Danas u Črnomercu je jedan bus 109 otišel u nepoznatom smjeru, drugi 109 je otišel u pičku materinu, pardon, ne zna se kam, treći je otišel u garažu i onda sam bila naterana sama sebe zgurati se u bus s 10 kila hrane i ne verovat da je i ovo moguće, do Trnskog su se svi kaj su seli do mene furali po jednu stanicu (??????????!!!!!!!!!!!!!) i kad su me izgurali iz busa skor sam vikala ko onaj PTSP-ovac na stanici u Črnomercu: ZA DOM SPREMNI! Vi u ZET-u niste spremni nego za garažu! Ma ni za garažu! Jebeš mi sve ak se od sutra ne švercam durch-marsch dok ne osposobiju Rotor koji je ustvari Stator, još nisam vidla da se tam nekaj okreće, i veliju nemoj u penziju, nađi posel, nađi si ti prevoz do doma. Zakaj idem u Črnomerec sa Zrinjevca a do Trnskog? Zato kaj tak prije dođem nego da se furam 6-icom do Sopota i onda čekam milost božju da vožnja Sopot-Trnsko traje manje od 42 minute (4 autobusne stanice) ili idem s 14-icom do Savskog mosta i čekam jebeni 607 da krene za Novi Zagreb, muku ti jebem, kreće svakih 18 minuta! Veliju da na voznom redu na stanici piše da vozi svakih 6 minuta. I na plotu je pisalo čkapi pa se jedan našpranjil!

Oznake: ZET

Poslala sam jedno onak balkansko pismo nakon zadnjeg posta u blogosferi; istina, bez jačih psovki, ZET-u, jučer, reko' i tak se niko ne obraća njima. Nek tam neko čita, možda je ko i pismen (analizirala sam pismo onak bolesno tražeČi greške, nemrem naći, čist mi je krivo, al sad još ćekam Čerce da mi pomogne); E, još je i vikend i - nemrem bilivit: Maloprije otvaram i čitam: (nebu niš bolje al je lepo kaj su odgovorili), alzo:


ZET
To: Sekasmith
Sep 28 at 8:34 PM

Poštovana,

zahvaljujemo na Vašim zanimljivim razmišljanjima koja smo proslijedili nadležnima.

Izuzetno nam je žao kada korisnicima naših usluga pružimo povod za nezadovoljstvo, jer im želimo omogućiti uslugu kakvu zaslužuju i kakvu s pravom od nas očekuju.

Ovakav pristup od izuzetne nam je važnosti i koristi, jer osim što želimo ostvariti pravu komunikaciju s našim korisnicima, daje nam priliku da svoju uslugu uskladimo s njihovim željama i potrebama, koliko god je to moguće.

Na temeljima tog obrasca uložit ćemo dodatne napore kako bi se barem djelomično ublažili svi problemi u prometu na području grada.

Srdačan pozdrav!





Zagrebački električni tramvaj d.o.o.

Ozaljska 105, 10110 Zagreb

Tel.: +385 (0)1 365 1555

faks: +385 (0)1 363 5374

www.zet.hr

---------------------

Služimo narodu! Jakove, izdrži, nadam se da Kolinda, ma bila triput Bik u horoskopu, nebu dugo na ovoj poziciji. A Bandić je moje godište, za njega garantiram da nebu dugo.

Oznake: ZET

Zabranila bih mladoj raji kaj oće upisat medicinu da specijaliziraju išta drugo osim psihijatrije: Jučer u onom busu kaj vozi svakih 2- 3 dana, 607 (Sopot - Savski most), smrdi na vlagu, bolesne hrhljane, pljuć, neoprano - sve, ma, fuj, klima jasno da ne radi, e, kad se jedna histerično diže i zatvara jedini onaj mali prozorček kaj ga moraš uz puno sreće uopće otprti s 12 imbus ključih, pajserom i macolom. Njoj puše!!! U Vrapču ti puhalo jebem ti mater; i to jednu stanicu! Treba aktivirati Goli otok.

Sad idem napisati ZET-u: Umjesto da nas upozoravate da se ne švercamo (poništena ili jako neponištena karta ne smatra se poništenom - ili tak nekei) urlajte da se čuje van busa: JEBENI DOTEPENCI, PUBERTETLIJE I SVI OSTALI S POL MOZGA: ZABOGA MILOGA, MIČITE SE S VRATA DA LJUDI MOGU ULAZIT I IZLAZIT IZ VOZILA.

