Budući da živim u kršćanskoj, uglavnom katoličkoj zemlji, dala sam krstiti djecu, nekim čudnim ljudima doduše, po izboru mog bivšeg. Jedni su prvo koljeno Božidara Kalmete koji me se doduše kad sam ga upoznala prije puno godina dojmio ko zadnja pizda. Što se pokazalo kasnije u politici da nije.
Drugo dijete su krstili ljudi kojima sam s hrvackog prevodila na engleski ono kaj je pop pripovedal, s tim da sam sin prevela ko error, al su ostali vrlo ozbiljni i sve pet, i nikak im nije bilo jasno ne moj prevod nego važnost koju se u Hrvackoj daje tom krštenju, tam u Belgiji kod njih postoje u bolnici krstionice i to se obavlja odmah nakon rođenja djeteta, po difoltu što znači greški. Molim da me se ne ispravlja.

Prvo dete rođeno na moru kršteno u Zagrebu, drugo rođeno u Zagrebu kršteno u Blatu n/K.

I onda ja nazovem dugogodiošnju prijateljicu, ženu od formata i čestitam Božić, ona zahvali i pita - a kad je ono tvoj Božić?

Nije prvi put da me ovak zajebala, ali ako poživi do idućeg Božića, ili joj neću Božić čestitati ili ću reći iskreno: Ja nemam Božić, ali sam djecu krstila jer vas većina tak želi a svoj dio Božića i jebeni bor koji sam kupila u svoj svojoj neimaštini, bum idući put zapalila i hitila kroz prozor nek bu ko gorući grm, jer ja znam kaj je grm koji gori. Koji simbol.

Fort me neko hoće preobratiti, nevjerojatno, akademici, obični diplomirani ekonomisti, neki kemikalci i nešto, mislim - ljudi, stanite!?! Samo su rijetki, pravi, vjernici, sretni kad im čestitam Božić i uzvrate tak decentno da ti je čist lepo kaj je Božić, pa je neradni dan, eto bar tolko. Znaš ono kad niste baš prijatelji a niste ni samo poznati - pa vam drago dođe kad se sretnete, čestitate si taj Božić i nove godine i tako sve, al nemoj me silovat i htjeti prinijeti na krst. Veli jedna - nije krst nego križ. Daaaa? A dete se vodi na krštenje a ne križanje, ajd sad reci. Pa se zbuni.

Dvaput sam bila krsna (križna?) kuma a u crkvi, sve nekrižana. Kad je velečasni čul da nisam krštena nije htel krstiti dete. Kad su kumovi rekli da bumo otišli u pravoslavnu crkvu (ne bi, pardon, mislim oni ne bi, meni se fućka) rekel je - može večeras u 7? I bi krštenje.

I nikad nikog nisam jebala da je mlada muslimanka i prešla na katoličku vjeru ili obrnuto, on, i da u zbilji ne smijeju vjerovati u boga jer ni ja ne vjerujem.

Ne znam ko je ono napisal - muslić klanja, vodi neke ratove ubi nevjernika kršćan se fort križa (najgore mi je u tramvaju ujutro jebatesova sve se babe križaju u Rankopanskoj ko lude!) a nabijanje na kolac pripisuje Turcima dakle islamu, a navedeno potječe iz KriČarskih ratova, jude se dopisivaju s nekim bogom tam na onom zidu, to bu se jednom zrušilo od pritiska, ne primaju nikoga u svoje redove, ne mare ni za incest samo da je seks među parovima u istoj vjeri; samo ateist sedi na obali mora pije svoje piće i ne dira nikoga.

Dakako i oni na istoku šintoistički nekaj svojeg al bar nisu agresivni, budisti su mi fenomenalni al samo za gledanje i divljenje, ko mene pita pizda mu materina bi li ja to sve počela uvjeravati da bog ne postoji i da je moj prijatelj Štef Hawking zračunal da Boga doista nema!???

Priznati genijalac kog niko nije pobil.

