23.06.2021., srijeda

Obavijest

Ekipa, laptop mi je na servisu, sad blogam preko starog laptopa koji je užasno spor i sav šteka, tako da vam neću moć čitat postove i komentirat ih, dok ovaj novi laptop ne dođe sa servisa. Et, pa da znate, nadan se da će doć što prije. A gledaću objavljivat postove, kad mi dođe da ppišem.
- 11:26 - Komentari (7) - Isprintaj - #

22.06.2021., utorak

Seoska idila

Naša mala mista naizgled djeluju tako idilično. Sela, pogotovo uz vodu, priroda, dušu dalo za živit tu. Čovik bi reka: lipo, svi se znaju, opušten život i slično. Sve, samo ne istina. U malim mistima imaju stroga pravila. O čemu se smi pričat samo prid svojima kući a o čemu se smi s drugima. To u nekoj normalnoj mjeri je i ok. Međutim, kod nas izađe na to da se sve živo krije od drugih ljudi, kao da će se desit neka katastrofa ako se nešto sazna privatno. Taji se s kim se druži, di se hoda, šta se dešava u kući, i lipo ii ružno, sve se taji. Jer oni tamo, što nisu naši, nikako ne smiju saznat za to s kim smo mi popili kavu i di smo bili!

Također, odnosi. Reka bi sve lipo, međutim, kad dublje uđeš, niko sa susjedima ne priča. Dobro, nije baš da niko sa susjedima ne priča, ali česta je situacija da si sa susjedima u svađi i da si sa rodbinom u svađi. Svi se zavuku u svoj svit, u svoju verziju događaja zbog kojih su u svađi i niko neće da prigazi ponos pa da se pomiri. Također, dešavaju se neke specifične, retardirane situacije. Tipa jedan čovik u mom selu je isprid svoje kuće naslaga nekakva velika kamenja tik uz cestu. Da se ne može autom vozit “po njegovoj zemlji”. Sad jedva prođe auto. I slično, ima takvih situacija koliko oćeš.

To su u principu, čvorovi u ljudima koji s godinama srastu s karakterom i onda je kasno da se ljudi minjaju. Npr jedna žena iz sela mi, sad živi sama i stalo proklinje svog sina i njegovu obitelj. Stvarno su užasne rečenice koje im govori, neću ovde prepričavat. I oni su s njom u svađi. Ona je, kako izgleda u psihozi, jer misli da joj oni po noći kradu stvari i tako neke priče. Jednom ju je policija odvela na psihijatriju, oni sa psihijatrije je vratili nazad. Kad nekome poremećaj premreži karakter i kad se čovik izmiša sa svojin demonima, ne može tu psihijatrija ništa. Ne moš pomoć nekome ko ne vidi problem.

Još šta ljudi često misle je da je na selu životinjama lipše. Virujte mi, do pasa se u gradovima drži pet puta više nego na selu. Vamo ih zavežu i ne puštaju godinama. Mačke hajd, njima jest bolje, mada im često ljudi ne daju u kuću, ali hrane ih i drže do njih. Mačke se ne kastriraju ni steriliziraju, pa je ubijanje mačića kad se okote, rutina. Doduše, na selu ljudima mačke tribaju zbog miševa, a kad ih steriliziraš, izgube nagon za lovom. Tako bar ljudi pričaju. Uglavnom, seoski život nije ni izbliza kako neko možda misli. Idealno bi bilo da se skupi tipa 50 ljudi koji imaju nešto u glavi i da osnujemo jedno selo, tada bi bilo dobro.

Evo, moremo mi, raja sa bloga. :D Naću nam ja kakvo fino misto uz rijeku i fino motike i krampe u ruke i u prirodu! Šta mislite, a? A?

- 13:09 - Komentari (9) - Isprintaj - #

20.06.2021., nedjelja

Prijatelji

Ako na nečemu mogu bit zahvalan, to je na tome da iman dobre prijatelje. Fakat ih iman, i ima ih dosta. S nekima nisan u aktivnom kontaktu, ali ono, znamo se da smo “naši”. Danas san se družija sa prijateljima među kojima je bila i jedna osoba koja je blogger na ovoj platformi. Ali neću vam reć koja! Možete pogađat, al ja šutim ko zaliven. :D

S druge strane, znan ljude koji su npr nepovjerljivi, misle da se ljudi samo vode interesima, da prijateljstva ne postoje i slično. Takvi ljudi neće ni nać iskrenog prijatelja jer su se unaprid ogradili od iskrenih ljudi, svojim pristupom. Dobiće ono šta traže. To je karma. S druge strane, puno ljudi misli da su nemoguća muško – ženska prijateljstva. Ja san živi dokaz da su moguća.

