Pišem danas jednoj personi grati, a nakon kaj sam podrobnije pročitala o Barišiću, onoj truloj Marini i Đapiću i inima kaj prepisivaju i to tuđe uraDTke (jel nije nekak počelo s gosponom doktorom ginekologom Kurjakom, taj primitivni običaj?):

A taj netko je magistriral vani i odgovara ovak, po purgerski otkud i jest; pa kom paše, kom ne:

"Da. Inače tu se magisterij ni ikaj sličnoga ni nemre prepisat jer ti ubaciju u komp tezu i rondaju i skeniraju sve ikad napisano plus da ne bi bilo i komisija koja odobrava. Mene bi sram bilo vjutro samu sebe u oči u špigl pogledat da sam prepisivala.
Tuđi trud, mislim, nekaj užasnoga!"


Moj tekst: Ak je neko tolko nesposoban da nakon završenog faksa nemre napisat magisterij pa jebotećaća plati nekom da ti ga napiše, dvaput pročitaj i obrani! Ak i nije za usporedbu, shodno je godinama i visini obrazovanja: Gimnazijalci su zarađivali (gimnazijalci!!!!!) i za sto do 150 kn pisali maturalne radnje za one iz srednje ekonomske (zna se kolko gimnazija pokriva znanje iz ekonomije), dapače čak i nekaj o centralnom grijanju na plin (halooo??). I to je poštenije neg prepisat, kaj ne?
Osobno sam kolegicinoj kćeri na poslu pisala maturalni rad, nije naučni rad al je frka i trebaš se skoncentirat a posel te čeka, u 12.30 koji je morala predati u 14.00 u školu. Danas je dipl. iur., svaka čast. I da se pohvalim, dobila sam čistu peticu s naglaskom - za izvrstan zaključak (to je kad napišeš istinu iz života, a znaš pravopis).

Kaj dodat, niš, loš kućni odgoj, što li?

Oznake: magisteriji

Celi život mi govoriju - a kaj se čudiš.

Pa smo došli do faze da smo ne sazreli nego smo ušli u neku starost i sad se svi čudiju. Što znači da sam napredna odavno.

Pridržiš nekom vrata taj stane gleda, provjerava i - čudi se. I obrnuto, i ja se čudim jelte.

Prijateljica na FB-u promijeni boju kose na drastično - od prirodne plavuše, slatkih crta lica, prva asocijacija ti je kad ju vidiš da je jedna medena vjeverica, tako smo ju jedan meni njen nepoznati prijatelj i ja zvali. Vjeverica. Da je njoj to smešno. Veli gle svatko od nas sliči nekoj životinji, eno onaj američki precjednik, jr. Buš, no, živi čimpanza, dobro. I dakleč ona se poblajha u črleno da se zbljuvaš na najjače, ne sliči ni na što, postarala se za 25 ili 26 godina, očajnooooooooooooooooo. Sam rekla OOOOOOOOOOOOOOO???

I tako ona objavi svoju fotku s tom crvenom kosom ne da joj ne stoji, ne pristaje, ne paše, ne sliči ni na što, očaj, promjena drastična, vrišti ta kosa sa 50 i nešto, cIIIIIRKUUUUUUSSsss


Piše u komentaru:

Nekak si mi drukčija na ovoj slici.

Ja poppizdimmm i napišem:
Promijenila je olovku za oči.


A ona - za koju sam misla da mi je prijateljica, dakle nije više, veli - e, da, vidiš Sekaaa, slabi ti vid.

mrš!

Oznake: kosa