Neko vrijeme sam živjela na otoku i imali smo pokoju mačku. Uzela sam jednu iz nekog legla, svu grintavu, svi su ju tukli, mislim sestre, braća, nešto ju ni mama nije šljivila i donesem ju doma i mislim si ja koji mi je vrag da ja uvijek uzimam najslabije. Međutim, treću noć je shvatila di mora spavati, onak mršava bi se izvukla kroz iglenu uš, a ja pripremila gajbicu, sve pet, al ona izađe. Eto treću noć ide ona u svoju gajbu i javi mi se, skor sam u nesvest opala. Onda je jela uredno, nikad nije ušla u kuću, jela je sve osim kad su prek puta došli radnici. Pa pitam kak neće jesti, a veli šerif - kaj bu jela kad joj šljakeri vadiju salamu iz sendviča i daju joj. Završila gradnja, nestala mačka. Pretpostavljam da štovano čitateljstvo, ako ga bude, zna kolko mačkih ima po otocima, e baš ta nikakva je bila takva, razrasla se u takvu ljepoticu, ko Garfield, da ju je neko ukral. Kad je kaj vlovila donesla se pohvalit pred kućni prag, miša, guštera i to, kad je donesla pticu dobila je po njonji i više nikad nije pticu donesla.

I tako je bil i jedan Marko, crni ko ćumur, s belom točkom pod vratom, jednog ljeta je bilo tak vruće da ga je mama hladila s mokrom krpicom, on se podboltal na sve 4 i strpljivo čekal. Da nisam vidla ne bih to sad pisala.

Sad sam udomila neko čudovište koje se ne da maziti, neće jesti nego biranu hranu, branimo joj na stol, al ne zna ona kaj je stol kad nas nema doma, narežeš špek, ode i špek i mačka, onda jede kiselo zelje pa matovilac i tak, pita me jedna gospođa je li mačka tigrasta, nego kaj je, e veli to su takve. Moš mislit.

No ono bitno (konačno) dobim neke filmiće na mob na vacap i mnjauču mačke, keziju se, cvile, ova moja niš. Stavim ju pred špigl (kad ju uspijem vlovit), niš, osim kaj je TV dvaput zrušila jer je htela vloviti tigra koji je u naravi jedno 50 put veći, uglavnom inače - ne trza, ona je jedina mačka na svetu.

Prekjučer mi prijatelj pošalje jedan film gdi Rusi pucaju po Ukrajincima na zemlji, ono otkud si (na ruskom, zbrisala sam to, očaj) pa metak, pa otkud si, pa metak, pa mu skine vreću s glave a ono mladosti moja 18 godina jedva u njemu, tiho jauče, kolko se može kontrolirati; one divne oči ne znaju kud da gledaju, svezan, ovaj puca u drugu nogu, jadna mu majka koja ga je rodila, suze mi idu, tugo moja.

Mačka dojurila, zasiktala ko zmija, skočila mi na ruku, počela gristi mobitel, reži ko rotvajler, ma reko koji ti je vrag došel, stišam zvuk, ona se oprezno povlači, lagano pojačam ona podivlja napada mobitel. Brzo sam to sve prekinula, da ne bi bilo.

Ergo da glupe mačke. Sad budi pametan i stavi ovom sastavku naslov.
No dobro, mačka se zove Marina jer je došla s knjižicom (Ovan, sad bu imala godinu dana) i imenom Deniz, reko to je domaća avlijanerka, prevod je (s turskog) more, dakle - Marina. Zjurcala se, prehitila u kuhinji stolac koji ja jedva dižem i sad se nakokila na moj krevet. Ne spava više na stolcu na kom sedim dok ovo pišem, prvih dana mi je spavala na glavi! al nema šanse da ja sedim i ne ostavim joj bar 2/3 mjesta. S obzirom na moj obujam to nije lako, al eto, sad je tam. Provodi svoju volju i odjuri nekad prema donjem katu, oće susedu ući, reko ne nori, taj ima pesa doma....

Turci za hladnih dana puštaju mačke u džamiju, gledam jutros filmić, ušla maca i jednog po jednog unosi u džamiju troje mačića. Moja kći u Stambolu na faksu polagala ispit, na klupi joj sedi mačka i prede, tu i tam ju pogleda jednim okom, nikad nebum shvatila kak je ova (kći) prošla taj ispit.

I mačke avlijanerice su protiv rata. Ko je ono poslal - kad se čovječanstvo uništi treba majmunima ostavit poruku u špilji nek nikako ne postanu jednog dana ljudi. Darvin valjda.

