Jučer smo povadili sve kumpire. Ručno, motikom. Mene je bilo malo kupit i nosat vriće. Nije mi bilo teško. Ima nešto lipo u radu na zemlji, ali ipak, to nije baš moja Ljubav. Nisan tip od poljoprivrede, ali opet fino je pojest nešto što si sam uzgoija. A fino je i radit, do neke mjere. Nego, misli. Puno je lipše kad imaš šta radit i kad ti je dan koliko toliko okupiran obavezama. Otkrija san toplu vodu, jel da? :D Al ne, msm znam to i sam odavno, to zna svak, ali eto, ne desi se uvik da iman obaveza, pa kad ih iman, onda se podsjetin. Danas me je prskat kavode (paradajz/rajčice) protiv pauka, već se na njima pauk stvorija i spleja mrežu. Ako ne poprskamo, propašće nam. A vidiš, iman prijatelje koji se bave eko poljoprivredom. I stvarno se trude. U nekoj mojoj idealnoj varijanti bi bilo dobro ić uz prirodu, a ne protiv nje. Tipa prijatelji mi sade neke biljke koje tjeraju insekte, da ne dolaze na njivu. I tako, tome slično, ideš skupa s prirodon kao saveznicom u radu. A ne ko ova konvencionalna poljoprivreda di ubijaš insekte. Pa ubiješ i neke što nisu štetočine, tipa bubamare. Mada, eko poljoprivreda zahtjeva znanja i truda. Ali ipak, možda se meni samo čini, ali izgleda da ljudi sve više prelaze na eko uzgoj. Što je dobro, nadan se da će se taj trend nastavit.
|
