Ne kužim žene, zapravo, jadni muškarci

07 siječanj 2017

Celi život mi govoriju - a kaj se čudiš.

Pa smo došli do faze da smo ne sazreli nego smo ušli u neku starost i sad se svi čudiju. Što znači da sam napredna odavno.

Pridržiš nekom vrata taj stane gleda, provjerava i - čudi se. I obrnuto, i ja se čudim jelte.

Prijateljica na FB-u promijeni boju kose na drastično - od prirodne plavuše, slatkih crta lica, prva asocijacija ti je kad ju vidiš da je jedna medena vjeverica, tako smo ju jedan meni njen nepoznati prijatelj i ja zvali. Vjeverica. Da je njoj to smešno. Veli gle svatko od nas sliči nekoj životinji, eno onaj američki precjednik, jr. Buš, no, živi čimpanza, dobro. I dakleč ona se poblajha u črleno da se zbljuvaš na najjače, ne sliči ni na što, postarala se za 25 ili 26 godina, očajnooooooooooooooooo. Sam rekla OOOOOOOOOOOOOOO???

I tako ona objavi svoju fotku s tom crvenom kosom ne da joj ne stoji, ne pristaje, ne paše, ne sliči ni na što, očaj, promjena drastična, vrišti ta kosa sa 50 i nešto, cIIIIIRKUUUUUUSSsss


Piše u komentaru:

Nekak si mi drukčija na ovoj slici.

Ja poppizdimmm i napišem:
Promijenila je olovku za oči.


A ona - za koju sam misla da mi je prijateljica, dakle nije više, veli - e, da, vidiš Sekaaa, slabi ti vid.

mrš!

Oznake: kosa

Hair

27 prosinac 2015

Kosa je nekaj kaj se nosi na glavi i ak se dobro uredi može zgledati ko ukras. Jedan mali dio iste, dakle dlaka u juhi može naprviti kraval za stolom. Bljak juha taj čas.

Brat je jednom našel dlaku u pečenim jajima. Pa je reko mami evo našel sam dlaku u jajetu a ti mi fort pričaš da ja tražim dlaku u jajetu pa sam sad eto i našel dlaku u jajetu. Ja nisam kužila zakaj su se smijali jer sam bila mala, ali sam zapamtila.

Dete je bilo malo i sedilo mi u krilu. Mamaaaaaaaaaa, ja bi fe plimij za ftangu. - Pa primi se. - Mamaaaaaa, nemlrem se prlimiti jev teta ima kofuuuuuuuuu! - Ah, budemo tetu zamolili da malo makne kosu. Teta - bijesna 20 godišnjakinja crnokosa i nadrkana, ispred nas, nas je počastila ubitačnim pogledom i maknula kosu, kaj je pogled govoril, nije ni za blog gdi se reči baš ne biraju.

Nešto nema frizura kod mlađe raje, sve cure nose puštenu uglavnom smeđu kosu, ravnu, žalim za danima kad je ponesena zanosom puberteta kćer brijala glavu; moja Zorka je svoju kćer u masi drugih prepoznala po hlačama. Sve su iste a misle bože kak sam važna, ženstvena, evo svi me gledaju (gledamo jer lupa gluposti i urla da je i dečkima neugodno).


Nekidan tri glasne cure pičkaraju ispred mene, nije ni to nego ova kaj sedi ispred mene drži svoju kosu na mojoj knjigi. Meni rano za svađu, mičem strpljivo tu kosu i pokušavam čitati. Kolegica joj je konačno skužila da ja tu kosu mičem i premjestila kosu njoj napred. Došaptavanje (na moj račun jasno) je trajalo kratko ali je bar rezultat bil dobar.

Kak me boli noga do ludila (stara sam) zbiljam se moram primiti za rukohvat kad ustajem sa sjedala, ali kak nemamo osjećaj da je naš (psihološki pristup) prostor ispred a ne iza nas, svaki put gledam di je kaj od tih štangi. Cure mašu s kosom, najgore mi je bilo kad nisam stigla mobitel izvaditi iz torbe, neugodno mi je, a kaj - kak bi zvučalo- oprostite moram telefonirati biste li vi maknuli svoju kosu. Al tu sam se zbiljam rasrdila.
Više nisam mogla izdržati torturu, baš je zaredalo, propustila sam poziv ali primila sam se za štangu od stolca ispred. Počupala sam curu, ne baš svom snagom, ali jesam, kao nezagrepčanka nije smjela pred menom (niti ispred mene) hračkati po Zagrebu, urlikati na tom groznom narječju koji ni oni sami - ti neki - ne podnosiju, i još s nogama do pol tramvaja, njen kompić ispred je maltene noge naslonil na stolac prek puta. E dala sam si gušta. Tad me još nije bolila noga pa bi ja i zbrisala da se oni nisu tak iznenadili.

Nedavno idem na Rebro, pred menom sjedi izuzetno mirno jedna - neodređenih godina ali mlada osoba kose do poda, tak duge kose da sam na nju naslonila knjigu - prvi zbunjujući moment - to je trebala osjetiti, ali niš zato, uglavnom naslonila ja knjigu (o slonovima: Afrička ljubavna priča), niš komad se vozi, vidim frajeri pasu i uopće koncentracija mi je bila nikakva, neka čudna vibra je dolazila od te mlade žene. Kad sam izlazila (nisam ju počupala) odem namjerno na izlaz naprijed i pogledam ju i skužim: To je jedna pre prelijepa kćer jednog našeg pre prepoznatog (nije političar a ni gospon Radeljak) koja je zbog nekih razloga završila tu školu koju jest, nesvjesna svog božanskog izgleda - Meštrović bi prestal dihati da ju je videl.

Dobila sam savjete tipa - uzmi škare i s njima uzorak kose. Nije mi loša ni ideja s kaugumom (prožvakanom) ni s lakom za nokte. Molim prijatelja koji bu ovo ziher pročital da mi ne daje savjet, taj bi još rekel - Sekasmith, kolko te ja poznam ti buš uskoro te cure i počešljala (bum sutra fakat vidla pošto su četke u Offertissimi)...

Hair, koji mlif, ha? 7 put sam ga gledala u SC-u onomad. Sad gledam Kosu svaki dan u tramvaju...

Oznake: kosa

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.