Moj ćaća je bija čovik orjentiran na spoznaju onostranog. Ali ne u fazonu okultnog znanja, nego prosto one duboke duhovne spoznaje. Ima je i neka iskustva koja u biti samo on može shvatit. Jednom je, priča mi je, sa prijateljem se vraća na biciklima iz kina u susjednom selu. I u jednom dijelu sela kaže, ugledali nešto čovjekoliko, ali nije baš ko čovik, i veliko oko tri metra, sa ogromnon glavon. Ovaj prijatelj mu udarija vozit ko lud, dok je moj ćaća bija smiren, samo je nastavija normalno vozit, ne okrećuć se za tin stvorenjen. Kad je naiša do kuće od prijatelja mu, govori, vidija samo biciklo bačeno uz put, prijatelj se očito toliko pristravija da je samo uletija u kuću. Ja san ima par godina pita tog njegovog prijatelja za to iskustvo, i on mi je potvrdija da je se to desilo, prokomentira kako je to nešto bilo baš veliko. Sem toga, jednon je ispriča ćaća, kako je vidija duha di lebdi isprid naše kuće. Govori nije ima stopala ni ruke ispod lakata, ako se ispravno sićan. I njemu je to bilo normala, on je to vidija i samo pustija duha da ode. Ja ga pita: Kako bolan nisi inicira neku komunikaciju, nešto, na šta mi je on reka “Ooo ne smi se to, ne smiš se ti njemu petljat, ne znaš di on iđe”. Zadnjih dana, prid smrt je čita o starin civilizacijama i o ravnoj zemlji. :D Moj ćaća je bija šutljiv, on nije ima neku potrebu pričat o tim stvarima koje je doživija, ali eto, ima je neke doživljaje onostranog. Ali zanimljivo kako je to tako smireno i razumno doživljava i, što je još čudnije, uopće ga nije bilo strah. Valjda jer je zna da mu se ništa neće desit dok god se on ne petlja s tim bićima. Ima je on još ko zna kakvih doživljaja, jednon je prokomentira, kako je on doživija i sazna puno toga, ali da nema potrebu o tom pričat. A što se samih tih bića tiče, u budizmu postoje “Prete” i još neka bića koja mogu preć u našu dimenziju, pa se vratit u svoju u kojoj obitavaju. I da, znan za još priča poput ove ćaćine mi, što su mi pričali i mlađi ljudi, šta su sve vidili. Ali nećemo širit temu. Sad kad pomislin, ja san vjerovatno na ćaću povuka moj interes za duhovnost i za spoznaje, samo što kod mene se to drugačije manifestira… Možda je to i moj autetičan interes, koji bi bija tu i bez njega… Ne znan, al eto, drago mi je da san ima ćaću kakvog san ima.
|