Trg banana Jelačića jučer, čekam niskopodnu 17-icu i kasnim na terapiju (u stare tramvaje tipa jedinice, tam se penje samo mlađarija do 21, ajd, 23 godine, i to u zaletu - s motkom). Čekam i pasem face, buraz, e nema kaj nema!
Ide jedan tak moje godište i za čudo neviđeno, ne prilazi meni nego liku do mene i pita: espanjol? Lik stepe glavom ko lav i zgubi se, valjda ne zna praf ni hrvacki.
Sad već znam pital bu mene. Pita. Ja velim - govorim talijanski (na talijanskom). On sretan ko beba, pokaže mi rukom da slučajno ne zgibam (osobito da ne odjurim sa štakom zagrebački-plave-boje) i dovleče svoju ženu. I veli joj (tolko kužiš) na španjolskom da gospođa govori talijanski pa nek ju pita (mene).
E ovo nema nigdi, jesam ja luda, al valjda nisam opasna kad me još nisu zaprli, ili još ima ovakvih luđaka. Naime, jebote svi romanski jezici na svetu, žena ozarena počne brbljati takav grozan PORTUGALSKI! da sam se oznojila. Ma i ne onaj portugalski nego onaj iz Južne Amerike, ono kaj čuješ samo Ž, LJŽ pa ŽLJ pa LJLJ i ŽŽ, meni to lepo slušat al niš ne razmem, ona ne prekida, ovaj njen lapan misli da ona spika talijanski, uživa, e, još joj pomaže kaj treba dodati, ona pak crta e ona meni crta po tom nekom papiru tramvajske pruge, napisala 17 i 4 i u času veli - lago. Kolko ja znam lago je jezero, al pokazuje u smjeru ajmo reč Dubrave. Reko možda misli na ZOO, al mi tam pokazuje brojeve tramvaja 17 i 4, dakle mogu ju poslat u piz..., no pardon, u Borongaj, tam nebu našla ni lokvu vode, ili ko zna kaj je Ćomi Fontana u međuvremenu skopal..... I lepo sad ti kaj nisi talijanski pričal drito od 1992. kolko je to, 25 let, njima veliš na talijanskom: vidite - tamo je jedan ufficio turistico, sarebbe meglio da tam pitate, oooo, fino, da mućas gracijas i nestadoše, ja si nemrem pomoći smijem se (vjerojatno naglas) i pitam se (vjerojatno u sebi) jebote ko zna kojim sam ja pak jezikom njima progovorila, njemački mi je katastrofa, engleski ne znaju, kaj sam im rekla majketi sad se fura arapski i turski, e viš, valjda sam im rekla Sellam alleikum, merhaba, karšlama, arkadašlar, putuj Igumane? E, setila sam se, još sam stigla dreknuti: Buon soggiorno!!!! A, si videl? Tak se to dela! Mašallah!!!
Dođem na terapiju sretnem dr. Hadžiavdića i velim mu, zanesena internacionalnom komunikacijom - Merhaba hećim-efendi, al opće me ni doživil, a budeeeee! Bude na kontroli, nisam ja posudila soma kuna bez veze za terapiju, a da me tam pate ko konja, jebalo te dopunsko koje plaćam džaba (ste krečili)....
Post je objavljen 14.05.2017. u 09:12 sati.