko dobro, do tad ću pakirati u ove od povrća. Nek kupim ove od 5 kg (3,99 kn). Ne želim, jer to je isto ko ovo a besplatno je. Da se razme, nisam škrta, al nisam ni kreten, princip je princip i veli mi jedna, bijesna na šeficu, ima u skladištu al ove se ne prodaju nikako pa se čeka.

Čekajte. Čekam i ja tramvaj svako jutro.


U istom dućanu na blagajni 2 dana ranije račun 96 kn kaj ja sa svima pričam velim batesova kaj sam potrošila odma stotku, žena zastane, joj ovo sam vam naplatila dvaput. Dobro,vrati 30 kn. Ko zacoprano, sutra donesem flaše, uvali mi račun, idem doma mislim di mi je medo (bilo je 10 flaša). Vratim se i pitam - čujte kaj ste vi meni dali nofce? Da jeeeee, kak neeee, pa evo račun vam je u ruki. Kak sam bila u obližnjoj trafici u međuvremenu mislim ajd dobro možda nije bil medo a tam sam kupovala nekaj, niš. Za 5 minuta zvoni mob (jedna Josipa ima broj) zovu iz dućana da nek dođem po 5 kn, reko sad sigurno nebum. Kae bilo: Došla nova šefica i ne treba odma pritužbe, a požalila sam se na onih 30 kn od dana ranije. Ops, oprala blagajnu i vratila mi. Popodne sam umorna nakon posla, ujutro sam mamurna, imam godina i malo mi je dost svega; pa dođe koka od 3 banke, prošaca me i misli ajmo. Tu je radila jedna koja je rekla da dnevno mora zaraditi na sitnim prevarama 25 kn minimalno jer se inače ne oseća ko čovek. Pa fino. A ovak se osećaš kao što?

Prevarantica, ta od mede i 30 kn je otišla za poslovođu u neku drugu Prehranu (jadni kupci), a do tada sam izbjegavala taj dućan kolko sam mogla. Toliko da su to primijetili, svaki dan prođem kraj tog dućana bar dvaput. Ako se ikad zeznu na svoju štetu a za što su šanse minimalne, bit ću tolko mudra da ih ne upozorim, osim ako je na blagajni Josipa a ta se nebu zbunila, draga mršava Josipa s kojom izmjenjujem sitne pažnje poput malih poklona tipa kupim torticu pa ovo je za tebe, e ne ja sam vama kupila cao-cao. Jednom smo si istovremeno kupile čokoladu jedna drugoj, ali istu, hahahha. Fino, reko, samo si zadržimo svaka poklon za onu drugu...

I to s vrećicama. Ne, ne želim vrećicu, potrpala bum sve po džepovima i torbi najskuplji akrtiklić bum nosila u ruci tak da komšiluk ima kaj pričati, ali ne, neću vrećicu jer vas ne želim reklamirati i još to plaćati. Platila bum kavu u prvoj birtiji ali ne, ne želim vrećicu. Ak nemam onu platnenu sa slikom Lošinja onda nek mi daju onu s povrćkih. I sve račune od sad uzimam, nema majci!

Oznake: Kupovina