Završiću post, ovde. Ubacija bi neku pjesmu, al ne znan koju, a neću neku rendom. Objavin je u idućem postu!

- 20:44 - Komentari (13) - Isprintaj - #

19.06.2021., subota

Noćni putnici

Misečina je vani i nije preporučivo putnicima da putuju u šume, jer vile igraju svoje svjetlosno kolo u šumama, i ako in se približiš, moš zaglavit, pomamićeš se i one će te odvest u njiov svit i vamo više neće bit mista za te. Užitak koji imaš kad igraš s njima kolo se ne može mjerit sa svim problemima koji će te snać kad upadneš u njiov, vilinski svit. Pa ipak, vile nisu zle, ni dobre, one te ne vode u svoj svit jer ti žele zlo, nego zato što si se ti njima pridružija, i onda moraš putovat s njima u njihove svitove, jer njihove tajne obični smrtnici ne smiju saznat. Sa šumskim gnomima je drukčije, to su plaha stvorenja koja žive u svom svitu, žive sami, i ukopavaju se u svoje špilje, a po danu traže hranu po šumi. Napadaju samo kad se prestraše, a i tada ne ozljeđuju nego samo krenu vikat i gonit svojim glasom ljude dalje od njih. Putnici koji putuju blagoslovljevi mjesečevim nitima, srebrenom paučinom, neka se paze i raskrižja, jer na raskrižjima znaju vrebat crni ljudi, tajnoviti i čekaju uz raskrižja, da uhvate putnika i uzmu mu sve šta ima. Mračni crni ljudi se negdje kriju po danu, a po noći vrebaju plijen. Malo se o njima zna, osim što su u dugom crnom kaputu, sa crnim čizmama i crnim šeširom, i takvi se kriju po raskrižjima, dok ne ulove žrtvu. Ipak moguće ih je pobijedit i otjerat ako imaš posebnu amajliju od dragocjenog kamena, koja je jako rijetka. Dalje, ako putnik naiđe na kakvu čatrnju, nek se pazi jer tuda vreba Baba Roga, ona pohodi šumu noći i mami na svoje jezerce, ukazuje se kao svjetlost koja noćne putnike mami, tako jako, da jedva mogu odolit njenoj obmani, putnici zaslijepljeni željom da vide šta je to svijetlo idu za njim, i Baba Roga ih namami i dovede do jezera ili čatrnje, te ih napije vode. Kad se napiju vode, ljudima se pomuti um i izgube razum, te danima lutaju šumom, ali poslje se ipak vrate i dođu k sebi, jer Baba Rogina čarolija ima određen rok trajanja. Putnike po misečini vrebaju brojne opasnosti, ali postoji i zaštita. Zaštita su magične riječi, ali ne znaju ih svi putnici. Jedino oni koji su prošli školu kod šamana učitelja su otkrili svoje magične riječi. Njih kad ih snađe kakva napast, spašavaju riječi koje ponavljaju u sebi. Drugi putnici pak, se moraju pazit i snalazit na načine na koje su oni navikli. Noćnim putnicima nije lako, pogotovo ne onima za vrijeme punog miseca. Ipak, nekad se po noći mora putovat, i tada se zazovu Zvijezde da te uputi na utabane staze kuda ćeš sigurno hodit i proć bez nevolja i napasti.
- 17:14 - Komentari (10) - Isprintaj - #

Analiza (nisan odavno)

Zadnjih dana se družim sa sestrom. Najstarijon, starija je od mene 12 godina. I drago mi je da se zbližavamo, jer nam je odnos inače konfliktan i dosta se sudaramo karakterima, ali zadnje vrime sve to bolje fercera. Znam da me ona voli i da ja volin nju.

Međutim, ovaj san post malo nakanija pisat o temi o kojoj nisan odavno pisa, a to je moje stanje. Danas san bija sa sestrama u gradu, vršljali smo po buticima, i pili kavu. Na kavi mi je bilo ok, a i u buticima relativno ok, iako me je bila krenula hvatat jača panika. Vidin ja da ja i ovakav iman malo lufta, ono, malo prostora za manevriranje i da nisan za bacit. Ali…

Kvaka je, što ja iman taj potisnuti dio sebe. I neću bit miran dok ne nađen neki način da ga mirno integrišen. Al virujte mi, taj dio mene je prekrasan. Na blic mi dođe, počnem živit iz tog dijela sebe i odma od panike prekinem to. Presječem emociju samo, i ostanem tup, da izvinete, ko posran. A taj dio mene je fakat predivan.