Nazovem danas dugogodišnju prijateljicu i čestitam joj Božić, ponavljam ovo, znam (namjerno kasnije jer ima ogromnu familiju i znam da joj je u to vrijeme puna kuća a ona voli pričati na telefon a mrzi se ispričavati kaj nemre taj čas razgovarati)... A ona mene pita da kad je ono moj božić, usput me jebe kaj mi je mama iz mađarsko-srpskog braka, nije me sram reći da je djevojačko prezime mame bilo Đomparin, tolko o srpstvu, ali ni tu osminu srpske krvi ni 4 godine logora ni 4 godine služenja u JNA mog pokojnog oca, prvim potomkom Slovaka i Zagorke, e to mi nemre oprostiti. Možda da je stari bil neki ustaša ili domobran, možda bi onda prošlo. Ovo je glupo, ja sam stara, ona je prastara, čemu time pred kraj života mahati. Neću ju više u životu nazvat, matere mi iz mađarsko-srpskog braka, pun kurac mi je i srpske snahe s kojom sam prekinula zbog njenog velikosrpstva, pa time i s bratom. Ja sam Hrvatica i nekrst, želim ostati Hrvatica a krstit se ne želim, sve poštujem, al poštujte i vi moj ateizam, boli me džon ko je stvoril ovaj nepravedni svet i ne vjerujem ni u Raj ni u Pakao, pakao je bil dovoljan u ovom životu, hvala.

Malo mi se to sve skup gadi. Budimo tolerantni. Sad joj je blizu 80 al se poznamo preko 20 godina i dokazale smo se kao prijateljice, obje, zakaj mi zagađuješ život, jebem ja svaku vjeru ako u njoj nema tolerancije, pa kom pravo kom krivo.

Oznake: vjera

Frizerka Zdenka otišla u penziju, nažalost. Kak je ta znala šišati, kak je ta lamatala škarama i češljem, usput si čul sve tračeve o ljudima koje opće ne poznaš, al nekaj moraš i pretrpiti. Bila je rođena za frizerku, svaka joj čast. Al eto, otišla u penziju.

Odem sa kćeri u Budi in, u Trnskom, novi frizeraj, da nekaj napravi iz te svoje kose, pustila kosu, digne ju u rep i kuhinjskom gumicom ju zakači negdi na glavi, stavi džozle, obuče se ide na posel. Ona bar spegla šulju, ja pak ko halek hodam, meni je tak svejedno, konačno mi nema ko prigovarati, šulju oblečem kad sam ju skinula sa štrika, razmeš, i ocpavam malo prek dana i ona se spegla u spavanju, to kaj je kragn malo ostal na nutra, no ne baš tak, al nije ni daleko od istine. No ne se plakati, nije tak (nemam šulje), al nije daleko od istine.

Mislim znam da sam kćeri uzor, al sebe ne vidiš, vidiš nju. Odemo frizeru, cura, jedna slatka Valentina si da truda, izogovara nekog matorog tipa koji joj je hofiral i mi popadamo od užasa (lik je imal 35 godina, koma, mator čovjek) i naplati šišanje i pramenove 240 kn, nije bilo feniranja - možda je to tu bitno. Dobro, nije jeftinjara ko kod Zdenke, al rekli smo nema Zdenke. I cura si fakat dala truda.

