Plagijatura u C-duru ili kako hoćete

11 siječanj 2017

Pišem danas jednoj personi grati, a nakon kaj sam podrobnije pročitala o Barišiću, onoj truloj Marini i Đapiću i inima kaj prepisivaju i to tuđe uraDTke (jel nije nekak počelo s gosponom doktorom ginekologom Kurjakom, taj primitivni običaj?):

A taj netko je magistriral vani i odgovara ovak, po purgerski otkud i jest; pa kom paše, kom ne:

"Da. Inače tu se magisterij ni ikaj sličnoga ni nemre prepisat jer ti ubaciju u komp tezu i rondaju i skeniraju sve ikad napisano plus da ne bi bilo i komisija koja odobrava. Mene bi sram bilo vjutro samu sebe u oči u špigl pogledat da sam prepisivala.
Tuđi trud, mislim, nekaj užasnoga!"


Moj tekst: Ak je neko tolko nesposoban da nakon završenog faksa nemre napisat magisterij pa jebotećaća plati nekom da ti ga napiše, dvaput pročitaj i obrani! Ak i nije za usporedbu, shodno je godinama i visini obrazovanja: Gimnazijalci su zarađivali (gimnazijalci!!!!!) i za sto do 150 kn pisali maturalne radnje za one iz srednje ekonomske (zna se kolko gimnazija pokriva znanje iz ekonomije), dapače čak i nekaj o centralnom grijanju na plin (halooo??). I to je poštenije neg prepisat, kaj ne?
Osobno sam kolegicinoj kćeri na poslu pisala maturalni rad, nije naučni rad al je frka i trebaš se skoncentirat a posel te čeka, u 12.30 koji je morala predati u 14.00 u školu. Danas je dipl. iur., svaka čast. I da se pohvalim, dobila sam čistu peticu s naglaskom - za izvrstan zaključak (to je kad napišeš istinu iz života, a znaš pravopis).

Kaj dodat, niš, loš kućni odgoj, što li?

Oznake: magisteriji

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.