Nastala neka pošast ili se tak sabralo, varaju po dućanima sve u 16. Bile neke ribice na sniženju, kupiš 10 platiš 11 i tak.
Kolegica ima mamu od 78 godina, baka vitalna, prati politiku, obavezno prati Ljubav na selu, žena informirana tak da me sram. I veli kolegica - Di god moja mama uđe u dućan svud ju hoćeju prevarit. Bar za kunu. Al baka se ne da, uzme robu, izađe da ne smeta i sve kontrolira. I gotovo svaki put se vrati.

Nekidan kupujem 10 dkg mortadele na sniženju, naravno i žena mi naplati 69 kn. Ja bih to onak mirne duše platila kak sam pametna, al je prodavačica nekaj predugo petljala i iz čiste dosade, još s naočalama s kojima nemrem pročitat ni kolko je sati na Trgaču pogledam piše 69 kn 10 dkg mortadele. Pitam čujte jel ta salama zlatna ili dobim neki skupi poklon uz ovih 69 kn, kaj? Je kak veli ona. Reko ne znam ja kak, vi ste trgovac. Dve iza mene već cupkaju. Salamka ponovno vagne, udari neki broj i 10 dkg mortadele 4,40, e tak može.
Vrećica od 1 kg (1,99 kn) nema već tjednima. Da su naručene. Reko dobro, do tad ću pakirati u ove od povrća. Nek kupim ove od 5 kg (3,99 kn). Ne želim, jer to je isto ko ovo a besplatno je. Da se razme, nisam škrta, al nisam ni kreten, princip je princip i veli mi jedna, bijesna na šeficu, ima u skladištu al ove se ne prodaju nikako pa se čeka.

Čekajte. Čekam i ja tramvaj svako jutro.


U istom dućanu na blagajni 2 dana ranije račun 96 kn kaj ja sa svima pričam velim batesova kaj sam potrošila odma stotku, žena zastane, joj ovo sam vam naplatila dvaput. Dobro,vrati 30 kn. Ko zacoprano, sutra donesem flaše, uvali mi račun, idem doma mislim di mi je medo (bilo je 10 flaša). Vratim se i pitam - čujte kaj ste vi meni dali nofce? Da jeeeee, kak neeee, pa evo račun vam je u ruki. Kak sam bila u obližnjoj trafici u međuvremenu mislim ajd dobro možda nije bil medo a tam sam kupovala nekaj, niš. Za 5 minuta zvoni mob (jedna Josipa ima broj) zovu iz dućana da nek dođem po 5 kn, reko sad sigurno nebum. Kae bilo: Došla nova šefica i ne treba odma pritužbe, a požalila sam se na onih 30 kn od dana ranije. Ops, oprala blagajnu i vratila mi. Popodne sam umorna nakon posla, ujutro sam mamurna, imam godina i malo mi je dost svega; pa dođe koka od 3 banke, prošaca me i misli ajmo. Tu je radila jedna koja je rekla da dnevno mora zaraditi na sitnim prevarama 25 kn minimalno jer se inače ne oseća ko čovek. Pa fino. A ovak se osećaš kao što?

Prevarantica, ta od mede i 30 kn je otišla za poslovođu u neku drugu Prehranu (jadni kupci), a do tada sam izbjegavala taj dućan kolko sam mogla. Toliko da su to primijetili, svaki dan prođem kraj tog dućana bar dvaput. Ako se ikad zeznu na svoju štetu a za što su šanse minimalne, bit ću tolko mudra da ih ne upozorim, osim ako je na blagajni Josipa a ta se nebu zbunila, draga mršava Josipa s kojom izmjenjujem sitne pažnje poput malih poklona tipa kupim torticu pa ovo je za tebe, e ne ja sam vama kupila cao-cao. Jednom smo si istovremeno kupile čokoladu jedna drugoj, ali istu, hahahha. Fino, reko, samo si zadržimo svaka poklon za onu drugu...

I to s vrećicama. Ne, ne želim vrećicu, potrpala bum sve po džepovima i torbi najskuplji akrtiklić bum nosila u ruci tak da komšiluk ima kaj pričati, ali ne, neću vrećicu jer vas ne želim reklamirati i još to plaćati. Platila bum kavu u prvoj birtiji ali ne, ne želim vrećicu. Ak nemam onu platnenu sa slikom Lošinja onda nek mi daju onu s povrćkih. I sve račune od sad uzimam, nema majci!

Oznake: Kupovina

Već sam pisala o ovoj temi, al buraz ovo je sve intenzivnije.

Imam par prijatelja, mogu slušati beskonačno, zaboravim piti kavu, ak sedimo jel uz kavu. Unesem se u priču, zaboravim da mi je slika nejasna (džozle u ruci mesto na nosu) jer ti neki rijetki - kaj god da pričaju uvijek daju neku opasku i ili krene na smeh ili na nova saznanja. Uvijek onda vidiš kak malo znaš dapače čini ti se - sve manje znaš. Ima, ima famoznih ljudi,eto Branko i ja smo proplakali od smeha zbog jednog zelenog lavora! A nedavno sam viđena s prijateljom kak ga slušam pa mi je kolegica posle rekla - jednom buš tak ga slušajući, zaboravila dihati, diši, halo! Seka!!!!

