Ljepota je relativan pojam

23 studeni 2019

Ne kužim kad si neko ko je odavno prošel pubertet i vreme samodokazivanja (i još ni niš po prirodi naročito lepi/lepa) fotka iz različitih vuglih (očito niko ni imal Zorki 3 ili Zorki 4 pa se fotkal u špiglu na radost celog razreda kaj se tome skup s njim kesil, koja fora, crno-bela fotka dakako) i onda si napravil tada još nepoznat izraz za selfi i onda si to sve nakelji na FB. Sad uglavnom celi otok (uglavnom otok, jer otok je otok) "prijatelja" lajka - Goco, Snježo, druga Goco, Mico, Koko, Kiki, Koka, najljepša si (kolko najljepših boktemlatno!) Aaaajme kak si lepa, neuništiva, vječna...., hkahfdagh fldsg aaaaaaaaaaaaaaaaah, družim se s tobom 200 (kak onda zgleda taj objekt koji traži komplimente, 200 i nešto - e, gadna star) - alzo jelte, družimo se tolko godina nisam primijetila/o te divne dostojanstvene (moš si mislit) fenomenalne, aristokracke, elegantne, decentne, profinjene i bla brblj crte lica, a tebi je 6 banki, ko bi reko ja sa mislila/o da je to slika iz srednje škole /zaboga, di su priščuge!!!???/. A faca zgleda ko taban ili tava za palačinke, na zurku se troši 3 ćuke dnevno, zapuštaju se deca ili se predaju baki na čuvanje, ono majkica ima pudra na faci ko materijala na fasadi, vitkost dolazi od manjka vremena za kuhanje, da bi se prikrio višak kilograma oblači se u prave bunde s nemoguće skupim šalovima, nečim kao ogrtačima, ma za preživit na bilo kom koji je već - najmrzliji - planetu OSunčanog sustava; al osoba, da tak velim, svakodnevno višekratno i dalje maltene organizirano uživa u komplimentima kaj licemjerno dobiva na FB-u - batećuk, mesto da ode psihijatru. Glečte, veliju oni kaj vas i sad voliju - da ste/smo bili ajd ajd - tak, dobrozgledeči zasvojegodine, uglavnom si lepi kad si mlad kaj ne? E, sve je to relativno - a sad sam kad smo muškarac/eto ja žena za bit baka, što znači žena u najboljim godinama i zadovoljna sobom, vesela jer sam rastavljena i sa svima s kim je i gdi je moguće se šalim, uglavnom mi je gušt s kontrolorima i ZET-u (kad imam kartu); Ljudi me prepoznaju ili oslove na cesti il pred trafikom u redu, joj gospođo vi ste me tak jednom nasmijali na busnoj stanici, a ste bili sa svojom curicom, tak ste slične i duhovite (kći mi je ortodoksno nabrijano durilo ko i bivši joj otac, i još s najcrnjim zamislivim humorom ikad!) i tak ste se kesile i ste si bile zabavne vi i curica (moja kći? - curica - je već odavno prošla dob pristojne udavače).....

Di smo stali: E da, vjerojatno je za vjerovati - još da si uredim fasadu i skupo oblečem, montiram nesretno izgubljenu 4-ku gore desno, neko bi rekel, baba pristojno zgleda. Niš naročito al ajd, kulturno.

Ljudi, one koke na vrhu s kratkom zurkom, Nivea kremom na faci, redovno pranim zubima i čistim čehlama i majcama - su vječne žene (nisam među njima, al im se divim, a i higijenu održavam). Gledam nedavno profesoricu s faksa moje kćeri, reko to je - (nomina sunt odiosa) toooo ti je ona opaka profa???? Ona kaj je od cele generacije na godini pustila tebe i onog luđaka? E. Preslatka, čovječe, smeška se u prepoznavanju - koleeeeegice (obraća se kćeri) fala na razglednici/e-mailu, aaa ovo je gđa mama (ja zujim i mislim ko je ovo dete, joj kak mi je drago, je, ja sam mama, drago mi je, a mislim -... lepo je to al - zakaj su one kolegice pa na - Vi???).