Služimo narodu.

Oznake: ZET

31.5.2019. u 6.50 izlazim na posel, iz busa prelazim na tramvaj, skrene 6-ica i negdi oko Folke, hop, stane, negdi pol 8 satova. Stojimo 15 minuta. Sva raja (kaj volim Hrvate, obožavam ih naprosto, ovce im ravne nisu. Tramvaj stane, jedna jedinka ide van, svi za njo/i/me.), alzo, samo par kretena, poput mene, ostane sjedit: Ak ne vozi 6, nebum na Trgu ni s kojom drugom grackom prevozilicom ni iz kog smjera. Jednom mora doći do remize, a onda bumo vidli.

Računam kolko bum kasnila i javljam sms-om na posel. Ispred nas zblokirale kočnice tzv. novom tramvaju, 7-ici, smrdi pol grada ko kuga. Sad svi oni koji su se (za nekom jedinkom) vratili u naš 6-ični tramvaj, pa još njih 20 ober tog broja, izlaze i cipelardaju, kaj će.

U 9 smo bili na Trgu. Kad već kasnim odoh kupit 2 litre mleka, duplo jeftinije neg bilo gdi, a zna se kak se živi od minimalca.

Odradim radni dan, program se triput obrušavao, više niko ne trza nit zove informatičare kojih i tak nema, recikliramo aparate, malo psujemo, klasičan dan. Na radiju (mejdinčajna) javljaju da je neki kamijon potegnul žlice od trambaja u Savskoj i da je kraći zastoj - mjeren prosječnim radnim vremenom u Hrvata, niko ne spominje pizdariju kod Folke. Dobro.

Uglavnom, zove dete, posle posla (za minimalac) ide delat u fušu, moli nek odem mesto njega po to nekaj. Sednem u 6-icu, mamu joj poljubim, kad nas kod Busnog kolodvora izbaci vozač veli idemo na Žitnjak. Pitam jel ima organizirani bus za Novi Zagreb, nema on pojma, nije on odavde. Mislim da nisi sa Suska il Jabuke, pa jebote gdi si učil tramvaj vozit!!!??? Ja sve mislim jel ovo dežavu ili dežavi. I vozim se s tom šesticom 2 stanice prema žitnjaku, s ovim smrvljenikm koljenom nemrem hodat. I ulazim u neki tramvaj, da me vrati do Držićeve. Skužim da raskrižje (a, kaj veliš!?) prelazi 7-ica znači tak, lagal zač-vo, prasac, možda zbiljam ni odavde, znači tramvaji voziju za Novi Zagreb. I dočekam 7-icu, vozimo se dve stanice, razglas: Do daljnjega stojimo, bla brblj. Jebem ti oca, mleko furam prek pol Zagreba, skiselila bi mi se i cela krava da ju vlečem sa sobom!!! Kud baš danas Vakula pogodil prognozu.

Pročitam pol knjige ("Pravi se da si normalna" - Ana Dumančić, preporučam knjigu), krenemo. Al samo do Zapruđa, tam okreće. Razmišljam da popijem litru mleka, da mi bu lakše za nositi. I čekam nekaj da me otfura jednu stranicu u jedinom mogućem smjeru. Dođe to nešto, ja obavim transakciju i čekam 25 minuta novi tramvaj u smjeru rotora koji buju gradili do 3000. godine a onda buju ga konačno prozvali statorom i ukinuli. Evo tramvaja, jedna cura na stanici i ja se razveselile, samo kaj se nismo izljubile, i onda opet u Sopotu čekaj bus. Ne dugo, 10 minuta. Ljudi iscrpljeni, smrdljivi, znojavi, nemaju energije ni za svađu, sve nešto pristojno oprostite izvolite, ja jedva izašla jer se s vrata ne mičeju ali ovi kaj ulaziju ulaziju na silu, nema boga. Konačno ja velim - čujte ja bih izašla, da odlično, i ugodan mi dan zaželiju (i ja bih njima da je obrnuto, nakon mene ostaje 3 slobodna mjesta)

Dođem doma, uskoro stiže i persona kaj radi na crno (razmišljam da ju prijavim) i ispriča skoro identičnu priču, samo s drugim brojevima tramvaja.

