Do sad su na jebenim vratima trambaja stajali ljudi sa sela, dotepenci ili prolaznici kroz Zagreb. Sećam se jednog bosančerosa, tak metar 90, stavio poprečki neku sporcku torbu, raširio noge tak da je ona bila između njih, a primil se raširenih ruku za štangu i čak ne gleda van nego dagle raju u tramvaju nek oni vide kako on zna. Ko Isus na križu samo s torbom.
Al čini se da je sad to postalo weltmodern ili tak nekaj
Misla sam – bu sišel na Autobusnom kolodvoru, očigledno nije odavde. Al ne, on je imal druge planove, avaj. E kad se raja počela gurati na busnom kolodvoru anva, on se izbezumil, čovek je mislil ovo piči do Dervente, štas bona guraš jebavosamte. To nije za opisati, oni sa i bez štaka, debeli mršavi stari mladi, šarmantni i fini ko ja, budaletine, riđokosi, nesretni, pijani, prežderani, gladni, ma svakog je naroda bilo i svi majkumu van baš na Autobusnom i svi baš van i to tako. Jadan čoek, štaš.
Jučer za inat hoću izaći na Zrinjevcu, inače je tam već tak krcat tramvaj da se furam do Trga banana Jelačića. I vidim ima još patnica kaj tam izlaziju a vidim i curu koja stoji uvukla se u onaj rukohvat na sredini na izlazu velim – Dete drago, pa kaj ne izađete van, pa bute se vratili!! Ona se zdere: Evo, kak da izađem, pa zapela sam tu. TU se ja njoj dvaput ispričam. Dvaput jebote jesam kreten. Dobro, al dvaput je dvaput, kaj sad.
Sretnem šeficu računovoctva, nekaj flegmatičnije nebuš srel nema šanse, a vijuge joj rade, ni to nemreš naći. Sve je ona to snimila, al nije vredno njene energije, moje da, sve ja njoj izurlam jer ona oće slušati, al gledajući joj facu skužim i snizim tenziju: Pa da, znam kaj mislite! Da je izašla na vreme, ne bi zapela uokvirila se tom štangom na sredini vrata!
Hehehe, veli gospođa šefica. Sjajna ženska samo nam daje male plaće.
Jučer ujutro pak, ma svaka je vožnja priča za sebe: stoje tri piceka od 17-ak godina i ne znaš koja se više oće dokazivati i samodokazivati i samo dokazivati urla najvišlja, nekako je superiorna u toj visini. I krenemo nas 4 ili 5 van, s obzirom da s druge strane stoji neki seljober, izlazimo jedan po jedan i to onak postrance, kužiš, kak sam ja okrugla malo vajde od toga. Ona odma komentira – kaj je raja popizdila? Ajme gle kretena ruknul me je. A u pičku materinu pa kaj je ovo? Isuseeee, ajme, ajoooj, krekteni debilana totalna, kae kaj se guraju isusekkkkkk..
Oni kaj su vani čekali da uđu su naravno nama spominjali mater i oca, bila sam tak umorna da sam po izlasku zastala na stanici da vidim jelbuju se maknule. Ništa. Cure, po spiki čujem zagrebački štih, al to može biti i iz ko zna odakle dokle a nisu ni svi kaj su se rodili u Zagrebu baš fini i odgojeni, uglavnom se nisu makle ni za dlaku ih nosa. Ni malo. Došlo mi je da viknem:
LJUDI, TRAMVAJ JE PREVOZNO SRECTVO (koje je prekjučer vozeći mene na posel ispalo iz tračnica, nema tu, uvijek neka priča) LJUDI MAKNITE SE S TIH JADNIH VRATA, NISTE JEDINI, SELJAČINE JEDNE, IMA JOŠ LJUDI KOJI OĆE UNIĆ ILI IZAĆ, MAJKA VAM CRNU VUNU PRELA, MAKNITE SE.
Za gluhe misa za slepe nogomet, nikad niš od ovog naroda.
Post je objavljen 11.04.2014. u 18:50 sati.