Oznake: mačka

Neko vrijeme sam živjela na otoku i imali smo pokoju mačku. Uzela sam jednu iz nekog legla, svu grintavu, svi su ju tukli, mislim sestre, braća, nešto ju ni mama nije šljivila i donesem ju doma i mislim si ja koji mi je vrag da ja uvijek uzimam najslabije. Međutim, treću noć je shvatila di mora spavati, onak mršava bi se izvukla kroz iglenu uš, a ja pripremila gajbicu, sve pet, al ona izađe. Eto treću noć ide ona u svoju gajbu i javi mi se, skor sam u nesvest opala. Onda je jela uredno, nikad nije ušla u kuću, jela je sve osim kad su prek puta došli radnici. Pa pitam kak neće jesti, a veli šerif - kaj bu jela kad joj šljakeri vadiju salamu iz sendviča i daju joj. Završila gradnja, nestala mačka. Pretpostavljam da štovano čitateljstvo, ako ga bude, zna kolko mačkih ima po otocima, e baš ta nikakva je bila takva, razrasla se u ljepoticu, ko Garfield, da ju je neko ukral. Kad je kaj vlovila donesla se pohvalit pred kućni prag, miša, guštera i to, kad je donesla pticu dobila je po njonji i više nikad nije pticu donesla.

I tako je bil i jedan Marko, crni ko ćumur, s belom točkom pod vratom, jednog ljeta je bilo tak vruće da ga je mama hladila s mokrom krpicom, on se podboltal na sve 4 i strpljivo čekal. Da nisam vidla ne bih to sad pisala.

Sad sam udomila neko čudovište koje se ne da maziti, neće jesti nego biranu hranu, branimo joj na stol, al ne zna ona kaj je stol kad nas nema doma, narežeš špek, ode i špek i mačka, onda jede kiselo zelje pa matovilac i tak, pita me jedna gospođa je li mačka tigrasta, nego kaj je, e veli to su takve. Moš mislit.

No ono bitno (konačno) dobim neke filmiće na mob na vacap i mnjauču mačke, keziju se, cvile, ova moja niš. Stavim ju pred špigl (kad ju uspijem vlovit), niš, osim kaj je TV dvaput zrušila jer je htela vloviti tigra koji je u naravi jedno 50 put veći, uglavnom inače - ne trza, ona je jedina mačka na svetu.

Prekjučer mi prijatelj pošalje jedan film gdi Rusi pucaju po Ukrajincima na zemlji, ono otkud si (na ruskom, zbrisala sam to, očaj, pa metak, pa otkud si, pa metak, pa mu skine vreću s glave a ono mladosti moja 18 godina jedva u njemu, tiho jauče, kolko se može kontrolirati; one divne oči ne znaju kud da gledaju, svezan, ovaj puca u drugu nogu, jadna mu majka koja ga je rodila, suze mi idu, tugo moja.

Mačka dojurila, zasiktala ko zmija, skočila mi na ruku, počela gristi mobitel, reži ko rotvajler, ma reko koji ti je vrag došel, stišam zvuk, ona se oprezno povlači, lagano pojačam ona podivlja napada mobitel. Brzo sam to sve prekinula, da ne bi bilo.

Ergo da glupe mačke. Sad budi pametan i stavi ovom sastavku naslov.
No dobro, mačka se zove Marina jer je došla s knjižicom (Ovan, sad bu imala godinu dana) i imenom Deniz, reko to je domaća avlijanerka, prevod je (s turskog) more, dakle - Marina. Zjurcala se, prehitila u kuhinji stolac koji ja jedva dižem i sad se nakokila na moj krevet. Ne spava više na stolcu na kom sedim dok ovo pišem, prvih dana mi je spavala na glavi! al nema šanse da ja sedim i ne ostavim joj bar 2/3 mjesta. S obzirom na moj obujam to nije lako, al eto, sad je tam. Provodi svoju volju i odjuri nekad prema donjem katu, oće susedu ući, reko ne nori, taj ima pesa doma....

I mačke avlijanerice su protiv rata. Ko je ono poslal - kad se čovječanstvo uništi treba majmunima ostavit poruku u špilji nek nikako ne postanu jednog dana ljudi. Darvin valjda.