Bandiću, jebem i tebe i onog ko ti dopušta da gradiš fontane a ne popraviš bar fasadu tvornice Nada Dimić i onu božanstvenu birtiju s vrtnom baštom, Kod Zagorca, centar grada, ko da Bandić zna kaj je grad, jebem tebe i gracki prevoz! Na stanici priča jedna - majku mu jebem, živila sam u gradu od 20 miljona ljudi, mravinjak, čim je nekaj krepalo za 2 minute je ko čarolijom došla zamjena, dezinficirani mirišljavi bus, tramvaj, podzemna, u ovom gradu petak popodne, raja ide u Zagoru prek vikenda, sve pokrepalo, krepal u Draškovićevoj (kaj sad pak tam!??) onaj kamion za vuču tramvaja.

Jel ima neki deda da me ženi, na selu, volim koze, znam s kokošima, kopala bum, ma i peglala bum ak treba, ovak više nede.

Oznake: ZET

Da slučajno odem živit u Keniju ili slično, nikad ne bih objašnjavala otkud sam, od sramote: Jutros 109-ku krcatu, bus koji vozi za Črnomerec prek celog šugavog Novog Zagreba, mlatne osobni auto, šofer se skoro rasplače, ajd svi putnici živi i to i okrene se masi i veli - Molim ako ima neka poštena duša u ovom busu da mi za eventualno svjedočenje da nisam kriv ostavi broj mobitela. A ono, bar 10 ih je stajalo nagurano u prednjem (zabranjenom) prostoru do ferše, a bar 5 ih je vidlo da je mulec u osobnjaku oduzel prednost ZET-ovom prometalu samo tak. Jedna mlada žena mu veli - gospon ja vam ostavim broj moba al sam zbiljam taj čas gledala gdi bum našla sloboan prostor na rukohvatu, zbiljam nisam vidla, ak ipak oćete... Ma ne, al dobro, inače: niko ga nije zarezival ni 0,5%, vjerujte, od 100 putnika garantiram da ih se bar 98 vleče zbog nečega po sudu, bilo čega, preorane zemlje, nasljeđa, alimentacije, nečega. Sad se boje ko vrag tamjana da buju negdi nekaj svjedočili, pa ni u bus udaril Al Capone! Ništa, nula bodova. Jebem te zemljo Hrvatska i pizde koje se izrodiše na ovoj zemlji, Turci su ludi tradicionalni do ludila ali empatični, Španjolci su otkačeni loču i plešu, nameštaju ti torbu da te neko ne opljačka, Englezi se ne trezne al kad pretjeraš veliju hej felou, vac ap, makar i fakof, evriting đast rajt, gimme sigaret for ajl kil ju, kaj, gladan si, evo ti pol funte; Rusi buju te ucijenili, neko bu te opljačkal al ti napravi uslugu, samo moji Hrvati, jebali sliku svoju uh kaj sam srdita, ne jebu živu silu. Zato sam i otvorila blog pod nazivom ZET i td., ženi zatvore ruku, niko da pritisne kočnicu, meni dete visi iz busa ja u busu, niko da vikne šoferu - stanite!!! (nije me videl, posle je skor umro od jada), kad baka padne na cesti oko nje 50 metara slobodnog prostora, ni muhe nema, samo Sekasmith prilazi glupača jedna i zove hitnu, provjerava amaterski je li gđa prisebna i je li bio inzult ili nekaj, čovek se rastepel i raskrvaril, vidim nosi jabuke i vrećici koju još steže rukom, zovem murju i hitnu od doma, nije bilo moba, kaj ću, nisam ja neka dobra vila al neki matorac se nekidan popiknul na rupu u nogostupu, rastepel se i raskrvaril na betonu, ja odma broj mobača - reko ak bute se tužili ja bum vam svjedok. Nemojte mi ljudi moji klečati pred oltarom, sve krštene duše do jednokg, ja prokleti ateist, a te vaše klupe već znaju čija je guzica na njima, koljena su trag ostavila pred oltarom. Pa je msgr. Barišić meni ljubil ruke (zbog hrvatstva je odležal 3 godine u buksi) i veli - ti si moj najbolji vjernik, ne vjeruješ u Boga ali ga se bojiš. Ne bojim se ja Boga, moj Joža, ja se bojim biti zločesta, a vi svi iz busa 109 od jutros idite lepo vrit i dabogda presolili ručak i mobingiral vas na poslu šef kak su mene 35 godina! Tpu!