Odlučim se uljuditi i odem u isti frizeraj, tako ja to jednom godišnje (šišam se sama i to izgleda bolje nego ovo kaj sad imam na glavi). I obrađuju mi tam bulju tri koke, pramenovi pa šišanje, uglavnom pet sati sam bila u frizeraju, izludih, skoro sam se rasplakala. Na kraju vadim cenku i velim ovo za vas a račun - čujem kroz maglu 350 kn i skor padnem u nesvest. U frizeraju najednom nastala tišina, u hipu doleti kolegica do ove kaj je otipkala račun i od prve ispravi grešku. Znači to se tak radi, uopće nije pogledala gdi je to ova MOŽDA pogrešila, nije bila u šihti kad sam ja već bila u tretmanu, kaj, ima se šifra? Kad vidiš da je neko umoran ili otkačen zaračunaj mu nekaj duplo. Moji pramenovi su koštali 250 a ne 240 jer su mi ih tri radile (fizički nemoguće ali su se menjale) nisam htela fen frizuru al me nije ni pitala, reko ajd sad kad je počela, a šišanje 40, kad sam vidla kak me ošišala odlučila sam se za jedan od 5 duhovitih ili nekakvih, odgovora koje ću sutra na poslu lansirati jer se iz aviona vide štenge. Imam račun: Pramenovi 3, fen frizura 2, šišanje žensko 1. Šiške su odrezane ko da ih je moja papiga Micika grizla.

Cura nije pitala je li voda vruća ili hladna (voda je bila i prehladna i prevruća valjda kak je njoj pasalo za ruke), jedino za kaj sam se izborila je bilo da neću kemikalije po kosi, ajd regenerator jer se rasplaču kad to odbiješ.

Jebemtisvena svetu, 8 mjeseci sam tražila zubara koji zna zube popravljat, našla sam ga, pa valjda bum našla i frizerku koja zna šišati "na kahlicu".

Nisam taj tip, al trebala sam tražiti cenera kaj sam curi ostavila - natrag, ja ti dam manču, prema svojim mogućnostima jelte, a ti me prevariš hop za 60 kn. I šećer na kraju: Ništa - oprostite zabunila sam se - daje mi 60 kn i veli evo sad je u redu. Niš pardon, oprostite, sori, ne, - račun i - sad je u redu.

Sretnem Koku koja je bez posla već dve godine veli ona ko te jebe kaj ne odeš u Desange ja idem svaka tri meseca, je da košta 500 kn al bar imam frizuru. Kaj? Kolko često? A ne radiš?

Jebemtisve pak nisam gledala dnevnik da se još više nasrdim. Bum sutra.

Zapamtiti, Budi-in, uđi, budi in frizeršopu 5 sati i izađi prevaren i loše ošišan.

Oznake: frizer

Danas je mom sineku rođendan, što je izvrsno jer su mi Strelci neodoljivi (on mi je već odoljiv jer se poznamo dost dugo, od njegovog rođenja).

Pa smo računali kolko mu je godina pa nikak. Jebote ko bi to pamtil, to se stalno menja, kak je rekel neki klinjo. Uglavnom onda je on računal na kalkulator i nema 24 nego 23. Tak da i ja oću da imam 60 a ne 61, kaj sam ja gora od njega.

Kupila sam mu tortu u Kauflandu za 28 kn (sniženje, normalno), veli da je masna.

3 para čarapa, da kaj će mu, da ima čarape.

Bon za mob - je pa to se troši.

Pa 50 kn da se ima - nema on veze na kaj je to potrošil.

20 kn iz sažaljenja, pa se on vjerojatno sažalil na neki klinac u pekari, buhtlu i to, je pa mora dete jesti.

Danas je pojel ostatak sekelija koji ja jedem već tri dana i rekel je da je to skroz fino jelo i fino sam dobila dozvolu da to opet skuham. Viš kak lepo od njega.

Onda je naručil pizzu koja je trebala koštati 26,50 kn pa smo mislili bumo liku ostavili 3,50 kn il ne onda sam ja pogledala pošto fakat je pizza a ono 37 pa smo mu kurac ostavili, u međuvremenu je cijena pala na 34 kn pa opet niš nije dobil, a ja sam dobila čisto malo od pice a on je bil sretan ko beba kaj neću više. Sin, ne dostavljač.

I dobil je po svojoj želji i pivo: Neko pivo u nekoj limenki kaj je koštalo 3,50 kn, ja sam mu rekla da je koštalo 9,00 kn; vjerojatno je i bez alkohola, i da je žuja bolja, ma nemoj mislim si.


