07.07.2021., srijeda

Ništavnost versus Punoća

Šta ako je sve uzaludno? Šta ako život nema nikakvog smisla? Šta ako je sve besciljno, ako smo bačeni na ovaj planet da besciljno tumaramo i da ne možemo ni opravdat svoje postojanje? Nihilizam je privlačan… Jer te lišava odgovornosti. Odgovornosti za vlastitu sriću.

Ništa nije ni smisleno, ni besmisleno. To su ljudski koncepti. Stvari jednostavno jesu. Postojanje jednostavno jest. U dubini stvari ne progovara nikakav bezdan ili zaborav. Naprotiv. Progovara punina. Progovara Ljubav.

Nisan neki veliki fan ezoterije. Mada i ona je put. Nisan fan jer mislin da znanje nije skriveno. Upravo suprotno, znanje je očito, potpuno razgolićeno i vulgarno. Samo mi ne želimo da ga vidimo. Ja težin trezvenosti. I čistini. Mentalnoj čistini. Čistom, jasnom gledanju. Gledanju očima orla.

P.S. Psihologinja mi je jednom rekla da reknen jednu životinju koja me prvo asocira na mene i meni je pao na pamet orao. Kad san razmišlja što bi to moglo bit, skonta san da je to jer orao dobro vidi. Pa eto, pazite se šta radite da vas ja ne bi vidija.

- 11:38 - Komentari (10) - Isprintaj - #

05.07.2021., ponedjeljak

Spirale

Gledaćemo rijeke kako teku
u zlatnu zoru
Putovaćemo bosonogi po suvoj zemlji
voljećemo se kao drveće i kao shume i planine
voljećemo se ko nebo

Sutra će bit riječ iz nekog stranog jezika
jučer će bit riječ koja se svaki dan iznova zaboravi
pićemo vodu sa potoka kraj izvora
pićemo život jedno drugom s usana

Duše stisniće nam se u grumen
pijeska, što ćemo ga, ko dica, valjat u ruci
da bi ga nestašno bacili u zrak, da se raspe
i da nas vitar otpuše
u novo proljeće

- 12:44 - Komentari (3) - Isprintaj - #

04.07.2021., nedjelja

Starost

Današnje društvo je opsjednuto ljepotom i mladolikošću. A meni baš ima nešto u ovim starim dedama i bakama, kod kojih vidiš brazde na čelu koje je život napravija, kod kojih vidiš sidu kosu koja miriše na mudrost… Uglavnom, starost je podcijenjena. A to je doba koje je, kako meni izgleda, na svoj način jako lipo. Vrime u kojeme ti organizam više ne traži divljanje ili neke ekstaze, vrime u kojem nekako, ukoliko si autentično proživija život, možeš uživat u miru i u manjoj aktivnosti. Možeš promatrat druge kako jure, a ti svoj posa lagano obavljat. Starost donosi i mudrost, ali pod uvjetom da si u životu naučija lekcije; i iz tih sidih kosa žena, i izbrazdanih dlanova muškaraca progovara cili jedan univerzum života, teku rijeke iskustva, progovaraju stranice i stranice knjiga koje bi s guštom mogli čitat. Svaka bora i svaki ožiljak pjevaju pjesme o životu koji je bija nekad, i žilavost i izdržljivost održavaju stare ljude i dalje vitalnima, tako da i dalje sudjeluju u društvu. Moderno društvo ne razumi starost i svi bi želili ostat vječno mladi. A ja baš ne želim. Želin da se na meni kad ostarin vide bore od osmijeha koje san dilija ljudima, da se vide side kose od mudrosti koju san dobija, da se vide žilave ruke Ljubavi koju san dava… Želin starost kakva danas više nije na cijeni, ali meni izgleda baš privlačno. Želin starost bez plastičnih operacija. Bez kajanja. Bez želje da buden nešto što nisan. Bez želje da bude mlađi i drukčiji nego što jesan.
- 13:08 - Komentari (11) - Isprintaj - #

03.07.2021., subota

Paranormalno (o ćaći)

Moj ćaća je bija čovik orjentiran na spoznaju onostranog. Ali ne u fazonu okultnog znanja, nego prosto one duboke duhovne spoznaje. Ima je i neka iskustva koja u biti samo on može shvatit. Jednom je, priča mi je, sa prijateljem se vraća na biciklima iz kina u susjednom selu. I u jednom dijelu sela kaže, ugledali nešto čovjekoliko, ali nije baš ko čovik, i veliko oko tri metra, sa ogromnon glavon. Ovaj prijatelj mu udarija vozit ko lud, dok je moj ćaća bija smiren, samo je nastavija normalno vozit, ne okrećuć se za tin stvorenjen. Kad je naiša do kuće od prijatelja mu, govori, vidija samo biciklo bačeno uz put, prijatelj se očito toliko pristravija da je samo uletija u kuću. Ja san ima par godina pita tog njegovog prijatelja za to iskustvo, i on mi je potvrdija da je se to desilo, prokomentira kako je to nešto bilo baš veliko. Sem toga, jednon je ispriča ćaća, kako je vidija duha di lebdi isprid naše kuće. Govori nije ima stopala ni ruke ispod lakata, ako se ispravno sićan. I njemu je to bilo normala, on je to vidija i samo pustija duha da ode. Ja ga pita: Kako bolan nisi inicira neku komunikaciju, nešto, na šta mi je on reka “Ooo ne smi se to, ne smiš se ti njemu petljat, ne znaš di on iđe”. Zadnjih dana, prid smrt je čita o starin civilizacijama i o ravnoj zemlji. :D Moj ćaća je bija šutljiv, on nije ima neku potrebu pričat o tim stvarima koje je doživija, ali eto, ima je neke doživljaje onostranog. Ali zanimljivo kako je to tako smireno i razumno doživljava i, što je još čudnije, uopće ga nije bilo strah. Valjda jer je zna da mu se ništa neće desit dok god se on ne petlja s tim bićima. Ima je on još ko zna kakvih doživljaja, jednon je prokomentira, kako je on doživija i sazna puno toga, ali da nema potrebu o tom pričat. A što se samih tih bića tiče, u budizmu postoje “Prete” i još neka bića koja mogu preć u našu dimenziju, pa se vratit u svoju u kojoj obitavaju. I da, znan za još priča poput ove ćaćine mi, što su mi pričali i mlađi ljudi, šta su sve vidili. Ali nećemo širit temu. Sad kad pomislin, ja san vjerovatno na ćaću povuka moj interes za duhovnost i za spoznaje, samo što kod mene se to drugačije manifestira… Možda je to i moj autetičan interes, koji bi bija tu i bez njega… Ne znan, al eto, drago mi je da san ima ćaću kakvog san ima.
- 15:41 - Komentari (11) - Isprintaj - #