Molim da se registrira da sam se godinu dana borila sa svojom curicom jelte, da profi pošalje bar emajl ak ne razglednicu iz te velike daleke zemlje čiji je jezik studirala, a kaj bu -divota profa- s lepim tenom, izvrsnom zurkom, u trapkama i majci, vjerojatno pamtila.

Draga kemijska industrijo, crkni. Svi smo stariji z vremenom i to se bu prije il posle vidlo, tolko i za drage dame koje se ne smiju da ne dobiju bore.
Nekima je dovoljnan sapun, voda i krema za njegu bebuskara (izvaz je razrađena lingvistična varijanta od - bebica...)

Sad idem vidit kaj je danas provalila Kolinda, da dobim novu boru od novog smeha.

Oznake: Kozmetika

Nemrem verovat

17 studeni 2019

Nemrem verovat kaj vidim u tom ZET-u: Ovaj put čak ni nije ZET kriv: Stoji lik cca 50 i koju, sportski oblečen, tak, čisto i prosječno skupo oblečen, s onom torbom na kotače, kašlje onak na hektolitre, iskašljal solidne količine: niko mu nije nikad rekel da metne ruku na usta, vidiš udružene bakterije lete 2 metra od njega. Onda je uredno obrisal kljuku u rupček i jedno pol ćuke razvlačil i gledal u rezultat toga kaj je ispuhal iz sinusa. Za kraj je pljunul (nije tipfeler: PLJUNUL JE NA POD U BUSU!) al jelte, iz čiste kulture da se neko ne posklizne, razmazal je to tenisicom po podu. Pa nađite zemlju di mu neko ne bi šljagu opalil, da "primitivna" Turska i Bugarska!? Albanija? Vele onud proputovali znanci da najmanje kaj bi mu se desilo bi bilo da popuši šljagu i bude izbačen iz busa.

Ma kome se mi rugasmo onomad? Sram me kaj sam Hrvatica, po ko zna koji put.

Mogel se još fakat i popiškiti i pokekiti, ne bi puno promenilo na stvari.

Oznake: ponašanje

hrana II.

02 studeni 2019

Ko o čemu, svi o hrani.

Svi kuhaju nekaj pa to slikavaju i postavljaju na FB i Blog između genijalnosti Nika Titanika i inih fantastično uhvaćenih kratkih videa itd., pa svi kuhamo i jedemo, hrane u centru Zagreba, nisam ni znala da tolko brašna postoji u rwatzkoj. Kvare mi doživljaj.

Posle jela treba nekaj popit: Neko (neki rwat, dakak) nekidan pita iz Irske da di se u Dublinu može nabaviti žuja. Majketi, ak su prije 42 godine imali sto vrsta piva kaj će ti žuja. Inače, onomad se mi vujček napil ko svinjarija i zvređal englesku kraljicu na putu doma - nekom bobu u 2 u noći, skor sam umrla od straha, ovaj mu se nasmijal i veli felou gou houm end get vel sliip (il tak nekei, i ja sam pila neko pivo). Dakle imali su i pivo za vređanje kraljice (ove iste, ta nikad nebu umrla). Sad bi ovaj žuju, ne brini sine, poslat će ti majka iz rwatzke.

Alzo svi neku hranu nakuhavaju pa naslikavaju po FB-u, ko da su izmislili kuhana jela. Ja to ne razmem, spečeš 2 jaja na oko (dobiš nekaj u čelo) - ovo bi mi na FB-u zbloksali stranicu na meseca zbog dva jaja na oko i pimpeka u oko, ko da je to novi štos!

Ono, jelo je posebno jelo budući da je posipano sa ai shi solom?

Prateći masu, skuhala sam ajd dve tegle ajvara, oću slikat, našla prazne staklenke, veliju dječica da je bilo fino. Nema više kuhanja!
Onda mi tam na poslu uvaliju ajvar od paradajza i paprike, pretovaren u teglicu iz Offerttissime i to je kao domaći.

Ja napravila taj domaći, deca veliju da od čega je to!? Od banana, od čega bi, i ja luda pa se mučim z ajvarom. Napravim pašticadu veli mulec noklice nisu bogznakaj (nisu noklice nego njoki i malo ih je teže delat, cela kuhinja ko da je 16. 11.) a i meso ti je nekak slatkasto.