Oznake: mačka

Imamo mačku. Zove se Mic, Mic-Mic, Mic-Mic-Mic, na Mic, Mic odi u pizdu materinu, Micika, Kokoš, Gato, Šmizla, al mislim da bu ostala Žolfa. Danas joj je 4 meseca. Po noći skače po jednoj od nas, po dogovoru o žrtvi ovih dana, po danu spava. Budući da mi je život novije, opet žešće sranje (i bez korone i drmeža) naiđem na psihijatra koji je em gej em peder, alzo vidim sve puklo durch-marsch, reko idemo uzet psihijatra doma, mačku. Mačka spava meni na glavi! A zna se di mačke spavaju. Tam di je šuplja negativa.

Nevjerojatno da je odma shvatila di se sere i piša, di je hrana, pregurali smo pol i ovak premalog i pretrpanog stana, reagira na NE! Jučer sam joj rekla - Šiško (rahmetli mačak od susede), još jedan dokaz da sam prolupala. Najbolja igračka - karton od drekpapira na žnirancu pa to onda leti u svim smjerovima. Za 20 minuta je pronjušila stan (ko da je to stan, 48 kvadrata) kad je nekaj proletilo kroz hodnik, veli kći - kae sad ovo bilo!!!?? Reko slatka mala maca. Nisam dovršila, ista stvar u dugom smjeru. Izvukla je inače prašinu koju ne bi našli ni da farbamo stan. Ušla je u vešmašinu (nije radila mašina) i jako joj se dopalo. Sad je u kutiji od cipela. Dobila je nove igračke, izdžipala se i spava. Kad ja legnem oko 10, nek mi je Sveta Krava na pomoći.

Nema više dobrih psihijatrih.

Oznake: mačka

Vijeće staraca, stari Božo Konj i ja, kaj se ni ne vidmo po 20 godina al nam to ne smeta, zaključilo da nam doma treba maćka. Piše se maćka jer se piše Hrvacka, kad pitaš zakaj ne Hrvatska, veli dete - žuril sam se pa je tak kraće. Maćku moraš imati jer smo svi ludi i svi doma, al više ludi nego doma - a do psihijatra nemreš, em nema prevoza, a oni il su u karanteni ili su već od nas poludili ili rešavaju gore slučajeve, ak takvih ima.

E sad je pitanje kak dopeljati maĆku iz grada u ovu vukojebinu, a od žene koja ih ima 20. Sve su navodno Blahutik (buhare s ceste) koje je ona (nezaposlena VSS duša hrvacka) dofurala s ceste, izliječila ak je trebalo, čipirala, razbuhavila, kastrirala. Dobro. To je jedna vrsta uvrnutih.

Druga vrsta smo mi kaj nemamo pojma kaj s mačkom delati osim dati joj špulu vune da s njom nori. U tu svrhu bumo raspadali nekome rukav od veste, kakvo vreme jest, može i vesta bez jednog rukava

Piš i kak: Kupaona nam je tak mala da u nju stane jedna osoba, di bumo joj metnuli ćenifu jebote, u kuhinju pod stol? Zahod nam je pak tak mali da kad ulaziš prvo zajašiš prek školjke pa zatvoriš vrata pa tek onda digneš poklopac, no dalje ne moram pričati, nekak osećam da se može logički zaključiti zakaj si uložil tolki trud.

Maćki rašpat nokte nema smisla i ne znam bi li pristala, lakirat još manje, zaključili smo da bumo joj mesto one mačje grebalice ponudil kuhinjski element koji treba izbaciti da stavimo suđericu koju nikad nebumo kupili.

Kaj još, spavaonica? Kći je ko poctanarska za boravka u Stambolu uvek spavala s mačkom od hanm Gülzad pa veli da bu maćka spavala s njom.

Wiskas? Mi smo imali mačku kad smo živili na otoku, to se samo hranilo, al kaj bum s maćkom u stanu!?

Kaj još treba? Malo zdrave pameti da odlučiš da ti maćka opće ne treba. Hvala na eventualnim savjetima!

Oznake: mačka

Istanbul, pravi turski fakultet, predavanje, a ono - neko uporno grebe po vratima. Studenti se uzvrpoljili cerekaju se i naslućuju, profesor otvara vrata, tu prepotentno s uzdignutim repom i uzdignute glave ulazi lokalna mačka (životinja) a profa veli - Bujrum! Smjestila se nekom u krilo i othrnjala.

Normalno kad im okolo donose u zdelicama hranu i vodu, to sve čisto i paze da im je toplo kad se omace i pitaj Allaha kaj sve ne.

