Uđem u dućan, malo dete u kolicima, velko za ruku. Dobar dan, dobar dan. Molim kilu luka. Žena me gleda i tovari češnjak. Reko gospođo, luka, ne češnjaka. Aaaaaaaaaaaa, to mi zovemo luk, a luk van je kapula. OK, kilu kapule. Oli je ovo vaš moli. Je. A puno je smišan, a vidi trepušte, ma Mare vidi ća je moli smišan. Obavimo trgovinu, vani velko dete plane da kaj babe njenom bratu da je smešan, da koja je to spika. Okrenem se ja natrag dobar dan opet, a dobar dan, neka, neka. Reko oćete molim vas objasniti velikom ditetu (ja brzo učin) da smišan u vašem žargonu nije smiješan nego sladak. Prestale sve tri raditi, ostavile salamu i vaganje, rezanje kruha, ajme, dite ma nismo mi mislile, on ni za činit ridikul, nego je sladak, kako vi kažete.
Maloj je trebalo ćuku vremena da se smiri.

Prođe 10 i više godina, studira veliko dete i skompa se sa Splićankom. Veli ova, Kate, a ća van je ono - sjebalo se, oli je to nešto značajno. Veli Kata, to ti je kad ti se nekaj poremeti, kužiš, smota, pobrka. Aha, dobro. I Splićanka fotokopira nešto Kati i daje joj i veli - evo san ti Kate kopirala ma su mi se stranice malo pojebale. Posle smeha su radile na ispravku netočnog navoda.

Posle faksa tražiš posel 10 godina i radiš sve i sva, od čišćenja, čuvanja dece, doškolovanja, čuda neviđena, i dobiš posel preko čoveka koji nit je čul za tebe nit ti za njega nego su trebali nekoga s tom specijalizacijom. OK. U stranoj firmi dakako, ne hrvackoj. Dolazi ekipa iz Šibenika dobar dan, dobar dan, oli bi mogli dobit kavu, molim, ako vam ni teško. Nije, oćete tursku ili espresso. A ja bi expres, veli najviši, oli je lipa?
Mislite čaj od lipe, ne, ne, pitan ako je kafa lipa. Koja lipa kava misli ova, sine joj, ma puno je lipa, bute i cvetić dobili. Sad više nikom niš nije jasno, uglavnom popili kavu i na izlazu da hvala puno i da je puno lipa kava, da će idući put ako joj neće biti teško vit oli je i turska tako lipa, pa još rahatlokum...

A ja jadna jednom nisam znala šta su bičve i ređipet, osramotila sam se još mi je neugodnjak. A držali me na tihoj vatri, ja nikak da skontam.

Viče Velolučanka kelneru oli ti je ovo kava, vrti žlicom, oli si bičve u to opra, kafu mi donesi, Gospe moja, sva sam ispizdita kad ovo vidim. Reko nije ispizdita nego ispižđena. Kaj mi je onda izgovorila, nije za blog. Uglavnom idući put odoh sama na kavu pita konobar jel bu došla i ona kaj galami, reko nebu, e onda imam besplatnu kavu. Veli jedan iz drugog ugla - ovo vam je gospođo prava birtija, ja delam u odvjetničkom uredu i kad dolazim bez kolegice isto dobim besplatnu kavu, ona vaša je mila majka trebate čuti ovu purgericu.

Oznake: narječja