Od sad nek si jede kestenje s majonezom, a sestra nek njupa jabuke s lukom. Al to fakat onda moram poslikati, e nek se razlikujemo.

Kako pojesti a biti pristojan

27 listopad 2019

Na FB-u ispala slika slatki mali kosooki jede neku sitnu klopu štapićima.Nekidan sam spominjala jednog takvog malog, nema dve godine u njemu, a kaj jede rižu štapićima, e ne da sam mu jalna nego se oću ubii (još ne, čekam penzijicu da sjednem državi na teret). Mene su jednom otpeljali u japanski restoran, štapiće sam si zela doma, to ja nemrem, to letilo po celoj sali pa mi predstavnik te jedne firme žical kelnera jedne nove za doma. A kad je kći čula da sam sushi nabila vilicom, skor ju je šlak strefil, veli to ti je svetogrđe da gorše nemre biti.

Svakakvih bontonova ima. Došel mi na ručak jedan Turčin, natuca nekaj hrvacko-nešto jer mu je ćaća s tromeđe (Sandžaka) i govori mi ti i sve u muškom rodu, ja se jedva suzdržavam od smeha - pa se zabuni, meni turski, kćeri taj hrvacki, pa se čudi kaj ja ne odgovaram. Uglavnom frižider je sadržaval točno ono za dve osobe, njemu sam spohala nekaj picekovine, njoj pajcekove šnicle. Vidim ja gleda on te šnicle al čkomi. Jede isključivo desnom rukom, a kad mu je rižibiži skliznul s tanjura, on to vraća levom rukom, dobro. I odoše oni u grad da čovek vidi što je grad, a ne Istanbul, ono selo, i kad se vratila pitam ja kam su išli. Veli ona išli smo se najesti. Reko pa kaj nije bilo dost, doduše više nisam niš ni imala za ponudit. Pa kaj ste jeli. Veli ona otišli smo na kobase na Trg i zalijali kuhanim vinom. Reko mašallah! Jel on zna od čeg se delaju kobasice i jel zna da u kuhanom vinu ima i vina, tj. alkohola. Da zna al da je tak fino mirišalo... I da bu Allah oprostil (taj Allah nešto tolerantan tu kod nas).

Mama (Turkinja) jednog mog mladog prijatelja (Turčina) zvadi flašu viskija iz ormara, tam otraga iza plahtih, toči si, gucka, veli za prehladu bolje do čaja; donesla veli sestra iz Njemačke, dobar taj viski, a i ona svinjetina u Minšnu bila skroz jestiva. Ja se čudim reko jel ona čula za islam, jel čula za Allaha, veli je to bu on njoj oprostil, ko je videl to zamijerati, klanja ona redovno.

Učila sam decu jesti ono ko u restoranu. Mlađi je levak al navodno vaš oni stopostotni režu desnom rukom (šnicl, papir škarama i to) i jede dete sve po JUS-u, pardon HRS-u. Tu ni bilo puno posla. Ali ovo starije samo kaj juhu ne pojede z vilicom, zato i stavljam tolko fidelina. (e sad ko se seća kaj su fidelini, testo za juhu)

Sad novije odnekud se ukazala ko majka bož'a lepa japanska zdelica, mislim da je to s nekog takmičenja japanskog jezika. To! se zove porcija za juhu. Ne proleva se ko ovi naši tanjuri kaj nemreš metnut juhu nutra, zgleda ti ko da je samo tanjur mokar. Njupa dete, niš se ne proleva. I još je nepristojno ostavit na primjer zrno riže, sve to oni posrčeju, daj zamisli kod nas u EXplanadi posrkat juhu iz zdelice. Meni je upravo u tom hotelu jednom opal, ničim izazvan, šnicl na krilo, ja ga vratila, kaj ću, na tanjur i nastavila jesti, mislim da je mojoj tadašnjoj prijateljici Nadi još i danas neugodno, živa bila.

