Imamo mačku. Zove se Mic, Mic-Mic, Mic-Mic-Mic, na Mic, Mic odi u pizdu materinu, Micika, Kokoš, Gato, Šmizla, al mislim da bu ostala Žolfa. Danas joj je 4 meseca. Po noći skače po jednoj od nas, po dogovoru o žrtvi ovih dana, po danu spava. Budući da mi je život novije, opet žešće sranje (i bez korone i drmeža) naiđem na psihijatra koji je em gej em peder, alzo vidim sve puklo durch-marsch, reko idemo uzet psihijatra doma, mačku. Mačka spava meni na glavi! A zna se di mačke spavaju. Tam di je šuplja negativa.

Nevjerojatno da je odma shvatila di se sere i piša, di je hrana, pregurali smo pol i ovak premalog i pretrpanog stana, reagira na NE! Jučer sam joj rekla - Šiško (rahmetli mačak od susede), još jedan dokaz da sam prolupala. Najbolja igračka - karton od drekpapira na žnirancu pa to onda leti u svim smjerovima. Za 20 minuta je pronjušila stan (ko da je to stan, 48 kvadrata) kad je nekaj proletilo kroz hodnik, veli kći - kae sad ovo bilo!!!?? Reko slatka mala maca. Nisam dovršila, ista stvar u dugom smjeru. Izvukla je inače prašinu koju ne bi našli ni da farbamo stan. Ušla je u vešmašinu (nije radila mašina) i jako joj se dopalo. Sad je u kutiji od cipela. Dobila je nove igračke, izdžipala se i spava. Kad ja legnem oko 10, nek mi je Sveta Krava na pomoći.

Nema više dobrih psihijatrih.

Oznake: mačka