Spekla jedna baka fritule.
Fritule nekak nisu uspjele, kaj je bilo krivo, brašno, loša volja kuharice, prašak za pecivo (nemam pojma jer mrzim fritule, šifra za debljanje na najjače, rađe pojedem Milku z lešnjakima, ono pol metra čokse).
I došel unuk (5 godina) i gleda fritule i veli: Baka, kae ovo, jel tim fritulama istelek rok trajanja?
(Mali vjerojatno već zna i onaj ekscelisiorus program na kompu, ak je to nekei). Ja se recimo djelomično sećam ćirilice.
Nešto skroz nabrzakića
27 travanj 2018komentiraj (3) * ispiši * #
4. godina u životu
19 travanj 2018
Deca sva sa 4 godine kaj još nije hodalo po blogu i forvardušama: Ta deca pripovedaju kak su im rekli. Stoga pazite kaj trljekate deci. Mene su učili moliti se Svetom Anteju za zdravlje obitelji pa sam rekla Dragi Sveti Ante, molim te čuvaj moju mamu, tatu i brata, a ja se znam sama čuvati.
Pa je to bilo kao jako smešno, još sam sad uvređena, da kak se to molim, da to tak nije dobro. E jebote pa di je tu podržavanje djetetove samouvjerenosti?
Alzo ovo:
"Ti si bik stada mog, jebate bog!" (Sanja časnoj sestri u tramvaju. Učitelj: njen deda). Kazna - šamarčina od majke.
"Odi vrit pa buš sit pa buš dupe, jebemti tvoju majku!" (ja jednom profesoru koji me pikal u bušu kažiprstom, učitelj: onaj isti susecki par kaj su me učili moliti se Svetom Tončeku). Kazna - ispričavanje profesoru koji se opće ni uvredil neg se smijal do suza, brisal očale zamagljene od suza - a doma tri ćuke odgojnih mjera tipa urlanja i opominjanja i nasilnog odgoja, fuj!
Kraj zoološkog vrta, Sandra od Sanje: "Mama, mama, tu ti stanuju Bosanci, Hercegovci i ostale životinje" (učitelj: tata). Kazna: Odma su izašle iz tramvaja.
Hrvoje teti iz vrtića pita za prijatelja Luku Lisca: "Teta Tnedana, a gdi je Luka Fuka Lisac?" (učitelj: sestra). Kazna: i tak niš nije razmel, hvala teti Snježani kaj opće nije promijenila ni izraz lica, a rekla Luka je u vrtiću (tu i tu).
Kad dete vlovi neku medicinsku knjigu uvećano žensko jajašce nije loptica, a uvećani spermić nije ribica! Jebote sve rode i kupusi, pa i oni kiseli!? Život nije cveće, al se smijati uvijek možemo, i sve predškolsko učenje za kasniju spremnost hvatanja sa životom može biti urešeno humorom, uz napomenu (ak se dete šokira jer ste vi umorni i nikakvi pa ne tumačite kak treba) treba reći - to je tak normalno i nema drame, gleč kolko nas ima, hahha. Deca imaju lako otklonjivu pažnju, reci i piči dalje. E da sam znala kaj sad znam.
Prvo, ne bih se udala. :-)
Oznake: djeca i odrasli
komentiraj (2) * ispiši * #