02.07.2021., petak

Svetosti

Zaimljivo je kako ljudi imaju potrebu za nečim svetim. Tipa eto kršćanima npr Međugorje. Tu dolaze, na to “brdo ukazanja” i štuju to misto i općenito, doživljavaju crkvu u Međugorju i mista u sklopu crkve kao svetinju. Muslimanima je sveta npr Meka i dužnost je obavit hadž u Meku, ukoliko osoba ispunjava uvjete, jasno. I jedni i drugi imaju potrebu za nečim opipljivim svetim, da se nekako ta nevidljiva sila u koju se viruje, u ovom slučaju Bog, nekako uljudi, utjelovi, da nam bude pristupačna – opipljiva. U hindu tradicijama se štuju gurui na koje se gleda kao na hodajuće Božanstvo, osobu koja je oslobođena karme i slično. Te osobe se štuje i slavi ih se. I budisti imaju svoja svetišta, iako u budizmu kao religiji toga ne bi tribalo bit. Tako se u Šri Lanci navodno čuva Budin zub. Također, budisti u praksi imaju sveta mista koja štuju, jer se je i budizam, kao i kršćanstvo i islam, miša sa lokalnim tradicijama i shodno tome usvaja neke druge prakse. Meni je zanimljiva ta ljudska potreba za svetosti, za prisustvom “svetog”. I u paganskim tradicijama se razne stvari smatralo svetima, pa su se štovale biljke i životinje, sunce, misec itd. Ova moderna sveta mista vuku korijen iz paganskih tradicija, u principu, iz te potrebe da mogu doživit sile u koje viruju, na sebi blizak način. U kršćanstvu se čak smatra da je sam Bog posta čovik, da nam se približi. Ja u svetosti baš i ne virujen, mada mislin da ljudi određenim mistima mogu posvetit posebnu energiju, da ljudi mogu svojom praksom učinit neko misto posebnim. A sad, za nekog ko viruje, neke stvari mogu bit svete. Mada specifično je da u religijama svi imaju nešto svoje što smatraju svetim i tumače to na svoj način. Ali to je za mene fina kulturološka šarolikost, a u samu prisutnost neke više sile na nekim mistima, ne virujen. To “što jest” postoji svugdi, i jednako je sveto svako misto na ovom planetu. Na kraju krajeva, ta svetost je i u nama.
- 14:48 - Komentari (9) - Isprintaj - #

01.07.2021., četvrtak

Poljoprivreda - nastavak

Jučer smo povadili sve kumpire. Ručno, motikom. Mene je bilo malo kupit i nosat vriće. Nije mi bilo teško. Ima nešto lipo u radu na zemlji, ali ipak, to nije baš moja Ljubav. Nisan tip od poljoprivrede, ali opet fino je pojest nešto što si sam uzgoija. A fino je i radit, do neke mjere. Nego, misli. Puno je lipše kad imaš šta radit i kad ti je dan koliko toliko okupiran obavezama. Otkrija san toplu vodu, jel da? :D Al ne, msm znam to i sam odavno, to zna svak, ali eto, ne desi se uvik da iman obaveza, pa kad ih iman, onda se podsjetin. Danas me je prskat kavode (paradajz/rajčice) protiv pauka, već se na njima pauk stvorija i spleja mrežu. Ako ne poprskamo, propašće nam. A vidiš, iman prijatelje koji se bave eko poljoprivredom. I stvarno se trude. U nekoj mojoj idealnoj varijanti bi bilo dobro ić uz prirodu, a ne protiv nje. Tipa prijatelji mi sade neke biljke koje tjeraju insekte, da ne dolaze na njivu. I tako, tome slično, ideš skupa s prirodon kao saveznicom u radu. A ne ko ova konvencionalna poljoprivreda di ubijaš insekte. Pa ubiješ i neke što nisu štetočine, tipa bubamare. Mada, eko poljoprivreda zahtjeva znanja i truda. Ali ipak, možda se meni samo čini, ali izgleda da ljudi sve više prelaze na eko uzgoj. Što je dobro, nadan se da će se taj trend nastavit.
- 18:46 - Komentari (8) - Isprintaj - #