Pa su se kesili Edit Pjaf kad je popila onu vodu s limunom kaj su joj u restaču donesli da si ruke opere (valjda posle škampih na buzaru), kaj ima veze, žena bila žedna, a nije znala. Kad je pjevala niko se ni kesil toj improviziranoj limunadi. Napišite pravila prije gošćenja!

Kad gledaš lava kak jede creva, ne čudiš li se kaj prvo ne pojede batak?

Ima toga dakako još neg me sad preseklo. Tam smo Đurđa i ja pile pive na krigle, joj bu nam svakoj po jedna velka krigla preveč. Pa smo nakon jedne naručile i drugu, di bum se ja nosila sa Zagorkom i to u birtiji K Zagorcu... Jednom me jedan Berislav fural na ručak u Zagorca, prisiljeno zelje, restani krumpir i frtalj piceka. Seli vani, atmosfera ono karirani stoljnjak i to - batećuk, strogi centar grada a ti jedeš takoreći u šumi. Prolazi kuharica sva okrugla, sa širclom, vesela, sve pogleda, ma ko mama nama svima, deca, kaj, jel dobro, dajte mladi gospon kaj se mučite, veli ona Berislavu, ko je videl picekovinu vilicom i nožem jesti, ovo je domaća kuhinja, lepo batak v rukice i papajte. On sretan ko beba, sećam se rekel je da mu je stara bila stroga i sve nekaj po pravilima, a ovak bu se bar najel.

Ne znam di je Berislav danas ak je još živ, ali se spominjem matere i oca Bandiću pa da su mu triput mrtvi, gradiš nebodere, vodoskoke, centar grada ti vapi za obnovom, vrati nam Zagorca i kavanu Korzo, a i kad je gužva ujutro i popodne, pusti Ero koji bus i tramvaj prek Novog Zagreba više, bar dva na sat, patimo!

Kako sam ukrala auto

15 listopad 2019


Uđem u dućan koji se tada, ničim izazvan, zvao ZIG. Tam je bilo svega. I kupujem sineku auto. Vidim jedan malički, tada 2,5 kn, i uočim jedan lepši, veći, isto nije bil skupi, i dok sam ga gledala, da mi ovaj prvi ne smeta, metnem ga u džep. Odem na blagajnu i platim velki auto. Tražim vani ključeve od svog auta (kojeg više nemam, naravno) i nađem mali auto (auto je auto) uletavam na blagajnu i urlam - ukrala sam auto!!!! U dućanu tišina, muk, neko traži mob da zove murju (nije bilo mobača ko danas). Smije se Štefica na blagajni, pa kaj vam je suseda, pa znam da niste namjerno (normalno da nisam inače se ne bi vratila), pa bi sutra vratili nofčeke, svaki dan ste tu, reko ništa, u međuvremenu bu mi murja doma zvonila... Posle nekih pol godine nama ukrali pravi auto, Ladu Njivu. Oće to. Našli su ju ili ga drugi dan jer se prekupac napil ko svinja i zabil u neki auto kod Folke a tam blizu je murja imala zasedu kod nekog džambo plakata i vidla kak šofer iz udarenog auta oće mlatit ovog poštenjaka u našoj Ladi Njivi: Naime, na muriji se srdil da je on auto pošteno platil 120 DEM-a i da zakaj ga sad optužuju (DEM, onda znaš kad je to bilo. Bilo je kad su vredili demovi). Eto, dolazite u ove krajeve samo sa ZET-ovim tramvajima i busevima. Tu se krade sve kaj ima kotače. I nije ZET-ovo. Za sada.

Oznake: auto

Soda bikarbona

01 listopad 2019

Jebote žgaravica, pričaju na teveju da su neki lek našli kaj je kancerogen, a lječi žgaru. E da, sad se piju raznorazni lekovi protiv žgaravice, a ona nastaje ovak: nerviraš se, krivo jedeš, neredovno jedeš, jedeš uopće, živiš brate sestro, živiš, ko ti je kriv, oca pokvarenog ti jebem, odma žgara, odma lijek, jebote lijek više! Pa i nek su kancerogeni (lijekovi prosim lepo) kad smo seljačine! Kao nije elegantno piti sodu bikarbonu: U obje trudnoće (svakoj pojedinačno prosim lepo, ne ukupno) sam pojela valjda kilu i pol sode bikarbone. Rekli su mi - imaš žgaru, deci raste kosa. Kod prvog poroda pred kraj (havarije) rekla mi sestra Hasema u Goransko primorskoj ili kojoj županiji, ko bi više pamtil nakon 8 sati muka Isukrstovih: Seka, ajde, stisni još jednom, ima kose ko ti. Kakvo stiskanje, nabila mi se dr. Vlatka od cca 120 kilna na trbuh i još se čudim da se nisam raspala. Što od žgare što od poroda.

