Imam Nokiju 3310, mislim da je punoljetna. Inače je vrlo samostalna, kad idem čorit ja ju zgasim i onda me Tanja zove ujutro sva uspaničena kaj sam ju noćas triput zvala, reko nema šanse, kad idem čorit ja sve gasim, to Nokija poludila, oprosti. Jedan dan iz trambaja šaljem kćeri SMS dolazi od prijatelja e-mail - čuj a kaj si ti to meni poslala u inbox neki čudni e-mail, niš ne razmem. Pa kak reko, e onda smo okrivili onaj rotor tam u Novom Zagrebu, kao ima puno metala pa mesto kćeri na mob prijatelj prima istu poruku doma na komp. Neš ti nauke!?

Kad je izašla Nokia iz mode a ja i dalje koristila usluge Njoklije, u tramvaju čuješ - gle staru kakvu ciglu fura, ko to još ima, heheh, kuži gerijatriju. Sad to zvuči: gle staru još ima Nokiju 3310, bate kak je to dobar mobač bil. Izašel je rimejk al ni to - to.

Gledam kaj mogu novi mobači pa mi već krivo kaj nemam noviji, ovo je koma. Puni se dvaput dnevno ono do daske. Kak je neko rekel - to je već fiksni telefon. Kad se zagrije od ruke onda nestane sve s ekrana, nemrem zvati ni slati poruke. Onda ju hladim da dođe sebi. E onda joj je prehladno pa opet malo prigrijem kraj lampe, jebote ja imam termostat doma a ne Nokiju! Nekidan je skroz krepala namrtvo a kak sam nosila više stvari u sobu, roknula je na parket, reko ovo ti je 20-i slobodni pad sad si gotova!

Kaj gotova! Osim kaj je fort na punjaču (račun za struju je pretjerano visok odavno) već dva dana dela ko nova.

Oznake: Nokia