Volija bi da van mogu dočarat kako je doživljavat svit iz tog dijela sebe. Npr kad me očepi dok slušan muziku, sve odjednom postane dublje, počnem osjećat emocije iz vibracija glasa od pjevača, intenzivnije doživljavan muziku, nekako, sve osjećam dublje i sve je prekrasno… Desi mi se danas na kavi, na blic doživin konobaricu, ono, osjetin je, kakva je, kakva joj je vibra… Isto mi se desi kad čitam nečiji blog, očepi me i samo mi se otvori ta osoba koja piše post i doživin je. Isto mi se desi i kad ja pišen post, potegnen u dubinu i onda odma prekinem. I ostanen bez inspiracije, faktički bez sebe.

Taj svit koji je tako suptilan i divan, i u kojem bi bilo vrh živit, neman ko stalan dio sebe. Mada, mislin da mora postojat opcija da ja dostignem to da trajno buden u tom stanju. Al to je stanje predivno, naprosto mi je krivo što tu suptilnu dubinu, profinjenost i ljepotu tog stanja ne mogu prinit vama. To stanje mi se prije nije dešavalo… Ja nešto kontam, možda je to stanje doživljavanje moguće jer san onda doživija tu apsolutnu Ljubav, i možda u biti doživljavan stvari iz tog stanja. Ne znam, moglo bi bit tako, a i ne mora. Znan da prije nikad nisan dolazija u takva stanja.

E sad, pitanje od milijun dolara je kako doć do toga da mi takvo stanje bude trajno. Sve što triban je opustit se i prepustit se. Ali, to vuče dobro staro razbijanje… Pa san zadnje vrime čak razmišlja i o nekim psihodelicima, da me gurnu silom u to iskustvo prepuštanja, kad ja već nikad neću milom. Al nije to baš zdravo razmišljanje, a i ja, ja msm neman muda za probat neki psihodelik. Ili nije da neman muda, nego iman pameti.

Vezano za sestru, kad san zaključija da se volimo samo mi se o ovome nije pričalo, ali reću. Krivo mi bude kad pričamo o dubljin temama što ona mene ne razumi. Ne mogu joj reć svoju intimu i očekivat da će me razumit. Neće. A ja nju mogu svatit sve što ona meni govori. Mada, to ne bi tribalo bit bitno, dok god ima obostrane Ljubavi. Iman druge ljude koji su zaduženi da me shvate. :)

Inače, prosto da spomenen, nema neke promjene na bojnom polju, samo neman potrebu da o tome puno pišen. Ajd, možda je i to neki pomak. Pozdrav vam i evo vam nešto što me fura zadnji dana:



- 10:20 - Komentari (11) - Isprintaj - #

18.06.2021., petak

Hercegovina liti - sjećanja

Moje hercegovačko lito zaslužuje još jedan post. Ovaj put mi je na umu sjećanje iz djetinjstva. Iz vrimena, koje je začudo, odjednom postalo “davno” a još jučer ko da je bilo moja svakodnevnica. Ima san tada svog prvog prijatelja, A. Sjećan se, liti je nama nekako uvik bilo najlipše i najintenzivnije. Ko mala dica ja i A. smo imali igru, krali smo cviće iz tuđih bašta. Sunce je pržilo i kao da je vrućina isijavala iz svakog kamena, a pogotovo sa seoskog asvalta, ali nama ko dici to nije bila nikakva smetnja. Štaviše, uživali smo. Išli bi kroz selo i brali cviće po tuđin vrtovima. Ne sjećan se šta bi od njega radili. Ko mala dica kopali smo se na “Tejacima”, to je jedno misto di seoski potok postaje dovoljno dubok da se može plivat. Ja san skaka ploske jer nisan zna na glavu, i imali smo čak i napravljeno skakalo od daske. Jednom smo ja i A. pokušali od neke drvene konstrukcije napravit brod, naravno, nije nam upalilo. Voda je bila hladna i redovito su nam usne bile modre, ali nije nam smetalo. Ja i A. smo imali igru da, nakon što se iskupamo u potoku, trčemo kroz nečije polje kukuruza koje je bilo tu pored, da se ugrijemo. I sad pantin taj gušt trčanja i onog blagog svraba od kukuruzovih listova. Onog magičnog osjećaja kad si u sred polja i jedva vidiš okolo, a ti sav topal i zaštićen. Ko malo veća dica, momčići, išli smo na “Otunj” i tu se kupali, na jednoj brani na Trebižatu. Tu bi se gađali mulom, ili ti ga muljem, i tu smo se neumorno kupali po cile dane. Bija je poseban gušt kupat se tu, bilo je raznih dijelova kupališta, moga si provest cilo popodne bez ikakvih problema. Voda je topla za jednu rijeku, i bija se je gušt kupat. Ja se doduše nisan baš snalazija sa ovim lokalnim grubijanima među nama momčićima, pa bi oni tipa uzimali moje biciklo bez pitanja i slično, ali eto, sad je to prošlost i više nije problem… Tu se sjećam onog magičnog osjećaja, kad si iskupan, a sunce prži i hodaš po zemlji i osušenoj travi, samo u kupaćem šorcu, okružen grajom sa svih strana, ljudima kojih je bila hrpa. S jedne strane su bili ljudi iz dva sela sa te strane rijeke, a na drugoj strani su bili stacionirani ljudi iz mog i još jednog sela. Svi su imali svoje misto na kupalištu, i sjećam se i sad, jedne zgodne žene koja je svakome bila privlačna i mista di je ležala i sunčala se… Do Otunja i nazad smo se vozili nekih 20 minuta s biciklom, što i ne bi bija problem da ja nisan mora vozit A. na svom biciklu, jer je njegovom vazda nešto bilo, pa ga nije moga vozit. Znali smo se kupat i na Skokinovcu, tu san se družija sa drugin prijateljen, sa P. i tu je isto bilo lipo. Navečer bi se na otunjskom mostu skupljali ljudi i družili se, al ja nisan baš iša na ta druženja, bilo mi je daleko za po noći ić tamo. I pum, sklopim oči i evo me sada, sa svojih 29, u istoj toj Hercegovini, ponovo liti, a druga Hercegovina i drugi ja. Selo je opustilo i ne znan koliko još ima cvića, odavno nisan provjerava, a na Otunju je puno manje ljudi nego prije… Kraj, polako, zalazi u neki svoj zen; bez ljudi koji su masovno otišli, priroda uživa, i i dalje dolaze prekrasni sumraci, najljepši dijelovi dana u Hercegovini liti, ali ovoga puta je puno manje svjedoka tim dolascima, jer veliki broj ljudi sada svoje sumrake čeka u Njemačkoj, Irskoj, Hrvatskoj i di već sve ne. Ipak, ostaje nada, da će ovaj kraj još jednom procvijetat, ali to je nada, koju teško da ću ja doživit. Ali ipak mislin da će jednon doć taj dan, nove cvatnje, ali doće nekim novim klincima.
- 12:09 - Komentari (15) - Isprintaj - #

17.06.2021., četvrtak

Odlična


- 15:51 - Komentari (6) - Isprintaj - #

16.06.2021., srijeda

Boginja Ljubav

Sunce nas je pržilo kao u onim jutarnjim satima sastanka, kad se noć susreće sa danom, kad zvijezde predaju štafetu suncu, kad mjesec polako zaogrće svoj veo i odlazi, kao starac sa sijedom bradom i štapom, do novog okreta. Bili smo žedni, užasno žedni. Napili smo se vode sa izvora, ali voda je bila otrovana. Neke zelenkaste tekućine su bile naš izmet. Nismo mogli da spoznamo šta je uzrok tom otrovu. Onda smo svatili, popili smo zlo. Nismo znali šta ćemo, tijela su nam kopnila i uvijala se u sebe. Onda nas je, potpuno iznenada, u naručje uzela Boginja Ljubav. Uzela nas je kao poveća, stasita žena i nadojila nas svojim mlijekom. Privili smo se na njene grudi i dojili. Svaki je gutljaj bio dovoljan i na kraju, izliječili smo se od trovanja. Međutim, zlo je ostalo u našim crijevima, i tribalo ga je svaki dan odagnavati dojenjem naše Boginje. Pojili smo se na grudima Boginje godinama, ali, u jednom momentu, naša Boginja je otišla. Rekla nam je da smo dovoljno stari da sami sebe liječimo. Otišla je nečujno, tiho, samo je zavukla svoje skute kroz šumarak i nikad se više nije vratila. Ptice su tada počele pjevati drukčije, nebo se smrklo i naoblačilo, pred oluju, a nas je nešto probolo kroz stomak i tada smo osjetili… Osjetili smo bol. Bol rastanka. I u toj boli, osjećali smo Ljubav, osjećali smo Boginju koja nas poji kroz bol. Na mjestima gdje nas je probola bol, otvarali su se kanali za Boginju Ljubav, da ona se ulijeva u nas. Eoni su prošli i ljudi su zaboravili na svoje porijeklo i na Boginju Ljubav, ali još uvijek ih probada bol i, znali ovu tajnu ili ne znali, još uvijek piju mlijeko Ljubavi od naše Majke Boginje.
- 20:00 - Komentari (4) - Isprintaj - #