Eno djeca velika i ždere ih život na najjače, ko prave Hrvate! Može ne bit kruha doma, al sode bikarbone - ne igraj se životom. Ne, rwat mora imat u kućnoj apoteki - kortikosteroide, antibiotike, po mogućnosti antistatik, antihistaminik (nemam pojma kaj to je), Antišu, antibrbljavitik, sve moraš imat doma. A sve jer je soda bikarbona prejeftina.

Sjećam se doktora Petra Tocilja koji mi je rekel: Draga moja, svaki domaći (tada je to značilo jugoslavenski) jeftini, neukusni, dapače, bljutavi, neelegantni lijek, dostupan bez recepta, ti je najučinkovitiji lek, buš vidla jednom da je to tak. Vidla ja, dragi doktore, malo je takvih ko Vi.

Štef u Prigorju je uvek u onom džepeku na muškim šuljama, ono s leve strane - di je srTce, imal onu okruglu dozu sode bikarbone. I malo si je srknul tog praha nakon svakog gemišta, sećam se ko danas, živ bio, Štef!

Oznake: soda

ZET lepo, lepo, nemaš kaj za prigovorit

28 rujan 2019

Poslala sam jedno onak balkansko pismo nakon zadnjeg posta u blogosferi; istina, bez jačih psovki, ZET-u, jučer, reko' i tak se niko ne obraća njima. Nek tam neko čita, možda je ko i pismen (analizirala sam pismo onak bolesno tražeČi greške, nemrem naći, čist mi je krivo, al sad još ćekam Čerce da mi pomogne); E, još je i vikend i - nemrem bilivit: Maloprije otvaram i čitam: (nebu niš bolje al je lepo kaj su odgovorili), alzo:


ZET
To: Sekasmith
Sep 28 at 8:34 PM

Poštovana,

zahvaljujemo na Vašim zanimljivim razmišljanjima koja smo proslijedili nadležnima.

Izuzetno nam je žao kada korisnicima naših usluga pružimo povod za nezadovoljstvo, jer im želimo omogućiti uslugu kakvu zaslužuju i kakvu s pravom od nas očekuju.

Ovakav pristup od izuzetne nam je važnosti i koristi, jer osim što želimo ostvariti pravu komunikaciju s našim korisnicima, daje nam priliku da svoju uslugu uskladimo s njihovim željama i potrebama, koliko god je to moguće.

Na temeljima tog obrasca uložit ćemo dodatne napore kako bi se barem djelomično ublažili svi problemi u prometu na području grada.

Srdačan pozdrav!





Zagrebački električni tramvaj d.o.o.

Ozaljska 105, 10110 Zagreb

Tel.: +385 (0)1 365 1555

faks: +385 (0)1 363 5374

www.zet.hr

---------------------

Služimo narodu! Jakove, izdrži, nadam se da Kolinda, ma bila triput Bik u horoskopu, nebu dugo na ovoj poziciji. A Bandić je moje godište, za njega garantiram da nebu dugo.

Oznake: ZET

Zet, runda xy

26 rujan 2019

Zabranila bih mladoj raji kaj oće upisat medicinu da specijaliziraju išta drugo osim psihijatrije: Jučer u onom busu kaj vozi svakih 2- 3 dana, 607 (Sopot - Savski most), smrdi na vlagu, bolesne hrhljane, pljuć, neoprano - sve, ma, fuj, klima jasno da ne radi, e, kad se jedna histerično diže i zatvara jedini onaj mali prozorček kaj ga moraš uz puno sreće uopće otprti s 12 imbus ključih, pajserom i macolom. Njoj puše!!! U Vrapču ti puhalo jebem ti mater; i to jednu stanicu! Treba aktivirati Goli otok.