Oznake: ZET

Istina-bog(iHrvati) nikad nisam napisala niš o tome - kako preživjeti vožnju. Većina ljudi, nekih 99,99% i tak o tom ne misli. Jedino mi je Božo prijatelj spustil kajlu i rekel da di je to - kak preživeti, no nebitno, on je Konj i fura se biciklom. Kćerinim. Njegov bicikl u tak užasnom stanju da ga ni gladni ne bi zeli, su vjerojatno zeli cigojneri za staro železo, kunem se da ne lažem, to je trebalo snimiti. Sram bilo one koji tak nekaj kradeju.

Linija 607, mamu joj se spomenem i oca ak se zna ko to je, vloviš 14-icu na Trgaču al onda stojiš i to u prvom ajmo reč linejarnom redu ak je to red, na okretališču na Savskom mostu i moliš krunicu, spominješ Svetu kravu, dapače i malo se klanjaš ak ne vidi niko onak po malo, Allahu i Budhi, ko više zna kaj sve ne moliši - al moš se jebat, busa 607 NEMA!!!! Viš ono ide neki zgodni, zglobni, tak nekei, klinac, ode on u Prečko (da ga ne prekrstim). Zapravo svi zglobni nestaju na zapad!

Maknem se iz prvog reda već 300-injak ljudi je iza mene, kad dojde bus buju me pregazili, ovo je ipak Balkan; a moju konačno (i na probnom radu) zaposlenu djecu još uvijek financiram ja od svojih 3.500 kn, jeboimotacslikusvoju, stara sam, koljeno se nebu popravilo, sednem se na klupu i čekam daljnjih 15 minta. Evo busa 607. Raja ko gladna navalila, ubiše se. Bus stoji. Tek kad je (svi smo od mojih prethodnih čekali već 10 minuta na izvjesnoj vjetrometinici, kaj bu na zimu, ne bi znala ni baba Vanga). Dakle ono kaj nemrem razmeti: Zakaj mi Balkanci moramo SVI ući u bus predviđen za cca 200 ljudi, svi adipozni, živčani, pretili i nabrijani, s ukupnim brojem putnika 350. I ostali čekati jedna puca kaj ni prestala objašnjavati da je puno lipo u Zagrebu ma da nima busa pa će još malo pričikat (ko zna kak je na jugu, ne pratim više puno blogova) i jedan striček i njegov štap i naravno ja. I dođe drugi bus.

Dolazi šoferu zamjena, tipa grizlija. Ovaj prvi mu tumači kak se ne daju otvarat treća vrata, nek ih otvara tak i tak - otprilike u G-duru, i kak je putoval Savski - Sopot - Savski, ćuku i pol (muku ti tetkinu). I nek se još odmori. Dolazi mušterija, pardonira šofera jel ide za Velesajam i da kad kreće. Veli feršo - za 15 minuta, al bolje bi vam bilo pješice, prije bi stigli.

Krenemo mi konačno, otišla sam s posla u 5 do 4, sad je već frtalj 6, odma vlovila tramBaj na Trgu, super, kad ulazi zadihana žena kod Stjepka RadiČa i veli šoferu: Čujte kaj ovo zbiljam ide kraj Avenijum Hola, ono u 109 je ludnica. gledam, žena bu opala u nesvest, al držala se za dve štange i prodihala i nazvala nekog na mob, reko dobro je, bum pričekala dve stanice, nek se onda sedne. Ili umre.

Onda me nazvala Zorka i rekla kak sve to ona kuži.

Oznake: ZET

Štaka koja mi je postala bliska prijateljica uopće ne garantira mjesto u tramvaju, pogotovo ak pada kiša pa još furaš kišobran onda se ta štaka nekak "zgubi", kuiš. Sreća pa su mi deca velka pa se ne žurim se domeka, a ja se tolko volim da pričekam od 4 do 4-15 p.m. (čitaj kak oš) 4 6-ice na Št(r)osmajerovom trgu gdi je pravi štos ući u prvu 6-icu.