I dal mi je da ga poljubim i malo pošmajhlim, i da kaj bu on mene ljubil. A tak sam fina mekana i velika, a niko me neće maziti jebemu mater, osim Bibe koja misli da ja imam par kila viška, tak, dve, tri, a i kćer me poljubi i veli da sam debela i zračunala mi je da imam 45 kila viška. A ja mislim da bi prošlo i s 40 kila a ne 45 i tak smo proslavili rođendan.

Oznake: rođendan

U Šparu danas dotrčava jedna ondašnja djelatnica, IZVOLTE NA OVU BLAGAJNU 3, u tri sekunde nas je 4 rešila i zapne (s kim bi, molim lepo s kim!??) s menom, viče kolegici na prvoj blagajni Štefica, jel je ovo za bonove za mob, to novo?

- Ne radi, veli Štefica.

- Radi, veli ova brza.

- Ne radi već par dana, glasnije veli Štefica.

- Ma radil je prije par dana, mora i sad!, veli ova brza.

- NE RADI TI NI JUČER NIJE RADIL!!!!!

- Radil je prije par dana mora i sad! Okreće, kominira, malo trese, lupa, veli - ma mora delat!!!
veli ova brza.
- (Štefica odustaje).

- Proradil je i ja ostavila šugavih 55 kn sineku za bon (traži posel, svaki dan obavi bar jedan razgovor al niko niš, jebem li te zemljo Hrvacka - Pa je potrošil i one idealne opcije). No u ovom času ja impresionirana ratobornom strategijom i upornošću -NEMA-DA-NEMA-KAD-SAM-JA-TAK-ODLUČILA.

Žena se digne s poda, čupa bon iz tog aparata, nasmiješena, energična, ja platim i velim vi mora da ste Bik u horoskopu. I spremam polako svoje stvari jer je iza mene kolegica s posla koja bu još sporija.

- Gospođo nisam Bik a i to su za mene gluposti.

- Dobro, nije važno, ali da imate neku predodžbu, niste jamačno daleko od toga.

- Ja sam iza toga (mislim si nisi Blizanac, ja se sad ubijem!) mislim ne iza toga, ma joj kad sam već počela ja sam Jarac, blagajna se zatvaaaaara, hvaaalaaaa, ugodan daaaaan.

Veli kolegica dok JA NJOJ trpam njene stvari u vrećku: Smithova, majketi, pak si nekaj sjebala.

Reko nisam puno fulala. Nijansu, a ti čkomi, ti nisi nikakva Lavica, 4 godine delamo u istoj firmi još se nisi ni sa kim posvadila, ajmo.

Aaaaa, Sekica, ti i ja se slažemo, kaj ne? - po horoskopu?

Naravno da se slažemo, ti jako vjeruješ u boga, ja malo u zvezde i nemamo se kaj svaditi.

Oznake: horoskop

Imala sam ludu sreću da uopće nabavim komp, ikad. Čista fantazija. Koju sam ja pošteno platila jer je prvi komp kupljen za 4.500 kn, a dalje je priča za sebe al ne za ovu.
Spominjem komp jer još nemaju svi starci ni komp ni sa/znanja kaj bu s tim. Televizorom, ja to još uvijek tak zovem ovaj ekran, pa jebate kak se zove, nije modem, mo, aaaaaaaaaaaa monitor, tak je kao modem plus motor jednako monitor. Genijalno! CD-e sam zvala kružićima a ima veze jer onaj Grk ili kaj već, Albanac, Bacač diska, drži tanjur u ruki batesova a ne kvadrat. A kvadratići su bili kvadratići, kakav disk, disk je okrugli ma nema to sve puno veze s mozgom. Stik je stik jer je to štap znači i ona kuhača s kojom sam tukla decu po riti dok ju nisu sakrili.

