Odem na kavu sama, šta ću, biram društvo.

Stol do, dofural cucak gazdu na kavu i sok.

Pita gazda, neki matori ko ja, jel može uzeti moj račun od kave, velim ja zemite al kaj će vam moj račun. Veli nisam dobil svoj a oću pesu dati šlaga iz kave, reko ma možete vi i platit, nisam ja sitničava (kao nije čul). A jel to pes smije jesti, pitam, on veli ne znam, do sad je smel, možda djeluje dugoročno.

Pes pojede žlicu šlaga i sretan kao ko, kao beba.

U međuvremenu je kelner donesel 24sata i Večernjak nek izaberem - jer zna da bu dobil 2 kn, ak nemam 2 kn za tringelt, ja nedem na kavu. Ne zanima me opće kaj ko misli o tome, još popijem običnjak kavu al da imam 2 kn za tu decu kaj tam delaju, uvijek dobijem smiješak, pitam se zakaj jelte. Ma nevjerojatno, čuj posluga sve brža, nemreš bilivit, tek se sedneš neko dotrči dobar dan izvolte...

Pročitam novine, pita prijatelj od pesa jel slobodno zeme novine, reko izvolte i tak.

Cucak izuzetno miran i viš da je neki avlijaner, mešanac, al ima nekaj u toj njuški baš ono elegantno, a kak se prvo zaletel na mene, gazda ga povukel, niš ja, kaj bum, pa ni gazda moj batemorskipes.

I odlazim velim doviđenja, čujte gospon, imate slatkog pesa (odma upali) gazda bi pričal al u tim godinama je nezgodno reći - sednite se da vam ishvalim svog pesa, takvih nema.

I ostanemo mi tak pol ćuke jer bi gazda pričal vidim ubila ga kralježnica, a ljudi prolaze pa se ja mičem sve s mojom najboljom prijateljicom - štakom, dakako. Cucak je reinkarnirana mačka, gura ti njušku da ga maziš, naštima se, linja se na najjače, gazda i ja vičemo tpu, pfffffff, mičemo dlakureštine od pesa, leti na sve strane, užas. A ja mislim kak bi moja kći sad rogove dobila: E mamaaa kaj ti je, cucka, još tuđeg cucka tak čohati ko mačku, nisi normalna daj mama idemo doma, kevo si sišla s pameti, mamaaaaaaaaaaaaaa!!!!!!!!! Dlake, cucak, njuška, vukovi, Cesar sui cani, kak već, alo, stara, upomoć, mama bum se odselila (ma nemoj! Da mi je znati još kak se tvog brata rešit od doma!).

Čoham ja cucka do besvijesti, mislim si ti se dugo nisi kupal, mislim jel doma imam tople vode da se ja nakon ovoga okupam, gazda kao niš ne primjećuje priča o istim boleštinama koje nas tište u tim godinama, ja se smijem, on se žali. Na kraju se on počel smješkati al ga sram, nema zube, onda mi je još ispričal sve o zubima, čujem domaći čovek, meni zaniiiiiiiiiiiiiiiiiiiimljivoooooooooooooooooo ludnica, moš si mislit, al čovek ugodan, a cucak se okreće, naštimava i zove se Crni.

Eto tak se to dela kad si star, i cuckima dojde teške. Odma je prepoznal, kuja jedna, iste bolesti ko u gazde i kaj ćeš više pa mi se prišmajhlal/a.

Onda sam otišla u Prehranu i zabavila se na najjače: Dukatov putar od 250 nečega, grama valjda, 16 kn. Dva putra od Dukata 15 kn. Kad dobro zračunaš, kupiš 2 od 16 kn i profitiraš, tak nekak, više ne znam.

Oznake: Jutarnja kava