15.06.2021., utorak

Hercegovina liti

Pišen ovaj post sa balkona, vitar mi lagano mazi ramena, a oči mi kupa zlaćasta svjetlost tek zašloga sunca. Volin Hercegovinu liti, to karakteristično litnje predveče, kad se energije smiruju i cili prizor dobiva jednu zlaćastu, opuštenu notu. Volin Hercegovinu liti, ta toplina koja obuzima, taj osjećaj smiraja, i odmora, kao da se je sve što živi zavuklo pod hlad i uživa u odmoru od dana. Volin i one vrućine popodne, kad je okrijepa rijeka, kupanje i osvježavanje, hodanje bos po makadamu, osjećanje suve zemlje i ispucale trave pod mojim stopalima. Volin večeri litnje u hercegovini, sa primjesama osjećaja afričkih savana, mediteran i toplina, a opet kontinent sa svojim biljem i mirisnim travama. Voli šetanje zabačenim seoskim putevima, i tu litnju sporost i neobaveznost… Volin ptice dok opušteno pjevuše, volin zrikavce, koji evo, još nisu počeli da zriču, volin kornjače i blavore koje srećen po šumskim putačama. Volin kombinaciju ove zelene boje drveća i žućkaste boje suhe trave… Volin Hercegovinu liti, jer su razbuktane energije, a opet je sve i mirno i opušteno. Uživam u povjetarcu, dok u trenerci i kratkim rukavima ovo pišem… Da se na kraju posta vratin na njegov početak, sebe, na svom balkonu. Volin Hercegovinu liti.
- 20:31 - Komentari (16) - Isprintaj - #

14.06.2021., ponedjeljak

Jeftino il kvalitetno (Stand up dani)

Dok san radija stand up komediju, bija san dobar komičar, dobro san prolazija kod publike. Mada, desili bi se nekad i loši nastupi, ili loši dijelovi nastupa, to je nešto na šta ko komičar moraš bit spreman. I znaš šta, zajebano je to, ono, raja se ne smije, a ti ih nasmijavaš sa bine. I moraš to istrpit i odradit nastup, jer ono, nećeš sad u po frke reć “ej raja, vidin ja nije vama do mene, odo ja” haha. Zajebano je to bilo. Nego, par stvari iz moje stand up faze. Donekle mogu reć da san iskusija slavu, ajmo reć. Ono, znan kako je kad sađeš s bine i bija si odličan i svima si vrh. Svaki komičar se navuče na taj osjećaj, ne virujen da ih ima a da nisu. Ja bi nekad proša u wc nakon dobrog nastupa, samo da prođen kroz raju da uživan u tome što san in vrh. Druga stvar je bila u biti nešto zbog čeg san počeja pisat, a to je, činjenica kako, bar tada u Sarajevu, nije bilo baš publike koju san ja volija. Ja san ima dosta crnog humora, i inteligentnije šale, koje ljudima nisu bile toliko zanimljive. Raja realno najviše voli kad se oplete priča o muško-ženskim odnosima, o seksu i tako, taj đir. Kao što cajke prolaze bolje nego kvalitetna muzika, tako u stand up-u jeftini humor prolazi bolje od kvalitetnog. A za razliku od muzike, di ti imaš svoju publiku koja će ti doć na koncert, u stand up-u se često nastupa u grupi. I onda se desi da neko sa ono, humoron koji publika više voli, prođe bolje od tebe sa tvojin humoron. I ostavljalo bi mi to gorak okus nekad. Ali to je trening za ego. Zato san konta selit vani, tipa u Berlin i tamo nać publiku koja će bit baš moja, ono, postat svoj vlastiti brend, imat publiku koja želi da čuje baš mene. Međutim, život me okrenija na drugu stranu i sad me više stand up ne zanima… Zanima me nešto dublje, al eto, još nisan isprofilira šta… Ovo vam pišem onako, da podilin s vama malo neke dojmove iz mojih stand up dana.

I da, bilo je i seksa zbog dobrih nastupa haha. Jednom mi je nakon nastupa cura prišla i rekla: “Večeras ćeš mene barit”. Ja se prepija tu noć i na kraju se nismo ni poseksali. :D



- 13:02 - Komentari (10) - Isprintaj - #