E al to ponavljam - kad matorci ko ja nemaju komp, kak se dočepat neke informacije? Ja to i tak niš ne kužim s kompa, strpljenje mi je zadnja stavka u karakteru prema tome, nema! Božo Konj spikamo telefonki: on gleda u svoj monitor narafski na drugom kraju grada, a ja u svoj narafski na prvom kraju grada - i ja vičem - kod mene toga nema!!!!! - tak uvjerljivo da on poludi da kak nema kak su to stranicu postavili, odma se boga spominje, no onda se seti s kim razgovara.... odma mi se mame spominje. Tak se on brzo prilagodi, tak mi Blizanci.


E a kad si trebal informaciju, pa nemoj biti jugonostalgičan! - onda si lepo nazval 981. Pa su ti rekli nek nazoveš 988 za hrvacku a 989 za inostranstvo. A ja sam danas tražila prek neta jedan broj u Njemačkoj i skor hitila komp durch dem Fenster i idem na na telefon pa to ovak:

Budući da smo dobili Hrvacku, to je inostranstvo postalo inozemstvo al nije to samo tak! E, prvo zoveš 11888 i dobiš neku ženu kojoj se jedva živi i koja ti postavi sto pitanja i onda čekaš (čekal si dok se ona javila i platil 4,05 kn za jebeni poziv) i onda ti ispriča neki broj a ti pobrkaš, ok, tvoja greška al star si, puno brojeva, jebiga, brkaš stvari. Onda zoveš opet i psuješ u sebi, dobiš nekog lika koji ti da broj 11802, zahvališ, zbrajaš kak si popušil još 4,05 kn a automat ti na tom broju odgovori da si krivo zval, nema tog broja.
Onda zoveš treći put i kokoš neka srdita zaurla - je pa niste Tekomov (nešto) nisam velim pa onda zovite (samo kaj nije rekla - jebote!!!) 00660660660 i možda još koji 060606060666600 i tak.

Zoveš, automat ti odma veli ovo vam košta 6 kn i tolko lipa. Ja računam: 4,05 kn x 3, to je
18 kn i kad dodaš 6, to je već 28 kn. Nije smešno! Tak računaju kod mene u dućanu!

No dakle ta je pak opet neka kokoš bila živčana, valjda ima salmonelu, a ja sam htela samo pitati zakaj taj broj, kaj je to komplicirano, ajde, no dobro, to je tak, kaj trebate. I ja velim kaj trebam, kokoš nađe, nazovem ja moju dragu Anne-Liese (koju sam prvotno nazvala Analisa, još mi je neugodno) i mi se na mom katastrofalnom pa još malo gorem od toga, njemačkom, dogovorimo kaj je trebalo s tim da ona nije kužila niš di sam se pomagala engleski. A lepo sam rekla - Die zwei Wessten die Goran gebracht hat su ajn bishen cu short. Ne, ne das ist wieder in English, pardon, Englisch, setim se kak se veli kuršlus pa velim kuršlus, Isuse kaj je ona mislila!??? onda pak - nemrem se setiti kak se sleeve na njemačkom, i velim - macht nicht, alles ist perfekt, a dalje bog sačuvaj kaj sam rekla, ona tak paničari da ja ne bi puno potrošila za poziv jebote informacije su mi uzele kolko ono 38 kn kaj nisam tak napisala, a to je točno, nema greške.

Uglavnom to je sve tak komplicirano s tim brojevima, i ludi Ameri imaju 911 za sve živo samo mi imamo slučajnu kombinaciju nule i šestice pa kaj pogodiš; metoda slučajnog uzorka.

Inače Anin broj sam imala zapisan u notesu al tak grdo kak ja pišem da sam dvaput dobila neke druge Njemce, koma.

Zahvaljujući komšijama imam broj naše, domaće, drage dobre stare lokalne policijske stanice, al ak mi zgori ručak (a zgori svaki put kaj majka Seka nekaj kuha, prešlo u tradiciju) kak bum zvala vatrogasce?

Izašla bum pred haustor i vikala: Vatrogaaasciiiiii?!???!!!!!!

Oznake: telefonske informacije