Istanbul, pravi turski fakultet, predavanje, a ono - neko uporno grebe po vratima. Studenti se uzvrpoljili cerekaju se i naslućuju, profesor otvara vrata, tu prepotentno s uzdignutim repom i uzdignute glave ulazi lokalna mačka (životinja) a profa veli - Bujrum! Smjestila se nekom u krilo i othrnjala.
Normalno kad im okolo donose u zdelicama hranu i vodu, to sve čisto i paze da im je toplo kad se omace i pitaj Allaha kaj sve ne.
Drugiput je na predavanje ušetala pak neka druga, sama, jer su vrata bila otvorena. Isto tak ušetala ko da je prostor njen a oni gosti i prošla sve klupe, valjda proverila stanje. Profesor je zamolio samo da ju neko pričuva da ne dolazi njemu na stol jer ga dekoncentrira, ali nek ju ne tjeraju.
Na jednom ispitu, dobivam kasnije sms, je bilo odlično, piše se ispit a mačka prede na klupi do. Tu i tam, veli pošiljatelj, me pogledavala jednim okom. Sedi mica, prede i odašilje mir.
Najmlađi profa je izjavil (najdosadniji predmet, staroanadolski, nešto ko nama staroslavenski) da kaj oni misle da su njegova predavanja dosadna, evo i mačke ga dolaze slušati.
Kad je trebalo dobiti potpise za položeni magisterij, dolazi mi sms: Stara, nemrem dobiti čitabu da sam magistar, tu je ko fol bil državni udar, nema nikog na faksu. E, znaš kak je pusto kad na faks ni mačke ne puštaju.
Post je objavljen 16.06.2018. u 19:13 sati.