Odem jutros radi potrganog ligamenta na terapiju koju ću sama platit trećinu svoje plaćice. Al nema veze, i tak sam u minusu da noću slabo spim.

Nisam plačko al sad me nakon terapije tak intenzivno boli da mi je za ponorit. Još tam neko predivno stvorenje s predivnim očima predivnom bradom, obrvama, uredan, sladak i ja ne izdržim reko mogla bi vam baka biti al otkud te oči. On zuji, nije navikel. Reko kaj se sad delate, svaka druga baba kaj tu dođe vas pita otkud te oči. On veli - a ća ja znan - i ode, nekom nekaj zvoni za kraj struje (jebote dvotarifna). Priključi mi - nekaj na koljeno i opet ode. Reko čujte to kaj sad mene fakat boli koljeno.... Niste mi rekli na kog su oči. A, daaaaa, zapravo ne znan, nisu baš od mame a ni drito od tate, a biće kroz više kolina, reko čujte kad smo već kod koljena dajte ovo isključite, ja na porodima nisam vikala kaj bute sad čuli. Skuži i ode sa smiješkom i narafski ne isključi niš, a ja pretrpim s rukom na čelu i brojeći ofce. Posle veli jednom liku - saće se maknut ona gospođa pa ćete tamo leć za struju, samo dok ona izgovori ća ima.


Mamu ti jebem!


Došla sam posle nekoj crnookoj na prvi Augenblick (kad smo već kod očiju) antipatičnoj curi velim ja kae ovo, vi kužite da ja imam plaćicu od 3.500 kn, da mi sin ne radi, a ovo vaše gaženje po meni bum platila soma kuna, to tak nede. Da kaj ja hoću, jel me smeta gužva. (Kuži žensko, nema tu!!!) Reko ne smeta mene gužva nego se niko ne kesi, svak je tu došel iz sile, kaj mislite da onaj vaš lepooki kaj mi je spajal koljeno na grijanje, a to koljeno doma moram hladiti, uživa s hrpom nabrijanih baba, ovde se niko ne smije!!!! Niko ne komunicira, 6 osoba u sobi ko moja doma, kaj je to vama normalno? Pa ak smo potrgani nismo mrtvi, kae ovo ponavljam i pitam ja vas?! To iznad 6 banki treba sve streljat.


Veli ona - gospođo znate kako mladi ljudi dolaze i s kakvim povredama.

Reko nije za mlade ljude, nas nabrijane starce treba sve pobit....


Naruči me cura sutra u pol 8, ono kesi mi se u facu i čeka reakciju. E reko tak se to dela. Svi smo na bolovanju ili smo penzići pa kaj bi se rano dizali. Nemate termin u 6 da se nit ne legnem noćas!?

A još mi je u nekim čudnim kutovima iskrivljavala nogu i kad sam joj rekla da me boli desni kvadriceps veli aha, znači pripremali ste se, supač, znamo kaj je kvadriceps, ajmo, dok bute večeras gledali telku, ajmo nogica gore dole, idemo, jen/dva/tri, ajmo, ajmo, aha, tu vas boli, to vježbat, jooooš, još ste živi, ajmo! stisnut, ajmo, ma niš vam nije!

Obožavam ju, na kraju terapije bum joj kupila životinjsko carstvo. Ne celo, čokoladicu.

Kaj još oćete. Reko možete me tući po guzi, glečte ovaku površinu još niste imali, a ovo vam i tak iz svog džepa plaćam. Pa me je pomazila po leđima, kuuuuži žena, reko aj dobro, kad se nećete svaditi, vidimo se sutra.


I u pizdu materinu sve te babe su rađale bar dvaput, jesam bila najdeblja al sam bila najbolja i na kraju sam se okrenula i rekla dvema tu smo generacijski: Kae curice, a smiješak? Oćemo se takmičit koja ima ovaj čas više problema, dignite tu mladost malo kaj se trudi oko vas, nije važna plaća, kaj ni lepo nekom se nasmešit, kaj su vas nafiksali, kae ovo, ajdeeee, pusaaaaaa.


To gleda jedna od 80 kaj je čekala na red i gleda i onak se osetiš no bi se smeškala ili ne bi - reko kaj me sad vi gledate nemojte me špotati. Veli ona potiho - kaj vi uvek tak? Reko gospođo ne tak nego urličem, ni kavu mi nisu dali a privatna klinika, kaj je to u redu?? A kaj imamo osim smeha, niste došli tu plakat, suhi ste, kaj je s vama vidim sve dela a mozak najbolje. Veli da je iščašila nogu a nije ni znala. Reko i ja sam doterala do 117 kila a nisam znala jebiga nisam stala na vagu, a sad idem naći neku budalu da se kesim na cesti. Samo kaj se nismo izljubile. Žena stala na nogu i iščašila zglob, nema 40 kila, nek mi niko više nikad ne veli da sam debela!!!! Nemam ni 200 kila! Meni pukel ligament jer sam stala na krivu nogu na zebru jebote zebra - viš viš, pa da, ustala na levu nogu, eeeee, to se zove dijagnoza.


Ispratil me lepooki vjerojatno je dobil Befehl da me isprati jer se ne činim sasvim normalnom. Privat terapija pa moraju primiti sve koji su se naručili za taj termin, a svim babama paše oko prije i posle placa, pol firme smrdi na poriluk, lampe su bune muha, a jedno svetlo na stropu ne radi. Ležajevi za terapiju pohabani, nemaju kad promeniti skaj (sad se to zove nobl "umjetna koža"), onda ti babe dolaziju sa uštirkanim vešom i ručnikima i staviju pod sebe da ne bi dobile sidu. Jebate ja da dobim sidu ja bi svima rekla čujte pa u ovim godinama, sa 117 kila, zamislite, AIDS, nemojte kome reći, pa bil bi užitak čuti babe u firmi: Seka u TIM GODINAMA još lovi frajere i sidu je dobila, ko fol na fizikalnoj terapiji, ma miiiiiiislim.... Osobito moja šefica koja nije znala da me nema na poslu, mada je moj posel morala prebacivati drugima. Živa bila.


Dakle na kraju ispraćena da ne velim izbačena s olakšanjem personalu, velim lepookom: Kaj me gledate: Za 40 godina bute kužili: čujte lepooki: ona kolegica preslatka osim kaj mi je skor iščašila nogu na najjače, nas hrpa nabrijanih baba, to je trebal biti smeh do riti, vidi se točno ko tu pati a ko ne. Al sve matora mutež ko ja: babe se sastanu i prvo izogovaraju muževe, pa onda ko ima se požali na decu a onda mi najpametnije slušamo o unucima. Evo mene sutra u 8, putujem do vas skor ko do Ivanićgrada, i lepo prosim, atmosferu. Knjige. Štrikeraj. Alan Ford....

Oznake: koljeno