Sad idem napisati ZET-u: Umjesto da nas upozoravate da se ne švercamo (poništena ili jako neponištena karta ne smatra se poništenom - ili tak nekei) urlajte da se čuje van busa: JEBENI DOTEPENCI, PUBERTETLIJE I SVI OSTALI S POL MOZGA: ZABOGA MILOGA, MIČITE SE S VRATA DA LJUDI MOGU ULAZIT I IZLAZIT IZ VOZILA.

Služimo narodu.

Oznake: ZET

dio rwatzkog

17 rujan 2019

Paz hrvackog jeska: brak: on i ona (on - prvo, a ne ona na prvom mjestu, a budući da većina imenica zvanja i/ili zanimanja biva muškog roda, alzo:

- on se (njome) oženio
- oni su se oženili
- iz čega proizlazi da se ona oženila i da je kaj, lezbača, ne znam kaj je u toj priči mladac, ne znam kog vraga on dela u ovoj jezičnoj zbrci, alzo, po nekom hrvackom jeziku, jeltak. Dobro, ši iz gej, ok.

A pazi ti sad varijante: /Ma kad ste to OPĆE ČULI IL PROČITALI - i gdi je ravnopravnost (malo klinac a ne ravnopravnost!)/ spolova:alzo:
- on se udao
- oni su se udali
- ona se udala
iz čega proizlazi da se on udao i da je on derpe po nekom hrvackom jeziku jeltak. Dobro, hi iz gej, ok AL TO OCA MU POKVARENOG, NIGDI NISTE VIDLI (mi ez vel).

Sad bu neki, već znam, iz drugog dijela deklarativnoirno izjavili da se tu radi o udu. Ud je imenica muškog roda u jednini i ne odnosi se samo na pimpača nego i ekstremitete poput ruke/u i noge/u, za neinformirane.

Gdi je tu glagol vjenčati (se), prosim lepo???

Nije tak strašno sve u svemu jer se sve manje ljudi uopće veže brakom (podržavam to, jedan moj znanac koji je u drugom braku veli da bi tu instituciju zakonski zabranil), a osim toga kaj se tiče mijenjanja jezika kao takvog, jezik je doista mijenja jer je nekad bilo užasno smiješno čuti riječ punac (muž od punice, dakle ženine majke) a za što je postojala sad pomalo arhaična riječ koje se ja ovaj čas ne želim sjetiti. Tast? To dolazi od tašna, tost, tastatura, viš čak je i u onom očajnom gugltranslejšnu.

Niš, eviva Espanja!

Kaj se tiče suseda - fuck you, naighbours!

Oznake: jezik

Mlekeco za kavicu

12 rujan 2019

Ona i On se kolju na poslu jer su preslični. Inatljivi, osjetljivi i s prejakom percepcijom, pretovareni poslom (nije državna služba dakako). Alzo: Naglasak je na inatljivi (i ponešto tvrdoglavi).

U zajedničkom frižideru koji koriste sve firme na katu, se drži mleko za kavu, i na njega se obično napiše čije je.

On je kupil mleko i na njega iz zajebancije napisal umjesto imena firme - Čeburaška. Latinicom. Ona pita - a kaj vam je pak to čeburaška. On - da eto koje fundamentalno neznanje, da je to mali medo. Kak mali medo, pizdi ona, to se na ruskom veli mali ajmo reć malenjkiji medvedj (sori, ja ne znam ruski a ona nesme znati da ja ovo pišem). Pojma nemate, veli on, to je ruski mali medo i gotovo; sramota jedna da to ne znate tolke jezike govorite, ja bi se ubil na vašem mestu.

Ona razmišlja da ona njega kokne, al zna, kažnjivo je.

Ona ode na internet, pogleda i skuži da to jest mali medo al neki iz crtića ili to. I da se mali medo čeburaška skiselil.

Sutra je kupila ona mleko za kavu (red se mora znati) i na njega napisala na ćirilici: KAZAČOK



Oznake: mlijeko

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.