Našoj mladeži je danas lakše nek prije. Jebate kad se setim onih logaritamskih tablica, tam su mi oči ostale, to sad više ne trebaju. Ne trebaju se praviti ni da bulje kroz prozor glumeći da ne vide matoru sa štapom, zadubiju se u mobitel i bok te veseli. Nekidan sam ustala jednom mladiću od 80 i koju jer očito da hodat može al se tresel dok je stajal. Ma da ne treba, videl je moju prijateljicu štaku, reko sednite se, ja brzo idem dole. Za 6 stanica, kaj bum, čovek se muči. Htel me pošpotati nakon 3-e stanice, reko gospon, dajte najte, to malo kaj nam je još ostalo...

Nekidan sam prvi put zamolila jedno 14-godišnje stvorenje neodređenog spola da mi prepusti mjesto, Lepo sam zahvalila (mrzim matorce koji to ne čine), al sam ga/ju pristojno pustila da pojede sendvič, popije sokić i pošalje koju poruku, napiše zadaću al reko sad si fertiš ajmo, hvala.

Postalo je moderno, ono nosi se, stajati u prepunom tramvaju ne okrenut prozoru nego okrenut prema sredini tramvaja. A tek na vratima, ma famozno, oduševljena sam. Stoji žena lica pritisnutog na staklo (novi trambaj, pa ono staklo, ona jedva ušla) a lapan ispred nje odlučio pisat na mob. Kak više ni vinska mušica ne bi stala u taj tramvaj, udaljenost njenog nosa do njegovog mobača je 2-5 cm, ovisno o kretanju prometala. Čekala sam da naglo zakoči. Žena u očaju gleda mene s okom i pol (ima oka al ovo joj je stisnuto na staklo) a ja suosjećajno brišem očale, šatra su zmazane, neugodno i meni. Kad je došla stanica svi s vrata su se maknuli da neko izađe, a onda su se svi skup vratili i još ih je jedna snažnija Ličanka malo pogurala da i ona stane, uz par domaćih kolokvijalnih primjedbi.

Kad ulaziš u tramvaj gdi je sve skup 6 ljudi skup s vozačem, slučajno sedeći na mjestu za invalide ljubazno ti prepuštaju mjesto i sjednu malo dalje. Ja velim - pa ima mjesta, ne, ne, tu bu vam lakše (da je tramvaj pun svi bi se pravili grbavi).

Nema to, mi smo kulturan narod.

Onaj displej, zvezdica, kako god, veli: Molimo prepustite mjesto starijim osobama i majkama s malom djecom. Pa u dupkom prepun tramvaj uđe majka s 2-godišnjakom (nosi ga ga rukama da vidimo da se muči) i onda se napravi totalna rošada a sve zato da posedne dete i vozi se jednu stanicu. Kom si se ti onda ustal, 2-godišnjaku ili majci s 2-godišnjakom? Ko pozna Zagreb, od Trnskog do Črnomerca sam stajala u busu u vreme jutarnje gužve, još s onim sklopivim kolicima preko ruke. Kad smo došli do Selske jednostavno sam dete uvalila nekoj koki u krilo i rekla da ili bum opala u nesvest ili nek ga pridrži. Da bu se deral. Reko pa nek se dere, al ja više nemrem, svi se zakeljili za stolac. Mali se nije ni javil, samo je pogledal jesam još kraj njega (a di bi bila majketi).

Ne znam kaj bu kad skoro odem u penziju, sve mi se raselilo po svijetu, nešto poumiralo, partnera nemam, deca rade na crno il ne rade, al bum kad buju topliji dani otišla sesti na klupicu koja gleda na tramvajsku stanicu i uživati u prizorima koje više ne moram osobno podnositi, do onda bu nas u Zagrebu još i više, šatra pada natalitet. Može biti, ali broj stanovnika u Zagrebu raste. Broj tramvaja neodređen.

Oznake: ZET

Ušla sam u 6-icu u Sopotu, na idućoj stanici se jedan mladac nakokil na vrata tak da sam mu do Zrinjca gledala u leđa (nisam, čitala sam Markeza, al sam celo vreme bila svjesna da kreten stoji na ulazu, a na podu mu ispod nogu ona duga sporcka torba, dakle još više otežava ulaz putnicima). I izlaz.

Kak automat viče Trnsko kad si na Branimircu, tu i tam pogledaš di si. Ta žena ni ne zna kaj pripoveda, al nije za nas kaj znamo nek fakat zbunjuje ljude. No dobro.