Drugiput je na predavanje ušetala pak neka druga, sama, jer su vrata bila otvorena. Isto tak ušetala ko da je prostor njen a oni gosti i prošla sve klupe, valjda proverila stanje. Profesor je zamolio samo da ju neko pričuva da ne dolazi njemu na stol jer ga dekoncentrira, ali nek ju ne tjeraju.

Na jednom ispitu, dobivam kasnije sms, je bilo odlično, piše se ispit a mačka prede na klupi do. Tu i tam, veli pošiljatelj, me pogledavala jednim okom. Sedi mica, prede i odašilje mir.

Najmlađi profa je izjavil (najdosadniji predmet, staroanadolski, nešto ko nama staroslavenski) da kaj oni misle da su njegova predavanja dosadna, evo i mačke ga dolaze slušati.

Kad je trebalo dobiti potpise za položeni magisterij, dolazi mi sms: Stara, nemrem dobiti čitabu da sam magistar, tu je ko fol bil državni udar, nema nikog na faksu. E, znaš kak je pusto kad na faks ni mačke ne puštaju.

Oznake: mačka

Kak je sad moderno, i moja kći je poctanar al iz nekog razloga oće promijeniti mjesto poctanarstva.

I oće imat mačku.

Kaj se nje tiče bilo bi dobro da cimerica, ili cimer, budući da oće samo mir a ne i vezu a zna se i postaviti, voli mačku.
Ja to vidim ovak:
Mačka, to većina ljudi zna, jede. I piški, a i sere. Bilo bi dobro redovito jer ju inače moraš furat veterinaru. Dobro, ima pijeskih i to, naučiš ju da jede sve, i mi smo imali mačku i jela je i ribe i meso i kruh s mlekom kad nije bilo drugog, i bolje da ne velim kaj je sve donesla pred kućni prag da se pohvali. Uglavnom ova maĆka bi bila kuČna maćka. Odma cimeru-ici objasniti ak oče da maćka jede one grozne prerađevine, nek kupuje. Naš ludi mačak Marko je jel jagode. Al ne iz vrta, nego samo one u njegovoj zdelici.
Maćke koje imaju dlaku, istu nekontroirano puštaju, to ih nemreš zdresirat. Al su mekane i tople i Đina je ne jednom prespavala ispit jer joj je maćka došla u krevet a vani kiša a maćka prede i topla je no dobro.
Dakle nabaviti jači sauger. Dobro. E veli ćerce treba joj nokte uređivat.

Reko noramlno:Mački treba rašpat nokte i manikirat, ona bu ti uredno držala svaku šapu na raspolaganju dok se ti ubijaš oko njenih noktih i dok joj ti rašpaš nokte gledala bu neki dobar film na teveju. Moraš ih i pofarbati, po mogućnosti jarko crvenim lakom i to isključivo kad ispruži pandže. Trebaš joj obavezno bar jednu rinčicu staviti i mašlek na rep da bu sva fensi.


Kaj si ti prisebna, ti misliš da bu mačka dala da joj režeš samoobranu!!!??? Ak baš moraš nek to dela cimer ili cimerica! MaŠki se ne režu nokti nego ju se nauči da ih grebe - to se kupi nekaj ko neko drvo ima to u pet- (ili šest?) -shopovima i tam si ih ona zoštri, ne u šopu nego na tom drvetu. A lak i ne mora biti žarko crveni može rozi. A ne mora ni to može zdrapati cimerov namještaj, od firangi prek ormara do kreveta, zabole te! Bilo bi dobro da ak nađeš nekog dragog malog debelog s dioptrijom ko poštar iz Alana Forda, e, ono štrebera koji studira atomsku fiziku il ak postoji nekaj još teže, taj da nit ne primeti kad dođeš doma ili odeš, a da mu veliš da je ta mačka lav i da vam čuva kuću dok vas nema.

Mačka mora imat hrvacko ime, na primjer Micika tak da ak se jednom moja papiga Micika i tvoja mačketina Micika upoznaju da misliju da su si kaj u rodu, razmeš. Da ne bi mojoj papigi palo na pamet napasti mačku i pojesti ju, bošsačuvaj.

Jako bih volila čuti kakvu sugestiju u vezi maćaka, hvala. Znam ko bu proćital a onda bu me nazval i rekel bu - ćuj Seka ti si zbiljam prolupala, kaj če njoj maćka? A ja ću reći - ćuj stari konju, dam ti njen broj pa pitaj nju. Kaj, imaš kakvu maćku na lageru?

Oznake: mačka