Međutim:

Idem s Rebra sednem u bus, sedne žena mojih godina do mene i ničim izazvana od Rebra do dole do Maksimirske mi priča kak joj je jučer bil rođendan i kak je njen unuk Borna i kaj napravil za nju a onda i ona pekla tortu do 1 u noći. A kud u krivi čas, pa nisam išla na Rebro na kavu! Ma i kud me nađe.

Jučer ulazim u dućan,uzimam košaru, gruntam kaj trebam kupiti. Jasno, to po kaj sam došla, vjerna sebi - zaboravim kupiti. A bilo je važno: dete došlo rano vjutro doma i ima žgaravicu /pitam se od čega/, dakle zaboravila sam sodu bikarbonu jelte. A zakaj: Čim me vidla ops pred mene nova blagajnica, vidle smo se možda 3 - 4 put, čekaj (TI???) da ti pokažem kćer, jel ti vidiš s ovim očalama (pazi kak je skužila, zna se da se u mojim godinama rabe jedne za gledanje druge za čitanje),da ti pokažem kćer. Lako kaj je ona meni kćer pokazala, čula sam sve o kumovima, ko kome koji kum odakle rodom... Dok iz reda na blagajni nije jedan počel rikati ko lav. Veli ona - e. ajd kad kupiš kaj trebaš, bum ti još nekaj rekla.

Isusek...?

Vele deca daj se stara makni iz stana, gle kak si debela, prošeći, ma odi bar do Name (još tak zovemo tu zgradu) ajd kupi jabuke i drek-papir (nekorišteni dakako) tolko moš nosit. Onda se starije seti - a kaj bu išla, pol naselja bu joj plakalo na ramenu, daj stara skopaj neku nabrijanu facu i gledaj u pod, napravi nekaj za sebe.

Ma niš ne koristi. Onda me zaustaviju - oooooooooooooo kaj smo zamišljeni, gledamo u pod, pa di ste, pa dobar daaan, ma kod vas je sigurno sve u redu, joj znate kaj mi se dogodilo. Ja velim - žurim, ma još ovo, e počeli su me navlačiti za rukav, reko sori žurim (već lažem): Zvala me prijateljica da joj nije dobro....

Ujutro na tramvajskoj stanici - to nije za opisati.Ja držim otvorenu knjigu glumim da čitam, ne pomaže. Počela sam piti doma kavu, da donekle uopće prepoznam ko mi se obraća na stanici jer neko bu sigurno. Stojim sastrane ono mislim da sam nevidljiva. Ak odem na kraj stanice do tam bu mi se njih bar 5 obratilo (stanujem skoro celi život u ovom kvartu). Je kak da ne, ak niš drugo obesi mi se kći od susede oko vrata, joj tetaaaaaaaaaaa, kak ste, jooooj kak ste slatki bucasti tak vas je lepo zagrliti, cmok cmok, bla bla novi dečko, faks, stara koja ne zna slušati, ocjene.... Joj ide i na moj tramvaj, nema veze kaj čeka sedmicu....

Lepo prosim: Ak me neko treba nek po mene pošalje taxi, ja ću nadoknadit trošak, ovo nije normalno. Kaj ja stvarno sve moram čuti? Od ljubavnih, do sretnih trenutaka (imena umrlih rođaka koji su ili nisu ostavili lovu), razočaranja (imena svih učesnika i krivaca), umrlih (prethodno umiranja od bar godine dana), rođenih (dugi i teški porod, imena doktora, sestara), novootvorenih 2nd hand šopova i popusta (kak ne znam di je Roberto ili Cappa!) ili poskupljenja, novih suseda (obiteljski status, podrijetlo, političko opredjeljenje, godina rođenja, OIB-ovi!), tračeva (tu je pak SVE uključeno).... svi sve žele da ja znam, ja ne znam ko mi glavu nosi, počela sam pričati u snu i budim se, mislim kaj bu komšija mislil, zna da sam otkačena al ovo...

Sve bih ja to mogla znati da imam talent za pamćenje. Inform-biro made in Zagreb!

Pa mi na kraju na poslu kolegica s pravom veli: Seka, ovo ti sad pričam točno 10-i put! I da mi nisi tak draga sad bi se nasrdila.

Onda ja odem i kupim burek za gablec i ispričam se. Naravno onda se zapali Dolac i nemrem kupiti burek, to meni za inat! Inače: Znam ime prodavačice bureka, znam da ima kćer a posle smjene ide na hitnu (???!) znam ime gazde, otkud nabavlja sir i meso, a otkud tijesto, gdi se burek peče i kad dolazi nova runda, dobila sam i broj telefona da naručim da me burek čeka ako kasnim na pauzu....

Kad nemreš bit s nekim normalnim čovekom onda je bolje doma s ludom papigom, bok i bormeč.

A sad idem speći burek! Pardon, sirnicu, burek je od mesa.

Telefon i mobitel su isključeni, naravno. Jer ak bu kakav krivi spoj i tu bum slušala sat vremena, ne jednom sam....

Oznake: priče