E a taj lik se ne miče. Naišla žena svojih 80 i ober i jedva se kraj njega provukla otraga u trambaj jer je on a malo je širi, držal kralježnicu ili kaj već ima posred leđa tak da je u prolazu bilo malo mesta, pa veli gospođa joj, pardon, oprostite, pardon. On nekaj promumljal. Svi kaj su ušli išli su prema napred jer su vidli da je ovaj nabrijan i da bu neugodnosti.

I furamo se prema Zrinjcu, menjam džozle, spremam knjigu i mislim - jel da ga pitam jel on Zagrepčanec, kaj bum ga pitala kad vidim da nije - ne vidim al osećam.

Na Zrinjcu najslađim osmijehom ono osmiiiiiiiiiiiiiiiijehom velim - Dragi mladi gospon, mislim da bi vam bilo puno ugodnije da ste pri ulazu u tramvaj otišli malo dalje od vratih.

A NI BILO MISTA, ENTIGOSPU ti jeben!!!!!!!!!!!!

Taman sam mu štela reći da ga pratim od negdi recimo Zapruđa i da je bilo mista da se on htija maknuti ali oštia toliko judi pa svi inšempijani, koji kurac ti starci idu doktoru ili čuvat dicu ili na pjacu ili kudagod da gredu kad se nemu taj čas putuje nekamo za jug, a vidim i nastavil je i prek Trka banana Jelačića, i ne stigoh reć al on meni doda - I IDI VANKA BENTE BLENTAVU, IDI VANKA, AJDE VIŠE!!!! GONI SE!

Spremna na okršaj još sam se ljubazno nasmiješila, sve s jednom nogom već na stanici - i rekla - Ja znam, Vi bute se idući put sigurno maknuli s ulaza, hvala Vam.

Kaj mi je dalje psoval ne znam. Al eto ti tak počinje, mi njima onda blitvari seljačine, mada imamo mi i domaćih seljačina, nema se kaj reći, i ono kaj sam zbiljam fino bila i dočekana i pogotovo na službenim mjestima sve obavila s decom, sve je to goli ništa kad - kaj da dalje pišem...

Maknite se s ulaza, ak ste i nepismeni i od ne znam kud se dotepli, pa iznad vrata su znakovna objašnjenja, bemti kulturu seljobersku hrvacku da ti jebem, otkud dotepenec bil, nijedan kosooki nikad nije pogledal objašnjenja na vratima al se nije zaljepil za štangu ko da bu ju oženil.

Oznake: ZET

Ranka Balkanka bila u Cirihu pa priča: Karta im je, dnevna 45 kn (ovo je od prije nešto godina pa se možda cijena promijenila) i ja velim aaa, ne, neću plaćat, ja se švercam. Veli prijateljica samo izvoliš, kad te vlovi kontrola, buš odma išla u ambasadu na provjeru političke podobnosti, možda si sin Bin Ladena (Ranka je žensko dakako i mala plava) i ko zna kad buš mi opet došla u posjete. Furaš se za tu lovu po Ciriše Zee i uživaš u tramvaju čitaš novine koje posle uredno vratiš na mesto, čuj, kaj ti Balkanka zapravo oš? Ovo je Zapadna Evropica! Vožnja za celi dan, a ti buš dakako sve živo prošla kaj podrazumijeva tu cijenu, alzo tolko vredi, keine?

Istanbul ovih dana: E, (Balkanka, odma kuiš - rečenica se počinje što glasnijim samoglasnikom, a sve ne bi li skrenuo pažnju na važnost onoga što slijedi) daklem: E - danas uđem u tramvaj, neki tip ispred mene, dakle preslikani Bin Laden, bradurina, kapica, one plahte, samo bez kalašnjikova haha, veli da nek oprostim kaj mi stoji tak blizu. Reko a di ćeš prijatelju pa 40 miliona ih je u tramvaju, nemreš disat kolke su gužve, kaj si lud.
Samo nekak mi je to lakše tu podnosit, nije narod tolko živčan, kak to nikom nije jasno!

