Jučer smo povadili sve kumpire. Ručno, motikom. Mene je bilo malo kupit i nosat vriće. Nije mi bilo teško. Ima nešto lipo u radu na zemlji, ali ipak, to nije baš moja Ljubav. Nisan tip od poljoprivrede, ali opet fino je pojest nešto što si sam uzgoija. A fino je i radit, do neke mjere. Nego, misli. Puno je lipše kad imaš šta radit i kad ti je dan koliko toliko okupiran obavezama. Otkrija san toplu vodu, jel da? :D Al ne, msm znam to i sam odavno, to zna svak, ali eto, ne desi se uvik da iman obaveza, pa kad ih iman, onda se podsjetin. Danas me je prskat kavode (paradajz/rajčice) protiv pauka, već se na njima pauk stvorija i spleja mrežu. Ako ne poprskamo, propašće nam. A vidiš, iman prijatelje koji se bave eko poljoprivredom. I stvarno se trude. U nekoj mojoj idealnoj varijanti bi bilo dobro ić uz prirodu, a ne protiv nje. Tipa prijatelji mi sade neke biljke koje tjeraju insekte, da ne dolaze na njivu. I tako, tome slično, ideš skupa s prirodon kao saveznicom u radu. A ne ko ova konvencionalna poljoprivreda di ubijaš insekte. Pa ubiješ i neke što nisu štetočine, tipa bubamare. Mada, eko poljoprivreda zahtjeva znanja i truda. Ali ipak, možda se meni samo čini, ali izgleda da ljudi sve više prelaze na eko uzgoj. Što je dobro, nadan se da će se taj trend nastavit.
Post je objavljen 01.07.2021. u 18:46 sati.