Zagreb, ovih dana. Namjerno presednem na šesticu da mogu sediti i čitati po ko zna koji puta Markeza. To je jedino kaj me otkači od jutarnjih tračeva u tramvaju ili nečijeg urlikanja na mobitel. Kad se 6 napuni tam kod Borovja, neko me uvek pritišče u staklo od trambaja i obavezno mi stane, taj il neki drugi, na nogu. Noge složim do prozora, i zakolabiram, kak je rekla ona u bolnici, kolko mogu svoju tjelesinu prema istom. E sad kad je gužva a kraj mene je neko stvorenje muškog spola, sad bu primisli, ali fakat je neugodno i njemu i meni (zato ja čitam Markeza) osjetiš na nadlaktici jelte anatomiju, a kaj bu čovek, nemre se maknuti. Nekidan, a slučajno sam stajala i to skroz otraga, tramvaj zakoči ono na najjače, žena se otkačila za izlaz od zadnjeg držača i tramvaj zakočil i ona - drito vlovi mene za cicu. Što joj je pomoglo da iz prikolice ne opadne u prva kola, drito šoferu u krilo, otprilike, tak je zakočil na najnajjače ikad.

Sad mi duda malo već vleče pod pazuh, al ak iko ikad još pita, ja bum rekla čuj to je iz tramvaja. Zapravo sam htela reći ne da nije rekla pardon, joj, oprosti, izvini, sori, niš, zadržala se s mojom cicom - i izašla. Neko dete je bilo s njom pa bu zapamtilo kad nekog vloviš u tramvaju za cicu ili međunožje, taj se očito mora ispričati tebi! – kao ono - a Đuro će da ti oprosti šta te tuko.
Jesam rekla da mi se gadi i ZET i još neke stvari u rwatzkoj?

Oznake: ZET

Do sad su na jebenim vratima trambaja stajali ljudi sa sela, dotepenci ili prolaznici kroz Zagreb. Sećam se jednog bosančerosa, tak metar 90, stavio poprečki neku sporcku torbu, raširio noge tak da je ona bila između njih, a primil se raširenih ruku za štangu i čak ne gleda van nego dagle raju u tramvaju nek oni vide kako on zna. Ko Isus na križu samo s torbom.
Al čini se da je sad to postalo weltmodern ili tak nekaj
Misla sam – bu sišel na Autobusnom kolodvoru, očigledno nije odavde. Al ne, on je imal druge planove, avaj. E kad se raja počela gurati na busnom kolodvoru anva, on se izbezumil, čovek je mislil ovo piči do Dervente, štas bona guraš jebavosamte. To nije za opisati, oni sa i bez štaka, debeli mršavi stari mladi, šarmantni i fini ko ja, budaletine, riđokosi, nesretni, pijani, prežderani, gladni, ma svakog je naroda bilo i svi majkumu van baš na Autobusnom i svi baš van i to tako. Jadan čoek, štaš.
Jučer za inat hoću izaći na Zrinjevcu, inače je tam već tak krcat tramvaj da se furam do Trga banana Jelačića. I vidim ima još patnica kaj tam izlaziju a vidim i curu koja stoji uvukla se u onaj rukohvat na sredini na izlazu velim – Dete drago, pa kaj ne izađete van, pa bute se vratili!! Ona se zdere: Evo, kak da izađem, pa zapela sam tu. TU se ja njoj dvaput ispričam. Dvaput jebote jesam kreten. Dobro, al dvaput je dvaput, kaj sad.
Sretnem šeficu računovoctva, nekaj flegmatičnije nebuš srel nema šanse, a vijuge joj rade, ni to nemreš naći. Sve je ona to snimila, al nije vredno njene energije, moje da, sve ja njoj izurlam jer ona oće slušati, al gledajući joj facu skužim i snizim tenziju: Pa da, znam kaj mislite! Da je izašla na vreme, ne bi zapela uokvirila se tom štangom na sredini vrata!

Hehehe, veli gospođa šefica. Sjajna ženska samo nam daje male plaće.

Jučer ujutro pak, ma svaka je vožnja priča za sebe: stoje tri piceka od 17-ak godina i ne znaš koja se više oće dokazivati i samodokazivati i samo dokazivati urla najvišlja, nekako je superiorna u toj visini. I krenemo nas 4 ili 5 van, s obzirom da s druge strane stoji neki seljober, izlazimo jedan po jedan i to onak postrance, kužiš, kak sam ja okrugla malo vajde od toga. Ona odma komentira – kaj je raja popizdila? Ajme gle kretena ruknul me je. A u pičku materinu pa kaj je ovo? Isuseeee, ajme, ajoooj, krekteni debilana totalna, kae kaj se guraju isusekkkkkk..
Oni kaj su vani čekali da uđu su naravno nama spominjali mater i oca, bila sam tak umorna da sam po izlasku zastala na stanici da vidim jelbuju se maknule. Ništa. Cure, po spiki čujem zagrebački štih, al to može biti i iz ko zna odakle dokle a nisu ni svi kaj su se rodili u Zagrebu baš fini i odgojeni, uglavnom se nisu makle ni za dlaku ih nosa. Ni malo. Došlo mi je da viknem:
LJUDI, TRAMVAJ JE PREVOZNO SRECTVO (koje je prekjučer vozeći mene na posel ispalo iz tračnica, nema tu, uvijek neka priča) LJUDI MAKNITE SE S TIH JADNIH VRATA, NISTE JEDINI, SELJAČINE JEDNE, IMA JOŠ LJUDI KOJI OĆE UNIĆ ILI IZAĆ, MAJKA VAM CRNU VUNU PRELA, MAKNITE SE.

Za gluhe misa za slepe nogomet, nikad niš od ovog naroda.

Oznake: ZET

Ima dana kad ne znaš kakvu energiju zračiš a zračiš nešto opako.

Jutros idem na posel, fino ide 14 i vidim lokomotiva (prva kola) puna,druga prazna, semafor taman crven i onak umorna ko pas i ne baš jako dobre volje, malo požurim. Međutim, komad koji je sedel (cura bar 20 kila više neg ja ima a što znači da joj je svako gibanje drastičan napor i da je spora te ujedno opasna za sudaranje). S obzirom da je veća i od mene, a kao u zaletu pa pod pravim kutem na mene - s klupe od čekaonice- kak da drukčije velim, navalila na zadnji ulaz prvih kola latentno opasna po moj život mene - pustim ju i taman dođem pred prva vrata drugih kola, ja ne znam ko ovoopće može pratiti ! – daklem vozač mi zapri vrata. Ja niš, pogledam u retrovizor, njegov, dignem ruku kao – kae sad ovo? I pokažem na vrata i niš, ni mi to prvi put.

Sve se to dost brzo događalo, uglavnom kak je semafor tu dost dugo crven, zacrvenim se i ja mislim si pizda ti materina, da sam mlađa 30 godina i da imam 30 kila manje, bi ta vrata bila otvorena. Ne kužim, nije hladno da štitiš putnike, odi vrit. I šatra (to pali) uzmem najnoviji tip Nokije (3310) i natipkam si broj prednjih kola, dramaturški razrađeno pogledam na javnu ćuku i sve ukucam. Nisam ni misla kakav sam dojam ostavila.

Kad otvoriju se vrata, ja mahnem prema istom retrovizoru i viknem još, e, viknem, hvala! I uđem i otvorim knjigu, bum si pročitala kaj pametnog (kuga u 16. stoljeću, tak nekaj).

Skužim da stojimo predugo. Onda skužim da svi gledaju van i to u istom pravcu. Kad se dotepel tramvajac, mator i debeli ko ja, osim kaj nema zapuštene pramenove i glupu knjigu u rukama, ono besan ko kerov, i urlikne: Gospođo, vi se šetate po stanici ko po modnoj pisti, šta se onda čudite što su vam vrata zatvorena (po naglasku je neki opaki likota). Ja uzvratim taj čas, na opće zadovoljstvo ostalih putnika: Fala lepo na komplimentu, znači još sam za modnu pistu, super.

Otišel je vjerojatno psujući i nije čekal novo crveno svetlo na semaforu.

Jesam zločesta? Ak i jesam, i nek sam. Kolko put mi se vozač/ica tramvaja smije u facu, a još u vreme kad me zbiljam bolilo koljeno i to na najjače, jedva sam šepesala a kamoli žurila na tramvaj, kesi mi se u lice i doslovce pred nosom zapre vrata, ono, kelj i brokula su na pol u tramvaju al ja sam cela vani.
Niš, sori vršnjak, da su ti kolege pristojne ne bi mi bilo tak silno drago kaj sam Zetovcu digla živce. Posle me je bilo malo sram al sam buljila u slova ko luda i posle je ušla Anita i sve sam joj ispričala a ona se smijala i rekla da tak treba.

Oznake: ZET